Мале новине

кад сам још бко .наиелннк у миниотарсгву иривредс Ствар је бнлајасна, снромах момак имао је раздога гато ме склањао да не уђем у нрви одел.ак; ту би се јамачно сусрео с министром. а нажљнвн момак хтео је да то откдони лнајући да то суереће н г. министру не би било најпријатније. Наскоро за гим у мој одељак нагртоше многм гости нганчани и у ошнтој граји с љима на брзо заборавнсмо на г. миниетра и његово прнсусгво, док после једнога сахата не дође неочекнван случај да онет подсети на нрнсуство његове екееленције г. Таушановића. * Шабачко коло јахача с.иало је у Крагујевац најотменије чланове своје. Људн веесли н расположенн, они су брзо унели живахност у целу околину. II р и ч а л о с. е и е м е ј а т о с е, певушнло и разговарало. На1је се од не ;уд Флаша, две вина, те и то наиравн малу грају. Док се весела дружина овако забављала ја изађом у ходгшк и чујем да код г. министра не иде баш тако весело. Некакав човек на сав мах протестовао је, за гато да г. министар сам заузме читав један купе, а он „грађаннн српски," који плаћа пун данак, да седи на пољу. Пало је ту свакојакнх,' па * врло крупнмх речн. Незнани незадовољник нравио је нј 1.10 драсгнчно упоређење, као на прилнку: како то да најдебљем браву не треба цсо одељак, а једном г. мннистру треба. Даље јс прнмећавао да је то нстина лепо јлто г. миннстар хнта у Крагујевац н труди се да се нопуларише код коња, али да би мало т}>сбао да иогледа шта и људи о њему мисле. Поеле се иронички чудно како :јс г. мннистар сад грубљи но гато је бно пре, ранијих година. -Пре и кац ми одмсри на теразнјама за грош дувана, на згодно тресне теразијом, с два прста дохватн вишек, брзо изручи дуван и всшто завије внгаек, па ми га онда са два прста пружн и поклонн се и учгиво вели „благодарим, хвала", а другом руком већ згрнуо грога у чекмеце -Ц не, не тада је био много учтивији но сад. Једва су утишали овога незадовол,ника и еклонили га да ћути. У ствари иак његове жалбе бнлс су неоснованс. Министар није бно еам у салону, на нротив имао је новнше одабрана друштва са с.обом п ако сс не варамо господа нису ссдслн празних итака (то онда значи да су нгралн пунишака. Слагач). (наставн'кк ск)

С концерта певачке дружине „Станкови^" У суботу 8. ов. м. давала је певачка дружина „Станковић" (Корнелије) концерат са игранком у салону Коларчеве ннвннце, а у корист ноиравке гробаКорнелија Станковића, првогсрпског композитора. Саиа цељ, у којој је дават концераг, ча похвалу је. Певачка дружнна „Станковић", која носи име Корнслијево, и која је узела на се тегаки, али иохвални задатак, да даље ради у иравцу којн је засновао Кбрислије, заслужује овим свачије признање и нохвалу. Програм концерта био је добар. 1»или су застуиљени готово еви нагаи чувенији комнозитори као: Корнелије, Маринковнћ, Хорејшек, Лжичар, ТНгнр скн. Има истина још и другнх композитора, али, кад би се хтсло од сва кога по нешто невати, било би сувише. Било је соло невања, мушких и мегаовитих хорова. Од 10 одређсних нијеса, отневано је свега 9. Једна ни јеса, која је била дата гуслару (г. М. Мићићу) није се могла извести, иошто јс гуслар био нромукао. Било је два мугака хора, 5 мешовитих хорова, н 2 сола уз пратњу гласовира. М< ђу свима тим нијесама, било је 6 пијеса народиих несама.' Овде ћемо рећи коју у оиште о свима народним несмама. Кунљсње наро дних мелодија (песама, игара п др.) ј нијс лак носао. Једну исту несму слушати гдс сс иева разднчито, са различитим умецима, додацима, на из свега тога одабрати оно гато је најдепгае: иотирањем, хармонизапијом пееме погодити нрави њен дух, који јој је народ дао, заисга иије лако. Тај поао изискује, поред стручне спремс, и дубоко познавање нагаих народних мелоднја. Срнски народ може се поносити богаством и лепотом својих мелодија, мелоднја које ,јс он сам створио. Својим несмама дао је израз својнх оеећаја. Има он и тужних н веселих иссама. Мођу свпма иосмама у оигате, иееме гужне преовлађују, гато ес, у осталом. иоже појмити, када се узме у обзнр да су ностале у време дугог његовог ронетва. Кунљење тога неоцењивог блага, управо, чуваше од нронаети и заборагга, посао јо похвалан. благодаран, н но мање важан као и купл.ењо других народнпх умотворина. Сваки раденик на томе иоелу заелужујс иашс ирпзнање и похваду. М као гато јо Вук сјајна звезда иа но.ву кун.љења наших иародних умотворина друге врсто, та ко ће вазда и Корнелије бити п оетатн мотор којн је нокрснуо кунљењс народннх мелоднја и музнци нашој

дао правац, колде де .пут воћ доета нсла му јс нриЈа гељство ннгдиско утрвен. Г само нутовања у Русији канда Као раденици на кунљењу и слага- с у м у о с тала ј ' ало в а. Проњу нангах народних мелодија највшпе шле годнне и мнмо све хуке и се истичу: Корнелије са својим наро-ј буке немачке гатампе п уверавања и дним црквеним појањем и народним тврђења о нском сноразуму између иесмама: МаринковиК са својих неко- Нс-мачке и Русије, нпак је Руенја олико „ кола" народних песама : Куфч стала цздвојена п у пркос свих упињаса својим „з биркама и нар. песама : ' ња немачке дипломације доследна својој Лжичар са својим „ириморспим нааје- самосталној нолитици. впма«; Мшрањац еа својнм „рукове- , и друга посета цара Виљема ;

са својим

- силето-

кОЈа

је јамачно иотекла из бојазни да се не би Русија и Француска, које већ давна једна другој наппку, коначно

тима" : Штирски вима и . Овде ћемо се с неколико речи за ^ држати само на еплетовима г. Штир-: зд ружиле итак0 110Стаде сувишс она . сан противникно трипел-алијанцијуи ова друга ноеета, велимо . нзгледа као да није имала оних поелодица,

ског, који су се тога вечера на кон-

цорту невали. (Ш., VI., VII., и оддомак „из ђачког раетанка"). У свима овим сплетовима узете су песме из разних крајева српскнх, у: којн.ча се у избору и слагаљу види 1 доста јак, уметнички укус и вештина.

које би желела и Немачка и АустроУгарска. Руски цар као да се није дао иоме-

Песмама од вигае строФа текета; нли | Р ити из свога подожаЈа; из ноложаја, оним које се понављају, дати су раз-' одакде као невозан а л ијансијама, личити нрелазн из једног тонског рода [ можо ио својој вољи регаавати судбиу други који су лепи и мелоднчни. ном Јевропе. Но то путовање неМелодије пак, тнме ниеу оштећене, а мачкога цара у Русију бндо Ј - е кориено и избегнута је монотоносг, која бн бар с једие етране. Мановрн у Нол можда, ири чоето.м понављању једне хинији показали су Гсрманскоме цару исте пеомо, наетупнла. Даље, умотник. волику способност и епрему, а богме се није ограничио само на просто хар- и мо 'ч руеке војске. г 1их 150,000 војмонизовање пссама, већ нм је давао ника могло је ноказати Нн.љему II. да разне варијације, сола и т. д. Прелази Ј с Русија мало снажнија н моћнија изједиепесме у другу такође су лепи. но што се мисдило, јер тих 1п0,000 л.уди —■ то је војска из граничннх покрајнна само. а немачка би морала уздрмати н језгру своју на дигне толнки број. Безуснешнос г н.егове иоеетс доказује најбоље састанак н>егов са царем Фрањом. Да еаетапак у Ронштоку није обична носета, него важан нолптички сиоразум мнслимо да је свакоме јасно. Јер како положај немачког, тако п положај ауетро-угарског владара, нијс бацг најповољнији, У немачкој социјалнсти не дају цару ни данутн, а етари Бисма.рк почиње

Песме су шгеане у тегаком стилу, хармонизацијаје досга комнактна, тако, да их је у стању певати само оно певачко друштво, које евојим вештачким нсвањем може у нотпуном смислу заслужитн н носити име „невачког Д ])угатва", и од кога се може очекииаги, да ђе нодизати и неговати нагау домаћу музику и тпме створитн стални темељ музици у нае. Ми бисмо препоручили свима нашим уметницима у музици да овако раде, те да но дочекају, да им њихове ствари невају

они, који су у стању да иевају само својом „многогдаголивошћу" спрам до„многаја л.ета- п друге винске пееме. ниеника и интервјевпота, да даје озбиљне бриге. Цар Фрањо, опет, има

(евешикк се)

ПОСЕТЕ НЕМАЧКОГ ЦАРА

да етнша сукоб нзмеђу Нсмаца н '(сха, — ■ Мађајш почнњу незадовол.ни бивати — на ее све етекло да политичарима немачкнм и аустро угареким мрачи ведро чело. Немачки цар Ниљом II. од како је Макакав био договор оба цара у дошао на нреето. од то доба ненре- Роннггоку стање јевропско, које јонг стано иутује. Нећ је ево два пута друкчо зову „стање оружана мнра" био у Руснји, бпо је у Аустрнјп, Ита- остаће јога за дуго времо не промелијн, Инглеској и Турској. Свуда се њоно; а Русија заиета има право гато нрјавно да еклана алијанснје и уго- за ссбе задржава најгдавнију улогу, воре, зарад зајсдинчке одбране и оси- одсудну улогу. гурања мира. Љегови походи у Аустрији и Мталнји уродили су добрим нлодом - скдоннла се трннел алијанснја: н.огова посета у Инглеској ,1 ,0-

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(85)

—- Не бојте се, ено ме! И Жак се ноче смешитн, обрадопа се кад је виде. — Добро, добро! 'Гако ваља. Она се још ироне. па наставп тише: — Нријатељу, весела еам, аадовољна.... Великн уснех.... Све што сам жедела. И он је нотпуно разумеде, и н.ему би веома мило. Она отрча да уђе у свој вагон, осврте се у трку још једном и рече као

у шали: — А сад пааите, да не сломнм Он викну за њом весело: —- Пе бојте се! Ни бриге вас

врат.

имје

Али се врата на вагонима почешс затварати. Севернна је једва уграбила да уђе. Г.шши кондуктер даде знак, ЈКак цусти звнждаљку те маншна звизну, па отвори ])егулатор. Воз се крете. Ношао је исто онако као н онај злокобни воз у Фебруа]>у, у исти сахат, на станици беше иста журба иста врева, истн дим. Само је сад бнло још видно. беше оно беск]>ајно благо видело пред вечерњи сумрачак. Северина је промолила главу кроз прозорчи!) и гледала. А Жак је стајао на Лизони, топло одевен у чакширама и блузи вуненој, натакиуо наочаре с наочњацима од чохе, привезао нх иза нотиљка испод качкете. .Једнако је назио на линију, сваки час нагињао се и надвиривао да бол>е внди. Кад се машина захукта, он заборави готово све, само је држао десну ])уку на скреталици, као год крмар што држи своју крму. Он је унранљашс неосетно и непрестано, умераваше и иојачаваше брзину. Левом руком једнако је придржавао звиждаљку, јер је тешко изиђи из Нармза где је сваки час по каква сметња, Звиждао је и на равнини, и на станицама, и код тунеда, и на великим савијуцима. К'ад се у даљини указа црвени сигнал, што се засветлн кроз сутен, ои је дуго

тражио да му се отворн пруга, на пројујш тутњем. Кашто погледа маномета]), одврне малу одушку, чим спазн да је притисак дотерао.до дееет килограма. И непрестано је мотрио нанред, назио је на најмање снтнице, тако се занео у пажњу, да није видео нигата друго, да није чак осећао ни онај ветар што га шиба као олуја. МаИОметар поче снадатн, он отвори врата од пећи. Пеке навикнуг ве1) на свакн мнг, налупа чекиђем угља, узе лопату те натрпа у пећ, свуд нодједнако, досамвх врата. Јака тонлота пекла пх је но ногама. На тим затвори врата, и на ново духну хладан ветар. Ноћ се хватала. Нлак удвојн своју опрезност. Гетно му је . 1изона била овако лвслушна као сад. Раснолагао је њоме, окретао јс ио евојој иол.и, бно је са свим њезин господар; па кпак се није хтео оканути своје строгости, лосгупао је с њом као с укроћеним кон.ем, кога се ваља свакад чувати. Јер тамо, иза његових лсђа, у возу гато лети свом брзином, видео је једно лепо лице, једно створење што му се иоверило, пгго се смеши на њ, (НАСТАВИКК СЕ.)