Мале новине

слггвна деца нолазе овдс више српску школу за 596 него народне, а то јс двојпном више. Мушке православне деце има за 371 впше у српским шкодама, а женске 225. ПЈколс се налазе у онпм мсстима: У Мостару н српска и комунална; у манастиру Житошишљићу само српска; у Клешшма тако исто: у Требињу и сриека и комунална: у манастиру Дужи само српска, у Стоцу обадве, у Доњем Поплату само српска тако исто у Оплишћу; обадве у Коњицима, Љубињу, Љубушки, Чајничу, Фочи; а само српска у Шевљу, Пријепољу, Мплешеву, Таоцима п Сељанима. У српској мушкој основној школи један је ученик римокатоличке веро, а у Плевљу једна је ученица муха медовске вере. Места, у којима је нриличан број срнских ђака у комуналним школама, а немају српске школе, ово су: Благај, Горажде, Рудо, Калиновик, Билеће, Кружевице, Гацко, Наденићи и Самобор. У овим местима 382 ђака полазс комуналне школе, јер сриских нема. У херцеговачко-захумској дијецези има једна трговачка школа у Мостару с 18 православних ученика. У Мостару има и мушких и женских основних школа с 4 разреда, и то српске школе носећују 223 мушке децс, 107 женске; а комуналне школе носсћују по троје мушке и жснске нравосдавне деце. У Иријепољу такође има српска мушка и женска основна школа, ито: ирву посећује 70 ученика, а женску 35 ученица. Регулисање Бојане. Из Црне Горе јављају, да се всћ склопило ц|>ногорско друштво, којс ће предузети чишћење и регулисање рекс Бојане. Један руски кашггалиста нонудио је том друштву милијун динара на зајам с отнлатом, уз врло повољнс услове. Кад се Бојана регулише, добићс Црна Гора 1600 јутара добре н нлодне земље, к оју сада потапа скадарско језеро. ИЗ БАЛКАНИЈЖ — Саветовали му одступање. ]Јеоградски донисник „Дели Њуса" јавља, да је бугарски преставник у Београду г. Дмитров саопштио српским министрима, да су се неки чланови Кобуршког н Орлеанског дома одиста заузимали да нринца Фердинанда наговоре да се одрскне престола, алн да прннц Фердинанд ннје обратио никакву пажњу на те савете. Пред свој полазак у Каразбад принц Фердинанд у једном разговору с г. Дмигровим рекао је, чак кад би у Бугарску ушли три армијска корнуса, да сс ни онда не би одрекао круне друкчије, сем кад би у исти мах морао да се растане и са животом. Принц Батенберг. Бечки дописник нарискога „Матена" јавља пнтересне ствари о бив. бугарском кнезу принцу Батенбергу, сада грофу Хартенау. Како дописник вели, чим је принц чуо за догађаје у Бугарској, одмах је похитао у Беч, свакојако у нади да ће му његове многобројно прпсталице у Бугарској рашчистити нут до нрестола. Принц брижљиво сондира земљиште те да сазна, може ли ноново постати бугарскнм кнезом.Од како је одсгупно и после ногрегаака. које је гада починио, њега јако тишти нзолован иоложај њсгов. Он често всли: „Ах, да сам знао! Ја бих и сад био бугарски кнез. Гнев Русије временом би се утишао, а ја ни но коју ценуне бих починио такве глупости, као Кобург!" Други узрок његовој зловољи је његов неравни брак с глумицом Лојзингеровом. Очевндно је да га то тишги алн нс казује. Истина у Германији постоји развод нако Ји му судбнна била наклоњена те н но други нут по-

| етане кнсз Бугарске, он бн раскннуо брачне везе, тим нре, што његова родбина то .јако жели. Било како било, али прннц Батенберг не губи време у Бечу џабе н тера и све својс нрнјатеље да раде у његову корист. Неколико пута покушавао је да сс види н с гроФОм Калнокијем, алн га је гроФ увек одбијао, изговарајући се да је болесан. Донисник с ироннјом нримећује да се болест гроФа Калнокија у даномслучају назива: симнатија цара Франц-ЈозеФа нрема принцу Кобуршком. Принц је у исти мах нокушао да ноново задобије милост Русијс. Неле да је нреко свију пријатеља нослао у Русију писмено обећање, да ако му Русија укаже мералну номоћ, он ћс у Бугарској нзвршити корениту промсну за две недеље, да ће прогнати нринца Кобурга, нанлатити се с г. Стамбуловом н његовим присталицама и ноново посгатп бугарски кнез. Нринц Александар користио сс огремном погрешком | својих протпвника, који суубилн Пањицу, и нисмо које наниса удови несрећнога Пањицс, као н обећање да ће иснуннтп нредсмртне жсљс Пањичинс н ностарати се о његовој удови ци и сину, учинили су у Бугарекој врло добар утисак. Аустријска вдада узнемирено нази на сваки корак његов и боји се да ненадно не оде у Бугарску! Алн он не обраћа на то баш велику нажњу, непрестано ирима Бугаре, води велпку иреписку н, како изгледа, живо се сирсма за нредстојеће догађаје, у којима ће, можда, н он морати да нгра видну улогу, -

ИЗ БЕЛА СВЕТА Интересно откриће. Како „Дели Њус" јавља, учињено је ннтересно открић(! близу Бејрута. У једном селу између Шјрута н Дамаска, у нриродној нештери, нађен је кревет, начињен од еребра и злата с драгим камсњем. Енглескн натпис на томе кревету иоказао јс, да је кревет принадао снглсској крал.нци Елеонори. Кревет је био сакривен у нећнну ради безбедности. кад је Едуард 1 годнне 1272 напустио Исток. Турска влада узела Ј е ово открићс као своју сопствсност. — Погинуо. Чувенн амернкански ваздухонловац Самунл Блек иогннуо је ту скоро на овај начин. Он се на ваздушној лопти пустно у ваздух п после дуге вожњс почео се на штнту сиугататн на земљу. Алн, на њсгову несрећу, гатнт је нролазио бага мимо Фабрике, нз чијег оџака једна варннца паднс на гатит, унали га и сав изгори. Несрећни Блек нао је на земљу и сав се разбно. Спаљен. Мртво тело несника ГотФрида Келера спаљено је, но његовој последњој вол.н, 5. о. м. у цирпху. Умро 7. о. м. умро је у Штутгарту у 83 годинн Густав ПФитцер, носледњи од несничких другова Уландовнх. Споменици. Ј" нарнском иантеону довргаују се споменици Виктору Хигу и Мирабоу. Терезопо/1 Млада бразилијанска република, као да нема преча посла, бавн ее зпдањем новог луксузног града, комс су дали име Терезонол Овај ће се град саграднти 1046 метара над морем, 13 миља од Рио Жанејира, н сви су цртежи већ гогови. Другатво грађевинара всћ јс саградило железницу тамо, а сад се уз помоћ државе спрсма за даљи посао. Све улице града биће гаироке н иравоугле, засађене дрвећем. У новом граду смеду се градити уз нозорнгата хотели, купатила, само сјајне внле и раекогани дућани. Фабрике, радпонице и кућерци не смеду сс градити. Пдан овога јс замиелно диктатор Фонсека.

ТЕЛЕГРАМИ 11 ЈУЛА Софија. Стамбулов је из Варне присиео у Бургас. — Нови представник Србије г. Стејић посетио је данас заступника министра спољнпх послова, коме је предао своје кредитиве. Посетаму је враћена одмах. Г. Стејић отпутоваће сутра на осуство од два месеца. Општински одбор решио је да варош осветли електричном светлошћу. Париз. 11регово])и између Енглеске н Француске теку повољно. Два енглеска нзасланика послата еу у Француску да у споразуму с г. Риботом утврде новс границе зони Француског утицаја у околини чадског језера. — У буџетском одбору г. Дибоа предложио |је да се порез на алкохол увећа на 230 (?) динара. — Листови јављају, да је министар марине отпутовао у Шербург да се извести о разнимслучајевнма с ратним лађама. — Демантује се вест, да је талпјански посланнк Менаб])еа тражио сатисФакцију за увреду нанету талијанској заставп 5. о. м. Некн листови енергнчно траже да се забрани лист Пененјеро у Ници, који је тснденцпозно изазвао аФеру. Врисел. Нримајући општинску адресу оданости, краљ је нозвао све да раде на одржању независности Белгнје. Одговарајући на похвалу да је учннио дужност уставну, краљ је рскао да му је једнна амбиција да послужи земљи. Странке долазе једна за другом на владу и оне све имају подједнако право на поверење краљево. Еил. „Килер Цајгунг" изјављују, да килске поморске власти ; не знају ништа о посети Француског адмирала Планша маритимних завода. Еобург. Службени лист овлашћен је нзјавити, да вести Француских листова, о разговору војводе Ернста Кобурга с једним сарадником „XIX Бека~ нису ; истините. Парш. Министар из Гватемале телеграФише, да је 8 о. м. закључен уговор међу свима републикама средње Америке у цели, да генерал Езету оступи н да утв ]»де закону владу у Сан-Салвадору. Барселона. У околини варовш ;штрајкаши напали раднике, којм су хтели радити. Нередн велики, према којима влада немоћна. Народна гарда васноставила ред, 12 ЈУЛА Карлзбад. Кнез Фердинанд к]>енуђе се сут]>а за Кобург. ПРИПОСЛАНО За ствари нод овом рубриком уреднитптво но ' одговара. Изјава „Мали Лист" у 186 броју од 10-ог тек. месеца у чланку с потнисом „М" онст је пзнео протнв мене најгадније и најбсзобразније измнгаљотине п клевете. Достојанство ми не допугата да ма какву полемику водпм са клеветннцима оваке врсте.

Погато је поменутн лист изнео неистину и мене уврсдио и оклеветао, то сам уреднигатво тужио суду. Ово је пета тубжа коју сам код суда ноднгао за нанете ми уврсде и клевете а ногато је све неистина, гато је до данас против мене изнесено, адам се да ће кривце посгићи закона казна, Ово јављам мојим нрнјатељима е тим да је ово моја иоследња изјава на разне неистине, гаго их поједини београдски листовп иротив мене износе. Београд 11 Јула 1880 год. В. Бадер Преседннку „одбора за нрикупљање прилога косовским јунацима, за срез моравскп окр. алексиначки у { Прћнловици. Пои Лазо Мартиновићу! Срсћком тога одбора број 1332. коме си одбору тп нреседник, јога 8. анрила добио сам један албум у кадифи . Од тог доба ја јога нисам добно албум, и ако сам ти већ три пут писао II тражио да ми албум погаљега. Овим гс и носледњи иут, овако јавно, позивам да мн албум пошљеш и да оваким ностунцнма код публикс не убијага веру и другим хуманим другатвима. Ако пма каквих трошкова, јави брате па да пошљем новац, ати менн мој албум.

Београд 12 јула 1890

Паја Убавкић винар

ДРУШТВО СВ. САВЕ Расиис. Свима аодоборима, иовереницима и аријатељима Друштва С'в. Саве. Према решењу главног Одбора Друштва Св. Саве од 15. Марта т. г, ДССБр. 255. склопљен је из потписагих чланова нарочпти „Одбор за принупљање и продавање разних поштанских марака и дописних карата" у корист Друштва Св. Савс. Овај Одбор има част умолити све нододборе, новеренпке н у опште нријатеље Друштва Св. Саве да најживљо насгану око прикунљања унотребљених и неупотребљених ноштанскпх марака п дописних карата, како срнских тако у онште и свнју балканских народа. Све што ирикуиљали буду, онп ће одмах шиљати овамо Одбору, којн ће пх у своје време о пријему нзвештавати а и имена приложеннка на јавност износити. Одбор ради у стану Друштва Св. Саве. ДССБр. 552. 25. Јуна 1890. Београд. председник одбора Ђока Миловановићделовођа Драгомир Брзак. Благај ник Милорад Терзибашић чланови Стев. В, Поповмћ Мих. Цукић Драга дечице! Добри СричиЛи и Сракиње! Бнсте много и много нута чули за име дпчнога пастира и просвститеља српскога, Светога Саву. Ви сВаки дан гледате из скамија Вагаих благо и божанско лице његово, а сваке године, о нразнику Светога Саве, када га славите, кад му старији вагаи колач режу и кољиво нрелнвају, — ви му из дубине вагаих мдађаних груди кличете красну српску песму: „Ускликнпмо' с љубављу" „Светнтељу Сави! " Да: ви му кличете, ви му „с љубављу" кличете, јер су дсла његова одиста достојна вигае љубави, вагаега поштовања, вагае захвалности. Али