Мале новине

ће четирн године елужити државу у рударекој етруци ио иовратку свом из иностранства. Рок пријављивања је 1. септембар, а пријаве треба подносити рударском одељењу министарства народне привреде. * Напад на аманетну пошту. Полуслужбени „Одјек" јавља, да је шест зликоваца напало 5. о. м. на аманетну ношту, која је ишла из Д. Мплановца у М. Пок у намери да отму наре. Разбојници су осули из пушака и 1 коња убпли а другог ранили. Деле жанс је нобегао из кола, иошто је кесу (улч) с новцем бацио у шуму. Један од сггроводника ејаши с коња узме ул г и побегне с њим у поток. Зликовцп су другог спроводника убили. Нарођена нотера одмах се кренула и нашла је преко ноћ међу 5. и 6. о. м. оног спроводника што се од зликоваца с новцем сакрио па је е њпм дошла у М. Пек и новце донела. Улч је отворен у нрисуству власти и у њему је нађсна сума од 18,668*1 В динара. потпуно иснравна. Потера је наређена на све стране да се пронађу зликовци. који по причању жнвог спроводника, изгледа да су пз села Волујс у срезу звишком.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Босна и Херцеговина. Из Сарајева пишу „Србобрану," да је тамо на свечаип начин отворена Фидијала будим-нештанског трговачког м}'зеја. Овој свечаностн нрисуствовао је цивидни адлатус барон Кучера, миниетеријални саветник Немет, више владиних саветника и сарајевски градоначелник Фадил-Пашић. Том приликом држао је говор министеријални саветник Немет, који је специјално )>ади отворења овога музеја из Будимпеште у Сарајево дошао. Иосле њега говојшо је и цивилни адлатус барон Кучера, који је овај завод назвао ћуиријом између Босне н Ауетро-Угарске мона|1хије, те је нрепоручио, да ее у Босну увози роба само из АустроУгарске, а да се настоји и на 'гоме, да се босански процзводи извозе. — Из ВнхиЛа нишу иетом листу : Хоћемо да саградимо срнско-православну цркву, па хтедосмо за њу још докушгги земљишта, јер нам ово садање не достиже ни за цркву, а камо ли још и за порту. Искасмо и преклињасмо од окружнога предстојника д а нам се даде земљпште за градњу

наше цркве, на коме ћемо моћи пространу цркву и уз њу порту подићи ал узалуд. Као одговор на све наше молбе добисмо од окружнога предстојника ово, које је вредно забележити: „Ако вам није право и ако немате где своје цркве градити I метните је на звоник римокатоличке цркве, на се онда молите Богу". Док се овако с нама иравославнима постуна римокатолицима и мухамеданцима чине се све могуће услугс и иотпоре за промицањс њихове вере и градњу њихових богомоља. Осим тога, још имаде и других јада у овоме окружју. Згодном приликом саопштићу вам их. | — Испод Мајевице пишу истом лиету: Где год сам био овога лета у Боени, веле ми, да је летина ове го; дине у средњу руку понела, ал да ју је ова суша омела, наиме кукуруз и разна новрћа. Толико ти се пута већ у твомс лисгу тужисмо на трећину и десетину, на нас тај јад још једнако мори и то највише са несавесних десетара, Како и колико високо десетина се у наз разрезује — нека ти ова два нримера то разјасне. које се овога лета у костајиичкоме котару збило. Мехмед СФенднја Веленталнић сасеко је 500 комада шљива, јер нема од њих онолико нрихода колико на њих десетине плаћа. Ма како да му роде - увек му ее на њих више десетине разрезало, но што је могао на шљиве новаца добити. Други пример: Један сел .ак пз истога котара дао кроз телала рестелалити : да све своје сено поклања ономе, који илати десетину, која је на то сено разрезана. Треба ли овоме побдижа коментара. Ја мислим, да су ови примери јасни докази, да, ако се овако још за две године десетина разрезује — ми ћемо ј се сви листом раселити и на жалост нашу наша огњишта уступити иемцима чак из Виртембсрга и еа други крајева света. Досељенпцима чине се све могуће олакшице и у погледу от купа земљишта и разних даћа. У задње време иостали су и наши друмовн несигурни. Ноћу не смемо путоватп, јер .је већ више елучајева ове године било, Јда су путници оробљени а неколико их њих и иогинуло. Пре мессц дана у крупском котару погинула су два путника, а и из других котарева додазе такови гласови. Стара Србија. 0 српској бого: словији у Призрену „Србобран" има : ово извешће : На свршетку ове шкодске године имала је српска богословија у Призрену седам наставника,

међу којима је један сталан наставник за турски језик. Ова је богословија нодељена на један приправан и три виша разреда. У прииравном разреду учило се: Срнски језик, словенеко читање, рачун, земљопие, природопис, општа историја и краснопис ; а у вишим разредима: сви богословски предмети, срнски језик , рачун, земљопис, историја општа, црквено-словенски је зик, нриродне науке, антропологија, нсихологија с педагогиком и логика и турски језик. До свршетка школске године било је у овој богословији 84 ученика. Радидо се у сваком разреду дневно 6 сахати. Разним наградама награђено је 28 питомаца за одлично учење ипохвално вдадање. Уживалоје благодејања из закладе оснивача и добротвора ове богословије нок. Симе Игуманова њих 38 ученика. До ове ! године била је ова богословија смештена у веома трошној згради са нискнм и мрачним собама, а ове године подиже се велељепна нова зграда у Призрену у коју ће се местити ово тако важно училиште народа српскога у Старој Србији, које томе народу образује народне учитеље и свештенике. ИЗ БЕДА СВЕТА Месареки штрајк. У Рнму штрај -ј кују месари. Узрок је што месари нпсу хтели да нрекину с пређашњим системом клања стоке и да нрисгану ! на нов, који је увела градска управа. Власти су месаре замениле војницима. Градска управа решила је да отвори своје кланице, ако месари не хтедну нродавати месо — Шампањски виногради, које је | Филоксера била понггедила, добилн су I сад овог новог госта. У винограду ; близу села Ненсела у Епернеју, нашди су лозе заражене Филоксером. Власти су нредузеле мере нротив ње. — Чудо — сахат. На куди ФиладелФијске општинске куће намештају помоћу парне махине сахат, каквога још није било у свету. ЦиФерблат, чији је пречник 10 метара, биће осветл.ен електрицитетом по сву ноћ, а наместиће се тако да се може видети са свију тачака ФиладелФије. Трка у Будимпешти. 3. о. м. била ;је у |Будимпешти трка с коњима и највећом наградом (40.000 Форината), 1 која је до сад дата у Аустро Угарској. Даљина тркачке стазе износида је 1800 метара. Такмичнло се 14 коња, а нрву

је награду добио коњ Андора Печија „Лорд Ернест." — Лече се. У Париз је стигло једанаест иортугалских војника да се код Пастера лече од беснила. — Олуја и њене последице. Сада су сваки дан на дневном раду ужасне олује, од којих потичу велике несреће. Тако јављају из Новог Јичина у Моравској, да је тамо 2. о. м. у 8. часова у вече беснила ужаена олуја с провалом облака, која је нричинила грдне штете. Вишс је кућа остадо без крова, силни су прозори полупани, једна Фабрика оштсћена, најјаче дрвеће ишчупано с кореном из земље а телеграФске жице нокидане. У једној оближњој онштини срушена је на иољу војна некарница. Воће је еве уништено а и много тица је угинуло. Сличне веети долазе из Николзбурга, Обер-Холабруна,из разнихместа горње Маџарске, из горње и доње Аусгрије, из Игалије итд. Умро. У Риму је умро Фран ћееко д' Археје, један од најчувецијих талијанеких новинара и први музикални критичар у Италији. Био је сарадник листа „Онинионе" ,још од кад је излазио у Турину. С лнетом се преседио у Фиренцу а из Фиренце у Рим. У Риму је бно за неко време и уредник листа. Својс критике писао је и у ревију ,Ла Нуова Антологија." Био је нротивнш; свега шго је немачко, особито Вагнеровс музике. Пропашће. Земљиште, на коме је нодигнуто место Косгалта у Италији, пада све ниже, јер га је нодрила вода. Талијански енжењери, ко.ји су ствар нрегледали, саветовали су становнике да тамо више не граде куће, већ да се селе. Држава им обећава дати оштету за сваку кућу 25 лира. Ади становници нећс да нанусте своје огњшлте, јер имају н.ива н земал.а, па се надају да ће спречити сваку несрећу ако подзидају место. Али како нзгледа, то пишта неће помоћи, те ће се цело мссто једног дана склизити низ брдо. — Колера у Валенцији појавида се само у нечистим предграђима. где власти нмају муку са становницима. Храна. одело и новац дели се најеиромашнијима. Куће се строго преглеДају, па ако где има који болееник. одмах га иренесу у болницу, а они, који су с њим били у додиру, дођу у засебну зграду, а за тим се дезинФикује њихов сган и спади рубл>е, одело и покућанство. Али та строгост ипак у једну руку није добра, јер због ње људи крију болесг и не зову

ПОДЛИСТАК

КРВ1ВИ ГОДИЕб. (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА) П0БЕЛЕЖИ0 Пера Тодоровић

Запиткивали смо један другог, шта ком не достаје, да се узајамно помогнемо колгико се може. С трошком смо свн билн танки, па ипак је било и црњег и горег. По неко није имао ништа. У мене је било свега 4 динара. Као да се највише нашло код г. Таушановића, који раздаде по 3—4 динара онима што ништа нису имали. Како су то били лепи тренутци где су браћа делила последњи залогај хлеба, последњи грош! Чекали смо ту скоро читав сахат док је на пољу удешено што треба.

У неко доба дође те нам се јави г. Јеврем Јанчић, које је тада био некакав чиновника у општини. Било је, веома хладно, и ми смо наваљивали да се што пре скидамо. Г. Јанчић нам објасни, да се ствар задржала с тога, гато нису могли наћи кола која ће нас превести. Наређено је било људнма да дођу под кулук с колима, па се извлаче — разбегли се по механама. Мислећи да ћемо оетати у Параћину, г. Таушановић замоми г. Јанчића да се посгара да нам се у затвору да сламе на што ћемо лећи и да се удеси да буде пећи и дрва, да се не помрзнемо. Г. -Јанчић је одговарао: ,,Не брините се, све је спремљено". . Једва у неко доба почегае долазити кола за колима. Виле су то обичне таљиге и кочијагака кола покривена арњевима. На пол>у се чуо жубор, галама, топот. Најпосле почну нас скидати с кола. Официр је долазио и прозивао све по два и два. Тако смо силазили, иа смо одмах сели у кочијашка кола. Разместили су нас све по два и два. Чудно је да је удешавано да буду у једннм колима све по један који ће бити уеуђен и по један којп

неће. Да ли се го тако десило случајно или се још унапред знало који ће битн осуђени, па се према томе и удегаавало да у кола дођу заједно по један намењен да буде жртва и по један који ће бити ослобођен и пугатен ? Мене сместе у једна кола с г. Ћајом. Ја сам бно болан и невољан. Јога сам носио завој на трбуху, јер тек на двајестак дана ире тога надамном је у Бечу била извргаена пробна пункција — забоден гаиљак у црну џигерицу те отуд извлачена течност да се види хоће ли потећи крв или гато друго ? Наступи болова били су тешки. Ваљало је прибрати сву снагу па трпети. Како смо сели у кола одмах нас опколигае оружани коњаници. Сем тога у свака кола сео је по један стражар с пугаком. Јога је био мрак тс се није могло јасно распознати какви су ово стражари, да ли су стајаћи војници, или г. Гарашанинови „чувари јавне безбедности" или како сам их ја крстио „сејмени", због чега сам нх доцније увек звао: „моји кумчићи". (НАСТАВИЋК СЕ)