Мале новине

њом одговоран, а за ћату нсКс да ч.УЈе. Ђата бесни; он прети да ће сељака отерати силом и заиста наређује двојици пандура да га потерају. ВидеКн зло очима, сељак (кмет) пође. Иата се свети; „Тако! да знаш ко ти је вдаст"! Сељаку превршује. Он опсова ћату. После ио часа сељак је ухапгаен, 9 месеци држан у иследнрм затвору, а затим суђен и осу1>ен на 2 године затвора. За што? Иата се жалио, а неколико јс сељака потврдило да је оитуженн, псујући ћату, опсовао „и онога ко и теби даде некакву власт". Протумачено је да власт даје владалац, и сељак је осуђен за нсоваи.с владаоца. ■XКао нримери оволико је доста. Све су ово истинити догађаји узети из живота. Ако би затребало, ми би могли именовати и саме личности. Но овде је узето од стотину случајева један. За овакве ствари људи су масама осуђивани. После п])вога рата за незавиеност у самом Пожаревцу било је преко 50 осуђеника свс за увреду владаоца. Ваљало је само загледати у судска акта о овим осудама, и ви би се ужаснули за какве су ништарије и будалаштине људн осу1)ивани на 2—3 па и на 4 и 5 година. То је нросто био ужас! Шпијунисање и иотказивање постало је занат којим се бави голем број људи. Династичност се иретворила у еспан који се крчми на оку, на литру, за дукат, за грош, како ко хоће. Оклеветати свога ближн,ега и отерати га на робију то је постала обична етвар. Пмаш ли коме да се светиш; хоћеш ли коме да д о с а д и ш -— п р н ј а в и га само полнцији да је нсовао кнеза — и он је пропао. Ако га буџоносци нс премлате где год у

каФани спетљаће га за цело полиција, тек његова је пеема свакојако отпевана. И све ово узајмно сатирање врши се бајаги на рачун некединастичности, бајаги у интересу владара и за спас његова дома. Престо је видите у опасности на његови стубови — власт — упињу сс да га спасу и заклоне. А у ствари нод Фирмом династичноетн и привезаности престолу вршило се обично шиијунисање н денунцирање. Нити је ту било људи иетински династичних, ниги је ко за престо озбиљно марио. Лични рачуни, шпекулација и разврат то је она гадна суштина, која се крила под сјајном Фирмом динас; тичности. А стотинама ноштених српских грађана страдало је и пропадало по хапсанама с тога несретног стања; јавна реч била је угушена; зрелији и искуснији људи ударали су по три браве на уста, а млађи, неискуснији, нарочито школска омладина, ионесена младићском искреношћу, излетала се и говорила истину, и за то после скупо нлаћала изгоњењем из школе. хапшењем и п])огоњењем из земље.

Јес, у Србији су била така црна времена, ми их сви још памтимо — али ми смо мислили да су ти јзли дани ве]1 једном за свагда прошли, да је то ружца прошлост, коју смо сви ми заједнички проклети и сахранили, с искреном жел.ом да ее тако доба никад не поврати. И бапг с тога што су до сада све владе и све иолитичке странке ! на влади мање више падале у сличне грехе тога ружног трговања с династичношћу, баш с тога смо ми и рачунали да повратак тога стања ни једна наша политичка странка не може више желети, а најмање смо веровали да се оно може иовамнирити под данашњом радикалном владом. Али шта видимо!

Ономад смо имали прилике да некада запушавали нос ? Зар не осудимо два либерална посланика видите како се мало по мадо иреза јавно денунцирање радикала, а тварате у одвратне династијашке данас видимо да радикали понав- ј лицемере и спекуланте на које сте љају исту либералну ругобу. се некада камењем бацали! На више места по унутрашњо- Али ако ово не видите и не сти има људи оптужених за у-јчујете ви, има неко, који све види вреду владаоца — потказали их и чује. радикали! Пре краткога времена То је српски народ. Његов је полиција је претресада једну ни- ј рабош дугачак... Биће ту места и шку редакццју, тражећи некакве за ваша дела! А народ непрестано бунтовне прокламације, управљене реже. против владаоца, Г. Веља управи- _ тељ варопга зивка људе у главну иолицију и узима их на испит за БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ некакве Караћорћевићеве прокла- мације. Радикалии „Златнбор'' ра-ј Прелазак у православље. „Одјек" досно кличе како су поп Јова из ,' авља: Катоашчки свешхеник из Босце Ариља и Мијаило Марић из Мач- Лав Р° ( 11е Т а Р) ^ ТГЈ™/ 1 > 1 Београд и иајавио жељу г. митропоката стаил.ени под суд и у пј>итвор „за нападање на уставна права II). В. Краља Александра". ТТГ га је све ово, какви су ово

?!

литу, да же.ти прећи у православну веру. Жеља му је иепуњена и акг крштења цзвЈзшен је јуче (24) у саборној цркви. Кум је био г. Јов. Калабић тр. на Сави. Г. Далић добио је на крштељу име ЈЈојислав. Оланшица. Дирекција првог ц. к.

знаци и каква су ово чуда Каквалн је то.Карађорђевићева прокламација за којом трчи радикална полиција . Је ли онаква и- ; новлашћеног дунавског паробродеког ста као што су бивалс и све до- друштва одобрила је да чланови засадашње (увек измишљене) ? Или ; натлијског удружења могу по спује можда као оно Караћорђевићево штеној цени путовати Савом и ДЈ навом . 1г„„ V Јагодину, тако. да за I. класу нлате писмо писано пок. ЈеФрему Мар- ( ^ а з Д т ^ асу пдате цону и | ковићу ? Или је друкчиЈа, истинска, ј-; 0 0 д чланова жели да се кориети баш онако ак-прокламација! овом новластицбм дужан је месној аИ како то г. Веља дознаде за генцијинаробродекогдруштваиоказати прокламацију сад кад је већ уне- унлаћену чланеку карту. , „ „ Повластица ова важи од 2о. .1 уда сена и скривена, а не могаде до- ^ ]0 ^ вгуета знати ншнта кад се уносила ? ј Па онда, какви су оно „Злаги Састанак Услед " 1фвД с т ојећег еаоорови усклици. Шта, поп Јово станка царева руског и немачког, ми и Марић нединастични, а он — ем0 јавили како сс говори да ће не„Златнбор" династичан! и већ мачки цар у исли зближења Русије толико династичан да оне нрве и Немачке, нредложити један нолити, ,. чки нрограм од неколико тачака. 0 оптужује итражп де се затворе!. . . ( и< Ј то ј ствари Ј1НШу из Петрограда И каква су то ..уставна права Взгребачком „Србобрану ово: II). В. краља Ллександра што их „тај састанак неће бити чин обиједан ноп Јово у мало не потре, чне визите и етикеције. Са поуздано да не би у добрп час „Злати- и меродавне стране сазнадох. да је . иемачки цар. одмах након 1>исмаркова бора" дд их на време спасе! одступа; енергнчно тражио, нутеве и И како сс све то „случаЈНО" ца . 1ганс д а се нс само приближи Недешава баш сад нрсд изборе? мачка Русији, већ да ове две силне Јес, каква су ово ]>ужна зна- царевине стуие у савез (алнјанеију), мења на вашем небу, госнодо ]>а- тс Немачка^за ту алијанеију иодне. о " ла Русши своје нонуде скициране у дикали . шест тачака. Зар вама све ово не заудара Садржину тих шест тачака знадем на буђаву реакцију од које сте као и одговор руски на сваку нема-

ПОДЛИСТАК КРБАВА ГОДЕНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) нобележио Пера Тодоровић -м«. (123) Прекрсти се, чедо, ондс су стрељали човека. А ја се све крстим, али све осећам да ми је тај колац ннак нешто страхобан и ужасан, као да ми се још онда нешто предсказивало. Под утиском ових болних сећања из срећне прошлости, ја и не осетих како ми прође време. Иа сахат кули изби 7 часова. (То куцање, слушањс и бројање часова био је још једини иредмет којн јс одржвао неку везу између мене и спол.њег свста), Иа пољу се зачу нека лупа кола, неко долажење и одлажење неких људн, неки неразговетни разговори, нека журба, некакав необичан покрет.

— Јамачно изводе остале хапсснике; јамачно ћ е сад и по мене доћи — помислим у себи — Дакле сад ће .. . Ово ме баци у неку узбу}>ену нестр пељивост. ('танем ирислушкивати. Кола су некуд одлазила и опет се враћала. Чуо се тоиот од многих људеких ногу, као каднекн војницн марширају. Долетале су до мене иоједине речи, алп тако иелрекидано да лрави смисао разговору нисам могао ухватитп. — ., Има"... „ Није ту"... „Два"! „Мало сниже"... „Дебеле даске"... ,;До Иебојше"... — е/го то сам могао чути и разабрати. Узбуђен, нотресен, ја сам стајао код в]»ата н ириелушкивао. Кад подуже ничега ие би — ја покушам да мало ходам, да иснравим ноге; Вог зна како ћс се седети ири иутовању; можда ћемо бити нагу])ани један врз другога у затвореним робијашким колима, која изгледају потпуио као неки огроман окован сандук од дебелих растових дасака, ода свуда чврсто затворен. Крочим неколико корака, али окови су тако јако луналн да одмах изгубих вољу за ходање, јер ме је једнако копкало да чујем што с пол.а, а звека окова томе је сметала.

Седнем на мали креветац и упалим цигару. Онда се сетим како је зло кад немаш чим запалити цигару п по читаве часовс мораш чекати долазак дежурног ОФицира да ти он да ватре. С тога почнем мислити где бих могао сакрити неколико зрна жигљица, да ми се на!>у у нужди јер сам из нскуства знао да прн преводу из јеДне хаисане у другу увек изврше претрес над хапсеником и одузму му, не само све остале ствари, које се код н.ега нађу, већ чак и саме жигљице. Ј»оје се, људи, да хапсеннк у очајању што не уиали! Г»ар са мном су тако ])адили. — Гдв да сакријем жнтљнце ? У ча]»ану? . . . . у.цииелу? ... да завежем у крај од учкура?. . . Аја! — свуда ћс наћи, ако прегледач буде онако вешт као што је био онај жандармски нареднцк који је мене претресао пред нгго ће ме оковати, и који је завлачио руку — буди бог с нама —... (Наставиђе ге.)