Мале новине

нитањо о разводЈ ирака но можо ни постојати, јер јс оно решено иа ненадлежан начин. дакдс да јо развод незаконит. Тако се но варошн говори и ми чисто не можемо веровати тим гласовима. Бележећи те гласове но нашој новинарској дужности, ми се ограђујемо од сваке одговорности, јер но можемо нн замиелити да ће једно такво узвишено тело, као што јс архијерејски сабор: да ће једно духовно лице на тако високом иожожају, као што је митрополит Србије, пасти гако ниско, да о једној и истој ствари дају двема нарничним странама двс коиије са свим суиротне. То би ноказивадо само највећу но.штнчку моралну поквареност оннх, чијој јс савести на решеље поверена ова етвар, У интерееу одржања угледа архијерејског сабора, у интсресу узвишеног нодожаја митрополита краљевнне Србије. ми тражимо да било архнјерејскн еабор, бнло г. митрополит изнесу званнчно, шта је и како је у архнјерејеком сабору решено на захтев краљнце Натадије: ми тражимо да г. мнтроиодит јавно и отворено каже, да ди је он конију н какву коиију тога решења издао бив. краљу и бнв. краљици, и да ли се та копија слаже с оном, коју је бив. краљ, нреко извосних листова изнео на јавност. И ми ни мало не сумњамо, да ће и архијерејеки сабор н I'. митроиолит у интересу свога угдеда и положаја обав стити јавно мњсње о овој ствари н изнети у овом нитању праву исгину, те да се не дозводи да се на рачун те етвари нроносе неистиннти гласови. У вези с овом сгвари говори се, да је г. миниегар нросвете најенергпчније тражио, да се због овога г. мнтроиолит стави у ненснју, иначе да ће он дати оставку. Шта је од свега овога у истини, ндемо да видимојавно предавање. Гоенод. Живко Шокорац држаће у недељу 15. ов. м. у 10'А чаеова нре подне у „Грађанској Касини"јавно нредавање о гјповннском, чрчвредном н к)/лт;/]>н/:м гтшмј округа подцнавс.ког. Ово је предавање намењено нарочито трговачко-занатдијској омладини, ади је нриступ бсз разлике свакоме дозво.вен и беснлатан. < )вака предавања из привредне гране радо се слушају, па се надамо, да ће иовом приликом обилно бити. носећено. * Дичне вести. Г. Коста Н. Хрисгић, досадашњи генерадни консул у Солу-

ну, који јс нремсштен за генерадног консула у®Пешти, ириспео је ономад из Солуна и бавиће се овдо некодико дана. * Забрањен. Прекјучердапњи број ,.Малог Листа" забранила је управавароши Београда због уводног чланка, у коме полиција налазн да је нанета увреда' Њ. В. Краљу Александру. * Бугарски емигранти. Сви Бугари. који су због Пањичине завсре прогнати из Бугарске н дошди у Србију, отишли су из Србије у иностранство. Прексиноћ је отишао у Русију г. Ножаров, куда је раније отишао и г. ; Стаменов. Г. Јаблански отишао је у Швајцарску а г. Кнсимов у Гумунију. Овде ј *е остао еамо новинар г. Гизов који ће се етадно нестанити у Бсограду као дописник неких руских н фраш 1,уских листова. Откупљен. Извостан број књиге Српски Свет од Пет. М. Никетића откуинло ј'с минисгарство војно за поклањање нижим чиновима. Чујемо да се ио истој књпзп предајб у нод-официрској овд. војеној школи : историја н земљоиис српских земаља. Ми ее овој појави можемо само радовати! Наша пошта. На нашу ономадашњу бедешку о неуредноети беог. иоште, добиди смо од управе друштва „радниче једнакости"' ово нисмо : Госиодине уредниче, у 185-ом броју „Малих Новина" донесена је белешка, како је друштво „Гадничка Једнакоет" држало у недел.у 8 о. >1. конФеренцију н позвало сва уредништва на конФеренцију и т. д. Но да не би они, којнх се ова ствар тичо мислили. да је заиста тако, то вам шиљемо ову нсправку: 1. Друштво „Гадннчка Једнакост" заиега је нозвала на конФеренџију но не уредништва - као што је у реченој бслсшци штампано, — већ иоједина лица, која еу радила н раде на побољшању н развитку ерпских заната и индуетрије, и који су нознати као пријател.и иривредног сталсжа, да заједничкн нораде, на тој ствари и изнесу као захтев нашег нриврсдног народа. Између таких иријатеља позван је п г. Пера Тодоровић, власник „Малих Новина", п још више њих, а уредништво нн једно није добило позив. И 2-го, што се ноште тиче, у ствари је овако: писма су писана 6. овог м. а због неке еметње нису тај дан послата, већ 7 о. м. но подне. Но ношто су вшпе дпца, писмо, којима

Је оно ноелато заЈедно еа вашим у недељу пре подно добнлн и но подне дошли, то не знамо шта је могло бити да сте га ви добили тек у понедељак 6. о. м. Оводико ради објашњења. Молимо вае да у идућем броЈ 'у вашега листа одштампате ово неколико редака ради обавештења осталих чланова. ПР1СМО УРЕДНИШТВУ Поштованн Гоеиодине. Вама ће за цело бити познато да но већим [варошима грађанетво проводи празничне дане у нрнјатној забави сваке врсте. Код нас ове готово и нема, и 'ако је оиа — кад јс умерена — потребна и корисна за људскн дух; у њој се, ноеле шестодневна рада, којим ее зарађује горка кора хлеба, проведе којн сдободни час у задовољсгву, јер иначе, људски живот има на себп доста незгода и тешкоћа. Оваких забава, како већ рекоемо, у нас готово и нема, изузимајући „позориште", и — „кавана", у којима доета младих људи своје драгоцено здравље упропашћују. По што је иозоришна еезона већ давно преетала, то можемо рећи да смо остављени без те забаве која душу облагорођава. Газмишљајући о томе, паде нам иа памет сезона ирошдога лета, на одмах помислимо: за што нам и овога дета не би могла војна музика, као прошдог, концертирати на Калимегдану, или другимприетојиимјавним местима? Прошлог смо лета имади нрнлике, да се празником на Калимегдану, код Коларца, или др. местима, наслушамо дивних пијеса нознатих светеких компознтора, које нам вештачки извођаше наша војна музика, под управом свога вредног и многозаслужнога канелнпка. Овако концертирање доносн на све етране користи, на нрвом месту, што је музика иотребна душевна храна, која усавршава ум, а облагорођава срце, ио што човек може празником са својом иородицом мало да изађе, да се иријатно забави шетајући се по чистом ваздуху. Од таких концерата имали би користи н сами музнчари, који су, на еваки начин, сироти људп, на им" се малом улазницом повишавају нриходи, којима своје нороднце издржавају. За ове ће музика, свакако, имати времена, јер је имала и времена да евира босплатно разним друштвима

до сада, кОЈИма је концертирала обично бесплатно у корист тих друштава. Прошлог смо дета видели да је нри овим концертима увек нуно све га било, на смо уверени да улазница од 0.50 дин. никога није оштетила: у осталом, ми нећемо ни тражити да нам се бееплатно свира. Све ово побудило нас је, те смо сдободни изјавити нашу жељу, т. ј. замолити надлежне, да војна музика и овога, као н нрошлога лета, недељом или празником на Калимегдану, или др. местима ј 'авним, концертира, а за улаз да се плаћа 0.50 дин. те би тиме, колико је могуће, надокнадили недостатак позоришта, за време његова распуста, а норед тога, задовољиће се н део грађанства коме је немогуће било отићиу какву „бању", да сс лечи од болеети, или — здравља!. 0 овоме је требало да смо много раније коју ирозбориди, ади емо чекали, мислећи да ће ко други пре нас што слично рећи. Молим Вае, господине уредниче, да овоме дате места у многоцењеном вашем дисту. Београд. 9. Јула 1890. остајем Ваш Ш ►>♦♦♦<► ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Српске основне школе у Босни и Херцеговини. У нроШлом броју изнели смо, но „Босанекој Вили" статистику срнских основних школа у дабро-босанској архндиЈ'ецези. Данас ћемо по том истом дисту донети статистику школа у херцеговачко-захумској днјецези. Овдс је статистика школа за 1889 и 1890 школску годину. Српских основних школа има 18 са 2.) учитеља и 3 учитељице — свега учитељских снага 26. Ученика у њима има 894 а ученица 274, свега 1168. На 1 учитеља долази 38 ђака, а на једну учитељицу 91 ђак — у онште на једну учитељску снагу 45 ђака. У тој архиДијецези има 93.390 душа, те дакде јодна учитељска снага долази на 3600 душа, 1 шкода на 520 душа, а 1 ђак на 81 душу. Према овим број евима, херцеговачко-захумска архидијецоза стоји много боље од дабро-босанске. Број православне деце у овој архидпјецсзи више полази ериске основне школе од комуналних, но шго је то у дабро-босанској архидијоцези. Народних оеновних (комуналних) школа има 23 и у њима 523 ученика и 49 ученице православне вере. Право-

ПОДЛИСТАК КРВ1В& ГОДИН&

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА. РОБ^ ПОВЕДЕЖИО Л ера Т одоробић

(114)

Једном речи краљ Милан сматра, да му је дужност спасавати Србију од радикализма, а мисли да ће радикализму највећма досадити, ако га обезглави. Ето отуда је потекло наше хапшење. Тако ја рааумем садању ситуацију. Даље се у писму на ншроко развнја н докавује, да је краљево мишљење сасвим погрешно, што сматра радикале као опасност за земљу, а још је већа заблуда, што од њих зазире као од ненријатеља престола. Радикализам у своме садашњем облику има без сумње и својих претераности, али не треба заборављати да тако увек бива са свима политичким начелима, док се као ан-

страктна теорија проповедају на улици. У ревностн за успехом, у агитаторском жару претеривања су и лака и природна. Али први озбиљнији успех странке разблажио би многе н.ене претераности, а радикалци у власти били би мање више она иста опрезна оклевала и консерватори, као и све друге црвењачке странке, кад дођу на владу, зашто смо тако често имали примера у Европи. Сама природа државних послова брзо би растрезнила радикале, и, с влашћу у руци, они би сами у најкраћем року увидели шта је у њином програму реално, што се може остваритн, а шта су празне лепе жеље, које Ке остати за далеку будућност. Нема спора да радикална странка, и ако највећа бројно , најмање има људи спремних и извеџбаних у државним иословима. 31оверити управу земаљску тако мало сиремним рукама, наравно, има свој"их озбиљних незгода, али ни с тим не треба иретеривати. Ту може бити неприлике, али нема опасности. Уз то не треба заборављати да су радикали млади, одушевљени људи, који истински воле своју зем.љу, те би доб]>а воља и прегнуће надокнадили много оскудицу у искуству.

Једном речи, као политичко учење радикализам није никаква нревратна теорија. Сведен на свој прави значај, радикализам је ироета тежња за слободним уставним животом, завођењем оних уставних слобода, које у осталој напредној Еврони већ одавно постоје, и као год што тамо нису ништа упронастиле, тако исто неће ништа упропастити нн код нас у Србији. Према свему томе, дакле, радикализам није за Србију никаква опасност. Радикали су сад добили скупштинску већину на изборпма. Место да их трпа у каземате, краљ Милан боље би учинио да их је метуо на владу. То бн најбоље показало шта радикали вреде и ту би обадве стране добиле. Краљ би се уверио да су радикалци људи као и други, а радикали бн добили скромније уверење о својој снази и видели би да је теже пословати но говорити. Из свију ових разлога ја сам изводио закључак да краљ Милан није имао потребе, а јошмање нужде, да с радикалима отпочиње борбу на живот смрт. За тим се говорило у иисму о односу радикалнзма спрам дпнастије и престола. (НАСТАВИИЕ СН)