Мале новине

Свет из баштс слушао је говоре кроз отворене прозоре на сали. Света је на збору било око 4000 душа. Тачно у 4 У ј часа ноеле подне збор је отворио Македонац г. Лааа Дума говором,- у коме је нзнео узроке сазива овога збора, на је за тим нредлолшо збору да избере нреседника. На жељу збора да он кандитује нреседника, г. Дума нредложи г. Косту Шужнко- \ ви/м, нашта збор једногласно пристаде, иоздравивши г. Шуменковића са: жпвео! Г. ШужнковиИ, иошто се најпре заблагодари на ночастн, која му је указана тпме да преседава тако сјајно носећеном и у патриотској цели сазваном ибору, рече како ће на овом збору учинити све шго му силе допуштају, па за тим замоли збор да избере иотпреседника. На предлог г. Мнлоша ВојковнКа збор једногласно изабра за потпреседника г. Косту ГчниИа , а за секретаре, 1 на предлог нј)сседников, г. г. Јазу Думу и Пикола СавиКа. За овим преседник даде реч Љми Думи , који наномену зашто је сазван овај скун. Стране нронаганде, като.гичка н протесганска, а нарочито бугарска, уништиће нагау срнску народност и наш српски јсзпк у Ст. Србији а нарочито у Македонији, а то ће се врло лако ностићи преко туђпнског свештенства у тнм срнским крајевима. Султан је ноставио у Скопљу, Нелссу, и Охриду, у гим чисто сриским крајевима, бугарске владике, а то су места и крајеви где су се родпли ј и радили на срнкој нросвегн српски свеци св. Наун и св. Климентије, ђаци срн. нросветитеља Св. Саве. Ми као ноданици Султанови имамо право да се саветујсмо о мерама, које трсба предузстп те да паш народ не изгуби свој језик и своју народност. Питањс о народностп у Македонији и Старој Србији нретресано је већ толпко пуга и разнолико, и разне туђинске нропаганде хоће да нам норичу народност у тим напгам крајевима, али они то не могу да ностигну. Народност ијезик у Македонији и Сг. Србији српски су на ма шта радиле и урадиле сила ц туђе пропаганде. Највећн науиници у н ])Ошломе вску и садашњем доказали су да у Македонијн живе Срби (Јастребов, Гончевић). Бугари су унотребљавали и употребљују ева могућа срества да наш народ у Македонији одроде од својс народноети и језика. Најјаче им је н најглавније срество бугарска егзархија, која је но називу религлозна установа а у ствари чието политичка ненријатељска српском имену н срнком језику. Егзархпја ради

на ширењу бугаризма и уништењ)- срнског елсмента у Македонији преко свештенства. Наш народ у Македонијп нема својих срнских свсштеника п онда са свим ириродно иде егзархијском свештенику, који всли да је нравославни свештеник п да је дошао само да служи службу божју, а овамо учи га да не слави п нс сече кОлач, да се не зове Србин, но Блгарин, да његов обпчај није српски но блгарски, одучава га од свију срнских обичаја. На тај начин они мало но мало усневају сасвојом пропагандом код нашег тамошњсг света тим пре, што свакога, који се зовс Србин, турске власти немилицс гоне. Они преконарочитихљуди уннштавају све наиге обичаје и све наше сиоменике, којима се доказује да еу становници Македоније Срби и да је језик њихов ерпскн. У овоме нам грдне штете чшш неки архнмандрит Мелентије из Прилипа. који је пзаћено оруђе бугарске пронаганде. Као шго се дакле види, Пугари свима срествима раде да свету покажу како су народ п језик у Македоннји бугарски, ни мало се не обзирући пгго су научници доказали да у Македонији живе Срби и да говоре ерпским језиком. Тако је Обнчини јопт у прошлом веку доказао да је народ у Македоннјн српскп да јс говор његов срнски. Јоспф Миље тврди да је мијачко нлеме у .Македонији сриска раса, да је његов говор српски, да је његовом говору корсн н основа срнска. Да је народ у Македонији срнскн и да је макодонски говор само једно нарсчје срнског говора, доказали еу, поред страних научннка, још и Милојевић, ]и ;селиновпћ, Ј»ан, Карић п другп. За бољи доказ да је народ у Македонијн српски, наводи тврђсња еамих Македонаца: Деспота, Саџовића, Алексића, Пуљевскога, који свн тврде да у Македонији жнве Срби н да је језпк њихов српски. Пуљевеки је јопт пре 20 година штамнао за Македонце речник албанско - срнски - турскн, а не и бугарски. Он вели да наш народ у Македонији не разуме бугареки језик, тс јс за то и написао овај речник за мијалко племе македонских Срба. Према овоме имају ли право ЈЗугарн да ностављају евоје владике у Македонији ? (Збор као из једног грла повика: немају никакво нраво). То би им сс могло дозволнти, н имали би право, кад би у Македонији живели Бугари. Али кад у Македонији не живе Бугари већ Срби, онда поставл.ањс њнхових владика у Македонији има чисто иолитнчки цил,. Бладике Ке им дакле служити као тајни агенти. Онн Ке преко евештеника, који су у

неносредном додиру с народом тс и утичу на њега, радити да нас одроде од наше народности и да нас претопе у татарско-бугарски народ. (Тако је. Живео !) Ја нредлажем, браКо Македонцп, да уложимо нротест нротив бугарских владика у нашој сриској Македоннји и Ст. Ср.бији, и да умолимо ЈБегово Беличанство Султана да обустави шнљање вдадпка у Македо ннју н Стару Србију, јер то захтевају колико интереси наши, толико и ннтереси саме Турске. Наља само поменути како су бугарске владике пре 1878 оклеветали нашу браћу само за то што су рекли да су Срби, те за то још и данас лежс у Канли Јлули у ! Солуну. (Тако је, живео !) Овим садашњим постављањем може настати онака иста анархија, какваје бнла и пре 1878, а тако стање може да иза" зива само иотресе, трзавице и немнре у Турској. што по њу никако не мож е бнти добро. Да га умолимо да том^ стане на пут, иначе ми скидамо са себе сваку одговорност за рђаве носледице, које ће неминовно настати из тога стања. Даље дужност нам је да захвалимо српској влади што нам је као сграним иоданицима (ако сте странн иоданицн ви сте оиет наша браКа Србн, живели !) дозволила да код наше браће уживамо сваку слободу, што нам је дала склониште и што нам је дозволила те смо се данас могли скупити да се договоримо о нангим јадима п наишм болпма. ЗавршујуКи овај говор, нс могу а да не узвикнем: Жпвело Срнство ! (Дуготрајно и одушевљено : Живело, Живело!) Иавлс ПоиовиИ нз Тетова вели, како Бугари тиранскн поступају п])сма Србима у Македонији, н само за то, што неКе да су ЈЈугарн но хоћс да остану оно пгго јесу, т. ј. Срби. Небраћа Бугари клеветају их код турских власти којс н гоне и злостављају. Нада сс да ћс Султан услишнтн молбу њину н дати им задовољење. У тој нади узвикује: Живео Краљ, намссннци, влада, сриски народ ! (Живео целокупни српски народ!) Нрота Ж. ЈовичиИ велп како је то днван нризор што се оволика маса скунила да брани своја потлачена нрава од наше браће, коју смо ми однеговали н нодигли, на на место браће однеговали смо гују у недрнма. (Живо одобраваљс). Али крпвица је до нас, јер смо требали да будемо обазривн и тесногруди, а нс да будемо ишироких груди, мислећи да нмамо носла с браћом место с неблагодарницима. (Одобравањс). Ништансма горе однеблагодарности, али она мора кад тад бити кажњена. Мн морамо свн као један,

ј сви за једнога, један за све бранити потлачена права наше браће у Македоннји и Ст. Србији. (Одобравање). Ми не смемо према томе бити равнодушни, иначе смо пронали. Подижем свој глас и велим, не само да усвојимо предлог | г. Думин, но ако буде нотребе, ако захтевају и нашу крв, то и њу да не иожалимо. (Живо одобравање). Као допуну нредлога г. Думпног п])едлажем, да ее нреко владе норади те да у нашу Македонију и Ст. Србију ношљемо наше владике п свештенике, (тако је, живео!) а има људи који Ке се хтети и моКи жртвовати па иКи. (Жпвео !) Ликола Мусулин вели да га је она пста љубав, која га је пре 25 година одвсла у Призрен као учитеља," еад овако етара довела мс међу ову своју браКу на овом скупу. Треба да емо сложни и у даљем раду као нгго смо сада. ЈЈаша права и света сгвар морају нобедити, само ми трсба да истрајсмо. Нс тражимо ништа силом, но молбом. МолиКемо султана да одговори нашим праведним захтевима, и имамо нраво очекивати то од њега, као потомка сриске мајке, као потомка кКери цар Лазареве. Сила пада поред нравде, она мора нобедитп, за то ваља радиги и рсчју н делом. Аитон /[о п о в н (I нз Ј >0]10вцв (охридски округ) говори у смислу иредлога г. Думииог. Мнлонх Нојковнп учитељ, жали као и сви срнскн учигељи, што у Македоннји н Старој Србији нема сјшскнх школа, За то треба свом снагом настати да се норед срнских свештеника тамо шиљу и српски учител.и. Он 1'С као војник заложити и свој живот у борбн нротив небраКс Бугара (Сви ћемо), синови ће моји ногннугн за српску ствар, али ире свсга иодижимо школе у Македонији и Ст. СрбиЈи. Да умолнмо нашу владу да отва]>а и помаже школе у тим крајевима и да сс најбоље радне снаге нгнљу тамо за учитеље а Султан Кс то дозввлити. Јеета ПајдановнИ из //јшлсна, вели како сеизпричања њсгових старих види, даје нама наметнуто бугарско имс, јср ко је казао да је Србин тога су Турци гонили као опасна човека, док су Бугари били мирна н нослушна ропска раја. Ј'дс је слава ту је н Србин. У Македонији славе, док Бугари не славе, те нрема томе у Македонијн живе Срби. Паши л.уди у Македонији толико волс и иоштују славу, то обележје српског пдемена н имена, да кад нема да куии свећу о слави он прбда и бакрач само да свомс свстоме ирииали евећу. (тако је) Бугари

ПОДЛИСТАК

КРВ&В& ГОДИН& (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОБЕЛЕЖИО П ера Т одоровић н,.<- (121) — „Лекар пита можемо ли иадржати путнс „штрапаце". Бога ми то ће аначити да се жипчи пешке !! Па још у оковима ! Ис, то је немогуће; то се неби могло иадржатн"... — „Али само да мн је :шати, куда ли ће нас?" Та и стотине других питан.а муче хапсеника. — ,,Но ту сад није најде најкатн се; ваља се спремити за нут; хајд да се принравим" . . . — „Алн шта да понесем? Спаваће хаљине, кошуље? . . . Не, ОФицир рече да ништа не треба носити. Чек, чек, како оно он рече?: „тамо нма све, тамо вам иишта

не треба." Шта ли му то лначи: „тамо вам ништа не треба?" Где ли је то „тамо?" Да ннје на КарабЈфми? Тамо доиста „има све", и тамо доиста „ништа не треба". . . Баш тако рече: „тамо вам ништа не треба". Хм хм!" Уналим свећу и почием се спремати. 0 клину је висила чиста везена кошуља. Та је кошуља била иоклон и аа њу су биле везане неке драге усиоменс. г Ј"у сам кошуљу био одвојио и наменио да је обучем кад ме поведу на стрељање. — ,,1Га ко зна куда ме сад управо воде?" — Узмем и обучем ту кошуљу. За тим станем разгледати ио гробници игга бих од ствари још могао нонети. Поглед ми паде на једно клечано ћилимче — успомена од моје бедне, старе матере, које ми јс она сама израдила својим старачким рукама. г Го ме нодсети на нризор, кад мн је мати први пут дала то Јпглимче да га нонесем. Пред нратницом стоје запрегнута кочијашка кола, спремна да ме врате у I>еоград, пошго сам, као шестошколац, п])овео

ускршње празнике у селу код родитеља. Ови укућани изашли на капију да ме испрате. Ту су ми браћа, сестре, снахе, мади синовци, моји стари ])Одите.љи, један стјјиц и јогн онако ' две-три неке жене из села, које ми нису ништа род, али опет дошле да ме испрате. Сви онн држе по нешто у ))уци, чнме ће ме при ноласку даривати; неко јабуку, неко колач, неко чарапе, неко пешкир. Отац дреши кесу да ми да мало трогнка. Отарија снаха држи гостару с вином н служи редом. Јонг неколико очевих савета, јопг неколико материних пољубаца и благослова, још неколико последњих слаткггх ]>еч1г и шапутања с браћом гг сестрама, па Ку онда ееети у кола, кочијапг ћс викнутгг, и ја одох. На један иут мојој матери наде нешто на ум, она рече оцу: — „Чујеш тгг. очекнгг мало" — па онда некуд нгтуче, и за мало, па је ето носи преко руке ћилимче, вегнуто одозго белом илатненом крпом да се нс прља, Она ириђе к мени. (НАСТАВИЋЕ СК)