Мале новине

г. фон Хун (који је, узгред буди речено, ватрени поклоник свију бугареких кнежсва и евију влада), признајс | да је било „притиска" при овим изборима. И не само да он један нризнаје то. Торијевски лист „8*апс1агс1", који је од некога доба постао инглс-; ски лични орган Стамбуловљев, чак и°он јеблаговолио допустити могућност „некога притиска" на овим изборима, ма да није заборавио да још: одмах ту и оправда такав рад тнме, што би у противномслучају, „бугарски бирачп дошли до закључка, да је бугарска влада несамостална, а то бп их бацило у наручје највећих ветроиира и најживљих иротивника бугареке владе", — Мироносна логика у устима јавнога органа уставне Инглееке!... Где су узроцн који су сгворили могућност да бугарски садашњи вла- ј сници тако дреко иогазс устав? Први н главни узрок овоме злу, ако не и једини његов узрок, јесте то, што иомоћу Физичке силе, коју* преставбугарска војска и помоћу новчане кварежи, раширене међу више бугарске ОФИцире дељењем огромних плата и великих иоложаја, садашњи бугарски власници уснели еу да Фактички уништс буга])ски устав и на тај начии да одузму од народа сва срества, којима би се законитим путевима могао борити противу њпх. Тај снпрспп успех, који је обелсжсн стрељањем неколико ОФицира и масе бирача, посејао је такав страх међу сгановништвом, да је готово нсмогућан непоередан додир с њим. С једне стране овај страх, с д ]»угс етране нада у Русију, навсли су масу да за сада остане цасивна, не улазећи у актпвну борбу ирогиву омрзиуте владавине. А интелигешшја, која сс једино и бори, није ј имала нотребно оруђе за ову борбу. Оскудица орућа дошла је -отуда, што је но само била забрањена слобода штампе и јавних зборова, но је место 1 њих још преовладао страх да не искусе понова страшно дејство војиих илотуна, као на ирошлим изборима. Читатељн „М, Новина" јамачно Ке сс оећати да јо на прошлим изборима у Вугарској уцртрсбљена војена сила, те су многи бирачи билн поубијани. Поврх свега тога, вдади је иресудио номогао 37. члан изборнога закона, који је израдио сам Стамболов. По томе члаиу бирачки одбори тако су екдопљсни, да је свакој влади увск осигурана већина, само ако се одлучи и преиоручи своме бирачкОм одбору да кајишари с бирачким листама, т. ј. да опозиционе замењују владиним. Међу тим у садањих бугарских власника, Богу

хвала, било је и воље и јунаштва да се реше на такве поступкс. Оспм овога главнога узрока ностајали су и други узроци другога реда, као н. пр. то, што Русија ћути и не даје ни по чему познати, каква би била њсна нолитика у Бугарско.ј, кад би се повратиди службени односи измећу ње и Бугарске- Та околност нагони један део интелигенције да се уздржи од борбе нротиву данашње владе. јер не зна шта ће настати после. Трећи је разлог, убећење које влада код је дног дела бугарске интелигепције, да је свака уставна борба нротив данашњега стања у Бугарској бесмислена н босцељна. Четврти је разлог страх од одговорности за свирепу освсгу која ће непремсно настати но свршетку кризе и ко.ју нп једна влада неће бити у стању са свим спречити. Пеги је разлог мисао, да разрешење бугарске кризе носи на себи међународни карактер и зависи гогово више од великих јевропских сида, но п од саме Бугарске. То су по мом иахођсњу узро'ци Стамболовљеве „сјајне победе" на изборима у Бугарској. Права јс бесмислица мишљење „а1ан(1ап1"-ово п неких руских листова, као да су на исходе скупштинеких избора у Бугарској имали утицај и бирати, што их Порта дадс бугарским вдадикама у Македонији. То твр!>ење еамо сведочи да „84аи(1ап1" има рачуна, да садашње стање у Вугарској иреставља у ружпчастој боји, а руске новине нису још добро обавештене о правом стању ствари. У садашњом тренутку Бугарска је искључно заузета да изађе из ове угњетачке кризе, тако да су бсрати македонских владика прошлн и нс опажени, а још мање да су какав год утисак учинили на изборе, тим ире, што народ униеује у грех ову крпзу полавито г. Стамболову. Ссм тога сад има у Бугарској тако много људи, који су пострадади од Стамбодова, бпло физички , материја'дно нли морално, да је велико нитање, би ди они оставили Стамболова иа на миру и међу живима, баш и онда, кад би он како год сретно завршно садашЊу кризу. ПГго се тиче самих Македонаца, који живе у Бугарској, онп никад но ће ни за шхо опроститп Сгамболову убиство Нањице, крји јо, као што се зна, у посдедње време био ноглавица македонскога комитета за ослобођењс. Ја понављам, ма како да је чудно, мени се ипак веома допала ова Стамболовљева „сјајна иобода" наизборима, Јер v сваком зду има и по мадо добра: то је лекција коју здо даје

онима који га претрпе, а таква лекција дата је бугарској опозицији овом побсдом на изборима. ЈГекција се та састоји у томе, што имајући посла с владом која влада мимо устав, опозиција мора у својој борби нротиву таI кве вдаде и сама тражити срества за борбу изван устава. ,,Н(:аш1ап1 и , „Кеис Еген) Ргеззс" и сва њихна браћа и сестре могу певати г. Стамболову какве год хоће химне због ове победе, а разумни људп ипак ће вазда остати тога уверења, да у нолптици никад не треба заборављати ону Француску изреку: „ШгаМеп, сри пга 1с (Теппсг" ... Београд 10. септебра 1890. Д. Ризов. Сматрали смо за дужност да укажемо гостопримство назорпма јсдиога од угдедних бугарскпх опозиционара. Г. Ризова познајемо као часна, ноштена човека, као човека чијој се речи може веровати с тога и дајемо места овом његовом извешћу. ш •

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Распис награде. „Матица Српска" расписује из Фонда Јована ил. Наке С. Миклушког за г. 1891. ове награде и тражи да се за њнх напишу: 1. ова дела: 1. Рсман, драма или шаљива игра, приповетко или новсде из српског живота. — Награда од 50 до 500 Фор. Рок Нстров -дан 1891. 2. Књига за народ о заражљивим болестима.— Награда од 100 до 300 Фор. — Рок Пстров-дан 1891 • II. За саетавке за „Летопис": 1. Студпја, монограФија или раснрава из српске историје. 2. Студија или расправа о бројном, привредном кретању срнског народа. 3. Студија или раснрава из срнскс књижевности. 4. Земљопиена или етногра#ска расправа или путописи по српским крајсвпма и земљама. Награда је за сваку таку студију, расправу или монограФију од Г>0 до 150 Фор. према величини и вредности дела. Дела на расписане награде пе могу писци шиљати под својим именом, него ваља да означе дела своја каквнм нагписом иди знаком. Име, презиме, карактер н место где сганује писац ваља у особитом нисму написати; писмо

запечатити и обележити га оним нстим натписом или знаком. који је споља на самом делу. Само ће се она писма отворити, на којима је исги натпис нли знак који ее налази и на делим којима ее нанаграда досуди. Оетала ће ее нисма спалити. ИЗЕОД ИЗ ПРАВИЛА о управи класне лутрије Чд. 24. Овлашћени иродавац може бити српски држављанин, који ужива сва грађанска права, који на своје име води самостално радњу и који ужива добар углед у грађанству: који има нужну спрему за овај иосао и који је у стању да исиуни све ниже нронисане услове Чл. 29. За овл. продавца може бити посгављен само онај, којн узме у цељи нродаје најмање 25 целих срећака, Iодносно 200 осмина. Чл. 39. Ко затражи новдастицу на продају срећака, дужан је о томе да поднесе модбу управи кл. лутрије. У молби има тачно да наведе: а., своје име и Фирму: б., какву има радњу; од када ради и да ди му је Фирма протоколисана: в.. да ди има у радњи ортака јавних или тајних или деловођу, који рад1ву пуноважно заступа, и која еу та лпца: г., б ])0 ,ј срећака, који намерава да узме у цељи нродаје. Овој молби има да придожи по пода дииара од свакс нријављсне осмине срећке, на случај одустанка од своје молбе. Ономе, ко не постуни овако, не ће се молба узети у иоступак. Чл. 31. Управа кл. дутрпје позваће лице — Фирму — коме буде уважида модбу за повластицу на продају срећака, да положи ио чл. 38 и 40 прописаиу кауцију, најдаље на пет дана но пријему саонпггења, да му је молба уважена. Не подожи ли у одрећено време кауцпју, сматра се да је одустао од молбе и у томе случају губи право на суму ноложену на сдучај одустанка од те молбе. Чл. 32. При нолагању кауције дужан је дотични да да уиравн кд. дутрије изјаву но обрасцу. А. (види штамн. правила), коју ће код наддежнс власти потврдити. Не хтедне ли дати ту изјаву, сматра се да одустаје од молбе и ирема томе 1>е се ноступитн но чл. 31. Чл. 33. Чим онај, кога унрава кд.

ЗВЕР-ЧОВЕК гомаи Емила Золз препод с француског (87) И у њнх и у њихопих суссда, тих ситних чиновника што живе као навијен сахат, текао је живот опет јвднолико и мирно. Изгледало је да се није десидо ништа зло ии необично. Скандалозно убиство Гранмореново, које је начииило толико хуке, одлазило јс полагано у заборав. Говорило се само како суд није кадар да прона1)е убилца. -Још петнајест дана трајала је истрага, па је нстражни судија Денизе издао решења којим се пушта Јгабиш испод суђења, јер нротив њега нема никаких довољних доказа. И почс сс ироносити о цедој ствари једна необична гатка: Причало се да је то убиство морао

извршити некакав непознат уоилац, који се ннкако не може ухватити, некакав пустолов, што се појављује свуда и на сваком месту готово у један исти мах, што је починио сва убиства која су се десила, на га тек нестане као да у земљу пропадне, чим се иојаве полицајци. И опозиционарска штампа, раздражена у очи општих избора, готово беше нрестала ношаљивати се заједјвиво овнм басносдовним убилцем. Нритисак стране власти, насиља од етране преФвкта, даваху штампи сваки дан материјала за иападање. И тако су иовине престале писати о убиству председниковом; оно веК није занимало радозналост светине. Чак се није ни спомињало вшпе. IVбо и Северина беху се смнриди и за то што се срећно отклонила друта опасност која је претила да обори тестаменет председника Гранморена. Госпођа Бонова наговорила је својим саветима Лашнејеве да не дижу парницу против тестамента, јер би могао изићи скандал на видик, а нису ни сигурни како би се парница свршила. И тако су Рубовљеви иримили што им је завештано, постали су господари од Кроа-де-МоФра : њихова је и кућа и башта, а то је процењено на четрдесет хиљада

динара. Они су одмах наумили да иродаду ту кућу разврата и убиства, која их је тиштала као мора, у којој нису смели никако зано1 )Ити, бојећи се да им се прошлост не привиђа. Наумили су да је продаду сву онако с намештајем, ие оправнвши ништа у њој и не дирнувши ни у што. Али да је продају јавиом лицитацијом отишла би јевтино, јер слабо има купаца који би хтели да се повуку у ону самоћу. Тако они смислише да чекају док се нађе какав муштерија; обесише с лица велику крупну објаву, која се могла лако прочитати с возова што пролазе норед куће. Ова крупно нсписана објава на тој пустолиии за продају доликовала је оним пустим затвореним капцима и башти што бетне зарасла у коров. Рубо није хтео ни да завири у ту кућу, ни мимогред; Северина је свратила једном после подне. Дала је кл,учеве Мнзару н замолила га да покаже све, ако до1 )с какав купац. Г\о купи, могао би се уселити одмах, јер је било све нуно, па чак и рубље у орманима. (нАСТАВИПЕ СЕ.)