Мале новине

но сдаве, Македонци елавс, они невају Краљевића Марка и друге српске јунаке, и они су Срби. Македонци нећс да су Бугари, они признају да су Срби, п нико их не може натерати да се одрекну српске народности. Кад нас Турци ;(а толико векова но могоше нотурчити. неће нас вала ни Бугари побугарити. Само ко је уља, он се нобугари. (Живо одобравање). Пнкола СавпИ доказује да је народ у Максдонији и Ст. Србији срнски, јер говори Сјитски, елави, нева срнске јунаке. То су карактерни знаци срнскога племена и Бутари хоће то да унингге њиховом црквом и школом, зашта су у Цариграду установили егзархат,, чнји је цнљ нолнтнчки. Онн шиљу своје учитеље и отварају своје школе у Македонији и Ст. Србији и пролазе добро. А пролазе добро за то, што је свет сиромашан а жудан науке, на иде у школу где му Бугари дају све да га ништа но кошта. Од тих срнских синова, који су ишли у бугарске школе, бугарска је пропаганда створида иајвеће бугарске агитаторе, које Бугари веома добро нлаћају. Сем овога бугарски егзархат ■ступио је у везу с католичком и протеетанском нропагандом, Бугари им доз вољавају да међу македонским Србима широ католицизам и иротесгантизам само датиме уииште српекс каракгсрне особине и да им нроноведају како они ниеу Срби већ Бугари. Поетављање владнка у Македонији и Сгарој Србији напад је на наш елеменат у тим крајевима н ми морамо да се браннмо, а у првом реду да шиљомо евоје овештенике и учитеље. Ја сам за нредлог г. Думин, само још да умолимо васеленског натријарха да свом еноргијом устане против ширења те бугарске шизме (одобравање) н да у Македонији и Ст. Србији ноетавља наше владике (живо одобравање). Ђорђе Нуша. Падиша је Бугарима мајка а Србима маћија, то за то је и пустио Бугаре да овако раде нротив Срба. Али кад Срби могу п за туђе добро да нроливају крв, могу још внше и етрашније за своје добро. Ако,Султан то незна, нека пита Аустрију. Сраиота је за целу Леврону што гледа ову ненравду, која ео чини Србима. Ја вас молим да је сваки на опрези, да омо свп на мртвој стражи. Ја еам «тар човек, могу и умрети, али вас молим да увек радите за сриеку Македоннју, и да и на еамртном часу узвнкнете: Живела Српска Македонија ! Пошто се нико вишо није јавио за говор, изабран је одбор да изради резолуције и нетицнје Султану, руском

цару и Патријарху. Пошго је изабрани одбор свршио свој носао, он је резолуције и петицнје нрочитао збору ,којп их је усвојио једногласно и уз бурно одушовљење, иосле чега се збор разишао а настало весеље. Резолуције и иетицијо донели смо у јучерашњем броју. За време док је одбор израђивао резолуције и петиције, читанс су честитке збору, којс су биле снабдевене многим нотнисима. Чеетитке су из Аранђеловца, Шанца, Ниша и Топчидера. Ову послсдњу ћомо саопштити нашим читаоцима у идућем броју.

ИЗ ВАЛКАНИЈШ Берати. Из Цариграда јављају под 19. о. м., да ћо се двојици бугарских владика издати берати одмах после барјама. Има само да се ношљу сви докумонти. Султан је 12. о. м. примио руског посланика г. Нелидова у аудијенцију, којн му је отпшао да ос опрости пј»о но пође на ооуство од два месеца. Г. Нелидов је том нрилнком у мало модиФикованој Форми обновио изјаве, које је драгоман руског посланства учинио још 10. о. м. великом возиру. Како уворава „Лжанс де Константинонол," Султан јс уверавао г. Нелидова да издавање берата бугарских владика нн издалека но означујс непријатељство према Русији, јор бсрати одговарају само ономс, што је Русија већ одавна тражила. Наши читател.и ссћаће се, да је руска влада тражила и протежирала бугарске захтеве у Македонији, на чак п постављење бугарских владика, још у доба, кад њоно мсзнмче — Бугарека - није било анти — руеко. Русија [је онда то тражила, и ако је знала да то тражи на штоту нашнх интереоа, и ако је знала да то врођа наша најј еветија осећања. Али онда је Русија била у нреголемој љубави с Бугарском, она је на сваки начин гледала да оштети нас и да прпсочи колико може више Бугарима. Бугари су све то лоно нримали п нз благодарности окренули ' јој леђа, јер за њине ненраведнс захтеве у Македонији и Ст. Србији нашли оу нотноре п у Аустрији, кад је већ дошло до нрекида с Русијом. И сад они траже оно исто нгго је за њих тражила и Русија, и Турска дајо то Бугарима, које су у овом пигању нотномогло еиле I средње јевронског савеза, јер је то нротив вољо Русије, — даје, изговарајући се да је она дала само оно што јо Руоија већ одавно тражила! Неће ли ово бар бити једна тачка у

балканској политици Русије, на којој ' ће видети, колико је грешила и огрепгала се о нас! — Стигла. Царица Фридрика, удовица пок. немачког цара Фридриха, стигла је 19. о. м- у Атину, где је отишла у посету својо.ј кћери, престолонаеледниковицп, која се нре кратког времена нородила. — „Славјанин", којп излази у Рушчуку, говорећи о постављању бугарских владика у Македонији, вели: „Македонија је једна добит, која није без значаја, а временом она може да ■ ј донесе и користи, само постављени архијереји треба да буду паметни и раднн. „... У п])во време наука, просвета и образовање треба да се да томе; народу тс да козна себе, (т. ј. како га науче бугарск владике) « иосле 6е се и. сам ралвити (у правцу који желе Бугари), сам ће извојевати права... „... Училишта, читаоиице, друштва, ј тимо троба сад да со занимају наша браћа у Макодонији... ,.Да се одпију тцђе агитације и ин- \ триге, ,(а с,е не слушају сачетн грчких и сркс.ких проиаиам.диста ,\а се не даје ннкаво срество туђи.и е.гемектнма, да расиростиру своја религиоана. убеђења ме!)Ц Бушрима(!) у Македонији, — ето го треба да је џосао бушрскил еладика к на.родних учнтеља у тој .кгосреИној аемљи. и „Славјаннн" јо оипм нај боље показао шга ћс Бугари радити преко овојих владика у Максдонији, и какво последицо бити од тога постављања бугарских владика у српским крајевима.*) *) Прихедбе у ааградама су иашо. ИЗ БЕЛА СВЕТА Богата просјакиња. Ових дана умрла јс у Будиму нека 89-годншња етарица, коју су сви позиавали као врло бсдну просјакињу. Личила је више на смрт, но на л,удско етворење. Храиила се само хлебом и водом, еем ако би ос која добра душа смиловала то јој дала нгј О год топло да јоде. Становала је у некој мрачној и смрдљивој собицп, у којој еу јо нре иеки | дан нашлн мртву. Умрла јо од волико беде и глдди. Али како се зачудише људи кад су, претурајући њоне ствари, нашли злато, сребро и новчане хартије што јо све износило преко 80.000 Форината. Старица јо родом из Румунијо и иома никакве родбине, која бн ову оставнну могла наследитн.

ТЕДЕГРАМИ 22. ЈУЛА Петроград. Приликом своје ис десетогодишњице примио је министар војии генерал Ваиовски од цара иисмену честитку. Цар вели да отаџбииа треба јаке војне организације али не за нападачке смерове већ за драгоцено добро мира, који се цар нада очувати, уз иомоћ Бога, још дуго. Беч. и Пол. Кор." јавља да је принц Фердинанд Кобуршки стигао данас пре подне у Веч, где ће остаги један дан. После ће ићи у Маџарску да се види са својим братом Филином. Остенде. Цар Вилхелм и принц Хенрих отпутовали су после подне у три часа на Хохенцонсрну. Краљ, гро<1> Фландријски н принц Балдујин отпратили их до лађе, где ће се срдачно онростити. Музика свирала ируску химну а многобројна светпна поздравл>ала влударе. Мадрид. Услед ширења колере у Шпанији, португалска влада забранила је улазак у Португалију железннчких возова шпањолскнх а из санитарних разлога. Рим. Данас је био избор једнога посланика за први колеж. ()д 90 секције, шест се нису могле конституисати. Број уписаних бирача био је 27. 416, од којих су гласали само 4. 018. Антонели је добио 1. 735, Борцилој 1. 581, Риноти Гарибалди 614 гласова. Шала и Забава. На детаиковцу. А: Вама мора да је овде веома досадно ? — 7>: 0, не! Мени никад нијс досадно. Узмсм, знатс, какву било интересну књигу, ссднем поред прозора и г.тедам на про^ лааеће. * У суду. Судија: Под каквим изговором вас јс нанао и тукао ? — Одшвор : Извините, г. судија, то није ГЈило нод изговором, но под канијом. Како издржи? У кавани разговарају два пријатеља о каоирци кавансвој. ЈеданЧ.е рећи: „Та женска просто не зна вредност новаца, нроето их расииа!.. Треба да има читаво златно море те да задовол.и своје нрохтеве... Верујет ли да је само мсни за једну недељу измамила осамдесет дииара!

ЗВЕР-ЧОВЕК

роман Еми-ла Золе ИРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(62)

Онот настадо ћутањо. Судија наотавп врло ширно, врло наж.виво. А сад ћу со, госпо1;0, догаћи једне стварн в|1Л0 деликатно, н молим вас да ми опрос/гите што ћу вас то нитати. Нико више од моно не поштује усномону вашега брата. .. . Проиоеили су ео гласови, говоршш сс да оп пма љубазница, јо ли ? Госнођа Боионова ноче ссј онот смсшити. 0, драги госнодино, у њоговим годинама! . . . Мој јо брат остао рано удовац, на ннсам никад помишљала да имам право осуђиватп оно шго со њему допада. Он јо жпвоо на свој начин. а ја се иисам мошала ни у што. 8нам само то да је чувао своје достојанство и да је до краја остао Иајотменији човек.

Берти не беше право што ес нред њом но'1о 1'оворити о милосницама њенога оца, па обори очи; а њен муж, коме је такође било нспријатно, одо до прозора и окрете леђа. — Опростите ми што нитам, рече гоенодин Дени.зе. Да ли со није у вашој кући десио нски случај с нском младом еобарицом? — А јест, с Лујзетом! . . . Али, драги господине, то вам је била нека нсваљалица; воћ у четрнаеестој години имала је посла с некаким осуђсииком. Хтели су да окриве мога бЈ >ата због њезине смрти. То је гадно, испричаћу вам сво. Донста она јо искрено веровала у поштење братово. И ако је знала како со председник владао, она јо сматрала за своју дужносг да бранн по])одицу. И ако је веровала да је он веома крив у том злокобиом случају с Лујзетом, опет је била убеђена да јо и га девојка била развратница. — Помислите само шипарица, врло, мала, па деликатна, нлава н румена као анђелак, а умил,ата; изгледала јо као нока светица, достојна иричошћа н боз исповсотн .... Али јест! Није јој било ни нуних четрнаест година, а већ ео спајташила с некаким глупаком, некаким камсњаром Кабишом, што беше тек дошао е робијо где је одлежао иет година игго је убио нокога човека у мохани. Тај момак живсо је као зверка,

наЈкрај шуме Бскурске, где му је огац, који је нресвиснуо од јада, оставио колебицу начињену од брвана и од земље. Он ео боше ирихватио да вади камен из једнога од оних напуштених мајдана, одакле ое некада довлачило иола онога камона што је утрошен на зидање у Руану. И у том је буџаку нашла мала Лујзета свога вукодлака, којн беше задао отрах свој околини, јој> је живео са свим сам, као окужеи. Виђали су их често заједно, како шврљају по шуми, држе ес за руке, она онако лепа, а он грдосија и као марвинче. Једиом речи — разврат да човску памет етанс. . . . Наравио, ја сам то све позније дознала. Била сам узела Лујзоту ју кућу севапа ради, да учиннм задужбину. Њсни родитељи, они Мизари као људи еиромашни, нису смели да ми кажу како су је тукли на мртво име, иа јој опет нису могли забранити да нс трчи овоме Кабишу чим со дограбн отворених врата. . . . А сад ево како се десио онај случај. Мој брат није имао свога млађсга у Доенвиљу. Лујзета н иека друга жена ноелова-: су но опом одвојоном навиљону, у ком јо он боравио. Једно јутро остала је сама па јс тек несгаде. (Наставиће се.)