Мале новине

БРОЈ 205

ПОНЕДЕЉАЕ 30 ЈУЛА 1890

ГОДИНА III

ИЗШИ СВАКИ длн БРОЈ 10 П. Д, ИЕНА ЗА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ НЛ ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА НО ГОДИНЕ 15 „ НА 3 МЕСКЦА 9 „ 1Е РЕТ1Т ЈОТОШ кнмгавдтстишдимшин^^ ОГЈЈАСИ ЈЕВТИНО И СА СДИКАМА

ДНЕВНИ ЛИСТ ВА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта 1 За Београд нема претплате В9" ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВЛАСНИКУ Г МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ 6. Нротцлата се прима код овију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петитног реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 пара дин. ПРГШОСЛАНО СТАЈЕ 50 ПАРА ДИН. ОД ПЕТИТНОГ РЕДА ТГТРТОТ тгттштп Ј»лЈиЈв1лЈ>лга пАтп А 1Ј алм

з а свако оглашеље нлат .л се државне таксе 20 пара дин.

ВЕЂИ ОГЛАСИ 110 ИОГОДБИ

АДВОЕАТ Д. А. КОЕН еа канцедаријом у кући г. Мацлијаха до трговач* ког еуда.

586,

н. ч. н.

ШШш

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Његово Величанство Краљ Алексан дар I, како јавл.ају службене новнне наволоо је нримити на нодворење денутацију народа округа ниротског и денутацнју народа округа врањског, 22 овог месеца у 9 сахатн нре нодне. Његово Неличанство Краљ Александар I, с бив. краљем, намесником ђенсралом г. Протикем, моравским дивизијаром нуковником г. Прапорчетовићем и са својом свигом, иаколео јс учинити излет из Нигаа на Суву П.ганину, 23 овог месеца. И ако сс за оВај излет доцкан сазнало, онет се стскао нз округа силан свет, и мушкињс н женскиње, да свога милога Гоецодара види, ноздрави и нутовање му олакша. Путања из Горње Студене па до под сами врх Суве Планине нретвори сс за часак у згодан и лако ироходан пут, а на Белишу се диже читав град од шатора и вењака. Све је било сиремно и готово; само се чекало кад ћс се нојавити драги гост Госнодар Краљ. Око 4 сахата носле подне стиже Његово Беличанство на Белиш. Сакуиљени народ у евечаном руху, чиновници, свенгтеници н учитељи до-

чекаше Краља одушевљеним, бурним усклицима: Ј„Добро дошао ! Живео!" Краљ уђе нод свој шатор, окићен цвећем, вбнцима и тробојкама ; носле врло краткога поздрава и одмора дођо мећу народ и заузе место иод нарочитим вењком, одакле је слушао и нооматрао свирку. коло и несму која је трајала до у сами мркли мрак. Краљ је ову ноћ преноћио иод својим шатором на Белишу. Сутра дан, 24 овог месеца, у два сахата после по ноћи беше већ све снремљено за нут иа највиши врх Суве Планине. Тачно у 3 сахата крспуло се с Краљем нреко 40 коњаника и безброј буктиња разгоњаше ноћну тамнуну. Сува Нланина није вал.а. да ннкад запамтнла, да сс на њеним годетним грудима захорило толнко миле, лене и веселе песмс српске, као данас. У саму зору беше поход већ код Хајдучкога Гроба, на се одатле ножури да се на врху нланпне здрави с првим зрацима сунчевим. И допста тек је Његово Беличаиство Краљ изишао са својом евигом на врх Сувс Планине и стао на веома згодном месту, сунце се већ поче рађати. Само неро вешта песника могло бн онисати овај величанствени призор, овај чар, н иацртати оссћајс душе човекове у овомс часу. На све стране, докле око догдедати можс, дивотне слике природине, величанствен изглед: безброј нланина, брда, долина, родних н.пва н ливада — прострло се у нсдоглед. обасјано првим зрацима јутарњега сунца ; једном речи: величанство нред Беличанством. Краљ Отац, намесник, дивизијар, ОФИцири и људи из народа који нознају околину имали су много носла

одговарајући Њсговом Величанству Краљу на свако његово нитање. Ту јје Краљ нробавио до 9 сахати, на се вратио са евојом евитом на Белиш. С врха Суве Планине па до Белшиа, два и по сахага хода, ишао је Крам Александар и Краљ Отац и сва свига пе-' шице. Код Хајдучкога Гроба бешс се искупило доста народа из среза заплањског да поздрави свога младога Господара Краља. Још више народа дочскало је Краља на Белишу пуно одушевљеним, радосним и бурним поздрављањем. Његово Величанство Краљ Александар био јс ванредно расноложен н за евс времс док се ту бавио,ј разговарао се с народом. Кад би за ручком иомоћник начелства округа пиротскога замолио је Њсгово Величанство да прими молбу н жалбу саку пљенога народа, да се Белиш од сада зове „Логориште Краља Адаксандра." Помоћник је саошнтио Њсговом Величанству да то народ жели из два разлога: што жели тиме одати ноштовање нрвом додаску Краљевом у овај округ и што жсли тиме обслсжити нешто ново у његовом жнвоту — ње гово прво нреноћиште иод шатором. Његово Величанство Краљ Алексан! дар и Краљ Огац примише с иуно радости ову молбу и жељу народну. Послс ручка пробавио је Краљ онет у разговору с народом све до близу 4 сахата носле нодне, а тад је с Краљем Оцем и остадом својом свитом кренуо за Ниш. Народ округа пиротскога исиратио је свога драгог Госнодара Краља до окружне границе непрскидним поздравима и усклицима: „Живео!" Краљ је прпснео у Ниш тај даи у 6 и по сахати после подне. У 6 сахати из југра, 19 овог месеца, изашао је Краљ у градско ноље с

једним батаљоном иешадије на веж бање, а 27 овог месеца у 6 сахати пре подне изашао је опет с једним батаљоном изван Ниша на вежбање н вратио се у 9 сахати у Ннш. Тај дан у 6 сахати носле нодне отишао је Краљ Александар, у нратњи Краља оца и сооје свите, те ноходио цркву Св. Пантелија која је славила свог патрона.; Народ на еабору код цркве дочекао је Краља с највећим одушевљељем. У 7 сахати нред вече вратио се Краљ у Ниш. Његово Величанство Краљ Александар налазн се у повољном здрављу. * Неће да прима. Умољени смо да објавимо, да Њ. В. Краљица неће примати честиТања 2. Августа ов. године. * Црквени одбори. Новим законом о црквеним властима укидају су тутори црквени, и они од 1. о. мес. нрестају вршити дужност. При свакој парохијској цркви од сада ће постојати нарочити црквени одбор од 10 чланова. Чланове за црквени одбор бнра Одбор онштински а за нредседника свога, црквени одбор узима једног од свештеника дотичне парохије. Првп избор ових црквених одбора пзвршен је у седници 27. о. мес. * Одбор оштински држаће редовнн састанак данас у 6 час. но подне. На дневноме су реду ови нредмети: лицитације, акт Управеварошке оноћним чуварима; извештај којим зградама оеновних школа истиче рок закупа: ре®ерат водоводне комисије о предходним пословима за извршење канализаинје; акт водоводне комисије о другој партије нотребног кредита за отно-

ПОДЛИСТАК - 33 КРВ1В1 Г0ДИН1

(ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОБЕЛЕЖИО ГГера Тодоровић

(123)

Али хоћеш, укрутили они па не пуштају и не дају маћи самоме. Тек тада видим шта је: Бодили су нас тако с тога, што су се бојали да не скочимо у Дунав! У опште власт је водила велику бригу о томе да сами себи не учиниио какво зло. На лаЈјИ је блла читава чета војника одређена да нас прати, а двојиди ОФИцира, који су нас у граду чували, придодат је сад још један потноручик. Војници су били размештени горе на крову од лађе. За нас је била одређена кајута доле у лађи. Тамо нас н сведу војници. На вратима нас дочека нови г. Официр с учтивом примедбом:

— Молим вас да не гово]»нте ништа; разумете, ни једне речн. Ступимо уиутра у кајуту. Неки од другова већ су били двведени. Седели су унаоколо по клунама, неми непомични. Чим сам ступио унутра и видио другове прво ми се поглед оте да им загледам у ноге. Очи су некако инстинктивно ирво тражиле оно што је било најмаркатније и најтеже у нашем новом стању — окове. Бацим поглед редом по свима и на свима окови. На некима лакши с дугачким ланцем, на некима тежи само четири алке. Али најтежи окови били су на бедном г. Стевн Стевановићу, човеку који је најмање био спреман душевно да се нађе у оваком страшном и тешком положају. Наравно, њему су најтежи окови допали сасвим случајно, јер су при окивању узимале окове редом с гомиле, и удешавали само како који могу коме најзгодније подићи за ногу. Али јадни г. Стева из ове је случајности пзводио ваздан којекаквих злих закључака и слутња. А било му је и за муку, јер су окови доиста били страховити. Па ипак је он сиромах доцније у шали рекао ненгго чему смо се слатко наемејали. Кад је видео да су код свију окови лакши но његови, он се

нашали: „ На мајку му, откуд сам ја најжешћи писац да ми најтеже окове ударе!" Због тога су га после другови, који су заједно с њим били затворени у Зајечару, у шали звали: „најжешћи писац", па му је то име и до данас остало међу нама, кад хоћемо пгго да се нашалимо. Но да не захватам унапред с мојим причањем. Да се вратим оном тренутку кад смо се носле 13 дана мучног растанка опет сви на један пут нашли заједно у лађи. Ушав унутра, ја пођем од једног до другог, рукујући се са свима топло и пријатељски. Ноглед и братско етискање руку требали су да искажу све, јер уста нису смела говорити. У томе стигоше и остали другови што још нису били дошли. Ме1>у последњима у ђе г. Гига Гершић. На њега затвор као да је најтеже утицао. Био је блед као смрт и страшно изнурен. Јако се обрадова кад нас виде, и још с врата заусти да рекне нешто. — 0, људи! ... — ноче г. Гнга, али га ОФИцир дирну руком за раме и рече му да је забрањено говорити, ( Н аставиће се.)