Мале новине

лекара. Тако је власгима јављено, да је нека седамнаестогодишња девојка оболела од кодере. Кад је код ње дошао лекар, већ је умирала и ту је сазнао да је већ два дана болосна и да је дан нре примила последње иричешће, Пошто сиромаси, ако и не зову лекаре, иду свештеницима то је архијснископ наредио свештсницима да увек питају је ли био лекар и да пријаве сваки случај. Ту скоро нашла је полиција у некој сувоти сиромашну жену с две младе кћери, од којих је једна умрла од колере, а друга оболела. Та је жена релла да су је силом истерали из куће, кадјој је прва кћи оболела. Неки човек, коме је жена оболела, није нустио лекара к њој, бранећи своје кућне право оружјем, док га нису силом укротили. Други опст неће да даду болеснику .гек, јер се боје да није отров.

СМЕСИЦЕ Умирање у Аустрији. Како извсшће цент]»алне стастичке комисије констатује, били су ланско године у Аустрији врло повољни здраветвени ј одношаји у становништву. Помор већ | није 10 година био тако новољанкао лани. Умрло је свега 646.777 особа, лли за 39.786 мање него ли у ирошлој години што чини Г> 79 %. На сваких 1000. становника дошло је једва 27.25 номора. Тако мали број помора имамало евреиских држава. С друге етране опет је број порода растао. Год. 1889. било их је 898..350, или за 8449 више, него пређашње године. На 1000 девојака набројило се 1064 дечака. Колико има новина на свету ? I Неко је овим питањем разбијао главу па је израчунао, да број новина нзиоси 41.000. Од тога долази 24.000 на Јевропу, и то 5500 на Немачку, 3500 на Аустро-Угарску, 4000 на Енглеекл, 4100 на Француску, 1400 на Италију, 850 на Шпанију, 800 на Руснју, 450 на Швајцарску, но 300 на Холандију и Велгију, а остатак на Шведску, Норвешку, Данеку, на бал- • канске земље и Португалију. Сјсдињене америчке државе имају 12.500 новина. Канада и Аустралија 600. Од 300 новппа које излазе у Азији, 200 долазе на Јаиан. У Африци излази | само 200, на сандвпчком острву само 3. На снглеском језику има нх 17.000, на немачком 7800, на Француском (>800, на шнањолском 1800, на >а.га јансгом 1300.

ТЕЛЕГРАМИ 7. ЛВГУСТА Нарва. Јуче после службе божје цар Вилхелм је први пољубио крст, а иосле њега њега дошли су цар, царица и остале високе особе. Атина. Принц Т>орђе, син престолонаследника Констатина крштен је у присусгву целе краљевске породице и дипломатског тела. Нарва. Цар Вилхелм остаје овде до 9' о. м. Идуће две ноћи провешке у Гомонтову, у ПетерхоФ ће стићи 11. о. м. где ће се укрцати у суботу. — Јутрос у 9 часова цареви су отишли на земљиште маневра у .Јармбургу, где су изјахали коње. Авакгорда занадног корпуса већ се крепула ка Јармбургу, који је заузео источни корпус. Занадни корпус иде током реке Нарве; неиријатељ ће се повући изареке Лонга. Занадни корпус Форсисаће сутра пролаз реке у околини Јамбурга. Цариград. „Ажанс де Константинопл" изјављује, да је неистинита вест, по којој је енглеско посланство у Цариграду извештено о појави колере у Пиколајеву, и са свим је противно извешгају, које је добило то посланство. Лондон. Једна „Тајмсова'' депеша јавља, да је политичка и Финансиска ситуација у Монтевидеу веома запета. Председник републике мораће предузети војне мере. Њ-у-Јорк. Сан-Салваторски агенат у Мексици добио је једну депешу од генерала Езете, у којој се вели да пре говори о миру теку повољно. Како „Њурјошки Хералд' - јавља, мир је већ закључен. К Њ И ЖЕ ВН 0 С Т

Уредништво је добило иа приказ ове нове књиге и листове: V1 е и а с, бр. 33, с овом садржином: Величајној сјени најумнијега Илира Ивана Мажуранића, песма Јована Храниловића. — Преторијанац, хисторична приповијест из 18. вијека, пише Јосип Еуген Томић (наставак). — Над гробом Ивана Мажуранића, песма Рикарда Каталинића Јеретова. Млади дани, написао Франсоа Копс (наставак) Име Хрват у 'хисторији славенских народа (наставак). — Апулејева прича о „Амору и Психи" (наставак). Стари босански написи, написао др. г Киро Трухелка (наставак). — Листак. — У овом је броју Трутовскога слика | „Невољник". Статистика држава балканскога полуострова II. Кнежевина Бугарска Источна Румелија- Кнежевина Црна I Гора —...Босна и Херцеговина, Саставио Ст. Грујић ђснералштабни мајор у оставци редован нроФссор геограФије и статистике накраљевско-српској војној академији. У Веограду. Штамнаио у штампарији краљевине Србијс. 18°, стр. 161. Цена Г50 дин. Беседа на иа]>астосу свима погинулим борцима за веру и отачаство, говорио у саборној београдској цркви 15 јуна нротојереј Живојин Јовичић ј проФ. богословије. У Београду, штамнарија Петра К. Танасковића до делијске чесме 1890. год. 12° стр. 12 I Цсна ?

ДРУШТВО СВ. САВЕ ; По додборима, аовереници.ча п пријагељима друштввним. Управа Друштва Св. Саве радосна је, што може својим нододборима и повереницима, као и свима радољуј бима и пријатељима друштвеним ја! вити, да је зидање (^ввтосавког, дома I довршено. Српско јс радољубље пружило управи толико срестава, да је ова зграда, великих размера, могла бити за годину дана подигнута. Под I окрил.ем и знамењем Првог просвсти| теља српског а с патриотским и културним задатком, који мујенамењен, Световавски дом стоји данас узвишен на часг и ионос друштвених добротвора, који за њ не пожалише жртава; I стоји на углсд ерпскога радољубља, нодстичући на рад и на новс натриотскс жртве, и опомињући, да се само

радом и жртвама може утрти пут српској лепшој будућности. На дан, када је прошле године Његово Величанство, наш млади и узвишени Краљ, ноложио темељ Светосавском Дому, 10. августа, Управа ће се друштвена уселити у Дом, и у њему продужити свој патриотски посао. Због намештања његових просторија н погребних припрема, свечано отварање дома одложено је за 29. август, који дан је одређен за извлачење друге лутрије друштвене. А пресељење друштвене Светоеавске Школе и Пансиона извршиће се 1. сентембра. Унрави је друштвеној част, да на \ свечаност отварања Дома , 29. авгу! ста, иозове све добротворе и ч.ганове друштвене, и све радољубе и аријатеље СЈМске, из свију крајева сраства, те да својим многобројним присуством ј увеличају овај иатриотски чин, да тиме даду полета живљем и ерећнијем раду на великој народној мисли. Управа се обраћа на своје пододј боре с молбом, да јој до 20. ов. мес. ношљу новац и остатак непродатих ; срећака, пошто се дан извлачења дру■ штвене лутрије неће одлагати. А све родољубе, који би желели, да као гости присуствују свечаном отварању дома, моли, да јеј се на 2 дана ранијс 1аве. Бр. 668. 7. августа 1990. г. Београд Председник Друштиа Св. Саве, Свет. Николајевић, Тајник, Ср. Ј. Стојковић.

УДОБНИХ СТАНОВА за самцз или омање породице, с једном, две или више соба; намештених или без намештаја, има 0Дмах за давање под кирију у мојој новој кући. Унитати у „Балканији" или потиисанога. Пера Тодоровић.. Ар" магараца маџарске расе, Ј-ч нешкопљенпх, што већег . ј раста и два мазгова, купују се одмах. Обрати се Паји Убавкићу винару више „Славије".

ЗБЕР-ЧОВЕК РОМАН Емргла Золе ПРЕВОД с ФРАНЦУСКОГ т Тисмо је јамачно нокварило радост његову Јер му лице биваше све озбиљније, најзад постаде хладно и непомично. Он у један мах диже главу н погледа сумњиво у Рубовљеве. Они се пренуше из своје кратке радости, опет их подиђе језа, осећаху да су опет ухваћени. За што их је погледао ? Да нису у Паризу иашли оне две три наиисане врсге, ону злокобну цедуљицу која им је страх задавала? Северпна је нознавала добро господина Ками-Ламота, виђала га је чссто код председника, и знала је да је он одређсн да доведе у ред хартије иокојникове. Рубо се онст љуто вајкао у себи, што није послао у Париз жену: она би учинила нотребне ноходе, барем би изредила заштиту у главнога секретара, ако би железничко друштве, прину-

ђено рђавим гласовима, хтело да га отпусти из службе. И обоје су гледали јсднако у судију, Обузимао их је све више страх, видсћи како се он мргоди, очевидно због тогнписма, којс мује побркало сав посао. Дснизе остави писмо, ноћута мало замишљен, гледећи у Рубовљеве и у Жака. Па онда рече гласно или али за себе: — Леио! Видећсмо, све ће се наставити.... Би можете ићп. Али кад сви тројс пођоше, он не могаше отрпети, да не осветли озбиљну такчку која је нобркала његову истрагу. И ако му се иреноручује да не чини ништа до новога уптства, он онет рече: — Алн нричекајте мало, имам још нешто да вас упитам. Рубо и Северина застадоше у ходнику. Врата су била отворена, али они нису могли отићи: нешто их јо задржавало, веома их конкало што се сад ради унутра код судије, нису могли отићн док не чују од Жакаштагаје судијајош нитао. И они опет седоше на ону клупу, где су чекали неколико еахати; беху троми, клонули, ћутали су. Кад Жак изиђз, Рубо једва устаде. — Чекали смо вас, заједно ћемо до станице . . . . А шта би ?

Жак окрете збуњено главу, као да хоћаше уклонити се иснред Северининога погледа упртога у њега. Не зна више ништа, тек тумара, рече најзад. Ето сад мс итао, да нису била двојица. Ја сам у Хавру рекао, како како сам смотрио нешто црно на ногама старчевнм. па ме питао за то . . . . Он канда мисли да је оно био покривач. И послао је да се нађе покривач, па је требало да кажем . . . . Па за Вога — јест, можда је био покривач! Рубовљевп задрхташе. Намирисали су им траг, једна рсч овога мдадића може их упропастити. И сви троје изађошс из суда ћутећи, жена у среди међу њима. Кад су били на улици, Рубо рече: — Збиља, друже, моја жена мора отићи неким нослом у Париз на један дан. Ви ћете бити тако љубазни да је нроведете тамо, ако јој устреба ко. V. Тачно у једанест сахати н петнаест минута чу се знак од моста евроискога, дваправилна звука трубе, екснрес из Хавра, полази из тунеа батигоолскога. Боз брзо дојури да станпце звизнувши кратко, иушсћи се и цаклећи мокар од кише, која га гони једнако од Руана. (НАСТАВИИЕ СЕ)