Мале новине

је смеда примити саврше-ну*) подеду Балканског Полуострва, коју јој Русија нуди има више од сто година, може и смети и хтети: поделити српске земље са Бугарском (ако Бугари даду доказа да у њима има гра:ђе за стварање снажнс и самостадне Бугарске државе). Аустро-Угарској може т]>ебати јака и велика Бугарска противу Русије, а узгред, и противу Србије и срнске расе. А Бугарска онет, уједињена и увећана српским земљама, може нматп рачуна: да буде савезница и нријатељнца АустроУгарске за заједничку одбрану од Русије и од Србпје. (СВРШИЋЕ СЕ) ПИСМО УРЕДНИШТВУ Госаодине. Уредниче. Будитс тако добри те одштамиајте следеће у вашем листу: Јуче су кола ошигине београдске носила земљу испред куће Вулковића и Бранковића коју су услед Намештања тротоара откоиали. Питам оиштину београдску: да ли је општина купила кола и коње зато да појединим одборницима носи земљу бесплатно, или их кунила за своју иотребу? Ако општина нема шта да ради са својим колима, онда боље би учинила да нзноси ђубре из нојединих кућа, што већ неколико месеци лежи, а арендагор не дође да га носи. 12 Јула 1890. Београд. Једпн тЈповац - ОПЕТОПКЛАДА (допис „М. Новинлмл") Алексинац 17 Јула 1890 г. Опет онклада. Једна, друга, трећа, четврта. Све саме онкладе! Код нае је то еад као нека епидемична болест. Гдс год се окренеш само чујеш: онклада! Сптне, крупнс, свс једно, тек опкладе су. Јавио сам вам .јучс за омкладу између г. Стевана Бутрића жандармери*) Нека врста долимично поделе Иолустрва Балканоког нзме1 )У Русцјо и Аустро-Угарске, на основу ранијих| споразуиа, иавршена је на конгресу Берлинсмом тиме: лгто је Русија, нримала на се терст(?) да носрдством Каулбарса научи народ бугарски државној самосталности и неЈЈависности; а Аустро-Угарска, нримала је на се терет(?) да заведе рсд(?) у Краљевствима: Боспи Хердеговини, а, по потреби, и у Рашкој <Ново Пааарском санџажу).

ског, и г. Нроке Божића коњичког оФицира. Вредно јо да вам накнадно јавим, да је г. Бутрић добио ову онкладу на коњу, кога је куппо за 100 динара, и то на старцу од преко 12 година одјахује у Пирот и вратио се прс 24 сата, ма да је имао још и елементарних незгода, иначе дошао би и много раније. Овим јс јасно доказано да је г. Драгутин Милетић (који је прошлог пута изгубио онкладу с г. Проком) имао ираво, кад је казао да му је коњ био болестан ; јер кад је Бутрић на оваком коњу добио он- > кладу онда бн г. Драгутин за бар ј едно два сата раније стигао. Вредно је да вас известим о још; [једној доиста интересној онклади. Неј кекав Аврам, слуга на железничкој ј станици у Житковцу, онкладио се, да 11С нешке, и то све трчећи, из Житгковца стићи у Алексинац и натраг се вратити за по сата!! Опклада је била у 2 динара ! Званично је утврI ђено да има 8 километара. И Аврам је заиста тај пут претрчао за 37 минути! Доиста нешто страшно и неве!роватно, за човека, али, опклада!

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Виноградарство у Босни. Министар Калај одобрио је, да се од 1890. годино са свим укине у Босни н Херцеговини стара дација: 10% винског нореза а нови виногради који се по Восни и Херцеговини од сад буду са- ј 1 дили и обрађивали и то на досада пустим и необрађиваним земљиштима, да ти виногради буду ослобођени од десетине у грожђу за десет година, кад нови виногради буду сасвим засађени. Виноградарство се ради у већем обиму управо само у Херцеговини, ! а нонаособ у околини Мостара, Љубушке, Стоца, Коњица и Требиња. Што се Босне тиче, досад су само у Нрозорју нешто више обрађивади виноградс: у Нриједору, Нрњавору, Сен■ еком, Мосту, Бихаћу, Бјељини, Дерве- ј нги и још неким окрузима -тек се отпочело. Сав род у грожђу изнео је нрошле 1889. године 4. 900. 000. ока, од чега на Херцегов. долази 3, 900.000 ока. — Помагање виноградарства ићи ће дакле за сад у ирилог нонајвише виноградарима у окружју мостарском, од чега ће у толико вишс користи но њих бнги, што ћс баш мостарско внно : моћи да конкурише дадмантинском вину, које се одавна у Боену увози.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Ламартинова стогодишњица. Маконска академија намерава да у месецу окгобру приреди светковину у спомен песнику Адч>онсу Ламартину, који се 9. Октобра 1790 родио у Макону. На ту светковину изаслаће нариска академија иесника Копеа и државника Симона, Први ће говорити о неснику а други о политичару Ламартину. Први умстници опере и Театра Франсез декламоваће најлепше стихове Ламартинове. За најбољу споменицу о песнпку расписана је награда а делићс се випге мсда.ља златних и сребрнпх. — Сибирска говеђа куга у Русији. Како бечка „Преса" јавља, у Петроград еу стигле вести да се у рјезанској губсрнији, срез загоровски, појавила сибирска говеђа куга од које је угинудо много марве/ Веле да су и овцс, па и све домаће жнвотиње заражене том кугом. Од 313 оболесних коња, оздравило јс само 71, а од 127 брава само 35. Све овце, које је заразила та болест, пропале су, чак веле да су и три човека нали као жртве те болести.

о изјавама лојалности пршшком

ТЕЛЕГРАМИ 18 ЈУЛА Париз. Једиа депеша мпнпстра спољних нослоиа из Буенос Ајреса од данашњег, јавља да је устанак свршен. Уетаници су саевим подлегли. - У политичким круговима уверавају, да ће Рибо и Солзбери закаснити закључак преговора до свршетка оба парламента, да би избегли непријатне догађаје. Држи се да су парламентарни кругови мало расположени за Француско-енглеску конвенцију и да ће Рибо бити изложен јаким нападима. — „Тан" јавља, да је распуштена ескадра која је маневровала у Шербургу. Један дсо ескадрс средоземне ићи ће у Специју да поздрави краља Италије. Веч. Надвојвода Карл Лудвик, после свог повратка са северног предгорја, посетио је гроФа Калнокија. Иосета трајала подуже. — Из целе унутрашњости јављају

удадбе надвојпоткиње Марије Валерије кћери цареве. ! Будим-иешта. Са свију крајева јМаџарске јављају о свечаностима приликом венчања надвојвоткиње Марије Валерије. Скоро све вароши биле су још јуче осветљене и украшене. Војне музике пролазе кроз улице. Ишл. После подне стигли су овде надвојводе, надвојвоткиње, принчеви и иринцеее Баварске, војвода Адолф Насавскн, оба миннстра преседника ТаФе и Сапари. Цар, топло поздрављен од безбројне гомпле, дочекао госте на станици. Враћајући се, сусрео се с гроФОм ТаФеом, сишао с кола и дуто разговарао с грофом. За време свечане преставе у позоришту народна химна саслушана с р.еликим одунгевљењем. Сви околни висови и обале реке Труна, као и варошке улице, величанствено осветљени. Верлпп. „Норд. Алг. Цтг." јављају да ће цар, враћајући се из Енглеске, свратити на Хелголанд. Сеп-Етијен. .У угљеним окнима Пелизијерским ексилодовао гас. Штета огромна. До сад извађено 107 лешина, сем тога има 40 рањеника, од којих већине неће нреживети. ДРУШТВО СВ. САВЕ Главни Одбор Друштва Св. Саве нозива све пододборе и поверенике своје као и све нријатеље, којима су ! послате друштвене срећке на нроддју, да јаве до 1. Атуста нолико су од ! послатих им срећака Продали и да за ' до сад иродате срећке пошаљу новац, а у исго време да наетану да посдате им ерећке што пре раснродаду. Д. С. С. Б. 625. 18. Јула, 1890. год. Београд. Главни Одбор.

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН Емила Золе прквод с француског

(69)

Денизе нређе на иенитивашс: — Мислите збиља ? — Да боме! Ако су знали за тсстаменат, њима је било у интересу да ногине наш добри отац.... Помислнтс само то, да су се они поеледњи разговарали с њим .... То ми све изгледа врло сумњиво. Нестрпљив, помстеи у својој новој нретноетавцн, судија се окрете Берти: — А ви, госпођо. мпслнте ли да би ваша некадашња другарица могла учинити такав злочин Она не одговори одмах него ногдеда у евога мужа. Већ ирвих месеци кад су сс узеди, оназила се одмах њихова зловоља, њихова мржња према Рубовљсвима. Они су управо иоУбадали једно друго; он је њу и навео да се завади са Севсјшном.

— Боже мој! рече Берта. Та особа коју споменуете, господине, имала је врло ружних навика док је била мала. — Шта? Ви велите да је била р1>авога владања у Доенвиљу? — То не велнм, господине: јер је мој отац нс би трпео у кући! У тим речима буиила се нристојноет једне варошанке, која никад не би признала да има какву погрешку и којој је сва слава у том, што се сматра као једна од најпоштенијих жсна у Руану којој се свак клања и у своју кућу ирима. — Имала је само лакоумиих навика и забава, настави она .... Најзад, господине, многе ствари које пре нисам могла нн замислити, данас су ми са свим јасне. Дсннзс ес оиет узвриољн неСтрпљивО. Он није сумњао на Рубовл.све, па јс сматрао евакога као нротивника, ко на њих сумња: чинило му се да. ее тпм нанада на његову судијску умешност. — Али инак ваља добро размисдити, рече он. Оваки људи као што су Рубов.веви не убијају човека, као што је ваш отац, да бн га брже наследили; или бн барем било знакова да су хитали, ја бн нашао других трагова за то. Не, не, то не може бити главни узрок убиству, ваља

тражитн други, а нема га још , ви пак ништа не доказујете.... Па онда помислите како убиетво догодило, зар не увиђате и сами м;. ријалпу нсмогућност? Нико'није видео да су Р^ бовљсви ушли у куне, штавише један чнновник доказати да су се они вратили у свој ваго. кад су за цело били у Барентену, нотрсбно „ нретпоставити да су морали прећи из свог вагонаувагон председников, који јс био одвојен од њпховога с три друга вагона, и тај се прелаз морао учинити за некодико тренутака док јс воз јурио свом брзинОм. Па је ли то могуће? Питао сам машинисте, кондуктере. Сви су ми казали да би само окврели зликовац могао пмати толико храбрости II енсргије.... Жена то нијс могда бити никако, морао би се муж одважити сам: па шта да уради, да убије свога заштитника који га је баш у тај мах извукао из нсприлнке? Не, не, то никако не може бити ! Сумња је не основана, вал»а трагати даље.... То је неки човск што се нонео у вагон у Руану а сишао на нрвој станици: он је недавно нретио да ће убиги председннка.... (Н аставиће св.)