Мале новине

чоте нослове новог водовода: извештај комиеије о регулацији код имања Д. ФарФи у „ Васиној" улици; акт удружења дунавског краја, иа коме месту да се сазида основна школа за тај крај: акт унраве ва]). Београда о регулацији имања Алексе Матића; молбе и уверења. -V; Стечај. За израду катастралног пдана у атару онштине Београдске, и за донуну плана, вароши Београда, општина београдска расписала је стечај. Сваки конкурент мора да иоднесе■ до 18. Августа тск. год. документа, у доказ, да Ке моћи да изврши овај рад, 1 нрема захтевима науке. Ближи услови могу се видети сваког дана у грађевинском оделељу Суда општине вароши Београда. * Такса хлеба. У седници 20. о. м., | како јављају општинске новине, Одбор оиштински решавао је да ли треба по ново спустити таксу за продају хлеба, 1 ночем је појсфтинило жито. Мишљења су била нодељена, и докле је половина присутних чланова налазила да нрема иијачној ц е н и жита таксу треба спустнти, дотле је друга ноловина, са једним гласом цретегла, да се такса. од 20 дин. пара кикограм, задржи до 1. Августа. Главни разлог већине био је тај, што нагло нојевтињавање жита не утиче одмах на цену брашна, те нрема томе, такса хлсба не може се спуштати истом, чим падне жито, но тек кад се ннжа цена жита дуже задржи. * Извоз у Солун. „Одјеку" јављају из Смедерева, да је пре три дана натоварен нрви транспорт жита од 15 вагона за Солун. Жито је на иијаци куиила једна Фирма из Солуна. Иста Фирма кунујс жито и у Палаици. * Бирачке карте. Од 1. Августа на све до 14. Сси. т. г. закључно, издаваће се бирачке карте свима оним грађашша који имају право бирати народне носланике. Карте ће се издавати у благајном одељку општинског Суда, и то од 8 — 12 ире подне и од 3 — 6 по нодне. Карте се могу издавати само оним грађанима, унисаним у азбучни снисак, који су нредходно испуиили и нредвиђени уелов у чл. 34. изборнога закона. * Речи и дела. Јуче нред ноћ друштво „Еелика Србија" држало је јаван збор у башти „код Булевард." Ми ћемо у скоро говорити онширније о овој новој иатриотској дружнни, а за сад рећићемо само то, да је јуче немило надала у очи разлика између ј речи и дела, разлика што сс одмах на нрвом кораку опазила код овога друштва. Тако на нрилику у статутима стоји да је друштву главни задатак да отклонп заваде и политичку н а р тиску иоцепаност, која дели рођену браћу, па да нае све искупи

око једног заједничког родол.уоивог народног дела! — јес, тако стоји у статутима, тако звоне речи, али дслаговоре са свим друкчије. Један члан друштва, некакав махнити Светозаров устаје и позива цео збор , ,да, свн скука џљуну наиредњацима • у њи-н дебели и погани образ!" На овај нозив најближа околина говорнпкова узе се смејати, а нн председник нити икоји други из одбора и не ноуми да говорника ономене на ред и ако су етајали око њега, Ружна нојава која не слути никакво добро за младу дружину. Ако друштво „В. Србија" мисли таквим средствима отклањати наше нартнске заваде п поцеианости—онда та браћа нли не знају шта хоће, или свесно варају и себе и нас. Јер акојестало да узајмног пљувања у образ, оснивачи „В. Србије" могли су слободно остати код куће: ради узајмнога пљувања ннје бнло потребно потезати мртва Каћанског из гроба и оснивати читаву нову иатриоску лигу, ношто већ тај „родољубиви" посао одавно вск ревносно врше све три нашс иолитнчке странке. Желелиби да се ова наша кријатељска опомене прими с оном п искреношћу ,с каквом јс ми износимо.

ИЗ БАЛКАНИЈШ — Путовање цара Вилхелма у Руснју, како јављају руски лветови бацнло јеуозбиљну бригу софијскс политичаре. Бугарски државници боје се да германски цар не мисли постигнути споразум с Русијом на рачун Бугарске. С тога се све више шири уверењс, да се г. Стамбулов спрема да одигра и своју последњу карту. Бугарски краљ. Хсрве који стоји у блиским односима с Орлсанскнм домом, написаојс упариском „Солсју" чланак о нринцу Кобуршком. „Мн, на „жалост, не можемо исшећи свс глуности којс је 11041111110 ПрННЦ ФерДИнанд, али смо јако забринути носледицама. које може изазвати његово држање." Нисац чланкавели даље, очпгледно алудирајући на одлуку нринца Фердинанда да се нрогласи за бугарскога крал>а, да његови кораци могу довссти до важних заплета, који се могу завршити ратом Русије иротив Аустрије. Онда се, всли се у чланку, норађа иитање да лн ће ма ко помагати Аустрију? Ако јс нико не помогне, онда је иропала. Ако је помогне, онда ћенастати оиште јевронски рат. Ва то одлуку нринца Фердинанда треба сматрати као једну несреИу. — Деманти. Побијају сс гласови, као да је аустро-угарски дипломатски агенат у С офији , г. Бурјан, саветовао нринцу Фердинацду да се не враћа у Бугарску, док се не рашчиети стање стварц. Исто тако побијају нронесену вест, да је гроФ Калноки примио бугарскога министра војног, I'. Муткурова. Даће оставку. Белгијскоме листу „Ендепанданс Белж" телеграФишу из СоФије, да је г. Стамбулов држао у Варни говор, у коме је рекао да ће дати оставку н оставити другима поље за рад, чим се принц 'Фердинанд врати у Бугарску.

ИЗ БЕЛА СВЕТА н»1 -'» Ј : • '•> л; "* - "Ч'■ АјФелова кула. После затварања нариске свстске изложбе, за неко време била је затворена и Ајфелова кула. Алп носле кратког времена опет је отворена и дата прилика Паризлијама и носетиоцима Париза да посећују АјФелову кулу, нлаћајући за то улазницу. На кули има ресторација, свира музика, дају се концерти, у општена њој се може наћи разннх уживања и задовољстава. Садјеу Паризу у моди да свн онн, који нису отишли у бањс, летњиковце итд. иду иа Ајфелову кулу, гамо ручају и слушају музике. На тај начин АјФслова кула за мссец јули дала је нрнхода сто двадесет н три жиљаде- седа.н стотина шездесет и шест динара и 50 н. Свега, од како је АјФелова кула поново отворена, бно јо нриход: 395.497 дунара. Нихилистичка завера. Уавери нихилистичкој, о којој смо ономад јавили, ушло се у траг тако, што јс цар о томе добио једно анонимно нисмо. У том иисму сс јавља, како се намерава да на улици баце на цара бомбе. Као шго смо већ јавили, нолиција је похапсила многе особе и још нснрестано ханси. — Експлозија. У угљеном мајдану нечујеком експлодовао је пре неколпко дана гас. Од овс сксплозије пало јс нстнаеет жртава, ЕлектроФоноскоп. Четири енглеска елсктричара: Стичс, Прис, Строкс и Робертс изумели су јсдан анарат, који су назвали електрофоносконом. Помоћу тог аиарата онн, којн говоре по телеФОну, могу не само да чују глас онога, с ким сс разгоиарају, но чак да виде п ирте његова лица. ТелеФОнска веза. Мн смо всћ ј а в и л и, да ће се између Парпза и Лондона нодићи телеФонска веза. Преко Париза добићс сс тслеФОнека веза .Гондона с Брислом, Марсељем, Каном, Ницом и Бордоом. Убила децу. У Сеи ХристоФл. д' Аље (у Француокој) откривено је да је матн убила своје двоје деце и то на овај начин: на десет дана нред убиство она је родила друго дете и лежала је болесна. Муж је пазио болссннцу. Десетога дана она наговори уморна мужа да снава, увсравајући га да јој јс сад бол,е. Муж је нослуша и засни. Кад сс нробудио, у собн није бидо пикога. Жсне и двоје дсце с њиховим колевкама нсс/гало јс. Неерећница је однела децу и бацила их у реку, а за тим и сама скочила с моста у реку. Једноме је дстету 23 мосеца, а другоме 10 дана. Престуиница је

остала жива и на испиту у болници, где су је освестили, нн мало се није кајада. Она је само изјавила сажаљење што и сама нијс умрла, али се теши тиме „да ће ипак свршити са собом." — Умро. Славни румунски песник Леон Негруцп, осннвалац јунимистичке странке, умро је ових дана у Букурешту. СМЕСИЦЕ — Опадање становништва у Француској. Француски етатистичари нзрачунали су, да прираштај становнишгва у Француској из године у годнну опада, те да ће услед тога у скоро умирање бити веће од рађања н према томе може се прорачунати, за којс би време Француски народ могао сасвим изумрсти. Тнм поводом доноси париски „Матен" нодатке, из којих се видн да је ночетком 17. века средња и западна Јеврона имала 50 милиона становника, сама Француска 19 милиоиа, дакле 30 % од целога становништва. Тада је Француски језик био светски језик. Године 1789. имала је Јевропа с Рујисијом 96 милиона становника, а нри том јс сама Француска имала 26 мидиона или 27 %. Тада је сва нросвећена Јеврона говорила Француски. Сада говори свега 46 милиона људи, наравно као матерњи језик. (Французи, Белгијанци, Швајцарци, Канађани.) Године 1815. имада је Јеврона 139 мидиона становника, Француска сама 29 '/з милиона нли само још 20 % Од онда стао је број само на 13 %. Данас има од 270 милиона Јевропљана само 37 милиона Француза. Годино 1801. родидо се на 10. 000 особе 323 дсце, данас само 231. Још године 1881-ве и з н о с и о је вишак порођаја према умрлима 108.229. Годинс 1888 снао је тај број на 44.777. Познати научник Малтус изноо јо сиромашлине, болест и невољу као три узрока, који сметају разаитку људскога рода. Француски научници и родољуби разбијају главу како да помогну народу, то смишљају често нута и драстнчна ерества. Али изгледа да је и њих и Малтуса најбоље нобно елавни енгдески социолог Херберт Спенсер, којим бн се могли II Француски радољуби задовољити. Он велн да сваки нрнраштај становништва, кад је ово ностигло један стални ступањ, ностаје и узрок његова опадања. Што је тежа борба за онстанак, то је већи напор живаца у сваког нојединца. Што је већи тај напор у појединца, тим сс вишс троше жнвци. Шго се они троше внше тимвише снагетребаза покривање тог мањка' А што више снаге треба организму за одржавање своје сопствне индивидуе, то му тодико мање снаге остајс за ироизвађање другнх Французи се даклс могу тешнти чињеницом да висока кудтура и густо насељење не могу бити веома плодни.

1 ,,МЕ [_кобЕ * У\ Нова Победа Науке!

Најновији Проналазак! II [>>■ њсговој употреби добија оседели иотрошилаџ, најочевндиије оби.мг.кје младоети нређашњ>, нриродну боју и лспоту косе. Оеим тога, чисти мерут, снажи тсмсн.ачу на се коса нононо вамлађује, учсста и бујно расте. Мма је у дне величине ; добија се у свим апотекамп, дрогоријама н иарФимеријама по свом свету. Депо : Рап«, 26 Еие ЕУеппе Магсе!; е<; а ГошЈгев. Главио стовариште аа Србију има : Пошко Николић Дрогерист. Веоград : Књаз Михајло-ва улица.

у трговини

КОЛИЦА за возање деце са н без колевке ВЕЛОЦЖДА за децу и врло солидис израде добија се

АДОЛФА РЕШОФСКОГ прсђе А. Путник „код Трубс" Поруџбине из уиутрашњостн извршујем тачно и солидно.

Власник н главни уредннк Иера Тодоровић.

Одговорни уредник Св. Јаношевић.

„СмИЉЕВО"

штАмнАРИЈА Пере Тодоровића