Мале новине

Путовање питомаца „Дома за си ротну децу. ' Питомци „Дома за сиротну децу" са својим учитељем иутовали су ових дана кроз нодунавски и крахујевачкн округ и то нешке нреко Аваде до Рал.е, одатле железпицом у Крагујевац, за тим нешке нреко Страгара и Аранђеловца до Младеновца и одатле жељезницом натраг у Београд. Ма да су то махом мања деца (као и по основ. школама) ипак су добро издржала приличан нут пешачећи. На овомепуту разглсдали су околину. која сс са врха Авале могла догледати, разгледали су рудннке и тонионицу живе и руднике сребра и олова у околини Авале, Фабрику цемента у Ринњу, Фабрику оружјау Крагујевцу, страгарску барутану, аранђеловачку киселу воду и нределе остале иа овоме нуту. Овакво путовање свакако јс кори сно по ову сирочад, која и онако не могу имати Ферија као ђаци др. школа и она су за 8 дана нуговања за цело научиди више, о земљи, људима и људским творевинама, него да су о томе нсколпко месеци у шлоли учили. А то овој деци, као будућим занатлијам, много вреди. Нека јс хвала одбору, који се брине о овомс заводу и овој сирочади, што је одобрио ово путовање и одредио извесну суму на то. А још већу хвалу заелужују: онштина кралујевачка, која је леним нрилогом од 25 дин. потпомогла сиротну децу за време бављења њиног у Крагујевцу: госгољубивпм Страгарцима, и њипом учитељу г. Гаври Лазаревићу, који јс спремио прсноћиште и храну; вредном председнику аранђеловачке општине, којп је спремио иреноћиште и г. Дим. Ђирковићу овд. трг. који јс нлатио нс еамо сав трошак за храну сиротне деце за време бављења њиног у Аранђедовцу, него је сиротну децу на киселој води носадио за свој сто, до своје деце и угостио их лспо. И тако еу ова сирочад свуда налазила милос р д н и х љ у д иј, к о ј и с у и х родитељски дочекади, родитељски угостиди оне, који родитеља немају. Иљадили се милосрдни и гое/гољубиви добротвори српеке сирочади! Природан појав. У недељу пред нодне видео се око сунца високи оборен круг, који је код мање обавештене нубднке дао повода свакојаком нагађању; многи је у том кругу видео знаке важнпх политичких догађаја, рата, и т. д. и т. д. Међу тим, услови за ноетајање такпх кругова око сунца у науци су познати и сваки ће видети да еу то обични појави нреламања еунчеве светдости.

Пре свсга, да такав круг, око сунца или око мессца, постане, мора на небу да има лаких беличастих облака, који се у науци зову цируси . Обично се ти облаци слију један у други и цсло небо изгледа беличасто, и као иокривено каквом паром а нарочито у околини еунчевој. Нсбо није више идаветно, већ је њсгово плаветнило замењено неком врстом магле веома сјајне н често нссноснс за око. Такво јс од прилике и нзгледадо небо у нрошлу недељу. Облаци, које мало час онисасмо, нису од водене паре него су састављени од све самнх снежних кристалића облика призмагичког. Правци приземни могу бити врло различити али међу њима има и таких, да се сунчеви зраци тако кроз њих преломе (у положају најмањег скрстања) да на даљини од 22 степена око сунца даду један светао круг круг око сунца, н то је био онај који сс у прошлу недељу видео. Шго се тих снежних облака тиче имамо да додамо да се, они надазс у врло високим слојевима атмосФерским; Не трс.ба иак мислиги да трсба само да такав један облак сганс испрсд сунпа на да иостане онај круг Морају још бити иснуњена ова два услова: облак мора имати нре свега извесну, згодну дебљину; ако је сувише танак, нсма круга, ако је сувише дебео, онда сасвим заклони сунце. Порсд тога мржњење водененаре у тим впсоким слојевима не сме ићи врло брзо, нити сме бити поремећено ветром, јер су само онда кристали снсжни бистри н нрозрачии. На нротив ако сс пара смрзне нагло, снежни кристали нису вишс бистри, углови тих кристада нису свуда једнаки, и стране њиове нису глатке всћ ранаве. У таком случају круг не можс ностати. И тако дакле круговн као што је био онај прошде недеље, око сунца постају, кад ситннм снежним кристали покрију сунце, и кад се сунчева светлост, пролазећи кроз њих, ирслама' по извесним законима и увск тако, да је круг у средњу руку-лдвојен од сунца за 22 степона. ЧестОЈе тај круг слабо обојен дугиним бојама и црвена је бо.ја унутра (на 2Р37 1 ) а љубичаста с поља, (на 22°40 г ). Тс су боје обично измешане и врдо се слабо мсђу собом разликују, па с тога цео круг изгледа светао. Круг који је виђен у прошлу недељу, иоказао сс у свом најнростијем облику. Јер врло често (ато зависиод ноложаја снежних. нризмица у облаку) могу да се иојаве два нли више кругова, бидо концентричних бидо испре-

сецаних и укршгених на наЈразличитије начине, тако да цела пОЈ 'ава изгледа веома занлетена и чудновата а за необавештену нублику ј'ош страшнија. * Повређено Дете женско Марије П в етковић служавке, чепркајући један комад динамита, новређено је експлозијом, тако, да су детету одлстили прсти са обс руке. Ово је бидо јучс у јутру. Марија јс служила у : Крагујевцу и тамо нашла некуд динамит. Дете је дато у болнипу а има 11 година. Крађа. Јуче на ноћ нзвршене су две крађе: једна г. Живку Савићу нотноручнку а друга г. Арси Станојевнћу нуков. у пензији. Прноме је украђено одело војничко нз собе, која нема затвора никаквог, јер на соби нема ни врата пи нрозора, а другоме из једне канте превађено масти до 10 кила. Није чудо што се овакве крађе дешавају кад сами грађани, који су на првом месту позвани, неће да су обазриви бар у загварању авдијских врата. I 1 . Ареина капија вечито је широм отворена, а има и служавку којој долази милисник. Служавка је нод истрагом. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Босна и Ерцеговина. Српско православно свештенетво у сарајевској архидијецези обратило се сарајевској влади с молбом, да се у Сарајево сазове енархијска скуиштина српских ; свештеника којој ' би била задаћа да ! уреди свештеничко стање и тачно да обележи п уреди свештеничке нрихојде — Ова ј'с молба предата сарајсв| ском митроподиту још анрила месеца, а потпиеали су јс еви протојероји из из еарајевске епархије. „Србобрану" јављају из Сарајева I да ће отуда иосдати у Беч два батаљона домаће војскс, да тамо мансвришу и врше службу неколико дана. Да ли то може бити но бсрлинском уговору, донисник ништа не каже. — КачиЋсв споменик. Свечано ог ! кривање споменика нашем песнику Качићу у Макарској у Далмацији, које јо ланс одложено због сметња чињсних од аустријске власги, бнћс сада 26. Сентембра но нов. кал. Нриређивачком одбору стижу извештаји да I се спремају многи гости на ти све-) еаност нз Далмације, Хрватске, Крајине и Босне,

ИЗ ВАЛКАНИЈЖ — Узбуђење у Бугарској. Руеки листови јављају, да у Бугарској узбуђење знатно расте. У многим градовима објављено је опсадно стање, али ту меру нису смели применити и на Пловдив, јер Стамбулов ни мало не желн да нрошири круг влаетн нуковника Ннколајева, кој'и командује војском у Шовдиву. Један део нижих чннова арти .Ћерискога нука у Шумли нобегао је у Мади Бадкан. Бдада нма мало новаца. То сс види већ и из тога што се морало нрибећи прину! дноме зајму, наредившн народној банци да изда оставиие, кој'о се у њеним касама налазе на чувању. Вест о бегству војника и о |узбуђењу всћ су демантовади из софијских вдадиних кругова. — Кнез Александер Батенберг, садашњи гроФ Хартенау, одговарајући на питање једнога његовог бугарског | пријатеља, одговорио јс, како ведн бечки доиисник „Хамбургер Нахрихтен" овако: „Русија ми је дала кру' ну, али затим су ме оклеветали и Русија ме лишила ирестола. Ја сам | оставио Бугарску за то, што сам сматрао за немогуће владати даље без новсрења руске владе. Почети еад у Бугарској нолитику авантура, била би за мене, иређашњсг кнеза, ствар ненрилична. — Одступању кнеза Фердининда е бугарског нрестола, како всли јбриселски „Нор", била би сад последица та шго би међу великим државама настунио оншти споразум у поглсду бугарскога питања. Зашто путује ? Један дсо Француске штампе вели, да предстојеће путовање немачког цара Бидхема у Русију стоји у вези с бугарским нитањем. Кдемансовљева „Жистие", воли:Убивши Пањицу нринц Фсрдинанд је под изговором да је болестан отишао у Карлзбад. Његова је болест озбиљннја но што се мисди. Убившн Пањицу, он је у исти мах свршио и са собом. Да ли ће се он одрећи'прсстола или ђе се вратити у СоФију, као што му саветуј у Енглеска и Аустрија, са евим је све једно, јер је ње гова иесма исневана. Но томе би немачки цар поклонио Русији једап грош, кад би јој предложио збацивање нокојника. Нае би јако задивило кад би се Русија толико саблазнила тим поклоном да промсни своју политику и кад би цар Вилхедм извукао такву корист из свог путовања у Петроград.

СИЕ ЦАРСКОГ ПРИНЦА Сутра дап иосдс погреба царског принца разнео се био глас да се син Наиодеона 111 тајно вснчао са једном младом Енглескињом, и да се из те брачне везе родио син. Извесни снглески листови распростреше ову новост, којој се на континенту мало веровало. Тајна женидба нс може сс узсги озбиљно; францускн закон, који је био дични устав царског принца, не нрима никакав такав начин везе, потајан начин ствар је ништавости. Ади ова новост, коју покупишс неколико париских листова, учини, за тренут, извесну узнемиреност у нородици принца Нанолеона, пошто то дете иостаде случајнн наследник царског нрестола и сгарешнна куће. Поведе сс иетрага да се дозна истина и у брзо се доби доказ, да то бсшс ирича без икакве вредности : нигде се не нађе траг принчева брака путсм еуда. * Али новост, која ес бида распроетрла, имала је озбиљан основ: одистацарскинринц осгавиоје једно дете, алџ јетодсте било иДод једне сасвим

пролазне везе. Случај ме доведе у додир са једном гоепом, која ј'с врдо добро позпавада Димона, Француског фризера, код кога је долазша цеда интелигенција енглеска, и могао сам дознати о овој љубавној сцсни доета занимљивих иојсдиности. Када је царски нринц, да бп избегао досадну монотонију, која јс владала у замку Шнолехурету, дод зио у Лондон, он је редовно одседао код Димона, где су му наместили једну собу, скромну и то при земљи: — нрави стан иотпоручика, гогорио је он сам, смејући се. Ту је царски иринц оставивши на страну сваку церемонију, иримао његове пријатеље; ту јс одредио да му се адресирају њсгова приватна нисма; он је Додазио ту да се прсобдачи, кадјс морао ићи на какав ручак или на какву интимну вечерњу забаву. У једној од тих екскурзија у Лондону сусрео се син Нанолеона 111 с једном младом девојком, јер је то обична ствар у Енглеској, да женске путују сасвим саме. Један од тих случајева који се често дешавају на железници, донринео је, те су мдадн људи стунили у говор. Они со једно другоме доиадну, и то једно другоме иризнаду и цре но што јо принц стигао на железничку станицу, веза беше готова.

* *

Ади ипак не треба веровати, да су ствари биле тсране до носледњпх крајности. Млада дсвојка била је сувише скромна; а принц је био плашљив. То је дакле била дуга љубав измеђ два детста, која се међу собом добро не пезнаваху и коЈ 'а се задовољаваху у радости, коју осећаху да се виде и да се састану заједно. Један елучај заслужује да се нотира, јер је врдо карактеристичан: Мис* никако није, знала да се дотакла срца сина цара Паполеона III, наследника царског престола. То је у неколико било инкогнито љубав. Принц је хтоо да сачуватајну о својој личности. Он је зато имао два узрока: на нрвом месту бојао [се да ће се дићи ларма око те њсговс везе, али главнији је узрок био тај, што му царица није давала довољно новаца н што није имао средстава да издржава евоју љубазницу, као што је њсговом рангу н отменом иорекду приличило. Он се издавао за младог човека, који има врло скромне укусе и ограниченс изворе. Одиста кад би ее видео намештај собни, коју је имао код Димона, нијс се могло замислити да је он наследник ндјвећег имена наШе нсторије. (наставиие се)