Мале новине

ПРШ10СЛАН0 <,ил ствари под обом рубриком уредништво не одговара).

У одбрану поштена човека. Јадно јо и жалосно, кад штампа та јавна реч, та светиља свих слободннх народа, за коју се покољења борила — падне тако ниско, да постане клеветник. Јадно је н жалосно, кад се из пархиских рачуна напада бе;1рбзирце на част, име и углед ноштених људи, да се само дођс до извесних цели. На жадост, те појавс нису у нас ретке. Нема дана а да се тако што не деси у нашој штамии. У 197 броју „Малог Листа" изишао је чланак иод насловом „Злоуиотребе и кра1)0 у уирави монопола дувана". У том чланку нападиутје на најнедостојнији начин једап човек, којп је у оно доба, кад је (Јрбија развила барјак за ослобођење и уједињење Српства, дошао из своје посгојбине, Руснјо, одушевљен идејом ослобођења, да принесо и он све на жртвоник тог светог дела. Рат је био и свршио се. Многа његова браћавратиласеа јошвишењих пало је на боЈноме по.т.у. Мален број остао је у Србпји и нашао у њој нову домовину. Међу тим маленим бј)ојем био Је н Фађеј Голумбовеки, садањи благајнпк монопола дувана који је онако бездушно начаднут и оклеветан у горе наводеном листу. 11ород ниских и гадних израза, којима речонн лист назива руско добровољце, назвао јо Голумбовског пољским Јевреином; шта више сумња чак и да му је то право име, Овако ниско говорити о човеку, који јс свим могућим документима иотврдао своје порекло н име више јо него дрско. Ако иисац номенутог чланка не верује овом тврђењу. етоји му на вољу да ее увери другпм путем, који би за њега можда био подеснији, јор му је нзвесно иознато, да Јевроин бно он нољеки нли д^а чији, нн крпггењем не може збрисати са себе траг Мојсијевог обреда. На друге његове пакоенс примедбе како је Голумбовски дошао не да за идеју иогине, воћ Да се у Србији угоји и да јо био рускц „измет", и „пијаиица" можо се само толпко рећи, да је тај човек год. 1876 дошао у Србију као апотекарски номоћник дакле није бпо измет, да је, остав у Србији добио нрантикантско место а како се црактиканти гоје то ће евак знати да му и не говорим. Практикан гујући неколико година соно мало злосрстне платице а владајући се добро постао је српски указнн чиновник нре 6 година и као такав за

ј све време вршпо еавесно н часно свој'у дужност п дслом н оссћањима доказао, да своју нову домовину, Србију, љуби онако исто жарко, као и ма којн другп Србин који јс у њој ро1)Сн. Па н сад при прегледу касе којом он рукује нађено јо све неправно п у реду. 0 оном несавесно и злобном измишљеном деФициту и Фингнраној квитп од 5.000 дин. које „Мали Лист" помиње, нема нп номене. Шта јс могло руководнтн писца реченог чланка да тога човека тако бездушно клевета ннјо ми нознато, али је свакојако жалосно кад се нађе лист који таквим дажама дајс места, а још је жалосније, кад се нађс људи без срца и саиести, без мрве патриотизма на место да му кажу хвала ти брате, наиадају човека који свом љубављу својом часно н ворно елужн својој новој домовини. Лал.

ТЕЛЕГРАМИ 23. ЈУЛА Петроград. Са свим је неистинита вест, да цар Вилхелм неће доћи ове годшге у ПетерхоФ. Он ће стићи 12 августа у I [етерхоФ, где ће пробавити три дана, па ће се 16 вратити морем. Лондон. Краљица је иотврдила предлог о устуиању Хелголанда. — Цар Вилхелм стигао ноћас у Довер. Енглескс лађе одговориле на иоздрав немачке ескадре. Немачки иосланик 1](оч> ХатцФелд и марински аташе отишли су на Хохехнцолерн, који јс јутрос приспео тако рано, дага принц Галски није могао дочекати, као штојенамеравао. Док је мобилисана енглеска Флота вршила разна вежбања цар — праћен једном неманком крстарицом—ушао је у нристаниште Ковес, где су га ноздравили пристанишни адмирал и ескадра. Пошто се свршило искрцавиње, цар је отишао у Озборн, где еу га врло срдачно дочекали краљица и принчеви. Берлип. Службени лист јавља да је Ротенхан, досадашњи министар у Буеносајресу, наименован за државног нодсекрет|)а у министарству спољних послова. — Вирхов

данас отворио међународни медецински конкрес. На конгрес дошло 2.500 иностраних медецинара. Министар Бетихер поздравио конгрес у име владе савезне, изјављајући задовољстпо царево, што се конкрес скупио у његовој престонпци. Министар Гослер поздравио конгрес у име министарства насгаве. Фолкенберг у име града. Било је више гонорана Француском језику. Париз. Вечерњи листови по 'гарћују вестда јеДахомејскикраљ одбио предлог о миру. Војна експедиција биће у почетку септембра. Верлии. На мећународном скупу за кремацију, изасланик Христо: Форус (из Милана) изнео је писмо Крисшгјево, који жели добар на| предак овој реФорми. Скуп одо' брио резулуцију, у којој се изјав.љује нада, да ћ е владе усвојити Факултатикну кремацију; у исти мах послата је Криепију телеграФскнм путем благода])ност.

ДРУШТВО СВ. САВЕ Јавна зпгвалиост Друнггву Св. Саве изволели су ноклонити: г. Јован Миодраговић, управитсљ нишкс учитељске гаколе, 100 комада трећег струка. свог дела ,.Босиљка": и г. Благоје Стојадиновић, јавни нравозастуиник из Чачка, 50 ј комада разних књига. У име главног одбора Друшгва Св. Саве нотнисани изјављује дародавцима срдачну захвалност.

Књижничар Друштва Св. Саве,

У име главног одбора Друштва Св. Саве потнисани изјављује дародавцима срдачну захвалност. ДССБр. 541 и 626 22 Јула 1890 У Београду Кљижничар Друштва Св. Саве. Јсв. Ђ. Докић. Шала и Забава.

Практика. А: Шта! зар иравник на оптуженичкој клупи за крнвично дело! Б: А што ти је то чудно'? то доказује сувишну усрдност. А : Како ? Б: Та вадда је хтео поеле теорије да ее и на практици упозна с крниминалитетом % Из лекарске праксе. Један сиромашан болеоник даје лекару за визиту два динара. Доктору то није право и ни мало не крије своје негодопање. — То дајете за мога слугу — вели доктор, гледајуКи јетко право у очи болеснику. — Л не, тоје вама обојици, — одговори досетљиви болееник, гледајући меко у очидоктота. !>•

о; о К сг М Н

Ч 5» 8 2 N а % ** * »§ О Д • д

§ и >4 *§* © р м И _ К м С5

& о и р а и В

95 - гд

к о

о № а 2

). 01 I И У К 10, Јула 1890

86 ох 1 а" О „95

Јов. Ђ. Докић.

Књижницн Друштва Св. Саве нзволели еу поклонити: 1.) Јован АлексијевиГ,, овд. цариник. трећо издање конверзационог лексикона од Мајера: и 2.) г. Милутин (!ави%, секретар Министарства народне нривреде, 50 комада евог дела „Шљива гајењо и еушење шл.ива.

!5;

01 о

'■ЈЈ 95 и- о С2 СЛ г: Н О ^ м О Р в Ј2 *

К е о ^

3 - п * § е

ч ш о а М N о ро о р м р М

00 ■Е ° о ,р о о к

&■ П * « р р У & н ср ЕВ 95

95 2 к

о\ г. о г. н 05 С1» ОС 95

ЗВЕР-ЧОВЕК

роман

Емила Золе превод С ФРАНЦУСКОГ

(63)

Ја сам опазила да се она одавно иремишља да побегне; можда је*чокао њезин .љубазник на је н одвсо. . . . Али је то чудновато што после нет дана нуче глас да јс Лујзета умрла, па се ноче наплетати како је мој брат покушао да учпни насиље, па се то тако страшно накитило као да је она ван себе утекла Кабишу и тамо је умрла од мождане грознице. Толико со већ наплетало и нагађало, да је тешко казати шта је унраво било. И ја мислим да је Лујзета умрла одиста од неко зле грозницс, јер јсједан лекар посведочио, да је она учинила будалаштину, тумарала је ноћу по ритинама. . . . Ето видите, драгн господине, да се мој браг не може окривити због те девојчуре! Гадно је, немогуће ј *е бацити крнвицу на њ.

Денизеје нажл.иво елушао ову иричу, није нн нотвр1 |Ивао ни порицао. Агосиођа сс Бононова збупи мало на свршстку : па се ипак одважи да каже: — Е, Боже мој! ја но велим баш да сс мој брат није хгео нашалити с њом. Он јс волео младеж, био је он велики весељак, и ако јо изгледао строг. Пајзад рецимо да је баш и нољубио. На ову реч побунишс сс Лашнејеви од етида. — Ух, тстка! тетка! Али она слеже раменима, као вели: што бн лагала нред судом? — Можда је нољубио , помнловао. Али у том нема никакве кривнце. ... А то мислим што знам да од камењара није потскла она измишљотина. Лујзета је јамачно била лажљива, нокварена, хтелаје да увелича ствар да се можда оправда пред својим љубазником, а онај глупак, јер вам рекох већ да је бпо глупак, новеровао јој и увртио у главу да су му убили љубазницу.... Он јс био са свим ван себе од љутине, говорпо је но свима механама да би заклао председника као венра, да му падне шака, . . . Суднјаје дотлећутао, а сад је прекиде брзо: — То .је говорио ? А има ли сведока да поеведоче ?

— 0, драги госнодине, наћп ћете сведока колико год хоћете!... Једном речи то вамје био жалостан елучај, задао нам је много бриге. Срећом мој' ј'с брат био у таком положају да сс нањ ниЈ 'е могло посумњати. Госпођа Бононова разумеде шта трага гоеподпн Денизе; и то је доста узнемири, науми да не казује нишга више, да нс заииткује судију од свој'с стране. Судија устаде, и рече како но ће више злоунотребљавати услужност ожадошћонс породице. По његовој наредби прочита ннеар саслушање нре него га нотпишу сведоци. Саслушање је било тачно написано, из њега беху тако згодно избачепе ненотребне и неприкладне речи, да је гоепођа Бононова, држећи већ иеро у руци, погледала с наклоњеним изненађсњем тога бледог и коштавог Лорана, кога нс беше дотле сиазпла. За тим јс судцја исирати заједно с братаницом и зетом до врата и ту се рукова с њом. — До скорога виђења, ј'о л ' те? Ви знате да еу вам свакад отворена врата у Доенвиљу..., И хвала вам, ви сте један од мојих последњих пријатеља. (Н аставикк се.)