Мале новине
ИЗ БЕЛА СВЕТА — Пневматични динамитски топ. Како јављају иа Њу-Јорка, прављени су тамо 26 ир. м. покушаји с иневматичним динамитским тоном, што га јс британска влада наручила код амсриканског номорског норучика Залинског. Према уговору, овај тон имао је избацити зрно 200 Фуната тешко у даљину од 350 јарди. Иокушаји су надмашили свако очекивање, ади инак имамного недостатака, особито у правцу метка. Ручак на граници. Ту скоро Француска и Италија држале су маневре у близини града Сен-Мартен-Беби, иа су се тако Француска и талијанска артилерија сусреле на граници. Офицнри с топограФским картама у руци одредише тачно границу обеју ^Држа ва, иреко којс нису смели нрећи. Сви су се почели нријатељски разговарати и реШе да сви заједно ручају. Пошто ни један од њих нису смели прећи на земљишге друге државе, то су дошли на оригииалну мисао да иоставе сто на граници Француске и Италије, за који су заселн Фрашгускн ар тилеристи с Француске стране, а та.шјански с талијанскс, Ручак јс био врло живахан и наздрављало се савезу талијанскнх раса. — Кајгана од човечијих ушију. Сир Бартлс Фрезсј кад је био у Африци близу Занзибара, залутао јс путујући но оним нустарама, те дошао у кућицу неке сгарице. Имајући у својој торби јаја, почео је себн и свом малом сину спремати доручак. Баш кад јс био у послу, опазп на некој г.реди од куће где нсшто виси, нанизано као гљивс. Кад се старица удалила од куће, нопне се до грсдс н скине неколико од тих гљива и мету нх у јаја и почнс све заједно пржити. Кад сс добро најео, дође муж оне жене кући и одмах онази да много Фали од тнх гљива. Одмах занита Енглеза да није можда он узео. Кнглоз му одговорио да јс узео неколико и с њима зачинио јаја. Али црнац речс да то ннсу гљиве нсго њсгови трОФејн, т. ј. ушн његовнх крвних неиријатеља, којс је срећно нобио. Тада се Кнглез згрози, али му сс ни мало није згадило, јер му јс доручак нријао врло добро. Уши су већ биле изгубиле своју нриродну боју и тако ноцрнсле, да су изгледа ле као гљнве. Конгрес пољских историчара отнорен је 5. о, м. нре нодне у Лавову. Има неких 200 суделовача, међу њима има многих из Иољске н Иознањске. За нрвог мре.дседннка иза-
бран је гроФ Станнслав Тарновски, а 1 за почасна нредседннка Август Ције| ковски из Иознања. I — Опростио се. Чувени физиолог на бечком универ.читету др. Крнст Брике оиростио се о. о. м, са својим слушаоцима јср идс у нснсију, ношго ! | је одслужно свој рок. Аустријски за-1 кон одрећује, да проФесори од 70 го- ј дина живота морају оступнти, а Брике | има већ 72 годнне те је само драго- \ вољно сдужио и носледње две године. Иа немачким уннверзитетима нма си- ; јасет старијнх ироФесора, — Одликовање. Лудвик Халевн, чувенн књижсвник Француски, познат и | нашем читалачком свету, одликован јс орденом иочасне легије. — Нове опере сиремају Гуно но Мисетову тсксту; Маскањн но Кркман Шатрпјановим Ганцављсвнћима; Ги Дезар Кн но Гишненовим Флибустсријама, Боито: Мерона; Силван: Иванхос. — Руски цар у Њижњем Новгороду. Кнглески листови јављају, да јс руски цар одлучио ове године напустити свој досадашњи начин жнвота и отићи на велики панађур у Њижни Новгород. Дар гиме мисли да онамо иривуче множину народа и трговаца тс да тако ожнви трговину. Вели се да се већ чине сјајне епреме зе дочек. — Шпанска краљица регенткиња Христина отишла је у нретпрошлиуторак са својом децом у свој летњнковац у Сан Себастијан. Бојећи се да ће се колера распростраинти из Валенције даље но земљи, краљица је у први мах мислила да пошље своју; децу у Ла-Грању, а сама бн се врагила у нрсстоницу, да онде свентуално дели опасност са евојим народом. Али како већ сад ннје вероватно да ће се болестјако раширити, а лекарн нрепоручују да се млади краљ и нринцсзе куиају у мору, министарски савет саветовао 1е краљици да иде као свако лсто у Сан Себастнјан. — Хаваноке цигаре. Да сс доскочи разним варанцнјама, које се чине с цигарама, рсшилп су хавански произвођачи да у будуће, п то већ од 1 сеитембра, на свакој кутнјицн, коју извезу у нромет, буде сем почата крал.евине Шпаннје п града Хаване још п сопственоручии нотпис преседннка, потир.едседника и секретара Савеза дуванских Фабриканата— Колера у Персији. Др. Јелисејев јавља из Перснје, да се тамо колера пнтесивно иојавила, ади да није она| сна. У јужној Гусији влада велика врућнна, на нским мсстима Крима термометар је скочио на 50 стунњева.
— 103 дана гладовала. У Пенсил-: песма Лаз. Николића. — Сретеније ванији мотре лекари на јсдну жену, Госнодње. Дрта из живота Иетра Векоја је до 30 ир. м. гладовала пупа лнког. — Од чега је Бог створио чо103 дана. Зове се Бучетер и из око- вјека? по народном причању прибелелине је. Њено је стање тек сада кри-, жио Л. Г. Бјелокосић. — Српеке на-
тично, јер добпја гако јаке грчсве да •греба човек веома јаке снаге иа да издржи. Па ипак у њеној снољној појави није настуиила никаква промена,
родне умотворине: Петар Мркоњић и љуба Десанчића, нар. нјесма (свршетак); Гуша и тело једног богаташа (банова сина), нар. пјссма, забиљежио
само што су вилице више иснале на у Дољанима Н. Т. Коста Ковачевић, пред и што се на леђпма показала | свештеник; Ваља се и не ваља се, из мрко црвена мрља, која свс вишс ра- народног вјеровања нише Ст. Мајстосте. Лекари су уворавали да ни мало ј ровић; Мујо м Малка, срн. нар. нјеннјс јела а четрнасст дана чак ни сма из збирке Н. Б. Поиовића; Чудкапи воде није узела у уста. Она гла-1 нотворни пијевац, српска народна придује за опкладу. повјстка из Горње Крајине; слава о Олуја. Из Брисла јављају, даје Крсном имену, забиљежила Стоја Н. 5. о. м. у вече ужасан град потукао Кашиковић. — Листак: Српеке основсав усев Белгијс, Холандије и ссвернс не школе у Босни и Херцеговинн од Француске. ТелсФОнска веза из .међу Д. В.; 0 Македонијн. — Српском на
Брисла и Париза нрскинута јс, норемећена је и телеграФСка веза а више особа убио је гром. Иста таква олуја и листови. беснила је носле подне и у Лондону и заПадној Кнглеекој, где су реке и ногоци тако набујали, да су многа места понлављсна. — Коцкарнице у Паризу цветају сада веома бујно. Ноћу 25 нр. м. за•гворио је комесар париске нолиције
роду на знање. — Српска краљсвека академија у Биограду. — Нове књиге
—• ТЕЛЕГРАМИ 10 ЈУДА Лондоп. Отварању другог партри такве нотајне копкарнице. Кад је ламентарног конгреса за установу те ноћи зазвонно на стану нско гос- изборннх међународннх судова , пође Б. у улипи ]>ерне, морао је че- П р ИС у СХВО вали су чланови већине кати прсд вратима двадесет минути, . Ј , г док су га пустили унутра. Кад је у- јсвропских парламената. Иавешта, шао у дворану, нашао је иовеће дру- извршног одоора нзноси велнки шгво, које је у веселу разговору се- успех идеје о међународним и :5дсло за столом и пнло чај. Али лукави борним судовима. Лорд Хершел полицајац није се дао тим ирсварити, р ека0 ј е у свом говору, да Ке се с већ нареди свошм људима те претресу 1 , Ј 1Ј сву кућу, иа кад ништа пису нашли, ООЗИ Р ОМ на , огромне уснехе затражиудомаћицекључодњеногорма- науке у сдужби рата, пријатељи на. Кад гаје отворио, нашао је у њему мира удружити те да идеју меготово онесвесла и у нола задушена ђународних судова остваре. крупијера, кога је друшгво брже боље с рулетом и картама сакрило у ормаиу. Цариград. Порта изјављује да У другој коцкарпици нашли су онет су са свим неиетините вести, као крунијера са свом коцкарском справом, да ј е она решила да прогласи опсакривеиа у кревету. Гроћа к-оцка})- еадн0 стање у терменским проница била ,]е у позадно,] соои јоднс гостионицс, дакле гогово јавна.
садно стање у Јерменским тгровиндијама н да иредузме насилнс мере те да спречи друге нереде. Исто је тако неистинита вест, да 1)0 Гази Осман наша у скоро отићи у те нровинције с изванредприказ ним овдашћењима. Порта налази да стањс у тим нј)Овннцијама ниБосанска Вила, бр. 11 и 12, с овом како не изискује изузетне ме]>е. садржином: Иодјела љубави, ирино- г < г ■ ^ . г . вијетка Ђ. Јовановића (наставак). - Софн;)о. Министар ЖивкОВ отМоме спну, несма Љубисава (Басе путовао је у Бургас. Министар
књижшвност Урсдншптво добило је на ове нове књнге н листово:
Крстића). — На извору, сличица из Фрушке Горс штованом пријатељу Владимиру Тројановићу, приказао Л. Нпколић. — Слаткс иадс-варљив снови,
учев отишао Је у
>.
(ао аииатаотн)
ЗВЕР-ЧОВЕК
РОМЛН
Емжла Золе НРЕВОД С ФРАНДУСКОГ
(54);'
Бно је пстина н други траг који Денизс нијс губно из вида, онај .траг што гајсиоказао сам Губо; да се у оно .ј мешавини иутника могао когод увући у купе. То је бно оиај иреиредени убилац, којп се не можо наћи, загонетан злочннац, којнм се све новине оиознцнонарске нотцрдују. У нрвн мах сав напор истраживања беше обрнут на то, да се дозна што о том човеку. Пнтано је у Гуану, одаклс је пошао, у Барантену гдс јс морао изићн ; али се није могло дознатн ништа поуздано. Неки сводоцн казивали су чак и то, да у .|>е зер висаномс купеу н није могло битн навалс, а. неки су оиет казивали саме сунротноети. Кле изгледало је да од
тога трагања не ће бити нипгга. Мећу тим Дсннзе, нспитујући чувара на ћ е Р м У Мизара, сазнаде н не елутећн онај жалостан догађај Кабишов и Лујзетгш, чу како је ту девојку напастовао нрсдссдник па јс нобегла тс умрла код свога нријатеља. Ту му сену јаено као муња, п иа један мах сс у његовој наметн срочи акт класичнс оптужбс. У тој оптужбн бешс све, н камењарово да ћо за Лујзету убити нредссдника, и нретходни жалоепп догађајп, и невснгго изговарањс да нијс ни бно на месту убиства, што је немогућс до казати. И у тренутку снергичнога одушсвљења иослао је Денизе потајно стражу да довсдс Кабиша из његове кодебицс из шуме, где су се нашлс п јсдне чакширс умрљане крвљу. Иетина, још сс колебао у сумњи, зарицао се сам у ссби да нс ће оставнти ону нрстпоставку да су можда н Губовл.еви кривцн, а мећу тим јс клицао од радостн, номишљајући како је само он једини имао фнни пос да нронађе правога убплца. Иа да би сазнао извссно, позвао јс у свој кабинет више св ^дока, који еу већ саслушаванп одмах сутра дан по убиству. Кабинот пстражнога судијо беше поред улице Јованке од Арка^ у сгарој опалој зградн, што се тако рећн прилеиила уз етаринску. налату војвода нормандијских која је сад претворена у
суд. То беше мрачна велика соба, нри земљи, дањом се у њој тако слабо впдело, да је ваљало знмн палитн ламну већ у три сахата, Подапета старим зелепим танетом, у њој две наслоњаче, четнри столице, сто за судују, малн сто за писара; а ца хладном оџаку два псхара од туча поред сахата од црнога мрамора. Иза нпсаћега стола беху врата за у другу собу, у коју је судија скривао кашто особе које је хтео нматн на мети ; врата за улазак отварала су сс право у ншрок ходник, у ком беху намештенс клупе на којима су чекали сведоцп. Чпм је било сахат и по дођоше Губовљевп, и ако је позив гласно у два сахата. Дошли су из Хавра, једва су доспели да доручкују у некој малој гостионицн у Великој улици. Обоје беху обучени у црно: на њсму црн капут, а на њој црпа свилена халлша; пзгледали су озбпљни н нсвесели, као муж и жена кад изгубе кога од рода. Она беше се.та на Једну клупицу, не мичс се, не говори; а он затурио руке остраг па се шета лагано испред ње. Али кад сс год ногледају, њнхова прикривена плашња опазн им се на лнцу, као сенка. (НАСТАВНТЛ': СЕ)