Мале новине

ГОДИНА III

тш шж дле -тт —

БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА ПО ГОДИНЕ 15 „ НА 3 МЕСЕЦА 9 „ ЦС РЕТГГ ЈОШШД.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта

За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА ВРОЈ

ПиСМА И РУКОПИСИ ШЛЉУ СЕ В.ПАСНИКУ Г МАЛИХ НОВИНА" ДАРИГРАДСКА УЈГИЦА БРОЈ 6. Претплата се прима код евију пошта у Србији ПЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петитног реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПР1Ш0СЛАКС СТАЈЕ 50 ПАРА ДИН. ПД ПЕТИТНОГ РЕДА ШШЕ 2ШПШВ

ОГЛАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКЛМА

З а свако огдашење п.чаћа се државне таксе 20 пара дин.

ВЕЋИ ОГ.ИЛСИ 110 ПОГОДБИ

Све поруџбине за моју нову шгампарију СМИ ЈЂ>

прима

В О

Балканиј Цариградека улица бр. 6. Спрам Коларца.

Г I

^шН1 •*

Од данас па сваки дап свираће срнскп вештак АНДАЈ1ИЈА са својом друнсином у лепо украшеној башти код М А Ј Д А Н А. Који оће поред доброг јела и пића да ужива, нека ме изволи посетити, где ће се о свему овоме уверити. Чаша нива дупли мерц 15 п. дин. С поштовањем Густав Ајвенколб. 21, 23, 25, 27, 29.

ш\

I -

*%&>/

л-:'л.

\Ш 1

нице мар. 89'50, српска рента од 1884 године ј мар. 85'80, дуванска рента мар. 86-20, наполеон мар. 16-23 1 /«Беч 24 јуда Папири: Српски лозови Фор. 36 80, српски дувански лоаови Фор. 5-25, кредитна акција Фор. 307-35, ауетријска златна рента Фор. 108'70, ма|џарска здатна рента 101-85. Новац: Здрав дукат Фор. 5-50, дугат с чарI ком 5 45, наполеон фо ]).. 9-20 20 марака Фор. 11*33, турска дира Фор. 10-47, руски подуимперијад—•—, руска папирна рубл >аФор. 136 3 / 4 Фунта "тгрлинга Фор. 11-57, еребро 100. Менице: Иариз 45 85, Берлин 56-65, Лондон 115-90. КУРС РОВЕ 25. јула. Беч. Јесења шеница Фор. 7-21, кукуруз ф. 5-72, шеКер 14-45. Будимпешта. Јесеља шенипа Фор. 6'96, кукуруз Фор. 5-60, јесења зоб Фор. 6-04. Праг. Шекер Фор. — •Хамбург. Кава за август 88 сент. 88 'Д, децембер 80'/ г . Хавр. Кава за авг. 110-СО, окт. 111-00('?).

РАСПРОДАЈА!

с =С о о_ сг о с о_

||| 1

Н а ШУ КЊИЖАРСКУ — га< лантериеко-нирнбершку и еа разним лукеузним етварима енабдевену ра* дњу преселили смо у кућу гоеи. Ник, Радојковића кнез Михаилова улица број 15 и сву још заоставшу робу испод коштања расподајемо.

ФИЛИЈАЛ КЊИЖАРЕ

469,20—20

Бра^е М. Попови^а кнез Михаила ул. бр. 15.

& ' < ЈУГУРОЈиОУЈ

-О о -О о 3>

Суве крушкове и шим* широве труице и даске купује БАЛКАНИЈА.

КУРС БЕРЗЕ Берлин, 25. јула Српске железничке обвезнице ЦТ. А. мар. 89-10, ИТ. В. мар. 86-10, српске здатнс залож-

У ПРИЛ0Г РУСКА БРАСТВА И ми и остали органи наше штампе често смо иодизали глас, како се и званична Русија и руска штампа небратски понашали према нама, оспоравајући нам наша најзаконитија права, штитећи, бранећи и ширећи бугаризам на наш рачун. Поред толиких досадашњих нримера, имамо у доказ нашега тврђења да наведемо и овај нример. „Славјанскија Иввјестија", орган петроградског словенеког добротворног друштва, говорећи у свом 28 броју о постављању бугарских владика у Македонији, вели : „Као што се зна, бугарски егзархат основан је 1870 године, уз најближу усрдну иомоК руске дииломатгце, и од тог доба имао је огроман утицај на оишти развитак и утврђење бугарске народности у Македонији, на коју су још тако скоро свуда у Јевропи гледали као на земљу, насељену грчким становништвом. Тако је, не без основа и изгледало, јср

мал не до последњег времена македонским епархијама: Пелагониском, Мељниском, Охридском, Скопљанском Струмничком Могљенском, велеском и номанском управљали су грчки епископи, које су постављали грчки патријарси, који су се, разуме се, свима могућим срествима старали да раде у корист успеха јелинске народиости и њених интереса." Као што се из ових речи братскога рускога органа види, о Србима у Македонији нема ни помена, као да ни живе душе сриске у Македонији нема, и ако је већи део Македоније насељен становницима српске народности. Не само у овим речима, но и у целом чланку, који носи наслов „Важна иромена у црквеним пословима Македоније" Срби и српски елеменат нигде се ни једном речју не помињу. У осталом, ми од руских словенских „благотворитених опшчества" нисмо ништа боље ни очекивали ни надали се, те нам и није ни мало чудноват њихов оваки говор, јер он само потврђује раније мишљење наше у тој ствари. Али сад тек долази што је најглавније. На страни 517. истога листа и истога чланка, а у првом ступцу, други одељак, стоји од речи до речи написано и наштампано ово: „ Стање бугарсног становништва у Манедонији или у солунсном и носовсном вилајету постало је одиста веома нритично." Као што се одавде види, орган петроградског словенског добротворног друштва, |не само што проглашује бугарским крајем Македонију и солунски вилајет, но је по томе органу руске штампе, по томе органу петроградског словенског добротворног друштва бугарски чак и носовсни вилајет! Овакав рад браће Руса највећи је атентат на најсветије сриске осећаје и атентат на нашу народност.