Мале новине

иоздравигс свс ваше на вашим домовима. 29. Јула 1890. г. у Нишу. Александар I. Краљ

Враћене свиње. 28. т. м. из Базјаша враћене еу 200 ком. зајечарсих свиња, ма да су имади одобрење министра нар. нривреде за извоз. * Нова књига. Пре неки дан дага је у штампу књижица нод именом, „Македонски Сдовени", у којој се на основу хисторије н науке доказује и нросто и јасно, да су то Срби. Којн су је у рукопису нрочитали веле, да би је ваљало што нре и шго више растурити по оном народу, и била би и најбоља, јер би потреби одговарала, за поклон ученицима свнју школа у Србији, те би могао и вал>ао министар просвсте бар неколико хиљада набавити, а према томе и нотрсбан број штамнања осигурати. И ми једва чекамо да видимо ту књижицу, која је узела да расирави то тако љуто и жарко питање. * Обори. У министарском савсту решено је да се одмах нриступи подизању свињских обора. То је лепо и похвално од владине стране што је похитала с овом сгвари, али ннје нн лено ни мудро што је цотични министар обишао људе, који се већ од оО година баве свињарском трговнном, и који би му могли бнти од големе користи својим саветима, па се ограничио да прииита за савет два три новајлије, који и не знају шта је свињарска трговнна. Исто тако неподесан је и избор места за оборе, на ушћу топчидерске реке, пошто је то место пдавно, и при најмањо! иодводњн све огрезне у воду, те ће се морати да дижу читави насипи да се обори заштите од воде. Жалост је кад се партајство увлачи и у такве ствари. * Збор. У ирошлу недељу требао је да буде на Торлаку напредњачки збор, али је због нехотнчне пометње одложен за идућу недељу. Наиме, београдски нанредњаци држали су да ће то бити срсски збор, II у то име пошли су на Торлак, кад ту, а они сазнаду да су људи сазвали само помссни збор. Усдед тога збор није држан, но је за идућу недељу заказан нов срески збор. Кажу да је на овај збор био дошо и срески ћата, а с њим и неколико

београдски штрицика — а све у здравље слободе збора и састанака. * Задржао га. Пресиноћ је требао да иде један учитељ у Солун за срнску школу. Он је отишао на жедезничку станицу и пре него сс крене воз, он оде полнциском комесару да визира насош. Али комесар не само што му није визирао насош но му још одузме и пасош и новац за нанлату неког дуга, ма да учигељ не признаје да дугује ма шга. Најзад иристао је и да плати, само ако му се нокаже признаница. Признаницу нису могли ноказати и комесар инак није 1 вратИо учитељу ни сам пасош ни новац, му дао да нутује, но га још и затвори. Учитељ је ирикео неке људе, који су ; доказивали комесару да он мора да путује, да они јамче за њега па ако поверилац докаше да му учитељ одисга дугује да ће онп пдатити за њега. Комесар није хтео ни да чује за ово, но је истерао те људе наиоље. Учитељ се за ово жалио г. мннистру, и молио да нареди комесару да му изда новац и пасош. Ми не знамо како је смео и могао комесар да задржи човека од пута, па још да му одузме чак и пасош и новац, кад човек, који се издаје за повероица, не доказуједаму учитељ дугује и кад учитељ одрече да му ма што дугује. Он је овим својим постуиком омео човека, нанео му штсгу н издишне трошкове, које трсба н да му накнади, јер сс све десило његовом кривицом и пренагљекошћу. Али што је најглавније, г. комесар је овнм ноказао како му је мало стало до тога, да један срнски учитељ оде што нре у Македонију, гдс Вугари нз све снаге раде на уништењу тамошњег Српског елемента. Учитељ је нредао тужбу надлежној власти и, нема сумње, "хр. ће она г. комесара и строго казнити за овако његово поступање, а да казну засдужујс, о томе не може бити сумње. * „Свето-савска"забава. Свраћамо пажњу наших београдских читалаца и родољуба, да јс прекосутра иосле подне забава у новом салону Коларчетове пнвннце коју приређује друштво ,,Св. Саве". Уверени смо да ћс Београђани, којн су се увск показали плсменити и радољуби, у што већем броју посетитн ову забаву родољубивог друиггва „Св. Саве", тс му својим ирилозима колико толико номоћи да његова скромна сресгва нарасту што јаче те да с успсхом може врнгати свој нлеменити и родољубиви задатак.

Ово наш« уверење и нада, да ће Београђани што многобројније посетити ову забаву, у толико је јаче, што знамо да су сви наши родољуби уверени да с наше стране треба много енергична рада у Македонији те да се сузбије бугарска пронаганда, а друштву „Светог Савс ; баш и јесте задатак да ширп и учвршћује српску свест међу македонским Србима, којима прети опашшст од бугарске нропаганде. Уверени да ће Београђани сјајно посстити ову забаву и да ће њихова дарежљива рука дати богате прилогс на олтар срнске мисди, ми им у напред кажемо: хвала! * Зашто то'. Ј Пре неки дан била је лицитација за набавку коња за артиљериску нотребу. У условима је стајадо, да ако дицитација остане на српском граћашшу, да му се исплати половина издицитиране цене готовим новцем, а половина на почек. Ако ли лицитација остане на странцу, да му се исплати три четвртине, а четвртина на почек. Лицитација је остала на српском грађанину, али после неколико дана излазн оглас за нову лицитацију, јер г. министар војни није одобрио прву. Чује се да је исги странац, који је био на првој дицитацији и није дао нижу цену од нашег грађанина, јавио да ће он лиФеровати коњс но нижој цени, али иостављено у Субогици , а нс у Београду. Ми не знамо да ли тако стоји у ствари али знамо да по закону за лиФерације имају нрвенетво наши грађани. А ако тај сгранац даје нод поменутим усдовом коње, онда ту није ништајевтиније, јер се мора нлаћати за подвоз, и онда није имало емисла ништити прву лицитацију, која је остала на срнском грађанину. Стадо воде код Београда :<а 30. Јули 1890, код главне царинарнице 3*63 метра пролаз испод моста жељезн. 10*36 г отиала је «а последња *24 сата 13 сатнтм. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Босна и Херцеговина. Како „Србобрану" из Сарајевајављају министар Калај, којп је собом новео у Босну чланове делагације Билинског и Раковског, да са њима пропутује по окунираним земљама, те их је нреко својих чиновника уверио о истиностн његовога извешћа у овогодишњим седницама делегација — вратио се са свога путовања натраг у Беч. Ми смо уверени, да је госп. министар Калај

са својим санутницима но Босни и Херцеговини шсо&ш*о путовао и од тамошњега народа затражио обавештаја о одношајима тих земаља, да би заједно са својим санутницима добио сасма противне иодатке од оних, које је он писмено и усмено црнио од својих потчињених званичника. —Први батаљон бос.-херц. чета у еарајевском гарнизону огнутово је 26. о. м. за Беч, да онде учествује у маневрима ц. и кр. чета. Први батаљон је опремљен из Сарајева на железници до станице Хаџић на прузп Сарајево Коњиц, одатле је пешице до Тарчина, где је преноћио а сутра дан наставио марш до Коњица. Од Ке^њнца до Метковића нутоваће багаљон железницом. У Мостару нридружиће му се IV. батаљон (Херцеговаца) иа ћа од Метковића морем на Трет иа даље у Беч. Ова два батаљона остаће месец дана у Бечу п Аустрији и онда ће се истим путем вратити назад у своје гарнизоне. —Водовод у Сарајеву нанредује све више и већ се на нојединим местима подижу депи бунари које од камена које од гвожђа Изванредним интерссом очекује публика кад ће се овај водоводу огворити, овс године свакојако. КЗ ВАЛКАНИЈЕ Железница у Македонији. АлФерд аула израдио је нројекат за грађење железнице у Македонији. Овај нројекат био је прсд турском владом, која га је нроучила, и која ће по њему етупити у споразум с Каулом за грађење железнице. — Пољопревредна изложба у Рушчуку, коју су Бугари намеравали да држе, неће бити услед оставко мини> стра Салабашева, министра Финан-. сија, који је целу ову ствар био и покренуо. — Аустро-бугарски трговачки уговор. Преговори између Аустро-Угарске и Бугарске о закључењу трговачког уговора довршени су. У свима главним иитањима носгигнут је сноразум. Држе да ће се цела сгвар коначно уредити ио повратку г. Стамбулова у СоФију. -^♦♦♦>*»ИЗ БЕЛА СВЕТА Несрећа на железници. 22 о. м. око 4 часа после подне десила се вслика железничка несрећа код станицс

ПОДЛИСТАК КРБЛБЛ ГОДИНЛ (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОБЕЛЕЖИО Пера Тодоровић -м«. (124)

Изненађен, скоро запрепашКсн таком суровом наредбом, г. Гига у1>е унутра жалосан и ггође се ћутећки руковати са свнма. Сад смо већ сви бнли на окупу. Иеко време п ])Ош .ио је још у намештању, у спремању: један смешта оно мало хаљина што је понео; други бира :ггодно место како ће сести до онога од другова, ко му је најмилији; трећи загледа ненгго око својих окова и намешта их да га не жуље. У том општем спреман,} и намештању прође још неколико тренутака. За тим настаде сцена која би заслуживала највештију кичицу уметничку.

Девет чланова главног одбора, девет другова седе у кругу један спрам другога. На свима окови; на сваком лицу исписани т])агови дубоких болова и претрпљених мука. Друговн се састали после дугог и мучног растанка. Они би имали један другом тако много да кажу, један другог тако много да питају. Срца су ггм набрекла од бола, јер сад за ко.ји час сви ће се они растатп од Београда, у коме сваки оставља по некога којн му је дражи и од самог живота: неко стару мајку кукавицу, неко верну љубу, неко милу ситну дечицу своју, неко ојађену заручницу, јоп! не обележену пред светом, али дубоко урезану у јадном срцу. Сви ови људи сад су с мислима код тих својих мнлих гг драгих створова, које можда никад вииге неће видети. Сви би онн пали сад један другом у наручје, да се пзгрле, да се ижљубе, да се један другом изјадају, да одлану срцу бар тиме [што ће се слатко исплакати један другом у загрљају. И сви ти људи, који би ггмали тако много да говоре један другом, не смеју прозборити ни речи, шта више не смеју седети ни близу један до другог, већ између сваког мо]>а битгг бар по један корак растојања. И тако понаменгтангг у наоколо сви ови људи седе

неггомггчни, мирнп, немп као неме Фигуре од воска, они гледају један у другог, сва сс душа скупила само у очи и они се само очима разговарају. Овај табло вредно је било видети. Где је кичица која би насликала све оне изразе у дицу, сав онај бол, сву ону тугу, све оне жеље, све оне мисли, сва она осећања, која су се тада огледала на сваком од тих лица код сваког различнгг и код свију опет у нечему сличнгг, Слични са сличности судбе њихове ?... На крову се чуло ходање, лупа, звекет оружја, дозивање војничке страже; на пољу притиснуо густ, непрогледан мрак. Дунаво шушти, таласа се и запљускује лађу, која се полако гиба; парни казан брекће напуњен јаком ггаром; машиниста стоји спреман да на прву заповест капетанову пусти машину, а у кајути, осветљени слабом, бледом светлошћу, ми седимо у кругу и гледамо жудно један у другог, казујући један другом једггно очггма све мислги » све осећаје наггге. (ГГ аставићк се«)