Мале новине

Федс, 8 километара далеко од Инсбрука. Воз је искочио из шина те су три вагона с иутницима пали у реку Ину. Међу тим је _само 20 особа лако а две тешко повређено. За женске. Један американски лиет прича, као да јс неки пронадазач Амернканац измислио особити мидер с музиком, те да га носе младе девојке. Прн најмањем покушају да обухвате стас женске, мидер тај издаје звук, налик на звиждање локомотиве, и родитељи младе дсвојке на тај начин сазнају о атентату, против кога одмах могу да предузму и мере. А.ии ако родитељи младих девојака радосно почну да узимају музикалне мидсре за своје кћери, питање ј\ј да ли ће их с радошћу примити и кћери и да ли неће на главу американскога нроналазача просути читав низ нроклестава ? Отровница. Амстердамје узбуђсн откривањем тровања, које је извршила г-ђа Рипер, нроФесорка на амстердамекој консервагорији. Она је имала врло много приватних лекција. Рипер је отровала баронесу Смисер, која јој је оставила завештање. Многи случајеви ненадне емрти у круговима, у којима се налазила г-ђа Рипер, дали су повода прокуратури да носумњају на њу. Веле да је за три меседа она отправила на онај свет 25 особа. Држи сс да она има манију убиства. Нови апостол. У слободној Швајшарској, где, као и у Енглеској н здруженим државама амсричким, има земљишта засвакојаке ексцснтрпчнеидеје, иојавио се овог лета нови апостол. Име му је Михаил Бакстер. Он у Базелу растура брошире, у којима нредсказује да ће смак света бити 5 марта 1896 годпне, у •> сахата после подне. У то .време узнеће сена небо 144.000 изабраних душа. Мајка убила своје дете. Госнодпн X. сганује са својом госнођом шест месеци на четвртом епрату у улици Монмартр у Паризу. Он јс трговац а његова 26. годишња супрута ради у кући. Родили су сина коме је сад пет година. У нретпрошлу недељу, око 9 часова нре иодне, јавили су •суседи њихови чуваркући, даје олук у нужнику затворен. Одмах позову мајстора, који је, истражујући узрок рекао, да ношљу но полицију Дошао јс полицијски комееар и носле неколико часова извуку из олука леш новорођеног тетета, које је морало недавно умрети. Исграгом јс одма пронађен злочинац. Како су казивали суседи, тај злочин изврнгила јс гоепођа X.; комссар је испитивао и она јс најзад

признала, да се потаЈно породила и бацила детс у нужник. Страхота: узела је метду н њоме гурала јадно дете у узанн нужнички олук. Кад ј'с то чуо њен муж запрепастио се. До душе није могао да се нохвали својом женом, скојом већ дуго врсмена није добро живео, али није сумњао да може учинити гако звсреко дело. Ни он ни становници нису опазили да јс госиођа X. трудна иа је могла због евог угојсног тела ствар нрикрити. Ова зверска мати одмах је затворена. — Покушај самоубијства Некашваља у Бечу, којој је било 19 година, скочила је нрошле среде у вечс у дунав ски канал, у намери да се удави. Несрећницу су снасли неки стражар и бродар и однели је у бодницу. Кад су јс питади шго се хтела удавити, рекла је да је несрећна у љубави те не може да живи без драгога. -— Докторски штрајк. У Копенхагсну бно је ових дана веома озбиљан штрај к декара за унутрашње болести у градској болници. Услед етроге административне мере, коју је извршио управник болнице према једноме декару за унутрашње болссти, сви остали лекари за унутрашње болеети одрекли су со дужности боднпчки декара, а градски лскари ни ио коју цеиу нису хтелида заузму њихова места. Морала се и влада умешати, Нризнавши да управник _ болпицс нија имао право, она је издада нова правила, по којнманостављање ових лекара и њихово отпуштање из боднице можс бити само рсшењем медецинске колегије. Кад су на овај начин добилн потпуно задовољење, лекари су нонова отпочели да а врше своје дужности.

СМЕСИЦЕ — 0 Бисмарку. Један немачки дист прича ову анегдоту о Бисмарку. Једном је Биемарк имао да иреда једпоме храбром војнику ордсн гвозденога крста. Мислећи да сс мало нашали с тнм војником, Бисмарк му рече : „Наређено ми је да тп дам с/го талира место крста." — • „Аштакошта крст?" упита војник. — „Три талира" одговорн Бнсмарк. — „Онда ми дајте 97 талира икрст", рече досстљиви војник, и овај вешт одговор утукао јеБисмарка тако му се допао, да је одмах војнику дао и сто талира и крст.

ТЕЛЕГРАМИ 29. ЈУЛА Атина Обнародовање берата за бугарске владике изазвало је жив иокрет. Владинн органи, који су до сада били врло умерени, отпочели су на један иут енегрично даговоре. „Палингенезија" и ,,Неа Ефнмерис" долазе до једнаких закључака: Сав јелинизам, чија су религија и нраво бачени нод ноге, мора да се брани. „Иалингенезија" велијош, даПорта насилно гази уговор на штету својих православних поданика. Последице овога поступка биКс осетне. Уверавају да влада за сад неће да напусти резервисани иоложај ; али хоће да оиозицији одузме сваки претекст за нзборне нанаде. Берлин. „Нордд. Алг: Цтг." демантују из поуздана извора вест да ће краљеви Белгије и НЈведске присуствовати маневрама у Немачкој. Само ће цар Франц Ј осиф бити иозван на маневре у П1лсској. Хелголанд. Цар је приспео н;1 Хохенцолерну, поздрављен из топова острвске Флоте. У 11 :! / 4 часова сишао је на земљу ; дочекали га министар Бетихер и власти. После службе божје у логору, цар јер држао говор; после је развијеиа немачка застава, поздрављена топовима. Војска деФилирала, после чега је цар издао прокламацију на становништво. Свечаност завршена банкетом. Цар отпутовао у З г / 2 часа. Брисел,. Данас био велики митинг у корист општег гласања. Учеетвовало 10.000 л»уди. Ред потпун. ()ко 1 'Д сата киша растерала маниФестанте. Све су групе имале заставе с натписима који траже оганте гласање. Гарнизон био спреман. После кнше процесија била поново и отишла у парк Сен-Жила, где су вођи положили свечану заклетву дн неће одустати од њихове агитације све донде, док се у Белгији не оствари опште гласање.

Рим Познат ресултат избора једног посланика у Риму. Антонели 4576, Барцилај 4034 гласова. Антонелијев избор сигуран. Вери. Ветеринари на граници немачко-аустрнјској добили еу наредбу да враћају сваки транспорат волова, оваца или свиња, одређен за Француску. ДРУШТВО СВ. САВЕ Ја&на захвалност Г. Јован МаЈЈнновиЛ. изванредни носланик у пензијц, ноклонио је Друштву Св. Савс сљедеће преводе свог пок. сина Николе: „ Намерпик " 680 комада, „Муж иред вратима~ 422 комада, и „Женидба ири фењерима" 100 комада. У име главног одбора Друштва Св. Саве, потписани изјављује дародавцу срдачну захвалност. ДССБр. 555. 10, Јула 1890 Књижнцчзр Друштва Св, Саве, Јов. Ђ. Докић Друштво Св. Саве прпређује 2. Авгуота ове године, као на дан рођења Ње1'овог Величанства Краља Александра Првог узвишеног добротвора друштвсног велику .шбаву (концерат с игранком) у новоиодигнутом салону у башти Коларчеве гостионице. На концерту неваће невачка дружина „Станковић" Потиисанима је част, у име главног одбора, позвати све чланове и јиријатеље друштвене, на ову нрву друштвену забаву од којс ће сс чист приход употребити на довршење Светосавског Дома. За улазак илаћа се од особе -9 динара, а свака особа добија при уласку беспдатно једну среЛку друге друштвене лутрије. Почетак забаве у 87* сах. у вече. Долазак у обичном оделу. 29. Јула 1890 год. Београд. Преседник главног одбора Друштва Св. Саве. Свет. Николајевић. Нредседник Финансијског одбора Друшгва Св. Савс Преседник Ђорђе ФајФерт. грађевинског одбора Друштва Св. Саве Мих. М. Богићевић

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН

Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(65)

Изгубише сву храброст, кад видеше да је н он ту: одговарали су у први мах некако угушеннм гласом. Али судија понављаше само нрва иитања: они су нонављали исте речи, готово оно исто што су казали на првом испиту. Деиизе их је слушао, гдаву беше оборио, иије нп гледао у њих. Па се тек на јсдан мах окрете Северини: Би сте, гос[1о1)0, казади полицијском комисару, чији ја извештај нмам овдс, да сте видели како је некн човск ушао у куие у Руану, кад се воз кренуо. Она застаде изненађена. За што сад то нита? Да то није замка? Да не ће ноређењем •њенога казивања да јс нагна да сама с.ебе по-

ричс? И она погледа у свога мужа, а он се вешто уплете: — Не верујем. гоенодине, да је моја жена могла казати то тако поуздано. — Модим ... Кад стс ви рекли да је могућно, госпођа је казала: „Тако се за цедо десило" ... Дакле, госпођо, жедео бих знати, јесте ли имали нарочитих разлога да тако кажете? Она се прибра, јер видс да ће је судија, ако не буде опрезна, навести запиткивањем да иризна. Али опет није могла ћутати. — 0, не, господине, никака разлога.... Рекла сам ваљда тако што сам тако помишљала, јер је одиста тсшко растумачити етвари друкчијим начином. — Дакле, ви нисте видели човека, не можете нам ништа казати за њ? Не могу, гоеиодине, ништа! Дснизс се као хтсде оканити те тачке у својој истрази. Али одмах поче с Рубоом: — А како ви нисте видеди да ли је одиста тај човск ушао у кунс, кад се из вашсга казивања јасно види да ете се још разговарали с председником, кад јс звизнула локомотива за нодазак? Ово нитање занрепасти Рубоа који п иначе беше у страху, не знајући на што да се одважи — или да се окани тог измишљеног човека или

да остане тврдо при том да га је смотрио. Али ако судија има доказе против њега, онда не вреди говорити о нспознатом убидцу, јер би га то могло још више терати, Он почека мало, па одговори сметено, отежући. — Штста доиста, настави Денизе, што се добро не сећате, јер бисте помогли да се учини крај сумњама што су пале на раздичите особе. Ово Ј 'е изгледало да се баш циља на Рубоа, и он осети неодољиву потребу да ночне доказивагн своју невиност. Њему се чинпло да се све дознало, да је већ ухваћен. — Али ту се тиче савссти! Са свим је природно да се ту човск мора устезати. Кад бих вам казао да сам одисга видсо човека .... Судија учини радостан иокрет, мишљаше да је својом вештином дотерао Рубоа да почне казивати овако искрсно. Он је знао из искуства да извесни сведоци е тешком муком нристану да кажу оно што знају. И сад ето принудио је и ове да кажу и ако им се не казује. — Роворпте, говоритс .... Како је изгледао тај човек ? Мали, висок, тако од прилике као ви? {НАСТАВИЋЕ СЕ)