Мале новине

/

Све команде и наддештаа снробешће : изјаве нрнјављених ОФицира 'пачелнику главног ђенералштаба најдаље до 1 Септембра тек. год. У нсто време да се пошљу и оцене дотичних ОФицира уа ову годнну и швод протокола казни за кога буде постојао; а уједно да иретностављени даду своје мњење о истим официрима : да ли су досадањим радом својим заслужнли, да се снремају за ђенералштабну струку.; какву су снособност и енергију у труиној скужби до с.ада ноказали, каквом су једпницом и колико командовали. | Наноелетку за оне, који су свршили 1гашу војну академују, означити: кад су исту свршили и са којим ]>ангом ; успеха. Нека се према овоме тачно поетупа. Одбор глитинга Србо-Ма^едонаца код Отоманског пссланина. ,.Д. Лист" јав ља: У недељу" 29 о. м. Одбор изабрат на митингу (Јрба из Старе Србије и Маћедоније за нредају резолуција, отишао је у заказато време у царскоотоманско носданство.- Одбор су предводили преседник и нотпреседник. Царско-отоманСки посланик г. Фери дун-беј окружен својим персоналом, нримио је одбор врло љубазно у салону за дочек. 11ри предаји резолуцијс, упућене Њ. И. Величанству Султану Хамиду II. председник одбора замолио јо г. посланика да изволи послати ту резолуцију Њ. Величанству, а уз то да и са своје стране замоли султана п Његову владу да нрими к срцу молбу која је у резолуцији изложсна, да пснуни жељу своје верне раје. ИредседН11к је то изговорпо на оридском иа речју - ношто је отуд родом, а одборник, Рнста X. Аврамовић, иревео је те речи на туреки језик. Г. носланик одговорио је да је он то већ учннио и да ће нонова учинити; да с е н а д а ,ј а к о д а ћ е Њ е г о в о Величанство Султан саслушатн ову молбу својих ноданика срнско народностн; објаснио јс да се његова нада оснива на познавању искреног распо- ј ложења Њег. Величанства према ноданнцима свнју народностп у његовој цросграној царевини: кад је задовољио Грке, па сад и Вугаре давши им самосталну црквену управу и сонствеие владике, да ће и Србима дати то исто. Ганута тако одличним нријемом и усхићена тим речима г. Феридун-беја, деиутацпја јс три нут узвикнула жи вио! Њ. В. Султану. Дочек, пријем, и топлота речи којом је одликована ова денутација најленши су симптоми да ће молба наше! браће из Старе Србије и Маћедоније-

бити искрено узета у обзир и да ће бити саслушана и остварена одавнашња жеља наше бедне браће у оннм крајевима којо тако душмански растрзају разне пропаганде, које евојим радом не мисле добра, нрво и прво, српском елементу, а друго ни самој отоманекој царсвпни. Саслушањем молбе и остварањем жеља ове наше браће, Њ. В. Судтан н отоманска влада веома ће обавезати еве срнство, чији се интерееи народни тако немилосрдно и узурпаторски гоне.

Стање воде код Београда ва 1. Авг. 1890. код главнеј царинарнице 3*50 метра пролаз иепод моста жељезн. 10*39 г отпала је за последља 24 сата 6 сзтлтм.

СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА И БУГАРИ „Браник" доноси под тнм насловом чланак, у. коме услед постављања бугарскнх владика у Македонпји и Старој Србији расправља питање ихта треба сад да ради Србија и српски народ за своју браћу у Македонији. Напомињући да је у Београду држан србо-македонски митинг, од чнјег се п}»отеста не нада усиех}-, даље не.чи: „Много ваичнпјн и озбшшијн је иредлог једног сриског диста, да Србија норади: да се успоставе права срнске цркве у отоманској царевшга, те да Србија поради, да се успостави пећска патријаншја, која бн се бринула за Србе, нравосдавне вере, који живе у Турској. 0 овоме нредлогу требадо бп српски државници добро да иромисле, те да га не узму одако. На тај начпн могао бн се ерпски народ у Старој Србнји и Маћедонији заштнтити, да би могао дочекати ленше времс. „Ако сриска дипломација буде Љбнљно порадпда на томе и ако је буде Русија нодупнрада. њено заузнмање не би могло остати без уснеха. Кад су Бугари могди проткв-канонично доћи до своје цркве, зашто Србија не бн могла извести, да. се новратп оно стан>е, којо је иасилннчки укинуто. „Српека патријаршија установљена је нрнволом српског, бугарског и грчког свештенства, а укпнуга је турскн.ч царем и придружена је цариградској патрпјаршпји. Срнска патријаршија проглашена је на Ускрс 16. априла 1346 г. на сабор у Скопљу На том сабору билаје ерпска властела,

српеко внше свештенство еа архијеиисконом Јанићијем на челу; трновски бугарски натријарх и бугарске владике, архијепископ охридски, грчко више свештенетво п свештенпцн нз Свете Горе. На том еабору бпо је Јаннћије нзабран за нрвог српског патријарха. „Но цариградски патријах није ирнзнао српску патријаршију и баци анатему на српску цркву н срнску државу, којој у осталом то није еметало да ее лепо развија. Али кад је српска држава опадати почела, стану се шнритн и нразновернце, те нод притиском јавпог мњења цар Лазар израдп, да цариградски натријах екине анатему еа срнске државе н цркве. Тако је сЈжека иатријаритја била, осигурапа иротив сваког ириговорШ ,.Но ерпска држава није се могда зауставити у свом надању. Алп је значајно, особито за данашње иридике: да је сјмсш иагрија/пиија црежџоала. сјшску државу. Њен онстанак није бно везан за самоеталност ернску. После косовске битке било је још патрнјараха за пуних сто годнна и тек кад је умро натријарх Арсеније II. није било онет за сто годнна српског татријарха п ерпска патријаршија нотнадала је под архијепиекопију охридску. „Било је вишепокушаја, да се ернска патријашнја опет обнови: ади то није ишдо све до 1556. годнне. Те године јс Макарије опет успоставио ернсКу натријаршију. После тога сриска иатријаршија ностојала јо све до 11. септембра 176(5, поред евега тога, што је патријах Арсеније 'Гарнојевић ирешао 1690 у ове крајеве, а за њим Арсеннје Шакабента 1737. г. Носле нашег носледњег нреласка трајала је срнска патријаршпја даље јеш 29 годгша! Сриска патријашија укипутк је бератом султана МустаФе II. укннутаје, да се више не дигне до данае. „Две су околности које ваља нарочито истаћи. Српска патријарншја истина поникла је у слободној велпкој српској државн, али је бидо јако утвр1)ена и постојада јо и после нада срнске државе. Пе може се дакле рећи, да је срнска натријашија возана :;а срнску државу н она бн се могла успоставити у Пећи, ако тамо српске државе и нема. „Друга је околност која је исто тако важиа: да је српска натријартија ностојала и иосле нас, кад смо ми воћ нрешлн у ове крајсвс: нисмо је дакле ии „нренелн" овамо, а кад је укинута, иридружсна је била цариградској патријаршијн. „По Србију је оно важно. Аустрија ие бц могла иретестовати нро гив успо-

стављања натрлЈарипуо еве кад бн хтела. Карловачки митрополмт истина добио ј'с овдо за своје заслуге од нашег цара титуду натријаха, алн он није заменио пећског патријаха. „Ако бп Србнја могла задобнти цариградеког натријарха, који ј 'е наследник иећске иа г гријаршиЈ'е, могла би со усноставити нећска патријаршија са седиштем у Пећи на ииак да се ннчији интереси нс врсђају. Ово би у толико лакше бидо, што је та патријаршија укинута једним насилним актом, наредбом султановом. „1'адња српских државннка у том цравцу била би заиста натриотична и сваке хвале вредиа, а нема сумње, да бп била од грдне користи но срнски народ и но његову будућност."

ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Самоубица. „Шаб. Гдаснпк" јав.1»а ово: У недол.у 22. о. м. убио се из реворкера Андрија Атић, трг. овд. .Узрок самоубијству иотиче усљед једне менице на 500 днн. којује у болести својој потиисао у овдашњој болници једном овд. трговцу, да га као тим новцем откунн из болнице. После су ту меницу ФалсиФиковали чнтава компанија. кајишара на иет хил.ада динара тс тако нн кривом ни дужном имање му ее нониса и одреди нродаја. Како је бно карактеран човек, није могао ово сносити но се убио. Андрија пма: етару мајку, жену н шесторо децс којр ће ос-тати просјаци. Чудо нам је, да се тим кајишарлуцима ие може никако у траг да уђе јер за двс године на овамо неколико кајишара овд. унронастиди су неколико породица овде. иа се томе пи до данас још нпје у траг ушло. Али надамо ее да ће се и томе једном ући у траг ,јер: „ко лнја најпосле долија."

П0М03ИМ0 БРАЂИ У НЕ80ЉИ Страхог.нта неерсћа ностигла ј'о нашу браћу у руднпчком и крагујевачком округу. СедаМајдан, Војковци, Краеојевци Угриновци, Рељннпи, Трудељ, Заграђеј Гуришевци, Маслошево, Страгари п Бушинци пронала су коначно. Што је оетало од олује п града то је поништила бујица. Куће еу разнееене, њиве н ливаде разривене или нретрнане камењем, тако, да су за много година поетале ненлодне. Сав тај народ оетао је без крова и без

ПОДЛИСТАК — " " """ КТЋ1Ђ1 ГОДИЕл (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) ПОВЕЛЕЖИО П ера Т одороеић -»«- (126) Голема је била наша ]»адост кад нам дозволише да се можемо разговарати. Одмах сви поскачемо и скупимо се у гомилице. Ту је било заниткивања, причања, казивања, јадања — свега што се за ово по месеца вечнтога ћутања скупило на души и на срцу. Ту нам г. Гига шапућућн испрпча случај којн се с њим десио при ноласку; сулчај, вредан да се запише јер карактерише необичну суровост једног од г. г. ОФицира, што су с нама били, суровост у толико већма за осуду и сажаљење, што је понашање г. г. ОФицира за све време нашег доцнијег та-

мновања, кроз више од 2 годиие, вазда било коректно, учтиво и сваке хвале дострјно, те овај јединствен случај грубостн н суровести ОФицирске у толико више пада у очи. Ево у чему је била ствар: Као хнто сам раније нећ споменуо, пред наш полазак послали су били лекара да нас свс обиђе, да види да ли можемо издржати далек и тежак пут. Обилазећи тако заробљенике, г. доктор дође н г. Гиги да га оби1)С, ношто је н он био доста озбиљно болестан. То је било тако између 4 н 5 час. по нодне оног истог дана кад ћемо се вече кренути (7, Новембра). Та вест о одласку некуд, при чему нити се знало куда идемо, нн на што идемо, иодејствовала је, наравно, и на г. Гпгу као и на све остале. После одласка г. докторовог г. Гнга је био неко време узбуђен и потресен, ходао је по соби, премишљао, м\чио се, па га најпосле у томе мучном стању и сан ухвати. Болеетан, узбуђен, измучен истрзан, сав у некој грозничавој ватруштини н чисто с неким бунилом у глави, он се свали на кревет и тако заспи. У 8 час. у вече на један пут дежурни ОФНцир бане унутра код г. Гиге н викне му да одмах устаје и да иде.

Г. Гига Ј)ишг. Зна се како је и здравом човеку у редовним приликама кад га тргну из црвог сиа. А како ли је тек било г. Гиги! Онај мрак у тавници, они вењери на пољу, ОФицир стража, многи војници, звека оружја, оно лутање и трчкарање по мраку ; наваљивање ОФИцирово: „брзо, брзо, брзо, г. Гнго" иа онда само стање г. Гигино, болестан, грозничав, измучен — све то у скуиа чинило је те је г. Гнгаг чисто бно у неком бунилу и није могао лако до!ш к себи. Тако буновна војници га шчепају за руке и подигну у кола, 'Трљајући очи н мучећи се да се п]шбере, г. Гига је као у заносу нонављао ове речи, које су му се од некуд увртиле у главу: — Чиновништко! Народ! . . . Где јс народ ? Где је чиновииштво? . . . Па се онда окрене дежурном ОФНциру, кој'н је седео до њега у колнма у упита га: -— Шта је ово ? Куда ћемо ми ово ? Где смо сад? . . .

(Наставиће г'е.)