Мале новине

тичка озбдоност. Њима је доста што ће моћи уживати у гдедању тих „за. нимљивих чета. Ми у Угарској не завидимо Аустрији што може уживаги у евојим гостима. Ми се на против радујемо што босанске чете нису ступиле на угарско земљиште, те устав није повријеђен нити је створен опасан прецеденс за будућност. У главном пак цијела та ствар ипак није тако невина као што се некима чини; општи нолитички нодожај никако није такав да се ми можемо из годог уживања удустити у тако онасну игру. Берлински уговор врдо јасно одрођујс нознв Аустро-Угарскс у Боснн и Ерцеговини. Усљед окупације нису те двије покраине ни из близу још постале својина аустро-угарске монархије, а то јавно митљсње у Русији па и полузванична штампа сваком приликом особиго наглашује, шта више ночели еу у ноеледње вријеме излазити на среду са мишљењем, да је АустроУгарска всћ евршила мисију, коју јој је бердински уговор повјерио у Босни и Ерцеговини; мир и ред је гамо иовраћен, те окупациона војска треба оданде да ее извуче. То пигање нијс иетина још ноетадо акутно и сигурно те да 1јС имати нутоваље босанскихвојника озбиљнијих посљсдица, но ипак не треба да узимамо ту појаву олако. И баш за то што ми тојј нојави важног нолитичког значаја приписујемо , пратићемо будним оком све што ее на шетњу босанских војника но Аустрији односи и шта сс све из гога изродити може."

ИЗ ВЕЛА СВЕТА Развод брака. У Пакеребургу у Америци дошла је нред судврло ретка тужба за развод брака. Ретка за то, што еу њом тражиди развод брака сунружници, који су век једном ногом у гробу. 14)» Адие Ректор која има 80 год. тужида је свог мужа Енеха 1'ектора ко]'и је опет нретурио 85 год. и е којим је недавно у нриеуству

многе својс деце, унучадн и праунучади славила своје златне сватове, и тражила развод брака због грозног ностунања и неморалности њенога мужа. Он је опет тужио њу и у тужби навао исте узроке, којима она њега беди. Судија је одбио обе тужбе како бп у миру могди свршити остатак живота. Ужасна сиротиња. 0 грдној невољи и беди која усљед неродице ниринаџа у Јапану влада, пишу ®ранцуске новине, да у нојединим мсстима еиротиња од глади по улицама пада и умире. Нужда је усљед несавесних шпекуданата, који су еав ниринаџ нокуповади, па га сада но скуне новцс продају, свој врхунац достигда. Јапанска влада купила је недавно 30.000 тона ниринџа у Кини и Индији и међу сиротињу поделила, да бар у неко-1 лико невољу сиротиње убдааси. Опасни гости. Из Петрограда јављају, да се у минекој губернији унраво страшно курјаци множе. У еелу Руднија напали су курјаци у сред бела дана на некодико деце, те су их на комаде растргди. Сваки дан нес- ј таис сељацима по које марвинче. При-1 ређсне хајке не ноказују жељсниј уепех, те је усљед тога међу стано- 1 вницима губерније велики страх овладао. — Убила алужа. У Галицији убида јс (30-годишња старица свога мужа | у беснилу љубоморе. Прво му је дала : прашак на спанање, за тим га секиром убила лешину одвукла у нгуму и сву је на комаде исекла. Та звер жсна има три оДрасла сина Олуја у Грацу. У главном г]>аду Штајерске и његовој околини беснила је ономад носде нодне олуја. Пошто је читав мееец била грдна врућина а! тсрмометар још истога дана показивао 35 стунњева у хладовшш, скунише са 9 о м. но поднс тамни облаци, из који око 5 часова груну град, крунан као орах. Више од 10 минути трајао је град, од кога је разбијсно на хиљадс прозора, нробушен је стакдени кров на пошти и полупани еви нрозори у изложби, где је и иначе доста шгете. Све грађевине и нави-

љони су уништени. шкодски павиљон иотнуно срушсн. Драгоцеии предмсти нливају ио води. Изложба нокућанства пропала је. ТелеграФскс и телеФонске : везе иокидане су, у градском парку није тако рећи ни листа остадо. Чигаве еахате доцније дежали су дебели комади но трави и парку, где је уби| јено више стотина тица. Муња је била ј за муњом, на онда се епусти киша. Одуја је трајала иола еахата. Мало нре 6 еахати онст се небо наобдачнло н онет ноче надати дебеди град а трсћа навала бида је мало прс 7 сатн. И још је чсшће ударао. ПГгета се још не да нп проценити Воће је уништено. Талијански принчеви у сенату. У талијанском сенату биће још ове јесени рстка свечаност. По уставу у сенат додазе сви краљевски принчеви кад наврше 21 годину а добијају нраво глаеа так с 25 годином. Посдс довр; гаене 21- годнне прннчеви морају но! лагати закклсту сснатора у нрвој седници, којој присуствују. Садашња два | така прннца, и то војвода Емануел Филиберт од Аосге, који је 1. јануара 1890 навршио 21 годнну и краљевнћ нрестолонаследник Викгор Еманусл, принц напуљски који ћо 31 октобра навршити 21 годину. Оба ћс иринца у новембру свечано положити заклотву у сенату.

СМЕСИЦЕ Срество против гусеница. Какве су предрасуде у средњем веку влададе, прича један швајцарски дист овако: „Године 1479. бацио је вдадика вароши Берна за своју дијецсзу анатему (ироклетство) на све гусенице и црве, који су усевима и воћкама грдну штету наносили. ЈГако бн ова анатема свсчанијс испала, употребљсна је погпуна церемоннја, која је при екскомуникацији људи уобичајена била, као: нозивнице, опомсне, претње, а пошто се црви и гусенице овим позивима и опоменама не одазваше, следовала је анатсма,

којаје овако гласила: „У нмеБога. ! Амин. Силом наше властн и моћн, којт ј у овом нределу право имамо вршнти, опомињсмо и унозорујемо овнм свс I екакавце, гусеницс, црвн и сличнс жи| вотиње, ма којим именом се оне звале, I нод претњом казне и последица про! клетства и анатема (вић решк та!е(Не1лопЈ8 ег апаШетаЉа^оша), да ес у року од шест дана, рачунајући од ј дана издате ове опомене, из винограј ди, башта и пољана, вароши Бериа н из свију меета наше дијецезе нс! одложно уклонс и да у будуће ннкоме ; н никад више иггете не нраве. Ако ■ се горс номснути скакавци, гусенице, | црви и њима сличне и сродне живо' тиње, овој нашој опомени нс иокоре, I онда изрнчемо и бацамо на њих про! клетство за ева времена." „Свештенство је знадо чудеса о ј упливу овог нроклететва причати, меЛ,у I тим тадањи историчари веде, да су |гусенице и црви. не обзирући се на |изречоно проклетство, безбрижпо и !даље штете правили. „У оно доба еу така слична проIклетства изречена и прогив мишева. ! нацова и т. д. и така једиа анатема 1 коштала је грдних новаца." Трошкови енглеских малих ра това. Пардаментска комисија израдида !,је нзвешгај о државним издатцима за тако зване „мале" ратове, што их је водила Енглеска у годинама од 1875 ј—1890. Раг с Кином од 1875—1802 етајао је впше од 6 мидиона Фуната стердинга, абиеинска експедиција 1867 1870 огромну суму од 8.300.000 ! Фуната, раг у јужној Африци 1879 |—1880 стајао је 2,772.720 Фуната, а нидска ексцедиција 1884—85 вишс од 1,250.000 Фуната стерлинга. Неусне цгаи рат за спасење генерала Гордона I у Картуму изазвао ј е трошак од ; 3,000.000 Фуната. Ови ратовису даклс, ; прогутади око 22милпона Фуната стсрјлинга или преко 440 милиона динара.

с & 9 јнжшц 5? ЕН о & © *=с

{-н С © Рч

ф Е-. 8

гв ВЈ о 2 03

« § л о н ш (I)

с$ Н м 3 Ш т о .® м сЗ (-3 И

05 И

»=с| СЈ ш IX* о М

сЗ Сн а 3 к н ©

с5 а С

сЗ

а ЈГЈ к 8

ђС д к 'о? § « © о © X

- *>■ N К-

5 ^ Рн

о сб

С5 К Оу

Рч к © е 3 3 ' -ЈГ ©

Д < н

^ г " н ^ СН

5 ХО сЗ X

с$ М сЗ

~ § р М" И • јз; ^ Л 8 ° н ф м- о с.

к •о? ф Рн н

{-Ч -н д а > х н

бо о^оноој;

Љубавне историје

М и н и оз

м и ч М 03 в ' м ф о -'о 1 а и © * л ч м « ° » ® а н н ^ -Л' О О сј 4 5 о з о . 03 Ф 3 2 ХО н б 8 I 8«* Св П § • д а 5. О 3 ^

§ © а а ■г-5 о и о д О сЗ

» о I © о д Ил 55 © и 2 © ^ СЗ О ~ И м сс 3 и

43 &

г 4 РР о «

к? ? ррг е-1

8.1 в Ч и ©

В о К "• ©

о о 2 «

о а 8 д « © д

сЗ а © ЕГд и 03 К Н н о « н 4 к м а ® о 5 н р, ^ В к § ^Р сЗ „ _ > ч а .® „-1>о ев м Ч н ^ =« Чо^ђ ° н и и = &о Ч § . О Н В « § « 3 1 « .И

« о ■*= 17 в ^ О? ш Н с5 ■ О«

■о

5 5Г

Све поруџбине за моју нову штампарију ■#"М| с

ЕВО

прима

Валканија Цариградека улица бр. 6. Спрам Коларца.