Мале новине

ХЗГ\Ј1Ј

248

3 Г Т0РАК 11 СЕПТЕМБРА 1890

ГСДКНА Ш

23Л13И СВЛКН ДЛН

БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА НО ГОДННЕ 15 „ НА 3 МКСЕЦА 9 „ 1Е РЕТ1Т ЈОТОШ

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА «.<>04Претплата из унутр. полаже се само код пошта

За Београд нема претплате ЛИСТ СЕ ПРОЛА.ТК НА БРОЈ

ПиСМА И РУКОПИСИ шал >У СЕ ВЛАСНИКУ .МАЛИХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИДА БРОЈ 6. Претшгата се прима код <уију пошта у Србији ИЕНЕ 0ГЈ1АСИМА На првој страни од петитног реда 20 нара дин. а ва четвртој од петит реда 10 пара дии. ПНШСОЛАЕС СТАЈЕ 50 21? I ДИН. М ПЕТИТНО.Г РШ. ШШЕ 2Е1Т1ЈШ

ОГЛАСИ ЈКВТИНО И СА (ЈЛИКАМА

З А СВЛКО ОГЛДШЕИ.Е ПДАЋЛ СЕ ДРЖАВНЕ ТАКСЕ 20 ПА1'А ДИН.

ВЕ'КИ ОГЛАСИ 110 НОГОДБИ

М Е N Т 0

и

КРАГУЈЕВАЧКЕ ТРКЕ

за г. г. председнике оирачких одоора и поједине глаеаче, који желе да контролишу рад бирачких одбора. ДЕН1ПОЛАДИНАР1 Може ее добити у Балканији" цариградека у.шца број 6. и у штамнарији „Смиљево." Књижари из унутрашњости за готов новац добијају 30% рабата.

I Од Београда до Крагујевца — Хоћсш ди у Крагујевац, на трке? Па наравно, зар још питаш? Ићи

МУ1ПКИХ Ш ЕIII и Р А најновијих ф а с о н а и најбољс каквоће добила је у великом и лепом иабору за јесењу сезону галантегиска трг0вина КОСТЕ николиид Београд Улица Кнеза Михаила Цсне С1Ј јсвтинк и утвр/јене. 633 9—10

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. Уторак 12. Крвна Освета, драма у пет чинова с певан.ем, иапиеао Диканж, превео с француског Д. Л. Ђокић. Петак 14. Женски рај, драма водвиљ у четиричпна, певањем, од Монтепена и Шарлвја. Су^ота 15. и недеља 16. Лисипе е Гавранови, и^а-за у пет чинова, од Лабиша и МаркМишеда. (Први пут).

ТЕЛЕГРАМ Ниш 10. Септембра 1890. г. Оглас о смрти моје жене СоФије послат вам је без мога пристанка. Молим обуетаките даље излажење, саоиштите ову депешу у листу. Трошкове плаћам. Милан Радасављевић Рапоња. БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТИ Његово Величанство Краљ Александар I. приепео јс јуче, у друштву с бив. краљем Миланом, у повољноме

здразљу са евога нута но унутраш; њостн. Протеран. По вароши ее нроноси глас да је Васа Пелагић протеран у Бугарску, у недељу у 10 еахати пре подне. •* Нестаје обичаја. Ето, на Малу Гоепоћу је славила црква Ружица у граду. Та је црква некада била на гласу. 0 њеној славн етицао се снлан евет, теје у народној игри и песми дао израза евојим топлнм осећајнма. Ал', како које године, све је то елабије, блеђе, и полако нестаје тога лепог српског обичаја. У еуботу готово никога није тамо било. А од кола ни трага ни глаеа. Само јемузика евирала, но њенн мндозвусни звуци нису могли да иримаме сестре н браћу, да поведу ситно коло, као некада што су внли уз веселу песму и враголасте подскочице. У опшге било је право мртвило. Како се временамењају, па богме н — људи! Зашто се оклева? Једном је било јављено, да су покрађени коњи Куртовнћа из Шапца. Тн коњи буду доведени овде у Београд, п ту нм кмет Чуиић изда сточно уверењс као коњима из београдскс општине. Коњи загим буду одведенн у Пожаревац и тамо продати неком Панти кочијашу. Ова се цела сгвар сазна и дође до ушију н београдске подиције — али као што дознајемо, ту се нешто оклева. — Шкандал. Чнтаоци ће се сетити да је ту скоро г. Градиштанац, телеграФнста београдске штације, у туђој авлији ноћу ухваћен и у нолицију отеран. Па поред тога шкандала г. Граднштанац учинио је још једаи много већи шкандал а на нме : 9-ог тек. м-ца па једној свадбн у нросторнјама ОФИцнрске касине, дрзнуосе да једној гоепођн која је са својнм мужем нграла кадрил каже ,Љубнм ти те твоје ндаве очи",

I „нзем их". Све је ово слушао и њен 1 муж, алн зато што је играо, ћутао је. ј Кад се сврши кадрил, онда нстн го- ј | сподин затражи од г. Градиштанца да ј како њему као супругу тако и њој еатисФакцију даде. Г. Градиштанац шта ће, почне као мадо дете ногама цупкатн, а рукама иљескати онако за- ^е беди свет, па како бих ја изостао! балавд.ен кроз нлач модити обоје да — А ви, хоћете ли ви у Крагујевац? му опросте, обећавајући да ннкад ! бога ми, не знам; не могу још вшпе неће да буде неучтив. Да се одлучим. Срце вуче, али џеп На оваку његову молбу, околна пу-: притеже. Поред свију епуштених цена блика стане молити увређене да му| п ући ће инак 30—40 динара." опросте, јер веле, ако би ма шта ј Таки су се разговори могли чути | са њиме учннио оба-лавио би руке о ј на два-три дана иред нвдазак у Кра! н>егов слннави нос, но с тнм да ј гујевац. одма као недостојан из друштва оде. ј Као овај брат овде, тако сам се и И ако је ово трећи шкандад што ,ја ломно, да ли да пођем. Из искуства ј г. Градиштанац чини, опет је зато он' сам знао како изгдедају све те трке одонихпоштенихненоеобнихчнновника и нараде, а опет сам рачунао да ће ; пошто су сви неспособнн и непоштени У Крагујевцу бити интересних ства!пензноннсани и истерани. Р и - Најиосле одлучи та околност штв сам хтео да видил! целу ствар рођеним „Нов Лист". Дознајемо да г. Вдада ! очнма ' како бихје што верније опиМилојевић бив. власник н уредник ' са0 У меегу. ^ „Мадог Лнста* покрећс нов нодитнчки дневни лист под називом „Заштита".! Септембра, у петак вече, око 107, 5 Лист почнње нзлазитп 15. тек. «е- часова си ђ ем . иа железн ' станицу, а се пратила ме Је цеда наша редакцнЈа. # Станица нреиуна света, огромно |предворјс ври од људи, а око билеСтаље воде код Боограда за 9. Септембар 1890.. та р НИ ц е иа лога и гурање да се нодаве. 4-99 метра ј Све наваднло да што нре дође до бнлете, а сваки држи у руци но једну белу хартијицу — уверењс, да као гост за крагујевачке трке има право да добије карту за четврт цене. Дам да се изваде билете, па пођемо

Код гдавие царинарнице Пролаз испод моста жедеа. 9-Придошла ва поеледн.а 24 часа 0*07 сантим.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Изостало је. Опуномоћсни смо да

у рестаурациЈу. И ту је бндо све дунке нуно. Било је људн из дадоких пзјавимо да је нзвлачење срећака „Шу- нсточннх крајсва Сроије. Судећи по мадискога Кола Јахача" на носледњој овоме, што ее само сада, у овом трекрагујевачкој трки нзоетадо једино с Н У ТК У: .видело на жељезннци, могло тога, што усљед големпх неправилно- се унапред рачунати да ће Крагујести на ношти срећке нису на време; Ш1Ц имати досга похођана. Паде ми у стигле куда су бнле упућене н што ј очи велики број л>уди у гуњцу. Чупродавци срећака нису на време пос-; Д и0 сам се °Д К 3 Г Д К °Д њих толика лалн купоне и рачуне о продатим заинтересованост за крагујевачке трке,

срећкама. Усљед свега овога извлачење ј - е одложено за неко кратко време, алн ће се онет у скоро извршити, а дан нзвлачења објавиће се рапије иреко новина. док ми Један приЈатељ не наномену да ће овн сељаци јамачно махом у Тоноду на вашар, што се иосле успут и обистинило. Рестаурација ј'с брујада; око стола на средини бејаше заседо доста свста, * само си могао чути како се разлежу Шесток Француз. Некакав Синковац ; лаконеке наредбе: ! разбадаћио се у нншкој „Слободи" с I — Келнер чашу пива. I некаквим малим политичким разгово-: — Келнер моје вино ? ром, којн се отегао преко целога листа. — Келнер камо тај коњак, сад га на није да пнше но све везе. печеш, шта ли? Али како су у нисца мисли сувнше Носедамо н ми и мало се прихвабујне, те му нијс довољан сам српски тимо. У томе удари и прво звоно. 0језик да их искаже, но се местимице ј творишс се унутрашња врата и свет • лаћа и Француског. Тако на једном појурн унутра да хвата место по месту подсмева се каквим стидом пише | колима. Ту одмах нред -а-мном стајала оиозициона штампа. У подсмеху вели су једна кола нрвс класе и ја уђем како је тај стил „оштар", како је у њих. На вратима ме срете познат „ватрен" — али ту еу ниеца ве \ у-; човек, комс сс у први мах не могах ! гушили силни осећаји и мисли, и он ј сетити имена. Пођем но колима. Ниузвикује Француски „Ке нпеих ,ч1у1е <1е сам дуго тражио. упутим се у нрву топ<1е" — „најбољи стид на свету" преграду, али ме мој прагнлац заусхита да нам објаснн свој Француски тави. нзраз наш жестоки Француз. Изразје — Немојтс ту г. II., ево има друга днван, ко зна Француски мон^е се преграда, комотнија од ове. ј слатко насмејаги, а наши сељаин на — Пођем тамо. Оделење јо заиста • оваку ствар би реклн, „што гу пијеш било веће и комотније, надало ми у ; кад ти чкоди !", нли другим речима: очн, што ли се то овај добри човек ; што иотежеш Француски кад не знаш толико заузима за ме. Погдедам га ни бекнути. ј боље и у њему нознадох мога момка