Мале новине

Велика летња забава. Београдско иевачко друштво иод управом свога хоровође г. Стеве Ст. Мокрањца, приређује у недељу 15 о. м, у башги и еалону „Велике пиваре" велику летњу забаву с игранком. На овој забави учествоваће и цела војна музика, нод управом свога капелника г. Драг. Чижека. Улазница је за самца 2 динара, а за нородицу 1 и по динар од особе. Чланови помагачи имају бесплатан улазак, а нрисуство имају само позванн. Програм ће се добити на каси, а иочетак је тачно у 8 п но часова у вече. * Накнадно вашој јучсрашњој бслешци „Син убио оца" јављамо, да је оцу име Нанта Анастасијевић а сину 11икола, коме је 17-та година. Сем што је Никола ударио оца цнглом (а не каменом као што сиојавилн), приклао га је још секиром. Поред тога на гуши има још јсдан убод, но свој ири.шци од ножа. Никола је нритворен. * Дипломатске промене. У дипломатском телу нашем извршене су ове нромене: Досадашњи генсрални консул у Пешти, г. Петар Стејнћ, иде за дипломатског консула у СоФИЈу; досадашњи генерални конеул у Солуну, г. Коста Н. Христић, иде за генералног конеула у Пешту; досадашњи секретар мин. спољннх послова, г. 15лада Лотић, иде за ванредног консула прве класе у Солун,® а да прима плату и додатак из плате и додатка, одрсђеног буџетом, за генералног к о н с у л а; до с ад а шњи консул друге класе у Бигољу, г. Д. Боди, добио је за консула нрве класе у истом месту: досадашњи вице кон-| сул треће класе у Трсту, г. Марко Марнновић, добио је за внцс конеула прве класе. у истом месту: за секретлра пете класе посланства у Пстрограду иде Тодор Пегковић ванредни писа]) нрве класе заступништна у ('офији : за иисара нрве класе посланства у Бечу, Миливоје Н. Барјактаровић, писар треће класе истог посланства: за ванредног нисара друге класе заетупништва у С офији , а да ирима плату из илате секретара Драгољуб Свплокосић, ниеар треће класе у министарству иносграних дела: за иисара нете класс генералног консулата у Сконл.у, Мнлицијад Иаенл.евић, дијурниста иетог консулата. Сем тога, у министарству иностраних дела постакл.ен је за сскретара четвртс класс Јован Ф. Хриетић, секретар псте : класе посланства у Петрограду; за ванредног нпсара нрве класе, а да пррма илату из нлате ар-

хивара, Михаило Г, Ристић, пиеар прве класе истог министарства; за нисара друге класе: Бранислав Ђ. Нушић нисар трећо класе генералног консулата у Сконљу, и Петар Одавић, ванреднн ииеар треће класе исгог министарства; и за ванредног писара четврто класе, а да нрима плату из илате ексиедитора, Димитрије .Ј. Поновнћ, ванредин писар пете класе исгог министарства.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Убијен. Како нам нз Крушсвца јављају, Вељко Миливојевић, тежак из Дедине, среза расинског, убијсн је у Мплочају 8. о. м., а један човек је рањен. Обојица су путовали на вашар у Мрчевце да купе стоку. Сутра дан нађена су још двојица убијених у кукурузу, близу истог места, гдо је Вељко ногинуо, Тешко је и иомислити, каква је нссигурност завладала у овом крају. Ми нећемо да кривимо владу да је она узрок тој несигурности, као што јој многи пребацују, али нам се чини да она није доволшо енергична да уиотреби све најстрожије мере да се оваком злом стању један пут стане на пут.

Грозно убиство. „Видслу" јављају из 1'олуица, да је 3. о. м. у годубач ком срезу извршено грозно убнство. Ранко Обрадовић, тежак иза ПЈувајића, на најгрознији начин убио је своју жену. Најнрс јој задао четирн пет убода ножем. И када се, сирота, на земљу стропоштала, зликовац је узсо један камен од десет кила тежнне, па јој главу размрскао као оно, кад неко змији размрска главу. Жена је остала на месту мртва. 4. ов. м. голубачки лекар извршио јс секцију над овом нссрећницом.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Српске основне школе у Босни •л Херцеговини. „Босанска Вила" иод тим насловом доноси овај чланчић: „У Босни и Херцеговини још није нотпуно схваћен значај српскс школе, него је према њој већина равнодупша. Друкчије не можемо да протумачимо немарноет многих срнских православних онштпна и родитеља, кад видимо, да не дижу ернеке школе или евоју децу не гааљу у ерпску школу. Морамо нризнати да је томе много криво ])1ја«о схватањо просвете. Већина

деце, што полазе школу, иде само е ! тога, што желн да ностане „нешто велико"! Многи родитељи и не мисле, да су школе за нросвету, која је сваком потребна, него за то, да из њих нзлазе чиновници и „господа", па ма то и са најмањои нлатом било, на с тога и шаљу децу у оне школе, где ће за то више нреиорука бити! Јадно је, али јо права истина! Такво схватање школе је са свим аогрешно. С тога нам и пронадају трговине и занати. Проевета ј е потребна трговцу, занатлији, тежаку и чиновннку подједнако, а само нросвећени људи могу , данас нанредовати. Ово нека сваки родитељ добро унамти. — Многе српско иравославне општине мисле, да су своју дужност учинилс, ако нодигну цркву, а нрема српској школи са | свим су равнодушне. Не поричемо, да всру треба чувати, али нрнмећујемо, да Бог прима молитву само из чистог с.рца , па ма где била исказана, т. ј. ii у нољу ii у кући, а фарисејску молптву не прима, на ма она долазила нз храма од еамога злата. Наши ста\ ри, на и ирвн хришћани нису имали много цркава, па ипакјс у њима била вера чвршћа и пскреннја и хришћанство је већма нанредовало, него што је данас кад нмамо много цркава, које се никад и не нануне светом! Али за очување всре н народности данас су вслика. си.га школе у народипсиом дцху, ! с тога их треба на све стране нодизати и о њима се вигие старати, јср деца нс могу остати неваепитана, а не могу се учити у нољу, већ само у леним зградама и српскнм школама. „Што српске школе у Боснн н Херцеговини но нанредују, узрок јс н често мењање учитеља. Мало је које место а да со не промени сваке године учитељ. Које ћуд нојединих грађана, које ћуд оиштина гоне учитеља, а није ни чудо, нгго ти људн изгубо вољу на рад, а у таким нриликама нс могу ни школе нанредоватн"... На тим износи кратку статистику срнских школа по нодацима из .5. 6 ј»оја „Босанско-Херцеговачког Источника" за дабро-босанску дијецезу и по „Шематизму хернеговачко-захумске архндијецезс" од 1890 год. за ту дијецезу. Ва зворннчку архијецезу нсма нпкаквих података. За школску 1888 п 1889 годину 1 бпло је у дабро-бесанској архиднјецези тридесет срнских основннх школа е 1165 учсиика н 524 ученице (свега 1(389), а учитељских снага било јс 41: учитеља 32 а 9 учнтељица. На једног учитеља долазило .је 36 ђака, на једну учителшцу 58 ђака, а на једну учитељску снагу у опште долази 41

ћак. У тој архидијецези има 430.000 нравославџих душа, ге на 10.488 дугаа долази но једна учител ска снага, а но један ђак на 255 душа. Једна срнска школа долази на 14.333 душе. — „Народних основних (комуналних) школа" у тој архиднјкцези има 59 и у њима 1675 ученика и 209 ученица православнс вере, свега 1884, дакле самих православних ђака за 215 више него у ернским школама. Мушке деце срнско-нравославне вере има више у комуналним школама за 309 а женске више у српеким школама за 510. И срнских и комуналних школа има у Сарајеву, Високом, Вањалуци, Градишкој, Дервонти, Броду, Тешању, Прњавору, Бихаћу, Кључу, Круни, Старом Мајдану, Травнику, Лијевну, Гламочу, Бугојну, Доњем ВакуФу, Дубици, и Новом. А само сршжих школа има у Пазарићу, Илијашу, Сокоцу, Лијешћу, Дугонољу, Добоју, НацарВакуту, Кравнци, Бол.анићу, Возићу и Чађавицн. I 'риских школа нем.а у 26 места и у тим местима 1307 срнске деце полази комуналне школе. Сем тога нма у Сарајеву 1 велика гимназија еа 70 нравославних ђака, 1 учигељека школа у Сарајеву с 28 нравославних ђака и 4 трговачке школе: у Сарајсву с 54, Бањалуци 46, Бишћу 18 и Лијевну 20 православних ђака. Ри.мокатоличку језуитску гнмназију у Травнику нохађало је 8 н]>авославних учсника: завод „Срцс Исусово" похађало јс 30 православних ученица а завод „ Ј осифов" 6 п])авославних ученица. Све су ово нодаци за школску 1888 н 1889 годину, а у идућом броју пзнећемо статистику школа у херцоговачко-захумској диј сцези.

ИЗ ЕАЛКАНИЈЖ Дели Њус јавл.а. да је еташе ствари у Бугарској у крнтнчном ноложају. А та критнчност долази тобож отуда, што маса Црногораца и Руса пролази у Бугарску нреко румунскс границе. Исти лист јавл.а, да се г. Стамбулов решио да ])ади одлучно н да у Што скоријем в ]К !мену пзради ијшзнање независности и кнеза Фердннанда. Покушај самоубиства. Страннм листовима јављају, да је удовица иок. мајора Пањице нокушала да сс у 1'ушчуку убнјс из рсволвера свога суируга, али се нијс добро ногоднла. Укућани еу снречили тс није п но други нут оналила метак у нрса.

ПОДЛИСТАК КРВШ годиш (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

побележио Пера Тодорови 1 ]

(11:1)

Шга сам анао но да пјшсганзм на ову погодбу. Одмах. идуће встери дежурни ОФицир донесе мн инса!ш нриоор. Преко дан од некаква канка био је скленан маш сточик н стављен ми на расиодожење. Око 9 часова у вече упадим две с.веће, нрилепи.г их на ивице стола, на седнем н почнем пиеање. Док сам ја нисао г. ОФицир седео је н чекао. Иисао сам до 11 часова, а пиемојош није било 1'отово, међу гнм г. ОФнцир рсче да он мора ићи, а ја писмо да продужим до сутра. Савијемо пнсмо и метемо га у куверт па иапечатимо, а ја одоаго напшнем

на куверту моје име, и то ми се писмо нмало вратити сут]>а на вече неповређено да га продужим н доврнхим. Тако и буде. Оутра на вече до))С други дежурни 01>ицир и донесс ми запечаћен куверт. Ја опет »аседнем гшсати, а г. офидир пруКи се на мој кревет, где се ирво мешколшо а после н васпа. Иред што 1»е ааспати, ,ја сам му сс у два три маха н:;вињавао што га мучим овим мојим нисањем, а он ми је само одговарао: „Море, само нека вам буде од вајде!" Пробудим га тек у 1 час по поноћи, кад је н иисмо већ било готово. Предам му* нисмо ; обојица пожелимо да ми ово пиемо буде од вајде, и онда се растанемо. Писмо, писано крал.у Милану, било је велико. Почего 2. новемфа у вече, оно је о. било свршено, а 4 новембра испраћеио краљу. . Садржина тога нисма у главноме је ова: Крал> Мнлан одАвна се бори нротиву ])адикалн:!ма, јер сматра да је тај правац пггетан :!а Србнју. Али пре кратког времена јмоио је на јавност радикални пројект устава. Иетина, то је бно тек првн нацрт, у коме се много гато шта имало мењати, али крал> је и из тога нацрта ноцрпао уве-

рење, да су радикалне тежње голема опасност аа аемљу и династију. Услед тога крал> је одлучио да се бори с радикализмом на живот.и смрт и да не аа:шре ни од каквнх срестава у тој борби. Чекало се само на вгодан новод да се та борба отпочне. 11средн у 1 )ОЛ >евцу и Алексииачкој Бањи дон!ли су као поручени. Влада се обсручке ухватила ла ту прилику. Краљ се Милан регаио да овом ириликом обезглави радикалну странку н да је лиши свију њених угледних људн. Ред је прво догаао на главни одбор, као најглавнију чињеницу у радикалној странци. Ми смо дакле похапшени не с тога, гато бн власт имала увсрење да смо баш ми лично нодстакли нереде у источним крајевима Кра.вевпне, већ је нагае хангаење узего витнс као полнтичка мера. И краљ и влада сматрају нас као духовне ])одител>е радикализма, и сматра-

наше хаигаење као политичку нужност, онн га правдају тиме гато смо мн духовни подстрекачи радикалне струје, иа ма и немали директна учегаКа у садашн.им нередима:. (ндставиип ст.)