Мале новине

носродно, нс.}| да је сам уредник нашега лиота присуствавао дотнтио.ј седници и под утнском учињеног и с п а д а написао поменуту белешку и осудио онај иснад г. Јовановића. * Положио испит. Јуче ире подне нолагао је адвокатски испит г. Ндадислав Бошковић, пиеар београдског трговачког суда. По једногласној оценп испитне комисије. г. Бошковић је положио испит с одличним уснехом. Ми честитамо г. Бошковићу на овако сјајном усиеху и 6 надамо се да ће и својој адвокатској иракеи имати исто тако сјајан уснех. •V: Кандитован. Г. Свотомпру Николајевићу ненз. нроФ. В. Школе, како чујемо нонућсна јс кандитура квалиФиковеног народ. иосланика, чега се он с благодарношћу иримио. Обзнана. Царинарница београдска из дала је ову обзнану : Доиуњујући своју обзнану од 1, октобра прошле године ј Бр. 7027 („Сриске Новине" бр. 218Ј86 | год.) управа бсоградске царинарнице објаснила је 16. новембра исте год. под Бр. 8121 („Српске Новине" бр. 255 1880 год .ј. ла нису потребна уверења наших консулата у Трсту и Реци за оне трговачке ношиљке, које кроз ова моста само нролазе, а долазе неиосредно из другнх меега или држава (н. ир. из Француске. Енглеске, Италије) за Србију, нарочито кад ове имајуоригиналнс рачуие из меета одакле ј се шиљу, Искуство, стечеио на томе нослу, нриморало је царинарницу београдску да ту допуну своју замени, овом што иде : а, За неиосредне иошиљке из других земал.а, које само пролазс кроз ■ Трст и Реку, примаће се декларације; без консулатских уверења само тако ; ако ,је уз товарни лист од Трста и Реке нриложен и товарни лист из места одакле се роба нрвобитно шиље до Трста и Рекс, б, Ко нс поднесе и тај товарни: лист иа захте новлашћену уговорну| тариФу, томе се не ће дозволити екснедиција пре, него ноднесе увсрење нашег косулата из Трста, односно Рекс; в, Од иоднашања и товарног (нрвог) листа и уверења консулатског ослобођавају се само оне ношиљке, којима, је приложено уверење дотичне царинске власти уговорннх држава,

е којима Србија има подвезаних уговора. Уверења она. која су о сличним пошиљкама нздавана до сада у Београду од стране посланства уговорних држава, (као н. нр. итадијанеко посланство), не ће бити од сада обавезна за царинско поступање. г, Увозници робс, која долази нрско или из Трста и Реке, чине се нажљивим, да наши консулати нису дужни да издају уверења о пореклу нре, него се из поднесених товарних листова, а е в е н т у а л н о н а л и ц у места ј увере, да је дотичиа р ба, о којој уверење дају, одиста у Трсту нли Реци. Водећн рачуна о гој околносги, они; ирема томе треба да удешав^ју н но| лазак робе из Трста и Реке тако, да • уверења консулатска увек добију нре него се роба крене из тих места; и | д, Ове измене и донуне у дојакошњем царинском посгупању ночињу да важе од 1. септембра 1890 године. Од тога дана царииарннна ће их се! строго нридржавати. •» Балканска улица. 0 регулисању и калдрмисању ове улицс до еад ј с у. јавности небројено нута писано, како би трсбало ову улицу због всли1;с комуникације што пре регулисати н калдрмисати. Али и ако је нисано и ако је отптина била већ то почела, она је за .љубав ннтерссованих лица с тим стала, а то само с тога што кад I би се рад ночео, наишло бн се на канале извесне Фирме, којаје и нужник сировела у ошнтинскн канал. Пошто је забран.сн пролаз кнсз Милошсвом улицом до желез. станице, то је Балканском улнцом као најпрсчом за жел. сташшу нролаз постао јачи и живљи. Ошптина не би требала да се обзнре на интересе лојединнх лица. ио на оншту нотребу, и с тога се надамо ј да ће она шхо нре ову улицу ннвелисати и калдрмисати, јер жалосно је ; овом улицом нроћи и видети рупчаге и неко велико камење, којс је бидо; спремљено за калдрму, тако да ноћу I може неко и главом платити. * Просјаци. У Београду се опет внћа велики број просјака. Сад бар кад имамо дунлу полицију, и државну и општинску, треба надлежни да сс ј постарају те да томе нађу лека и стану на нут, јер то нп уколико не одговара угледу нрестонице. * Побегао хајдук. 0 том бегству јављамо накнадно: Ноћу између 13 и 14-ог овог месеца побегао је из затвора УнраВе вар. Београда чувени

хајдук Илија ГаврклотК бивши жандарм. Ово је онај Илија што је нролетос ухваћен на шадцу код Тинке Нишлијке. Он је на себн имао најтеже гвожђе. Кад је ухваћен ми смо саоиштили нашим читаоцима да је то један од најнрепреденијих зликоваца. Садашње његово бегство посведочиће то. Он је постенено зид кварио, и вадио циглу но циглу без икакве луне и ларме. Прво је у зиду цигле уништио до спољнег малтера. Тај рад морао је отночети пре 3 месеца. Да се не би приметило, он је рупу покривао хартијом. Био је у ћелији, која се налази одмах до собе аисанџијнс. Од када је затворен, нред његовим вратима увек ее налазно но један жандарм у потнуној спреми, који је ко бајаги чувао да Илија не нобегне. Илнја је нробио зид до собе апсанџијне. прошао кроз собу, у ко.јој јс спавао један канлар жандармеријски,; и нобегао. Ои је у ћелији осгавио само ланце, а алке је на ногама однео. * — Неуредности на железници. У; поеледње време на нашој железници учсстале су неуредности које осетно енречавају развићу' и раду трговине. ! Шта мнсдите, .један вагон жита пу говао јс из Међулужја до Београда шесг дана'? ! У место да у Београд стигне одмах другог дана, он долази иоеле шест дана ! Да ли се може онравдати оваква немарност и неуредност ? ? Ако хоћемо да нашу трговину развијемо. н дамо .јој нолета, надлежни ј би требали да се ноегарају те да откдањају свс, сметње, које би утицалс ј на рад трговине. Овај пример није једини. Сваки ско- ј ро дан дешавају се неуредности. Тако, једна Фирма у Влашком Пољу, ј већ нсколико дана трнн штету услед 1 тога, што вагона нема да може ћумур за овде екснедовати и ако је ио не-! колико нута тражила. Ми наддсжне чинимо нажљивнм, те ј да учине да сс еметње отклоне, и трговнни точак не кочи. Српско Јев. певачко друштво др- ј жаће у недељу 19. ов. м. у 9 часова 1 пре подне у школи невања ванредну скунштину. На дневном је реду бирање нове уиравс. Зато се од стране | одбора умољавају чланови иетог друштва, да свн неизоетавно изволс доћи у одређено време, како би се једном могао довести у ред опстанак друшгва.

ие СРПСЕОГ СВЕТА Босански батаљони у Аустрији. „Србобран" нншс: Уељед додаска бос.анских батаљона у Аустрију, доносе бечки лиетови чланке, у којима радосно поздрављају долазак „Нових Аустријанапа" у Беч. „Преса" у свом чланку вели: „Онај војник или иолитичар, којем је нрво нало на иамет, да на надлежнем мјеету на томе порадн, да се и боеанекн батаљони на мансврс аустро-угарске војскс доведу, заслужује сваку похвалу. Први корак за ујединсње босанских батад,она са великом и славном војс.ком нашом учнњен јс и то ће учврстити социјалну н нолитичку везу измсђу монархије и окунираних провинција, учврстиће мисао о тернторијалној иераздјељнвости и биће новод, да се једном пречисти са државоправним односом тих нокрајина нрема Аустрији. ,,Нови бечки Тагблат" доноси чланак нод насдоном „Нови Аустријанци код нас" и вели у њему: ., Паше Босанске чете стигле су морем нреко Трсга у Беч. Хтјело се, да се те «ете краћим и згодинјим путем преко Угарске доведу но у угарском еабору били су томе иротивни. „Туђинска" војска не емије ио њиховом уставу етунити на земл.иште круне св. Стевана. Нама је жао што се тако догодило, али ми у Ауетрији не сматрамо босанеке ште као „туђинске", Ми смо од Саве до Дима створили мир и имамо ираво да земљу, коју смо прко морали освојитп, н задужимо. Као ВИДД.ИВН символ повога стања као видљиви знак савеза, који „нову Аустрију" за „Стару Аустрију" неразлучно веже, долазе оруж|'у вичш! синови „Нове Аусгрије" у нашу средину. Ми их ноздрављамо као наше земљаке, а не као „туђинце". Док бечки листови тако ликују, мађарски листови оеуђују тај корак. Тако угледни орган мађареке странке незавиености „Еђетертеш" вели: „Приликом носледњих делегација нрочуло ее, да на ве. ике маневре хоће и један дио босанеких чета да доведу. Усљед тога је гроФ Апоњи у војном одбору угарских дедегацнја иодигао озбил.ан протест против тога да се без знања сабора доводи иа земљиште монархије туђинска војска. Његов иритесг није, истина, осујетио план, али је ипак имао толико успјеха, да су босанске чете довели у Беч преко Трста, обидазећи угарска земљишта. Тамо у Бечу поздравиће становннштво цареве варошп одушевљено чете из „Нове Аустрије", јер у Всчлија је више развијена радозналоет, него уставан осјећај или поли-

ПОДЛИСТАК

КРЕАВл Г0ДИН5. (ДНЕВИИК ЈЕДНОГА РОБА) ИОВЕДЕЖИО П ера Т одоровић ЈГосле по часа одмора код механе кренемо се даље. Како је пон Данило имао боља и удобнија кола, замолим команданта спровода, да пређем у попова кола; међу тим Ђају приме у кола где је, чинп мн се, био г. Андра Николић, а у наша дотадашња кола натрпамо пртљаг и тако кренемо даље. Мало одатле, па пут већ почиње пењати уз брдо — наш је спровод наилазио на врлетну и страшну Честобрднцу. -XКо није у мртву јесен или у зиму пролазио преко Честобрдице, томе је тешко нредставити какО тежак н мрачан утисак

оставља и на слободном путнику ова суморна, нема планина, а да како ли је тек окованом сужњу, кога преко ње проводе! Сам крој и изглед Честобродице друкчн ји но код обичних нланина. То није једноставна, вшна или нижа коса, која се пружа на једну или другу страну, где је путнику лако да се нађе н да оценн колико је пута прошао и колико му још остаје да иде планином. 11е, Честобрдица је састављена из безброја сличних, као јаје округлих главица планинских, које се у неправнлном реду шире и нижу једна до друге и с лева и с десна, и с пред и са страг, градећи читаво море од брегова на коме округле главице изгледају као таласи морски. Пут једнако вијуга по боковима округлих брегова, час иде уз брдо, до на врх главице, час силази у дољу до самога подножја, где се увек нађе по какав поточић који ваља нрескакати, са шта је јамачно и цела планина добила име Честобродица. Ми ступисмо у Честобродицу готово неосетно. Нопесмо се уз једно брдо, сиђосмо у дољу, успесмо се уз друго брдо и већ смо били у планини. Обзорје се за нама затвори, пут, којим смо се иопели,

изгуби се међу планинским главицама и удољинама, око ништа више не види до црне планинске в})шнне и мн се на један пут нађосмо у сред пусте. непрегледне, сумрачне горе. Честобродица је махом добро пошумљена, сви њени врхови покривени су или старом буковом, илн младом растовом гором. Лети то даје пределу пријатан, леп изглед, али сад је била мртва јесен н пошумљене главице Честобродичке изгледале су црне и стршаве са својом разголићеном шумом, с које су студени ветрови давно одували и иоследњи листак, те је изгледала суха и огорела. Ми смо у сред нусте планине. Ниски облаци, рашчешљани у огромне беличасте праменове, као јата поноћннх тица, један за другим промичу кроз планину, закачињу о врхове дрвећа, деру се и раскидани плове даље, и губе се у недогледу, подухваћени каквом планинском струјом, која дере и гони их ждрелом међу бреговима. (Наставиће се.)