Мале новине

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Стенлијево венчање. На Стенлијсву венчању велику је улогу играо ФОног ]»аФ. У вестминстереком абаству гдс је извршсн обред венчања, намештена су била три ФонограФа: један поред хармонијума, други за васнроизвођење брачне кантаге, а трећи јс био намсштсн у кули вест минстереког абатетва, који ће и овековечити сву брачну цсремонију у опште. Пуковник Гуро, нуномоћник Едисонов, удешава | те ФОнограФе, који ћс се носле покло-! нитн младим супруиима те да доцније могу, • кад им сс нрохте, да вас-! произведу сву брачну церемонију и да уживају у њој. Фоногра® ће им васпроизвести звоњсње звона, певање, | музику и сву осталу церсмонију. — Дивљи човек. Шумари чешких шума нашли су пре крагког времена на једног човека готово са свим дивл.ег. Он је био одева у животињске коже. На питања, која су му етављала, он је одговарао само мумлањем. Они су га одвели у болницу у ГраФенау. Овај дивљак не може да трни другу храну сем сирова меса и јаја. Како је тај човек дошао у то стање, не зна се. — Морају радити и ноЋу. У ЊуЈорку од 1 јула трамваји морају радити ц ноћу. Сваки сахат отправља се по четири вагона. Наредба ова издата је ради удобности нублике, јер се показало, да впше од 100.000 људи у Њу-Јорку имају нослове који се врше ноћу. Они су и тражили од унраве трамвајских друшгава, да вожњу не прекраћују ноћу. — Надвојвоткиња СтеФанија први пут је после смрти свога мужа надвојводс РудолФа ту скоро посетила Мајерлинг и оно место где се дссила катастроФа, а гдс је сад нодигоута канела. Надвојвоткиња се дуго молила на нодножју олтара, подигцутог баш на оном исоим месту, гдс је био кревет, на коме је умро надвојвода РудолФ. После тога је надвојвоткиња посетила завод за нретсареле и болесне, подигнут порсд капеле, и покло. нила каси тога завода повећу суму. — Лечење прсију. Нски снглески лекар предлаже врло иросто срество за лечење плућа и груди. Он на основу онита тврди да човек, удишући снољни ваздух кроз цев, утрошн далеко већу дозу кисеоннка н да од тога чвршћају не само органи дисања, но у онште се нобол .шава и варење, и у оиште и Физичка сила и снага расту. Доктор јечинио оните с децом која су патила одјаког кашља

и, како он уверава, иостигао јс у том нравцу ејајне ресултате. Кашаљ им је са свим престао и храњење се знатно побољшао. Најдубљи бунар. У Лондону ће да копају веома дубок бунар, дубљи од свију досадашњих. То ће се учинити у научној цели ради очигледног изучавања Формаццја. Дозводиће се да у бунар улазе носетиоци а у ра зним геолошким слојевима направиће с витрине у које ће се намсстити прпмерци ископина која карактеришу те слојеве ОДГОВОРИ - РАЗГОВОРИ Блазкени нишчи. Пера Тодоровнћ јс нанредњак. „Кром је безумних" у то више нико не сумња. Та „Одјск" је, за бога, све то ј гако лспо и убсдљиво доказао, да о томс не вреди више речи трошити. Па опет зато, од врсмена на врсме | „Одјск" осети потребу да нонова доказујс оно што је већ толнко нута пре тога доказао. То му се десило и ! сада нре неки дан. Сав зајаиурен, он ирича у свом 103. бр. о Периом обретењу у нанредњаке. Ствар је позната и мало интересна. Нашп читатсљи и сами знају шта свс један „Ојск" може натрућати на : ту тему. Но за овај мах интересно јје што овдс видимо да се „Одјек" у свом доказивању позива на оне, којима обично никад пишта не верујс. „Пештански Лојд" и њсгов главни уредик Фалк за „Одјек" су у свима другим нриликама „лажљиве чнве," само кад трсба изнсти што нротив Пере Тодоровића онда је добар и „II. Лојд" а његов урсдник Фалк тада већ није више „лажљиви чива" но цуноважан свсдок на кога се „Одјек" бсз зазора јавно нозива. Загледајте у 103. бр. „Од1'ела" и он ће вам ово потврдитн. Некакав Лојдов дописник трчао у Париз г- Гарашанину и с њиме се разговарао. Том прнликом између осталога велс као да је Гарашани рекао и то: „Кад су њсга срушили он јс већ себи осигурао био ]већину при изборима тиме, што је Перу Тодоровића ијош друге способне радикале обратио у напредњаке".... Тако стеји од рсчи до речи у „Одјеку". Оно ко зна дали је г. Гарашаннн тако што рекао, али то ево вели Лојдов дописник, и „Одјеку" је то већ довољан доказ. Нека је дакле слава алаху кад сс „Одјек„ и „Псшт Лојд"

једном овако леио сложише па ма то било н нротив нас. Што се тиче пигања да ли је г. Гарашанин већ био >сигур:. за изборе, кад га је краљ-М .ланова немилост оборила с владе, ту би нн „Одјек" најбол.с могао објаснити ст; .р, кад би нам искрено казао, за што је пред те изборе(уираво пред пад г.Гарашанниов) донео био свој иознати проглас да на идућим скупштинским нзборима радикална странка непе учествовати. Да ли је то нануштање изборнога мегдана долазило од сувишне снаге или од сувишне слабости, коју је у тај мах осећала раднкална странка? Јес, добро би учинио „Одјек" да нам то каже, добро би учинио већ и с тога, што би нам онда бидо јасно, да ли је г. Гарашанин тада осигурао себи всћнну с тога што је нридобио за напредњаке „даровитога Перу Тодоровића," или ће бити да су му ту победу спремили бездарни јунаци „Одјекови" својом снремом да утеку с изборна мегдана У најосуднијем часу. Сад још реч две о моме напредњаштву. „Одјек" и његова дружина ненреетано ме окривл.ују као нанредњака, ма да сам ја давно и веома јасно казао шта јесам и да напредњак нисам. Дакле, кад ја велим да напредњак нисам, а „Одјек" вели да јесам, шта то онда значи? Једно од двога: Или да „Одјек" боље зна шта сам ја, но што то знам ја сам, пли да и ја знам да сам напредњак, алн се бојим од „Одјека" иа не смем то да признам. Јц нс смем да кажем шта сам, у политицн и то не смем од „Одјскових" делија! 0 благо вама, цмоље јсдне, кад вам још и та будалаштина може пасти на ум, да се један Пера Тодоровић вас боји и да од вас не смс рећи шта у политици исповеда и којој иолитичкој групи припада! Како будадасти изгледате кад и такве лудорије могу стати у ваше мудре главе! Али не лудујте госиодо! Ми сс бар зиамо. Имали смо ирилике у Зајчару да вндимо какав јс ко, кад се смрти гледа у очи! Пред мало бољим јунацима и у мало страшнијим ириликама имао јс Пера Тодоровић куражи да јавно каже своје политичко вјерују, те га јамачно неће крнти ни од вас тако јадних као што сте. Али заиимљиво јђ како ви још уображавате да јс н сада слава рећн да јс ко радикал, п да је срамота рећи да је напредњак.

Госнодо око „Одјека", вн сте изгубили политички календар, То је мож] да некад тако и било, док вас нисмо видели на делу. Али за ово годину и но ви сте ноказали шта вредите. И немојтс|се варати. У великом де! лу јавнога мњења ви стс се већ изјједначили с најгором вдадавином, а | нотера ли овако и даље, ви ћете свр| шити тако жалосно, да ћс нанредњаци спрам вас изгледати као смиље и ковиље, ! Живи били па видели ! П. Т. К Њ И ЖЕ В НО С Т . Урсднишгво добило је на нриказ овс нове књиге и листове: V1 е п а с, бр. 30, с овом садржином: Нове пјееме VII, од Августа Харамбашића. — Преторијанац, хисторичка нриповијесг из 18 вијека. Ппше Јосип Евген Томић (наставак) — Млади дани. Написао Франсоа Коне (наставак) — Име Хрват у хисторији елавенских народа (наставак). Аиулејева прича о Амору и Психи (наставак). — Листак. Сваштицс. У овом је броју слика .. Пееништво" од К. Е. Маковског. ТЕЛЕГРАМИ | 16 ЈУЛА | Софаја. М:>, Цариграда стижу вести о великим нередима који су се десили јуче, за време Јслужбе у Кум Капу, између православних Јермена због једне сва]>е. Натријарх је побегао у једиу суседну кућу. Гомила наиала иатријарха. 11осредовање иолиције изазвало крваве сукобе. |Један жандармериски ОФицир убијен, а млоги рањени с обе стране. Ред је најзад иовраћен и проглашено оисадно стање у округу Кум Каиу. Рим. Талијанска крстарица Америго Весиучи добила је наредбу да отиутује у Вилбао за Ј1аилату. Буеносајрес. Јутрос у 10 часова владина војска добила знатна поткрепљења. Преседник Комлан вратио се. Берза и банке још увек су затворене.

ЗВЕР-ЧОБЕК

РОМАН Емила Золе ИРЕВОД С ФРАИЦУСКОГ

(57)

И еамо о том човску, што је ишчезнуо што га је нестало као неког привнђења, било је у оној хрпи акта три ста и десет саслушања, н го тако збрканих да је свака еведоџба утсривала у лаж другу. Дењак сс повећао још п судским актима. Гу беше извештај о извиђају што су га учниили парски државни тужилац и истражнн сурда на лицу места. То беше читав оппс околиге иоред железничке ируге, гдс јс иогибалац на>ен, па онда онпсано како је леш лежао, какве ;у биле хаљине иа њсму, шта се нашло од стваш у његовим џеповима. Па онда ту беше лека)ски извештај, у ком со све научиим изразима )писивала на дугачко рана на грлу, једина рана, Јтрацша зарезотпна извршена оштрим инстру1СНТ0М, јамачно ножем. Па још и других изве-

штаЈа оешс: како јс леш пренет у болницу руанску, колико јс тамо лежао, док се није оназило нагло труљење које је принудидо власт да леш нреда нородици. У тој толикој гомили акта биле еу само две три важне тачке. Прво и прво у џеповима сс нијс нашао ни сахат и мали иортФељ у ком је морало бити десет банака ио хиљаду динара, јер ту суму требао је нредседник Гранморснда нреда својој сестри госнођи Боионовој, и онаје тс нарс очекивала. По томе бн изгледало да је убиство учињено због крађе, да му онет није остао на прсгу прстсн с великим дијамантом. И одавдс се иснрео читав низ нрсгиоствака. Као за накост нису се знали бројеви од банака: али је сахат био познат, ремонтоар врло јак, на капку изрезана ночетна слова имена нредседниковог а унутра број Фабрички: 2о16. И на послетку онај нож којим се убилац цосдужио, тражен је на све сгране, и норед пута, и но околноме шевару, једном речи — свуд гдс ее мислило да је могао битн бачен; тражење је бнло узалудно, мо])ао је убилац сакрити и нож онамо где је сакрио и банке и сахат. Нашлн су само путнички нокривач нредседников, на сто метара нред станпцом барантенском, 11 та Ј ј° нокривач био међу осталим стварима што су сдужиле као доказ.

Кад су Лашњејеви ушли, Деннзе је стојао крај свога нисаћег сгола и читао једно од нрвих саслушања што му беше нашао његов нисар у оном дењку ахта. Денизе беше омален а врло снажан човек, обријан глатко, већ нросед. Хладна озбилност огдедала се на његовим иупим образима, ћошкастој бради и широком носу; дугс треиавице што му беху у иола иокриле сјајне крупнс очи, давале су јачега израза тој озбиљности. Али сва досстљнвост, сва вештина коју мишљаше да има беше у његовим устнма, устима чисто глумачким што своје осећајс исказују необичном гиикошћу, нгго се утање кад он постане врло фини . Него та му је Фнноћа најчешћс шкодида, био је одвише оштроуман, одвише лукав спрам овејане и просте исгине, но идеалу његове струке, јер је од свога звања начинио тин моралнога анатомиста, обдаренога двоструким видом, веома духовигога. Деннзе се одмах показа љубазан спрам госпође Лашњејеве, јер је ипак био судија од свстских људи, походио је често људс по Руану II 110 ОКОЛИНИ. — Изволите сести, гоепођо, (нАСТАВИПЕ ск)