Мале новине

ИЗ СРДСКОГ СВЕТА Непокајана жртва. Страни листови доносе вести да су убице пок. Луке Маринковића оеуђени и то главни кривац на смрт, а саучесниц* на нет година затвора и то је веле све што Турска хоКе да учини за Србију. Никаквих јој других задовољења не да, чак не да ни новчану накнаду иородици убијенога. Тако јављају страни листови, а наш г. Сава ГрујиК ћути као заливен и ни једном речи не ће да обавести нублику, да ди с тога нгго ее стиди својих неусиеха, да ли из каквих непостижних, сувнше финих диидоматских разлога, које обични смртни људн не могу јамачно разумети, те им се с тога ваљда и не износм. ■ Госнодине Саво, иробуди се, протрљај очи и реци шта би с пок. Ј1уком, шта би са овом непокајаном жртвом арнаутске обести? Кад иреметнемо старе књиге и тсфтере, па видимо како су на Порти ужурбано оди)варали н новол>но се одазнвади на .једанЈедини протест кнсза Мидоша. кад се деси да какав о бичан. ирост срнскн грађанин погнне на г))аници од турекихубица — ми се морамо чудитн овом чуду које гдедамо данас. У таквим случајима пре је Турска вазда давада задовољења увређеној страцц. Је ли могуће да оно, штоје вазад на. зависна књежевина Србија добијада од Турске, кад је ерпском подитиком управл.ћо неписменн кнсз Милош, да то данас не може да добијс независна к])аљевина Србија нод -управом ђенсрада Савс Грујића. Да, да Саво протрљај очи и кажи нам шта је ово: на то те «Ж >вс дужност, на то те зове она још ненокајна жртва, ИЗ БЕЛА СВЕТА Колера у Јапану. У градовима ,Јапана ужасно бесни колера. У једном јраду за 20 дана бидо је 926 случајева болестп, од којих су 674 завршили смрКу. При крају јула колера се појавида у свима местима између Статсума и Глкодате, и евуда је број см|)гних случајева велики. Парница с краљем Хумбертом. Јавили емо већ да је гроФ и маркиз Поро тужно краља Хумберта еуду, што је приевојио његову нородичну титулу гроФа Поденца, п дао је престодонасдеднику. Како еад јављају маркиз Иоро Ј1П мало се није руководио идеалним раздозима, кад је нодигао ову тужбу, већ матерцјадним. Он миели да Т1ше постигне велЈше ]>есултате. ()н тражи од краља да му изда један део богаства, квје јс пре принададо породици Поленца, на јој га одузсо нредак краља Хумберта. Лудвик Савојски. Ову нарницу узнмају у Игалији толико компчно, да уредник карикатурног диста ,Д)оп С1н8с1по1-.(с" вијс пропустио а да не наштампа свој састапак с тужитељем. Из разговора гроФОва видп се. да он нати од маније ведичине. ГроФ Иодеицо води сво.ј род од најстаријих патрнциских нородица старе римске репубдикс. Због таког нисоког постанка, но речпма гроФ .а, краљ јс ке!] био готов да га награди за одузето богаство, ади се ту у ствар умешају мипистри, те га одвратс од његове намере. Бунтовничка застава. Тадијаиски лист ..Трибуна" прича дајеиодиција недавно нашла у Риму нред вратима црквс св. Нанкраса ц]>вену заставу е натписом „живсда реводуција, живела реиублика." Немачке социјалисте спремају ее да отиразнују ирви октобар као важац и евсчан дан укидања ванредних мера и оисаднога стања, које је годииама кисило над социјадистичком странком и коштажо је огромних жртава.

За нрвп октцоар очекује сс и искаква веома важна брошира о социјадизму, која ће сс, како веле, штампати ј у милијун иримсрака и бити растурсна по свима Фабрикама, а коју се зуцка да ју је нисао сам цар. Ових дана изашао је оиет у Бердииу некакав проглас на раденике, који је остао без икаква уснеха. Сви листови говоре о њему с нодсмехом, а неки иагдашују да ће то бити та царева давно очекиванз брошура. Вођ социјалнсгички, Бебег, доказујс у „УоИиШаМ"- у, да је за социјадистс прека потреба да од 10. новембра имају сво.ј рођени свакодневни орган. КЊ И ЖЕ В Н 0 С Т Школске књиге. „Просвјета", сдужбснн црногорски дист, у својој 7. и [ 8. свесци допосн наредбу министра иросвете, г. Ј. Павдовића, у којој се раздаже како ђаци црногорских средњИх шкода немају нодесних уџбеника, а и оно што имају махом је рађено но угледању на немачка школска дела, | гс ннјс за срнске 1>аке. Наводи се пример како су грамагике за класичне језике израђсне према немачкима, те се ио томе ни мало нису обзиради на особине срнскога језика, с тога и јесте толнко муке и патегс с искључавањем тих језика. Ова паредба умуГсна је рскгору богословскс-учитељске школе и управи гпмназије, те им се нреноручује да иозову п])ОФесоре, који сс осећају снремни, за мзраду школскнк дела, да око тога посла приону, а влада ће дела, која буду добро ' израђена, наградити и откупити. Дсла ће оце.њивати нарочита школска комиснја, која је преиисом мииистровим одмах и уетаВовљена и дедокруг јој и])еиисан. Читајући ове иареибе црногорскога; министра Иадало нам је наум, да ли'! је г. Павловић покушавао да потребу. о којој је овде реч, подмири уџбсницима из Србије- н онима што су израђени код Срба нз војводине. Да ли нс би вредндо да срнски родољуби и о томс промисле: да настава у двс сестрнискс државе треба будс ио могућству нгго сложнија, јсд на другој бдпжа, те према томе да ваља тежити н једнакоетп у шкодским уџбеницима, тако, кад добијемо какав ваљан уџбеник у Србији, онда I то да будс добитак н за Црну Гору. и обратно. Јсдно с тога да се о овнм питањима чује идруго мишљсње, а друго с тога шго из овс утакмице у еиремању уџбеиика за црногорске школе, држнмо да нису иекључени нн спрем: ни и иозвани раденици из Србије, I ми еаонштавамо ову књижевну веет. Уреднишгво јс добило на нриказ овс књиге и листове: ..Просвјета -, дист за ц]жву и школу. Издаје кн». цр. минпстарство нросвјстс и црквених дела. Садржај: Службени дно : 1. Наредба мин. иросв. и црк. дјела о изради школскнх књига. 2. Правила за уређење школске комиснјс у Цр. Гори. Иравила за књ. питомце. 4. Оцјене ученика гимназије и учит. шкоде. 5. Извјештаји ревпзора за школску год. 1889—90.6. Сдужбенс вијссти. 7. Ономена. 8. Школскс објаве. - Неслужбсии дио. 9. Седам тајни с руског, М. М. 10. Из моје буквице. Л. Суидечић. 11. Старине Ф. Радичевић: а) Рукописко јеванђеље манастира Мораче, б) Рукоиисни аностол ман. Мој раче, В1 Ки])ијако Дродшо — књига манастира Морачс. 12. На приказ стиг.жс књиге. За веру и слободу, трагедија у иет чннова од Драгутина ,1. Идијћа. Оцена Момчида Иваника (прештампаио из Отаџбине).

СМЕСИЦЕ — Из младости царице Јевђеније. Занимљиви „8оиуе1пге ШеЈитргев, "који е а д р ж а в а ј у н е г д а њ а п н с |м а царицс Ловђеније и који излазе у неком Француском часопису, дошли су сада до заручења госпођице де Монтијо с Наполсоном III. Врло је заиимљиво оно писмо, шго га госиођа де Монгијо управља на свог старог нријатеља, француског посланика у Берлину, у коме му саонштава вест о заручењу евоје ћери : „Ја нс знам" иише госпођа де Монтијо „би лп се ценила срећном или морам плакати. Колико мајка, које ми завиде, ие би то ехватило, кад би вндсле сузе у мојим очима. Јевђенија, да поетане краљицом у вашој Француској! Мени се чин л да крал.ицо имају у вас мало среће. Нсмогу да ссби номогнсм. Мисао на Марију Антоанету мучи ме, а јаеама себс бодно питам, да ли не ће и моје дете стићи иста судбина." Пре свога заручења оназида је мдада девојка да је даме у Наполеоново.м двору не гледају баш леним оком, те и о том надазимо у „8 0 11 V с 11 1)' 8 1Н 8 { 0 Г 1 (| 11 С 8" занимљ иву анегд оту : ,, Д аме наПанодеоновом двору мотриде су нреким оком госиођицу деМонтијо. Јсдног дана, беше то у парку комниењешком, нотужила се госпођица цару за понашањс дворских дама сирам ње. Кад је то зачуо цар, одеече с јсдног дрвста гранчицу, те је у облику венца еавије око главе госпођице де Монтијо. Од тог часа ноступалс су дамс с госнођицом де Монтијо, као еа својом будућом царицом." ТЕЛЕГРАЖИ 9. септембра. ]Iариз. 11 осланство руско демантовадо је оддшак г. Гирса у Нариз. који је био јутрос јављен. Додазак иеких руских особа у Париз дао је повода том неспоразуму. Лигпиц. Данас, носле свршетка маиевара, цар Виљем држао је говор ОФицирима ; благодарио цару Фрањи ЈосиФу на његовом саучешћу и рече да се нада да је цар стекао уверење да је пруска војска тако исто јуначна као аа в}»емена Виљема Г. 11,ар је немачки изјавио да се налази сре!)ан видећи ову гаратнију солидарности и браства двеју војсака. уаникушни „живеоФрања Ј осиф ". Цар аустрпски је заблагодармо очевидно Ј -анут и рекао је, да се ноноси таквим еавеинпком. који располаже тако храбром војском, Оба нладара су отнутовала уз усклике света. Растанак ј« вј>ло срдачан. Цар Виљем се вратио иосле са Вахдерзеом у К}»ајзао да посети маршала Молткеа, одакле се вратио у седам сахати. Петроград. Као што листови шппу, закасииске железнице продужиће се на север. Пројектује се такође железница изме!>у Закасније и Ко}»асана. Уверавају да ће нов трговински уговор с ЈПерсијом бити потписан ово дана. Исак Кан, који је до сад био у Самарканду, одведен је у Ташкенд. СофиЈа,. После маневара у стану код Куле, књаз је присуствовао службеном ручку и напио здравкцу војсци, носле чега су га у тријум-1>у однели ®ОФицнри. После овога кнез је отишао у Турн-Северин да дочека своју сестрт, же-

ну кнеза Максиммијапа бавар | скога, коју је испратио у свој лејтњи дворац Андрово код Варне, где се налази приицеза Клементииа. Ларцз. Делили су мегдан мачевима скупштина^) Мплевој и Каниве уредник „Раш-а". Милевој је расечен у десну руку. ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ 0 радњи у Августу месецу у Царинарници Беогјрадској на Саеи. 1-во Увозна радња. У току целога месеца довучено јс са стране у Србију: 32,179 колета разне робе утеж: 1,816.667. кидограма: 9 дађа тестија са 8.800 комада; 61 лађн псска са 1886 куб. метр. 1 дађа дрвенаријс са 2.126 колета; 2 лађе дасака са 14.411 колета; 2 лађе црена са 102.902 комада; и 13 веза корнс са 120 комада. П-г Имозна радња. Извезено је из Србије за Аусгро.Угарску: 1.104 колста разне робе у ' теж. 50.512 килогр; 136 колета нокућансгва у тсж: 6.974 клгр; 100 колста крпа у теж. 9.362 клгр; 358 колета воћа си])овог у теж. 36.837 клгр; 71 ком. старих бурадн: 100 колета мскиња у тсж. 7.500 клгр; 742 балс ; кожа разних у теж. 68.803 кдгр; 3 лађс камсна са 45 кубн. метр; 3 кодста вина у Фдашама 282 кдгр; 111 колета сгарог бакра у теж, 1639 кдгр; 2 колета покроваца 75 кдгр.; 8 колега књига ; научнпх у 461 клгр.ј 5 колета ала га ; разног у 106 клгр; 6 чамаца креча | негашеног у 8.000 клгр; 2 коња, 1 кол. сукна у 38 клгр; 275 кола јечма у 20. 231 клгр; 42 кода овеа у 1.766 кдгр: 1 шлеи жнга у 262.249 клгр; 67 кол. џакова празних у 848 клгр. 3 кол. лекаријс у 94 клгр; 1 кол. машннерије у 397 клгр. и 1 дереглпја ! каменог креча са 16 кубн. метр. ///-Ал МаншиЈлаццја. V току цедога месеца беше свсдсна на 1.910 царинских екснедицнја. Од овог броја долази на: увозис 1.740 ком; Извозис 135 ком; Сместишних 33 ком; и етраног уво.за 2 комада декдарацпја. VI -то Це локј/ини ириход износи : Ио Увозној радњи .... 134,467.97 „ Извозној „ .... 4,511.54 „ Провозној „ .... 20.80 „ Смештишној,, .... 653.07 „ Ситничкој „■ .... 1,206.83 Од обртне порезе .... 52,598.29 „ Крчм, марака .... 595.30 ,, Таксен. „ .... 2,945.90 „ Прихда оишт. (кадд, и д]>.) 4,614,84 Свега нзиосп нриход 201,414.54 д.

Нова књига Изашда је из штампе важна, иова и интересна књига ШДКЕДОНСКИ ШБШ отворено писмо родакцији руско-славјанскога 1;адснда])а за 1890 год. нлнисло: Јован Драгашевин. Цена 50 пара дин. Може се добити у Балканији, у штамнарији „СмиљеВо" у књижарници г. А. Пурића и код продаваца „М. Новина. Норуџбине нз унутрашњостн уиућивати „С ми.мву". < 'амо ш готов новаи ; .