Мале новине

чку нонуду; али ми јс дозвољсно , да вео са тнх тајана смем само толико отшкринути: да ће се у ирвој иоловини месеца августа ове године, приликом састанка немачкога цара са руским у Петрограду, усмено регулисати ти услови ногодбе између Немачке и Русије, те пристане ли Немачка на предлоге руски — онда ће се дефитивно закључити савез између ове две државе. ј „8а то штд ее у једној тачци тих иогодаба регулише источно питање и 04лучује судбином нских ераокии: аемаља — сматраж за своју дужност, да и „Србобрану" о нажности тога предстојсћег састанка двају царева у Петрограду наговестим, да знаде, да Ке <х. ту кројити и иојас срискиж аемаља и ■веАатн о будуГхПости народа срискога. \ „Да Ваше љубопитство донеклс умирим велим Вам само толико, да Не се Русија на ономг састанку у иогледу и нтереса народа сраскога на Валкаму внгие и енертчнџје заузети., но што је то учиннла иа бкрлинскоме конгресу 1878. год., те Ие иоиравитн оно, гито је у тадашњи.ч ирг,лика.ча ирема срискнм лемљама на Валкану /решено Невероватно је да Ј\е се овако важна ■ствар саопштити баш прво „Србобрану" а мало наде има да ћс се од ових тврђења у „Србобрану" што обистинити. У осталом, дај Боже да се ми преваримо, а ово бележимо тек колико утехс ради, ако пс са чега другог. * Уважена оставка. Г.министарправде уважио је оставку г. Андријп Антићу, рачупоиспигачу четврте класе Главне контроле, коју је ноднео на државну службу. * Нов консул. Службене новине доносе указ, којим се за вице консула прве класс у Приштини поетавља г. Тодор (/танковић, начелнпк прве клаее среза косаничког, округа тоилпчког. * Извлачење. 2. авгуета пзвршиће се у министа ))СТВу Финансија, у 9 часова и]>е иодне, четрдесет шеето извлачење 3"/о обвезница лутријекога зајма од 1881 и одредиће се за исплату 4 серијс пли 200 обвезница, од којих ће 10 обвезница добити згодитке. Најглавнији је згодитак 100.000 дипара. * Постављени су: за нисаре трећекласе нрвостепеног суда за варош Београд г. г. 11стср Марковић и Милосав Милосављевић, свршени иравницп; за писара прве класе ваљевског нрвостепеног суда, г. Владпмир Илић, иисар исте класе шабачког суда, по молби; за писара прве класе г. милановачког првостененог суда г. Михајло М. Га довановпћ, писар псте класе беогр. варошког нрвостененог суда, по 110треби службе; за нисара греће класе дознпчког суда, г. Јаков Јслисавчић, иисар псте класе ирвостепсног беогр. варошког суда, по погребп службе, за писара друге класе шабачког нрвосгесуда г. Петар Јелић, иисар исте класе г. милованачког нрвоетепеног суда, по молби. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Злочинства. Из Иожарсвца нам јављају, како у тамоигњем окр. убиства огимају мах. Тако је 18. о. м. у сслу Ми љевићу гдавног кмета Ранка убио ножем један циганин, кад му је кмет Ганко хтео узети ствари у нопис за порезу. У еелу Макцу, браћу Жику н Т>оку Мирковића нанадму разбојници у сред даиаена њпвн. Ђока је убијен на место, а Жику су одвели у шуму, ношто су најпре паредилн жени његовој да им до зоре у атару села Вуковића и Лешнице донесе 250 дуката. отац ааробљенога одмах сугра дан

однео јс новац, али нтуе могао да их наће. До сад се још нпшта не зна, шта је даље било. У селу Браничеву главном кмету Таси упал.ено је све жито на гумну, где је било од нрилике до 30 крстина. 0 овој паљевинн свашга се говори. Неки чак тврде, да је он сам ову пал.евпну извршио да би изазвао сажаљење, а као нреееднику мисли, да ће му онштина добрс наре платити. ИЗВЕШТА Ј О бунару и ишгру исаод дна његовог, у коме се налазн до сада на/јбо.ш аијаКа вода у Веограду.*) Ми смо у прстнрошлом броју јавили како је у самом Београду иронађен извор добре пијаће воде које има у довољној количини. Сад доносимо 0 томе извештај општини, који гласи: Дубина од нивоа земље до водс 5'14 м. „ „ „ водедодна бун. 10-28 „ „ цслог бунара даклс . . . 15 - 42 „ Дебљина нробушене стене од слоја иловаче до извора Г60 „ Стуб воде у бун. има у дречнику 0'90 „ Бунар јс озидан циглом и цементиран од иовршине герена да слоја иловачс, да би се отклонпо сваки могући доди|> бунарске воде с кишиицом или каквом другом шкодл.ивом водом. 0датле је продужен зид такође од цигле и малтера, и запрема међунростор до дна воде. Дал.е настаје слој степе нескуше, кречњака п кварца, у дсбљини горс означеној. Између иоменутих елојева камена протиче вода која, мешајући се са изворском, исиуњава бунар. Приликом коиања и бушења пескуше стенс показала се влага и зној, што служи као јасан доказ да је вода у непосредној близини. Дал.им радом вода се већ показивала, нритичући ноступноЈсве више и внше. Кад је и слој трећи, т. ј. слој кварца, нробушен ћускијом, вода је иагло шикнула, избацујући млаз у виеину 7—8 метара. Из тога сам закључио, да се ту мора налазити обплат и особиго богат ириродни резервоар нраве изворске, чисте, здраве и питке воде. Не гледећи на то, што јс ћускијом пробушени извор одмах чепом, циглом, камењем и цемеитом затрпаи, прилив воде је и поред свега тога тако јак, да се истим бунаром служе нреко 150 породица, цриећи дневно око 6.000 литара, и ниво се ири том снушта само за 0*60 м. и поеле попоћп за 4—5 сахата враћа се оиет на своју нормалну висину. Из тога се види да исти бунар мирујесамо4- 5 чаеова. Нри том треба иматп на уму: д.а велнкс кнгие, суше ■пли поалава ии у колико не утичу на смањен>е или иовигиење воденог стуба. Иоред тога доказа о неиецрнном богаству нађене воде, неће бити ]>1 ; аво да се наиомене још нешто, што ће горљемићи у нрилог. Проба је још чиљена и нулсометром. Употребљене еу биле четири људеке снаге без одмора за 45 сскунада. Нре ночетка измерена је дубина бунарске воде н нађено је да износи 10'32 м.; носле непрекидног рада од 45 секуиада измерена је опет и нађено да износи 10'28 м. —- значп да је ннво воде спуштен ириближно за 0'04 м. За иоменуто време ]>ада извучеиоје 114 литара воде, а то значи 2'52 лит за секуид. Иродужсним радом од 12 часова и 57 минута на до 1 чачса и 40 минута, дакле за 43 минута, воденн стуб се спустио за Г70 м. За првих 20 минута стуб се снустио за Г04; а за других 23 минута снустио се само за 0.66 м., што доказује врло јак нрнтицај воде, што се ниво више ириближује дну. Усисв да се сгуб воде епусти до 8*64 (свега за Г70 м.) дал,и рад је обустављен, јер по природном закону хидротехнике онсмогућеио је даље дејство нулсометра. Резултат чиљење пробе огледа се у следсћсм: Кад се за јсдан секунд долило 2*52 литра, на минуг сс добија 15Г20 литара, на час 9072 - 00 литара, на дан 217.728 литара. И та би количина била у стању да задовол.и погребе Београда, јер би на сваку главу (од целокупног броја 40.000) долазило по 5'44 литара водс. При овоме свакојако треба имати на уму, да је прорачун узет према данашљем стању бунара, али кад би се чеи отворио, и при том отклониле непотрсбне нритоке,без сваке сумње да би се квангитет повећао за три или четири иута. Квантитативном хемијском анализом државног хемичара, Г)г. Шамса, од 19. | Јула 1890. г. нађено је да један литар те воде садржи: „Сувог остатка . . . грама 0 - 6480 „Жареног остатка 0-4320 „Силцијумове киселине . . . 0-0330 „Аламунијуми гвожђа оксида 0"0100 „Калцијум оксида 0-1250 „Магнезијум оксида 0"0370 „Троши хамелеона 0-0028 „Хлора, 0-0390 „Азотне киселпне 0-0385 • „Сумпорних трагове . — „Немачких стеиена тврдоће 17-50 ; „Азотасте киселине и Амонијака нема „у овој води. — г Л1икросконскнм пре „гледом ове воде, уверио еам се, да „у њој нема нпкаквих ио здравље чо„вечије шкодљивих бактерија, илп „организованих каквих материја. „Према оваквом добивеном аналитич„ком резултату, вода ова не може се „уврстити у ред добрих нијаћих вода ,,с' тога што она садржи азотне ки„селине и шго има много сувог ос„татка и хлора. „Но ношто у њој нема много орган„ских "материја, а азогасге кисе„липе и амонијака нпкако, то се ова „вода може. ио нужди уиотребнти као „пија/ш вода. „Нрема нађеном саставу воде, миш„лења сам да кад би се бунар много „дубље још иекопао, а садањи извори „изолвали, да бп онда добивеиа вода „имала далеко мање сувог остатка и „нестала би ноевој ирилици и азо„тна киселина, и тако постала би „ова вода добра пијућа вода.Г)г. Фердо Шамс с. ]>. држ. хем. Ради еавршеног он])одељења квантума воде, потребно је сазидати један резервоар на лииу места до бунара за смештај око 200 кубних метара воде, која би ее у љ снровела нсносредно пз извора- Оеим овог, ирема иостојећој нивелацпји, треба сазидати још два резервоара, који ће бити главии, из којих би се спроводила вода у данас постојеће и већ пројектиране резервоаре, а из ових, како по чесмама, гако н по кућама на захтев поштованог грађанства. Трошак око извршења овог нредлога јамачно не бп био већи, иего нредрачун у одобреном пројекту за регулиеање водовода у рејону варошп. Прсма томе, бсоградекој општини се овим предлогом указујс се огромна олакшица, а у ието време даје јој се нрилика да најдостојније нокаже своју л.убав прсма ошптинеким интереспма, јер би од одређене суме у одобреном нројскту (око .'500.000 д.) само нзвеени део уетуиила на иоднесепи јој цредлог и нропалазак, као и на скендоатацију, ночем је поменута вода нрп ватна евојпна. Општина београдека треба ову етвар да узме у најозбиљнији обзир, јер је већ крајње време да се с дневног реда екпнс то кобно питање о води! Роман Вабсцкн иижин. »а рег. вар. <«»♦♦♦«»► ИЗ СРПСЕОГ СВЕТА

ректор београдске богословије, др. Никодим Милаш, постављен је за задарског владику, на месго покојнога вдадике Стевана Кнежевића.

*,) У Савамади, у аолдјп кавапе код „В.чаковође." — Нови владика. Архимандрит и нроФесор богословије у Задру, бив. глесгсе.]

књижшвност Уредништво добило је на приказ ове нове кљиге и листове: Јаков Игњатовић, српски књижевник. Живот и књижевна радња му. Рођен 1824. у Св. Андрији, умр'о у очи Ивања дне 1889, у Новом Саду. Написао др. Стеван Павловић. Прештампано из 161. свеске „Летописа Матице Сриске." У Новоме Саду. Српскашгампарија дра Светозара Милетића, 1890. Цена? * ДТепас, бр. 31. с овим садржајем: Позив на јуначку забаву, песма Војислава Илића, — Преторијанац, хисторичка нриповијест из 18 вијска, нише Јосип Еуген Томић (наставак). — Мдади дани, написао Франсоа Конс (наставак). — Стари иуковиик. Из „Варшавеких цртица" од Едварда Јелинка. — Апулејева прича о „Амору и Психи" (наставак). — Листак. Сваштице. У овом је броју сдика надвојвоткиље Валерије, грб на печату краља Стјенана Т. Твртковића (1446), грб на крал.евском дворцу у Јајцу и печат кра.ља Стјевапа Остојића године 1419. Уз овај број иде и ирилог, у коме је нзвештај с редовие главне скунштине „Матице Хрватске." ДРУШТВО СВ. САВЕ Госн. Др. Вукашин Панаотовић, хемичар при управи војено техничког завода у Крагујевцу, поклонио је друшгву Св. Саве осамдесет динара на чему му иотиисани, у име главнога одбора друштвеног, изјављује усрдиу захвалност. 10 Јула 1890 Г. Благајник гл. одбора Бсоград Друштва Св. Саве Тих. Ј. Марковић. ^ ТЕЛЕГРАМИ 24. јула ЦаЏиград. Уверавају да ће се данас издати берати бугарским вдадикама. Ствар је мало задоциила, што је егзарх иријавио имена владика мииистру и])Освете, а не великом везиру. Хелголаид. Гувернер је објавио да ће се предавање острва Иемачкој извршити 9 августа. Лондон. Посланпци Аустро-Угарске, Русије и Турске приспели су у Осбори. Ковес. Цар је ручао с Ераљицом у Осборну и прегледао кеове у друштву принца Галског. Војвода Единбуршки посетио је цара. Данашн.ем веслачком утркивању присуствовали су принц Хенрих, нринц Галски, војвода Еонаутски н принц Волдемар. .Лорд Солзбери стићи ћс овде у нетак. Лбндон. Сир Фергусон изјавио јс у доњем дому, да влада ништа не зна о томе, да су услед нереда у Цариграду Еурдима раздате пушке Хенри-Мартинијепе н да је турска војска пушка]>ала све Јермене, који имају оружје. Енглеска влада дубоко жали што су у Русији предузета мере протв Јевреја, али унутрашње ствари Русије не дозвол.авају никакво мешање владе Ен-