Мале новине

Медецииски конгрес. Ономад јс у Берлнну отворен међународни конгрес на медецину. У нсти мах отворен јс и међународни конгрес за сиаљивање мртваца (кремацију). — Огромна коцка. Ту скоро у Бостону коцкали се покера, који је свршен тиме шго је један играч шгубио за јсдан дан 1.550.000 долара и сутра дан до подне иснлатио их. Ову суму је изгубио један од најбогатијих банкара. Двобој. У једном граду Јужне Француске, у нутујућем циркусу, који је тамо давао прдставе, десио се овај сдучај. Два глумца заваде сс и реше да сс бпју. Двобој је био али се свршио срећно, и иротивници нруже један другом ]>уку. Али они нису опазили, да су случајни сведоци н.и хова двобоја били изучени мајмуни циркуски. Још се дуеланти нису ни удалили како треба, а мајмуни одмах узму ирестављати е највећом тачношћу двобој. Нашавши нануњене ништоље они стану један ирема другом и испале јсдан другога. Ади овај двобој имао јс жалоснс последицс: оба су мајмуна билн убијени. Једноме је куршум нробио г]>уди а другом главу. Неће је тужити. Из Париза јављају, да париска прокуратора неће тужити удовицу Хајмову, која је од седам чланова једина остала жива, због самоубиства од глади, о чему смо у своје в]>еме известили наше читаоце. Њу су имали да онтуже као саучсеницу у убиству. Париекн листови тим поводом нрнчају овај случај. Један рибар скочио је због глади у Сену заједно са евојом малолетном децом, али њега изваде и нредедаду суду, који га осуди на ссдам година робије као саученика. Спаљивање мртваца. Из Лондона јављају, да 1>е Енглеска но свој прилици ускоро усвојити спаљивање мртваца, ако се суди по лпцима, која стојс на чслу те новине. На годишњем екупу асоцијације аш.шканскс цркве за реФорму сарањивања и жалости, иреседник епнскоп Нери нрочитао јс списак имена, која су пристунила овој новинп. У том сниску су, измећу осталих, имена иринца Уелског, војводе Вес.тминстсрскоги 15 епискоиа. — Умро. У Пстрограду је умро чувсни руски ботаничар Александар Бупге. Било му је 87 година. Обишли Европу пешке. Два Ен глеза, Лонг и Астн, немајућн иреча носла. пошлн су управ пре годину дана из Лондона, пешке е палицом и торбицом у руци. Пошто су се нреко канала међу Француском и Енглеском на лађи навезли, ударише морском обалом око Француске (преко Бордо-а), па онда око Шпаније, и Португалско: даљс наставишс пут дуж средоземног мора до Млетака и Трста. Отуд су нреко Угарске ишли до Кракове, за тим до Москве и Петрограда. Код Риге су се превезли у Шведску на онда обалом пешке обиђоше Немачку, Холандију н Белгију, док иајзад еретно стигоше иатраг у Дондон — унрав носле 12 месецп путовања. — Свстска изложба у Берлину. „Берлинер Тагеблат" дозиаје, даједнабсрлинска банкарска груиа намерава изнехи нрсдлог, да се године 1896. у Берлину приреди еветска изложба. За Бисмарков споменик скупљсно ј(! до сада већ 580..'»85 марака. Укинуће прогокства у Сибир. Иариски „Фигаро" донсо јс телеграФску вест, која је свуда побудила сидну сенеацију. Осуђенн злочпнцн слаће сс

од сада у ратарске колоније, којс ће уредити у долинама Кавказа. Ту осуђенике неће вишс држати у хапсанама всћ ће нх употребљавати за пољски рад. Прекоморски телеФон. Трошкови за телеФОн између Лондона и Париза нрорачуњени су на 11.000 Фуната стерлинга. Рад ће се довршити до краја августа о. г. Инжињери сад раде управо на томс, да споје енглески кабд с подморским жицама, које су од бакра. У Лондону ће сс всзати многобројне сганице с Паризом. - Пропали уметник. Талијанска музика изгубпла јс нуна наде уметника Антонија Леонардија, којп је 13 о. I м. умро у Риму у 35. години Леонарди је најпре учпо математику, од доходака .својих приватних лекција нлаI ћао је учитеља музикс, који га је учио. Његов рад још као ученика био је такав, да му је талијанска влада ' дала поМОћи. Први његов музичкн рад био је лирска комнозиција „Па Реп", коју јс Пинелијево друштво е великим уснехом извађало. 21. марта о. г. нриказана је у Аргентина-театру у Риму његова нрва опера „Шоро", али !је нронала. Алн кривица није до Лео: нардија, всћ до невал.але унраве, јер дело садржи ретких музичких леиота | те ће савршено приказано ностићи | сигуран уснех. Леонарди ее тако ожалостио услед овог нораза, да је оболео и умро. Оставио је још једиу комнозицију „НсгаС.

ТЕЛЕГРАМИ 25. луда Софија. Службено иа Цариграда јављају, да су берати ла бугареке нладике у Македонији предати јуче бугарском егзарху. Једна д]>уга вест вели да јо екумснски патријарх дао оставку. Бугареки владика Теодосије отишао је данас иа Царнг]>ада да се настани у Скопљу, столици своје архидијецезе. — „Балканска агенција" јавља да су Стамбулова у собранију тоилб дочекали. У вече је био банкет и осветљеље. Кад је изишао нз соб])анија гомила га је дигла на руке и одвела до његоких кола. IIариз. Јуче су у Лондону измем.ане изјаве између Фраицуске н Енглеске, но којима Француска пристаје да пзмени изјаву од ,1862 тако, да она пристаје на енглески протекторат над Занзибором и Маскатом. Енглеска, признајуЈш протекторат Француске над Мадагаскаром, пристаје да енглески консулн на Мадагаскару приме епзекватуру владе Француско -енглеске. Енглеска признаје границе СФеру утицаја Ф ]>анпускеу Африци у владавинама алжирским, сенегалскнм и нигарскнм. Ове декларације биће у скоро обнародоване. Веч. Воз, који идс из Беча за Егар искочио је данас из шина заједно с машином близу Нилзанскс станице. Једанаест вагона, који су нали у јаруге, са свим су нскварени. Два путнпка су ногинула

н тридесето])ица рањенп. Сем тога погинуо је ^ложач а механичар тешко рањен. Несрећа је потекла услед тога, што је киша ужасно искварила пругу. Рнм. Краљевим указом од 3 авгуета по новом закључују се седнице садашње законодавне скупштине. Верлин. Како јављају „Нордд Алг. Цтиг," цар ће нриспети на Хелголанд 10августа но новом. Лисабон. Нослата је војска на границу као санитирни кордон. Мадрид. У нровинцији Валекције и Толеде 127 случајева којлере, од којих 62 смртни. Еовес. Цар, разговарајући иосле ручка с члановима јахт клуба, изјакио је да је веома задовољан : срдачним дочеком, којим је дочекан у Енглеској. Исто је задовољство изјевио и иа симнатичким ; чланцима у енглеској штампи. ] Ј ,ар је доручковао код краЈћице* После подне цар, дринц Галски, војвода Единбудшки и 1\онаутски и принц Кристијански дошли су у Естнеј, где су се нашли с надвојводом Карлом Стеваном. Парги. Апелација јс одобрила пресуду првоетененог суда против нихилиста. Њу-.Јо/ж. Смртна пресуда над Кесаром нзвршена је помоћу елсктрицитета. Шангај. Једна гомила војника н сељака резруншла је железничку пругу у правцу Сутаје изговарајући се да је железница узрок огромним нонлавама. 26. Јула Петроград. „Журнал де Ст. ТТе-1 терсбург" говорећи о одашиљању бугарских владика у Македонији, вели да је По]»та требала да иокаже мање журбе у иопуштању :жељама Стамбулова, које су са свим политичке н којима је Турска мање но ико имала интереса јда поиушта. Овака посматрања су природна и г. Пелидов морао јс бити њихов тумач, али по овој ствари није нослата никаква нота. Што се тичс нереда у цркви јерменској, овај лист вели, да држање виновника ових нереда никад не може бити оправдано, али се ваља надати, да ће Порта хтс| ти водити рачуна о основаним рекламацијама мирол>убиве страике јерменскога становншитва, која се увек одликовала верношћу према Турској. - Поуздано се тврди, да руска влада не мнсли предузнмати никакве мере против Је: вреја. Париз. Седнице посланичког дома закључене су.

ДРУШТВО СВ. САВЕ ■Јавнп захвалност Госнодин Живојин 1Ј. СимиЛ, нроФесор овд. који се године 1887 уписао за члана утемељача, а у Јануару ове голине и за члана добротвора — носдао је Друштву Св. Саве, под 10. ов. м. на име добротворног чланства, и за своју супругу Велику 500 динара и тај новац снровео овоме друштву са писмом следећег садржаја: „ У времену у комк Русија ствара карту велику Бушрске "аридајуКи јој сраске земље, у коме у Приштпни гине сриски конзул а Русија осннва бугарске еаискоинје ао Старој' Србији и Сраекој Македонији, ја не знам гата. би искреног радољуба била лреча дужност, него дџ од онога што. има, одвоји колико вџше може и ириложи Друштву Св. Саве, које служи великој сраској идеји. и Кад јсдан проФссор, немајићи сем своје скромне платице никаквог другог прихода, одваја од својих и своје деце уста 1100 динара и прилажс их на олтар Срнскс народне мпсли, то је одиста и сувнше нлеменито и сваког ноштоваша доетојно. С тога потиисани вршећи своју дужност, изјављује овим нутем најусрдннју захвалност овоме великом Србину н врлом иатриоти на, његовом ретком пожртвовању и одличном радол.убл.у са жељом, да се и остали синови наше отаџбине на њ угледају. 24. Јудп Д890. У Београду Благајник стадног Фонда Друштва Св. Саве, Тих. Ј. Марковић. <««♦♦♦►►

Ша-ла и Забава.

Вугарски претендент. Њсгово Височанство Јоваи I Соколови11 XXX, прстендект на бугарски престо, шуетер из Пожаревца, понова се иојавио са својим правом на бугарски нрссто. Он ,јс за овај мах упутио промамацију бугарском министру пресејрику г. Стамбулову и нема сумље, да 1>е овај акт у јевропском дипломатском свету изазвати читаву забуну. Тај акт гласи: Јавно питање „Г. Стамоулову Председнику миничтарогва. у (.'офијч. ,.По самој Тенденцији Субординацији, и Туберколопи мс),уна])одној, Племену СоколовиКа прилада још нре 400 година, Бугарски престо и према томс ,ја Јован I Соколови}. јесам и остајем прави једини, закони претендент бугарског престола. „Са тога ти нарсђујем да се оканеш којекаквих бесправних шваичића и да се с места очистииг заједно са љима из мојс царевине у најкраћем року за 15 дана, у противном све р1,аве носледице ):оје тс буду снашли прспнши сам себи.

20/7 Јула 18.90.

Јован Соколовић. т. јест, .Тован I Соколови!| XXX иретендент бугарске Румелије, велики витез и Племић од А])баније, Тесалцје, Македоније, Анадолије,'Месопотамије, Мореје, Јонски п Сирски Острова, кандидат за носланпка и на випге места у Србиди и војводини и тако даље,"

РАВримЕин 2.3 Пив ав 1а Ра1х

Еап 1л18ћ-а1е роиг рагЈпшсг е4 пе«»усг 1а Ше <1е Ргапсе ропг 1е шоиећоп-. — Еаи <1 с СеЉа*.

1)04(1 пе! Маг1е-Сћп811пе

Кесоттап(1е Каи Де Со 1о^не Јтрепа1е. — 8а\'оп 8аросеН Сгете 8арои1пс роиг 1а ћагће. Сгешс <1с ЈУаЈнен роиг ас1оисп- 1а реаи — Рои<1ге <1е Сурп« роиг 1)1апс1пг 1а реаи — 8Ш!)ок1е с1Ч81аШ8е роиг (1е ,8 сћеуеих е1 1а ћагће — Еаи а1ћеп1еппе е<; - Рао-Ко8а — Нћоге8 СаргЈсе

НеНоћ'П])с 1)1апс

Еаи (1е Сћурге роиг 1а ЈоИеИс е! Еаи <1е Со1о#пс 1трег1а1е Ки»8е.

Ехро^Шоп (1е Рап8. — Раг1ит 308, 14—48