Мале новине

је на једноме од носледљих састанака : Чујемо да је г. министар иросвете министарског савета тражио, да се и црк. нослова послао акт овд. упракраљ Милан, за време скупштинских ви основне школе да сс укине пети избора, уклони из земље, јер иначе разред у интересу штедње. Незнамо не јамчи да 1>е влада добити већину.; да ли је ово истина ал према мишДруга веет, која је такође јако про- љењу целокупногпросветногтела, иаше ширена по Београду, на Кс јамално основне наставе њих греба једном удоспети и до страних листова, звони кинути, па иди заменити бољим или јошмного озбиљиијеи крунније. Казује не трошити узалуд новац. се да је г. Миша Бујић. министер фи - () в0 дана држе се велике коњичке нанциЈе, тражио од министараког саве- маневре код Иуприје. Незнамо каки та да се ооуставе сва плаћања држа- ] 1б резултат бити, али се надамо да на, јер другог излаза нема нити га ои, ј, 0 осветлати образ, у осгалом она је зна и да Је, на случај ако се његов ј една и ноказала мало успех у срп. иредлог не усвоји, нрпиретио давањем бугарском рату, па дакле имамо осоетавке. нова нади. —И.Осим тих вести говори се још и то, да се г. Андра Николић помирио с Митронокитом и да јс споразум по стигнут на тој озновици, да се за ти-! мочку епархнју не поставља вдадика но да се за адмипиетратора постави ј нрота Милутин Сгокић, пенсоновани председник београдске конзисторије. ( Од |свега овог иора нечега бити истинитог, јер „где се дими, ту и ватре има".

МАЛИ ПОДЛИСТАК Изборне агитације (Жалосно жнтије Истиика Млатншу.чиИа) III

/\У\^ЛА/Х/\У\УХА/ХААау*ЧУ~--——•

ГЛАС ИЗ НАРОДА Параћин 23 Августа 1890 год.

На првом конаку. | Чудни су били осећаји који почеше обузимати нашега Млатишумића пошто | се напио воде с извора Истине. Одмах ту, силазећи с планнне у ' село Шипак, он узе танкати по врату После оног пређашњег дописа, у | свога ђогата а у себи је Ш1СШ0 \ ком са вам 1авио за једну заразу: | „сифилис " која овамо бесни. дужност ,ож< ' М0Ј " ево ово Л е коњ, ,,оесми је, а н обећао сам, да вам јавим ловесна ^ивотиња, па коликоЈепоза другу заразу: Филоксеру. Од како штени Ј а и боља °Д мене ' Рн Ј е Ч ее се она у овом крају појавила биће дан Р ади0 и за цело к Р вав0 Ј е засл У" 4-5 годииа, за све то време, оиа је жи0 ? Н У шак У сена и п Р е ^ ш зоби ' тако јако дјејствовала, да је опусто- : Ш Т° 16 вече 1 )ае П0 Ј ССГИ - за тим ^ е шила читаво једно брдо, које се зове: ; лећи МИ Р Н0 и заспати сном пр^едника. Лозица. Данас су људи тамо засадили А кад с У т Р а У станс ' он ће оити овако кукуруз и јечам, и човек не би ио- 110Штен ка0 шт0 Ј с » оштен и дега0 '

знао да су то негда били виногради.

Он никога не вара, никоме не лаже

Сад је почела да хватаи друго брдо,! и не п Р ича оно шт0 ни Ј е " А Ј а? Ја воћ је се у велико тамо развила, још! сам на Р очито » ошао У на Р«Д Д а га две три године и Параћин ће остати ЈГажем без винограда. Интересаитно ,је да Мдатишумић се трже и веома се л.удн, чији еу виногради уништени, зачуди откуДа му на један пут такникако неће да саде американску дозу. ве мисли у глави! Чудновато! _Он Говорио сам миогима, иредстављао сравњује себе и коња свога, па још како је то једини пут и начин да не , на,лази да је коњ бољи од њега. Коостану без вина и винограда, али они . јешта! Но Мдатишумић се узалуд труникако то ниеу хтели. 1 дио да се врати на евоју меру и да После овога, могао би вам јавити 0Д Р ЖИ У. себи ста Р е погл °Д е на свет за зборове. Данас ко да је настало Ј њем У Ј е ст РУЈ а0 папита к с извора доба »борова, свуда где се састану Мстнне и хтео не , хтео он Ј® м0 Р а0 двојица било у каФани, друштву или 10В0 Р ИТ11 само исгину, иначе 1'оворе о зборовима. И овамо ее * држе онштински, срееки, и окружни. Мрак ее већ у ведико хвагао кад Оиомадје био у каФани код- „Такова" Млатишумић уђе у село Шинак изаокружни напредњачки, а. радикални и уетави коња пред н]>вом повисоком, либераднн били су уЂуприји. Велике бедо окреченом кућом, за коју му ресе припреме чннс за јесСњи избор коше да је кметовска. Бикну два три иосланика. пут и пред њега пзађе средовечна

жена, која му отвори капију и на ни- се сам собом увери о извесним екотање: може ди ту преноћити одговори номско -Финанциским односима. у земљи. I да може. — Париз — морско пристаниште, Жена је ушепртљено крила исиод Гласови који су се били нронеди о ' кецеље некакав нредмет, који у наглом ј томе, да се ради на пројекту како би истрчавању из куће, у забуни беше | се Париз могао везати с морем, те изнела урукама. Мдатишумић јој при- Д а постане поморско пристапиште мети: обистињавају се потпуно. Министар То ракију држиш, снахо ! У овоме : { И Ј° позвао Ј е све в ароши, крај којих крају мора битп да Ј - е добра ракија! : . та Ј ШИ Р 0КИ каиал пролазио, да се — „Ју часан га убио, ово је неки из Ј асне шта мнедв о.целој ствари, како виловњак, како виде овако у мраку ] одређена комисиЈа могла наставити |да је ракија", - помисли жена у СВ0 Ј Р а Дсебн, кријућн још боље литрић нод; — Хрватсни учитељи. 22. т. м. саксцељом, на што додаде гдасно: ; стада се у Загребу скупштина савеза — Из твојнх уста у божје уши, учитељских друштава у Хрватској. газда, камо срећа да је ракија, бод.е : Број присутних учитеља и учитељица би и нама било, али его ракије нигде; врло јс незнатан, нијс их на окупу нема ни од дека. Ово је већ четврта ни 80. година како вотњаке упропашћује _ Трагична судба . Хедвига Едц гусеница, већ се и дрвета посушила. ћ н ^ ког бвЧЈ Ј адвоката Елца која НаЈбогатиЈи људи Једва ако. чувају (је \, а е свстковине певачк0 ' г с Ј а . лека Радн по који аков ракиЈе. Има ^. * 1фИ1ИКОМ свечаног спроЈ е нешто мало и К °Д мога газде ' н0 ! вода, на једним триумФалним колима Је ч У ва као 0411 У глави ' н Р е У иредстављала Аустрију. тако се јако зсницу смео бих дирнути но у то . . . д г , ала Бсчлијама Д аје с а свију страна У мвне јс ово оогоЈављенска водица, обаси|1ана хц Ј алама Ј даксањима То нешто нам едабо Једно дете, иа звали је на мдзду девој , у имад0 тако не _ жену да му оаци ухлевље. Срећног утИцаја, Да је она убрзо умно ово ИЗГ0В °Р И с Р е Д овечиа жена, ^ Ј а за Ј Т ; [М С0 Ј тешк о поболела. | прихватаЈући коња иутнику и уводећи к и 20 . авг ' га у коп.ушпицу. * Ј 1 Млатишумић је гледао овој жени у — Колера. На дан велике араратеке њен црвени нос н сдушао је како га молигве у Меки падао је страховит ] овако дено, мајсторски лаже и у два пљусак. Сутра дан подносили су жртве три мах заусти да јој то каже, ио сс њих 250.000 хаџија. Са земље се поопет уздржа. Из коњушнице га жена дизала пара. Многи путници нису поведе кући. Још из дадека Млати- еегпрали по неколико дана, те су шумпћ осети јак задах прегореле за- онако покисли почели пуштаги неко нрашке. Уђоше унутра. Кујна је бида нечисто иснаравање. Осим тога нагопуна дима, а на огњишту је чврчао миладо сена уском нростору и иовише тигањ с прегорелим луком. Србдовсчна мазгии магараца. НиЈ*е дакле чудо што ! жена викну, иа што из побочне собе су хаџије донеле из Индије колерине испаде мдада, сва заЈ - апурсна лсенска, микробе, које су се у овој ' нечистоти и потрча прво огњишту. Очевидно је могле брзо развијати. Држи се да у ово бида к/варица, која сс негде за- Мски умире од кодере" дневно ио 150 држада. Извини се да',је за бодесно људи, а има дана када их умре и 500. дете тражила мараму чиме ће му везати главу. Мало би па за њом изађе из собе мдад зајапурен момак и кад угледа страна човека у кући, он збуњено рече збогом и изађе на врата. _ Чудновато спаривање. У селу Куварица оиет иетрча за њим да му Беочић (срез левачки. окр. моравски) нешто каже. Млатишумић јо већ ви - као шх0 ј авља Слобода". сиарила се део у чему Је ствар и спремао се да с ■ и 0вца је 0 ј агњила „ ро изгрди ову младу роспиЈу кад га у шлога 1ф0дећа ЖСП ско шуто јагње.

СМЕСИЦЕ

томе омете други нризор' (нлстлвит.к се)

Пјхздњи труп потпуно јарећи, а стражњп еасвим јагњећи. Ово чудновато јагњс и данас живи и надази се код Живојина Моравчића у селу Белушићу, који га је куиио за 11 гроша од сељака из Белчића. Вишњеградски, руеки министар фи - Шта ћемо сад с Дадрвииовом теоријом?

ИЗ БЕДА СВЕТА

нанција, кренуо се на иут да обиђе

Заробљеп цар Виљем. Дониспи

све важиије центре ио Русији н да „Стандарда" ирича за овај случа

Ј ••

ПОДЛИСТАК КРВ1БА ГОДЕН! (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

ИОБЕЛЕЖИО

Пера Тодоровић

(137)

Док смо мн овако јели и пили, радоанали сељаци из околине, улазили су и излазили полако из каване и бацали на нас крадимице радознале погледе. Други су се опет били скупили око наших кола и око еејмена, пату загледали и о нама запиткнвали. 11осле више од сахата одмора кренемо се даље и у први сумрак стигнемо у Бољевац. Ири уласку у варош сретали смо гомиле војника и нижих чинова. Овде онде виђао се и по који ОФицир, Бол>евац је и :г гледао као војнички стан, или тек освојени вајиички логор. Тек изретка могао си опазити и по каквога грађанина, како се,

погнуте главе, орзо провлачи кроз редове војничке. Три четири жене, које сретосмо, носиле су на глави црне шамије, а на леђима наопако изврнуте памуклије. Њима је погинуо по когод у поеледној буни. Бо.љевац, као и многе друге нанге варопшце, има у главном само једну једину у. лицу, и то је обично „царскн д()ум", џада која н на једну и на другу страну води дал>е као срески и окружни пут. С обадве стране тога главнога пута поређане су механе, дућани, занатлијске радионице и боље куће; то се зове чаршија и то је главна иједнна улица у месгу. Иза ње но зади шире се вотњаци, баште и расејани домови грађана, који се махом • сам трговине или заната, баве још и земљорадњом. Ти делови вароши зову се махале и обиччо су испресецане уским кривим, некалдрмисаним улицама, те изгледају као оно наша села. Ето такав је н Бољевац. Идући главним друмом од Параћина, ми смо дакле ушли нравце у главну Бољевачку улицу, ударили посред чаршије. Прођосмо ирве бољевачке куће, па се заустависмо с леве стране пред окреченом двокатницом, која је изгледала мало отменида од околних кућа.

Мени сс ова кућа учини нозната познадох чак и мали капиџик , на коме јс сада стојала гомила стајаћих војника, пред којима је шетао стражар, са заметутом нушком, а сви су радознало пиљили у наша кола, из којих се још не бејасмо почели скидати. Ови. војници, ови еада немилн гости' виделн су се и пред кућом, и у авлију, и на прозорима горњега спрата и њино при* суство јако јс мењало изглед ове куће, али ја је ипак познадох -г- то је била кућа попа Маринкова. Каква успомсна! У тој истој кући ја сам био пре годину дана. Каква страгана измена! Ко о томе после ! •XНареде нам да се силазимо с кола. Иоћне стоваривање. Нас оковане Формално су морали етоваривати као какву мртиу робу. Спутани оковима, ми нисмо могли корачити с кола на земљу, ни са земље на кола. Сем тога на друму је лежало блато до колена, и то не велим у Фигурн но у истини баш блато до колена. А то блато било је угажено, разбућкано те ј е изгледало као хусто кисело млеко и прскало на далеко при сваком кораку. Како ли је тек било нама с оковима. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)