Мале новине

Кад је немачки дар нриспео у Нарву настале су манавре. Међу источним и занадним кором војеке била је љута борба. Започела је у 9 часова канонадом, која је трајала све до 1 чаеа по подне. Занадна војска у некодико нрилика је сјајно нааадала своганротивника. Приликом једног таквог јуриша суделовали су и црвени хуеари царевићевог нука. Кад се исгочна војска нримакла онда је њена коњица покушала нанад. ади је одбијен пешадијом из села и околине. Ту се догоди нешто неочекивано. Немачки цар стојао је на чеду евојег виборшког нешачког пука, иа кад је видео да се коњица занадне војеке примиче — он се одлучи да се еа својом пешадијом нробије. Свом енергијом навали, али узалуд — њега зароби аротивничка коњица. На заповест цара Александра буде с места пуштен у слободуи придружисе његовој иратњи. Ово смело, али неусиешно предузеће царево бешс нредмст разговора целога дана- Но изгледа да на царево рас положење нијеимала најиовољијег утизДја, пошго је носле тога за све време био нешго туробан, и у забави, приређеиој у његову част, врло је мало учествовао, ноје једнако размишљао и био новучен у себе. — Нинески цар. Досадањи владари кинески, ирема замаљском обичају, живели су тако рсћи усамљено. Само виши владини и двореки чиновници, смели су се нриближити лицу владареву. Када би цар нутовао по зсмљи било у државном нослу било - да посети гробови својих предака, издавала се увек нод претњом смртне казни, заповест, да. становништво куда цар са пратњомпролази,несмеиз куће излазити. — Теко је до сада било а сада пак млади кинески цар у сноразуму са министарством и крај свог одговарања сујеверних мандарина, појављују се јавно свугде са својом женом и забраниоје изрично да га секлонинарод. Ово је дакде ирви цар, ко1'а ноданицн му дично иознају. Када је пре неколико месеци путовао нагробове свонх нредака у иратњи од 10.000 оеоба, са својом матером, милијони народа су га сретали и поздрављали а он је ус пут примао молбе и жалбс и сваког би молитеља љубанно ословио и утешио. Заповедник од 400 мидијона душа је леп младић са бледим врло интересантним и духовитим цртама на дицу. Ово нутовање царево је било са највећом славом а опрема путника и нратња му блисталаје у здату и алему. Где се год појавно владалачки нар свуда је наилазијо на обожевање н арода свога. Ово је први случај био

у историји Кине, да се цар ирибдижио обичајима, који су код евронских ј владара н нсма сумње, да ће то бити од великог утицајана свет друштвене сдојеве. — Краљ пред судом. Талијански краљ Хумберто позван је 25. о. м. пред суд у Милано, јер је тужен, да је свом сину дао тнгулу једну која му не прндичи. Кадајс престолонаследиик ове године с пролећа пошао на пут по истоку, дозволио му је отац, да би сачувао „инкогното" да се зове гров> од Поленцо. Претив овог присвајања туђе титупе ноднсо је тужбу пред миланским судом гро® Поро, јер горњу титулу сме само његова породица носиги. 6. о. м. месеца је дворска канцеларија добила нозив и сада ће се мерати у тој ствари са тужитељем сиоразумети. - Х8К 1 Јавна жалба Господину Министру Правде Још у Јануару тек. год. поднеди су нрвостепеном суду у горњем Милановцу тужбе против Сретена А. Поповића, бив. начедника среза таковског моји властовавци: г. Сава Ђорђевић, свештеник у Доњој Црнући, за насртање на часг и углед свештеничке куће његове ; и љегова свастика г-1>а Даринка рођсна Јовичевића из Чачка за јавну увреду и клевету. До данас нити има рсшења судског о томе да је истрага нрекинута, нити ј ее овај господин радикалски капетан узимље на одговор. ОчевидНо се дакле иде на то, да ове тужбс поједе помрчина, па улажући јавно протеет иротив овако радњс судеке, узимам слободу јавно замолитн ГоСподина Ми нистра Правде за наредбу: 1. да сс ове тужбе изваде из нрашине те да се но њима што ради ? и 2. да се узму на одговор људи који су криви за ово баснословно ошљарење. Штамну призивл.ем у помоћ за то, што ме је иекусгво као Лравозаступника научндо да жалбс више не пишем и маркс не лепим џаба. Јавнс ће жалбе зар бити боље. Иилан Ђ. Димитријевић адв. из Београда.

ТЕЛЕГРАМИ 24. Августа. Веч. „ I Голит. Кореспонденција" : јавља, да је срдско посланство у;

Бечу оиој )екло новост нонинарску као да Ке у Србији ускоро наступити промена владе. — По ис-1 том извору руски пуномоћни министри у Букурешту и Београду биће ускоро замењени, али да је неоснована вест о промени рускога посланства у Цариграду, Бечу и Бсрлину. Многи крајеви у царевиии трпе од страшних поплава, а нарочито алпнске покрајине и Ческа. —- Ситуација се у Бечу мало поправила од синоћ. Саобраћај на државној железници ј ош ј с делимично обустављен. У Прагу положај је још очајан јер је порушен старинскп мост подигнут још нод владом цара карла IV. \ Има више људских жртава, саобраћај је ирекинут. Бароши Битинген, Линц Пожун и многе друге већ су делимично ноплављене. Свуда голема штета. Фленсбург. Амо стигли цар и царица. Одушевљено дочекани. Прегледалп девети корнус. Хомбург. Кнез Галски учинио јутрос ви.зиту Бизмарку и у вече се вратио у Енглеску. Вукурешт. Александри, румунски пуномоћни миннстар у Паризу, умро јс јутрос после дугог боловања. Аугсбург. Околина и варош потопљена, многе се куће руше. Веч. Економско национални одед.ак пољопривредног и шумарског конгреса изгласао је после живе пренирке одлуку, која захтева као неопходно : 1. Да средња Јевропа осиујс заједнички царински савез; 2. Да се те државе погоде мећу собом о начину како ће се избећи све узајамне повреде ме1)у државама, које ступају у овај савез; 3. Да се одреди један течај новцу у свима савезним земљамн; 4. Да се уреди комисија са задаткомда оснује заједничко међународно друштво. У ову су комисију изабрани пет Пемаца н по један члан за сваку од ових држава: Француска, И-

талија, Холандска, Швајцарека, Румунија, Шведска, Данека, а за тим седам Аустријанаца и три Мађара.

Шала и Забава. — Лепа партија — Просилац: Молим вас за руку ваше ћерке. — Отац: Лепо госнодине, само ми дозволите да се ја претходно распитам за вас. Просилац: У томе случају ја отказујем. — (Јтац: А што то? — Просилац: За то што бистс ви иосле распитивања отказали мени, те с тога велим, ја да вам откажем, јер то је достојанственије. — Сиромах — „отац". — А. Замислите само, нрнјатељу, да је моме сипу већ десета година и још једнако ме зове „татом". — У ј . Па знате он то говори несвесно и ако не верује у то, — Подесно створење. Прва: Чула еам да ти радо читаш романе. Је ли истнна ? Друга,: Чита^м али не за се, него мојој слушкињи. Нрва: А што слушкињи, болан? Друга: Па знаш, и она мени иде врло често на руку... То је једно врло иодесно створење.

Нова књига Изашла је из штамие важна, нова и интересна књига кшдонски слшнн огворено писмо редакцији руско-славјанскога календара за 1890 год. написао: Јован Драгашевић. Цена 50 пара дин. Може се добити у Балканији, у штампарији „Смиљево" у књижарннци г. А. Пурића и код нродаваца .,М. Новина. Поруџбине из унутрашњости унућивати „С.чиљеву". Само за готов новац.

ЗВЕР-ЧОВЕК роман Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ ^ ('?) — Прпдружујем се вашсм мишљењу, рече најзад господину Денизеу. Има збпља јаких основа за сумњу нротив камењара, да је могао извршити нраведну освету.... Ади, Бонге мој, то је све жалосно, шта ће те ирљанштине избити на видик ! ... Ја знам врдо добро да се нравда не сме обзирати на послсдице, и да узвишсна изнад интереса .... Не изрече свс, нсго одмахну руком. Судија је ћутао, "екао је намргођсн заиовести које је очекивао. Сад је бно готов да жртвује идеју правде потребама државним. Секретар се преко свога обичаја мало журио, говорио је одвнше брзо, као господар који се сдуша. На кратко, жеди се да суд нађе да нама

мсста суђењу.. . . Удееитс ви да се га ствар тако сврши. Пардон, госнодине, рсче Денизс, ја внше не располажем том ствари, она зависи од моје савести. Ками-Ламот насмеши сс на то, иа прихвати: — За цело. Али се ја и обраћам вашој савести. Остављам вам да донесете одлуку какву вам издиктује ваша савест : јер знам да ће тачно измерити еве што је и за и нротив, с збзиром на то да одржи нобеду н иравосуђе и јавни морал. . . . Ви знате боље од мене, даје кашто и то јунаштво пргошти зло, да се не падне у горе. ... .У кратко, на вас се анелује само као на доброга граћашша, као на ноштенога човека. Нико и нс номншља да спрсчава вашу независност, за то вам ево онет нонављам, да сте ви потпун господар те ствари, као што вам то н сам закон нотврђује. Занесен таквом неограничсном влашћу, судија је слушао сваку реч секретареву и климао задовољно главом. Секретар наставн: — У осталом за добру услугу знамо коме ћемо се обратити. Ми одавно пратимо ваш труд, и ја вам могу рећи да ћемо вас одмах прсместити у Париз, чим буде које место нразно. Господин Денизе чисто се изненади. Шта? Ако учини услугу која се од њега иште, задо-

вољиће његову велику жељу, љегов сан —- да дође у Париз. Ками-Ламот опази његово узбуђење, па одмах додаде: — Вама је.већ и меето обелсжено, само се чека згодна ирилика. . . . И кад сам већ почео казивати тајне, мило ми је што вам могу и то казати да сте предложени да добијете и орден 15. августа. Судија се мало замисли. Он би водео унапређење, јер је рачунао да би добио око сто шездесет и шест динара месечт : то би било за њ право бдагостање према овој непрестаној оскудици коју сноеи, поновио би се лепо и оденуо, његова добра Мелалија боље би се хранила а мање свађа.га. Али ипак бидо би добро и ррден нонети. Ето обећано му је. И ои који се не би продао, који је задахнут традицијом иоштенога и осредњсга судијскога звања, иристао је одмах на просту наду, на заузимање управе која га его одликује. — Ја сам веома ганут, промрмља он, изволнте то казати гостодину мннистру. И устане, опажајући сад да би их женирадо све што би год даље могди рећи један нругом — Дакле, заврши Денизе хдадно и мирно. (наставиик ск).