Мале новине

коре хлсба. Многн од љих крснулн су са дозволом власти у прошњу. Жалосно јс поглсдати људе — до јуче домаћине вредне и радне — како са књнжицом у руци нду од врата до врата п просе, да захране евоју чељад која их на развалинама својих домова чека гладна п гола. Притецпмо браћи у номоћ, приложимо колико којн може н милује. Образујмо одборе за екунљање прилога, најмањи дарак биће добро дошао. Ноуздано смо иавештснп да је наше врсдно Веоградско-иевачко друштво рсшило у својо.ј седнипп од 30 ов. м. да позове неколико овд. пев. друштака те да у друштру са њима приреде у ноловини Августа један концерат у корист иострадалих. Ово бн био први корак, а надамо се да ће и наше остале кориорације како овде тако и по унутрашњости похнтатп да номогну браћи у невољи. ИЗ БЕЛА СБЕТА Габелзбергеров споиленик. 29. пр. м. откривен је сиоменнк осниваоцу стснограФијо, Фрањи X. Габелзбергеру у Монакову, где се скунно велики б]»о.ј стснограФа евнју праваца, свих језика и из свију земаља Јсвроне н Америке да ирисуствује томс свечаном чину. Ретка анатомска појава. У анатомеком заводу колопгварскога унпвсрзитета секцирали су пре неки дан лешипу некога 37 - годшнњег надничара и опазили код њега ретки „мћш 1гап8Уегви8 утеегшп." Сви органп, који су иначе на десиој странн, билн су у тога човека на лсвој страни. Јстра је била лево, а желудац н слезина дссно. Тај је човек умро с гифозннм симитомима. Храбра девојка. Ту ире нскп дан куиало се нелолиио ђака у Пертшаху на. отво])Сном месту. Неки дечак узсо је даску ја се њоме учи пливању. Удалив се од обале изгубио је даску. Већ га је било нестало. кад је нска девојка, Берта Кунстел, скочила .т њим. Дечак давећи се обухвати емеду пливачицу својим рукама. Оиа је јсдном руком држала дечка а другом је срећно пливала обаги н допела је дсчка срећно на обали, — Мзђународни медецински конгрес Последња седница мећународног мсдецинског конг))еса у Берлину била јс у ирошлу суботу. Бирхов јс са захвалношћу изјавио, да се ноштено н пријатељекн радило, бсз политичких народноснпх илн верскџх противности. Изјавио јс наду да ће сс тако и даље

радигн п да ћс се уклонити недостацп у организацији. За њим су говорнли делегати свих зема.ља. Рускп дслегат Скнлразовски . замолно је врло фино , да сс на будућем конгресу у Риму у ирвом раду уважн руски захтев, да се следећи медецинскп конгрес држп у Петрограду. Њему се нридружио Фрапцуски делегат Кушар с молбом, да носле Петрограда дођс на ред Париз. Увече је била свстковина на којој се невало немачки, Францееки, енглески, талијански, маџарскв, руски, чешки, пољскн, шведски, шпањолскп и иортугалски. Мајмун кочијашио. На једном лстњпковцу у Турену (Француска) десио сс овај случај : Газда имања имао јс нзученог мајмуна, кога су сви волели. Једном госнођа н ћерка хтели су да сс извезу у околину. Тек што су сели у кола, у која су била запрегнута ; два млада ватрена коња, а кочијашу нсиадну рукавице, Он скочи са седишта свога да дигне рукавице. Али | тек што је сишао а мајмун, који је пратпо све'. његове покрете, за час скочи на кочијашко седиште, дохвати дизгине н удари но коњима, који су, разуме се, одмах п покасали. 'На срећу ! цсо овај догађај ннјс имао злих носледица за жену и њсну кћер, које I еу се биле лрецаде, јер су брзо зауставили коње. Незвани кочпјаш скочи на земљу н побегне у шеталиште, јамачно осећајући да је заслужно казну. — Ретка збирка. У Америци свачега има, тамо има и оно што у Јевропи нема. Тако у Вашннгтону има једна збирка, која јс јединствена, јер је нигде вишс у свету нема. То је збпрка косеевих преседника здружсних америчких држава, цбчињућн још од | Ваншнгтона. — Брзина возова. Парпско друштво ; северне жслезнпце чинило^е ту скоро интересну нробу брзине железничкпх возова. Пуштен је нарочити воз из 18 вагона н натоварси тсжином од 203 тонс да идс од Парнза до Калеа. Даљниа је измећу та два места 207 километара и тај воз је прошао ово растојањс за часа 53 минута, рачунајући ту и седам минута што је ее воз задржао на двема етаннцама, у Амиј сНу и Абеви.г.у. Натлј начин сред и>а брзина воза је 83 киломстра за један час.

Софиуа. Б\ г гарски дипломатски агенат, Др. Вулковић приспео је овде. Зсиреб. Овде је прнспео владика Штросмајеј). — Један Пољак, којн се зове Пађннскн, поклонио је 70.000 рубаља југославенској академнји. Сарајево. ТТТ сф бошњанких хаџија телеграфисао је из Цедаха. да су сви Бошњаци издржали карантин и да се налазе добро. Лсрн. Криминалистички скун Швајцараца и иностранаца отворио је Фсдерални преседиик Ришоне, који је изабран за преседника. Париз. Јучерашњи говор лорда Солзберија у палати лордова изазвао је у неку руку р^аво расположење у Француским политичким ;круговима. „Париз" нада се, да ће <1>ранцуска, расирављајући мисирско питање, дати лорду Солзберију могућности да разуме пословицу: Најслађе сс смеје онај који сесмеје на нослетку. „Франс" очекује да Бе Рибо у последњим преговорима за одређивање граннце бранити интересе Француске што јаче. „Тан" мисли да Енгле| ска признаје да је хитно да се уреди пптање Нове Земље, те ће Рибо у толико успеишије моћи настати око захтева Француских.

ТЕЛЕГРАМИ 30. јулл

ВерлиЦ. Цар Ј јс отпутовати прекосутра у иодне за Русију.

ПРИПОСЛАНО (аа ствари под овом рубриком уредништво но одговара). Иоттовапи Госиодине. Пре три дана „Мали Дист" иримио јс п у свомс 206-ом броју одштампао позпату веет: ,,Узср — секретара". Ту је веет примно известан гоеиоднн члан редакцнје „М. Листа", који је оног дана застунао уредника, кад је овај био на осуетву. Писац п доносилац исге веегн бно сам ја, госиодине уредниче, и јајамчим да је оно све сушта нетина, обзнањења у шггересу морала нашега државног чиновнпштва. — Уредништво „М. Лнста" има у својим рукама мој руконнс, па ако дотични госноднн секрстар хоће да тражп какво задовољење, ја му етојим одговоран.

Шта је уЈјоднишхво „М. Лиета". хтело еа оном изјавом својом у броју 207-ом?! . . Ништа друго, него да ■ покаже своју неслесгвеност , какву му : ја, као прнјатељ, не желиму напредак. Дотични министареки секретар био је и остаје ирава ругоба; он служи иа аонижење и бруку чииовништва у ои■ште. Ако иоле има образа, он ће сам саветоватн г. уреднику „М. Листа", да од писца вести не тражи „потпис", него нека изволи на суд, па ћс му се ниеац појавити — „с мислима и персоном". Молим вас одштамнајте ово моје писмо у вашем цењеном лнсту „Малим Новинама", као припослано, пли како хоћете. То у толико пре нзволте учинити, што је сад онште нозната ствар. да код истога „узор — секретара' 1 има сијасет ирљавштина и зло| уиотреба, о коЈима сс води ислеђење. Моје име за сада нс желим да сс обзнањује, а ово оригпнално писмо моје нек вам служи за сваки случај као одбрана. 1. Авг. 1890 Београд. Писац иоменуте иоТице.

ДРУШТВО СВ. САВЕ Јавна захвалност Друпггво Св. Саве добило је на дар: 1. Од г. Јов. Мариновића, изванредног посланика у нензији, за нме Керака иок. Мише АнастасијевиКа, велики број еребрног посуђа: кашичица маЊи и воћи, виљушака, ножева, таслица и. т. д. 2. Од г. Ћоке АИимовиЛа, трговца 5 сандука стакла за прозоре у вредности 100 дин., као ирилог за светосавски дом. 3" Од г. Дим. НаумовпКа , казанџијс овд, израду н позлату 13 слова високих 40 санти м. за натипс „Друштво Св. Саве" на Светосавском Дому. Унрава друштва Св. Саве изјављује дародавцима усрдну захвалност на њиховим патриотским поклонима. ДССБр. 638. 22 Јула 1890 у Београду ТајнИк, С|). Ј. Стојковип. Председшцс Друштва Св. Саве,

Свет. Николајевић,

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ (67) — Доиста, госнодине, не могу казатп. Опет вам велим, да је то било у тренутку. Ништа не знам, не могу ништа тврдитн. Али се Денизе укописти, јср хоћаше да буде нн чисто са својом сумњом што се тиче 1'убоа. Заниткивао је њега, иитао је Жака. Од Рубоа доби потиуи описубилчев: висок, јак, без браде, у блузи, са свнм протнвно његовом облику. А Жак му јс одговарао појединим речима, околншећи, и тим нотврђивао казивање Губовљево. И тако судија остаде нри своме нрвоме уверењу: да је у својој истрази нашао нрави траг; оннс убилчсв, како га је цртао сведок, беше тако тачан, да је евака нова црта давала свс већу нзвесност. И тако овај човек и ова жсна, на које се еумњало ненравично, ето хоће

својим казпвањем да номогну, да одс глава злочннцу. > 1|П гс овамо, речс судија Жаку п Губоу, ноказавши нм побочну собу, по што су потгшеали своје исказе. Причекајте ту док вас не позовем. И одмах наредп да се довсде хапсеник. Денизе је бпо тако вссео, да је радосно узвикнуо свомс ниеару: — . 1оране ухватили смо га! Али ее врата отворшпе, помолише се два жандарма који уведоше круниа момка од својих двадесет и нет до тридесет годнна. Судија даде знак те се жандарми уклонише, и Кабиш оста сам на сред собе, зачуђен, накострешен као зверка коју хајка дотера у теснац. Беше то цннов као тресак, дсбсле вратине, крунннх руку, коже врло беле, реткс браде, тек га пробнлс ситне, мекане маље. Његово нуно лпце, мало чело ноказиваше жестину ограниченога етворења, готова да сс очас раздражп: али широка уста и здепан нос као у псета ноказиваше да је готов и на нокорност. Њега су зграбпли сурово у њсговој јазбини, рано изјутра, отргли га од њсгове шумс; бно је огорчен што га окривљују за нешто што он нс разумс. Па тако упропашћен и у поценаној блузн всћ јс нзгледао као сумњив зликовац, добио је онај нзглсд подмуклога разбојнпка којп

хапсана дадс н најпоштеннјем човеку. Хватао се сумрак, соба беше мрачна, он ес оеећаше куражнијп у помрчини. У том одаџија унесе велику ламну, с голом куглом, јаена еветлост обасја му лице. Он сгајаше као уконан. Деннзе га одмах поглсда својим сјајннм, крупним очима. Није говорио. То беше немо испигивање, нрви покушај његове моћи, док се још није почела строга борба, борба досетљивошћу, замкама, моралном тортуром. Овај човек беше кривац, све је допуштено протнв њега. ои више нема никака нрава већ да нризна своју к ])ИВИЦу. Отпочс се нсинт врло лагано. — Знате ли за што сте оптуженп? Кабиш прогунђа гласом угушсним од голсмс љутинс: — Нису ми казали, али иогађем и сам. Доота се о том говорило! — ]>н сте иознавали госнодина ГранморенаУ Да, да, познавао сам га н сувпше! — Нека девојка Лујзета, ваша љубазница, била је собарица код госпође Бононове. Камељара обузе беснило. У љутини све му беше црвено пред очима. ("НАСТАВИЋЕ СЕ)