Мале новине

хутрије поставља за овд. продавца. | ше животињски но људски. Доктор

испуни све напред речене услове, вратиће му се подолгена сума „на случај одустанка од модбе," или ће му се ова сума урачунати у кауцнју. Управа кл. дутрије издаће му за тим уверење о иовластици на продају

Зарубов јамачно ће саоиштити ученом свету и друге иптересне податке ирикуиљене из ироматрања ове децо. Деца су била иначе добро негована, држана су чисто и добро су рањена. Суд је ослобомио г. Зарубова, осудив га

ерећака по обраецу Б. (види правила). ј само да мора децу о своме трошку За ово уверење дужан је овл. нрода-; издржаваи и васнитати. вац да прати таксу од 2 дин. Ово није први случај, да се код неИмена овл. нродавца обзнаниће се ; некога јавља овака радозналост, као у званичним новинама. {ово код г. Зарибува; ади до нађемо Онима ћак, којима молба не будс ; парњака г. Заробову иорамо се врауважена, вратиће управа кл. дутрије: тити у дадеку прошдосг. Херодот суму подожену ,,на случај одустанка ирича да је некакав мисирски Фараод молбе." онжедеознати какав је био нрвобитан Управа кл. лутрије не саопштава ј језик људски, те је тога ради узсо

два детета и дао их одхранити на некој високој кули. Чувари му рекоше да деца говоре скитеки и Фараоново љубопитство било је задовољено. Опит је Зарубовљев бездушан, али је збиља интересан.

СА ИЗБОРА Београд. У Београду су победили

никоме разлоге, због којих је молба одбијена. Чл. 38. На име кауције дужан је овл. нродавац ноложити: а, за сваку целу срећку 24 динара или за осмину срећке 3 динара, ако нолаже готов новац; б, ча сваку целу срећку 36 динара или за осмину срећке 4 1 / 2 динара, ако положи хартије од вредности. На кауцију, која се полаже у готовом новцу, уирава кд. лутрије неће радикали, као што смо то већ раније плаћати интерес. предвнђали. Изабрани су г. г. Н. ПаЧл. 40. > кауцију ће се примати шпК, п])едс. општине. Мил. Обркнежеу пуној номиналној вредности ове виК ковач, и Димитрије Ђирковић трхартиЈс: , г овап. Либерали су добиди само јсдног 1., српске жељезничке обвезнице Ш. А и В 2., срнско хипотекарне обвезнице. 3., сриске обвезнпце зајма на монопол дувана; 4., срнске обвезннце за откухс и експдоатацију држ. жедезница. 5., 3% српске лутријске обвезнпце

посланика и то по кодичнику — г. Јов. Авакумовића. Из унуграшњости имамо до сад ове извештаје: Ваљево. Владимир Ј. Тадић. председник оннггине и бив. иослаиик. Радикал. _ Зајечар. Стеван Неши11 трговац и ОД год. 1881; ј бивши посланик. Радикал. 6., српске лугријске обвезнице мо- Јагодина. Таса Ђикић трговац н ноиола дуваиа; б ив нослаиик Радикаж. 7., српска здатна рента од год. Нњажевац. Михајдо Н. Весединовић 1о84; и трговац. Радикал. 8., акције српске народне банке. Смедерезо. Максимовић добио 179. На свима хартијама од вредности, | Спасоје либерал 128, Прокашлосер 109 које се подоже у кауцију, морају бити пМарић напиедњак 19 гласова. Накнатекућп^ купони и талон. дни из бор. Чл. 79. Управа кл. лутрије издаје овл. продавцу срећке на јемство но ложене кауције. Овл. нродавац дужан је да положи ; новац за узете срећке свагда на два дана пред вучењем свакс класе и то: п 1> и ■ 24 динара за целу или 3 динара за Л У « т ? идел У ' те Ј ош как0 се Љ >" Т ' осмину срећке нуо! Кара ме што сам рекао да су и -т еп а , радикали цгчи од нанредњака. И (есам Чл. 60. Овл. продавац мора задр- * ' ■ 1 ■ Ј л -г 1 • 4/ начинио велики зшан, ]ад ме не био. латп од узетих срећака нахмање /г, а . • ■ Ј 1 Ј -- Али Ја згреншо, Ја и да иоправим:

ОДГОВОРИ — РАЗГОВОРИ Немате разлога. Љутнуо се г.

права прими на Један дан пред вучеем оне класе за коју б; Не прнмн ди нх угграва кд. лутриЈО ј

ево, Србинс брате, да рекнсм да сте

■ * - ■ ви напредњаци ]ачи. да рскнем чак да њем оне класе за коју буду глаеиде. , « •' Ј . ћете на изборима просто смлавити радикале, само ако ће та моја реч што

У одрођено време, играју за рачун дотичног ови. продавца. . - ^ .. _ ' л бога ми јсс ! И збиља г. Д. шта ј ли јо то вас могло толико дирнути, да ИЗ БЕЛА СВЕТА ми се чак јавно обраћате, па још оПрвобитан човек. Ове годинедо- наким тоном. вршена је у Берлину једна веома ин- ј Рокао сам дасурадикали,још сувишо тересна нарница. Руски лекар, познати тврд орах за напредњачке зубе", н да грОФ Зарубов, који се од подужег вре- ће радикална странка на изборима одмена настанно у Бердину као лечник, нети одсудну победу по целој Србији. биоје ово дана пред .судом за доста Па зар није тако V Ето, сутра кад Ч УД Н У ствар. На име: био је окрив-1 будете ово читали, исход избора биће љен да у своме дому држи скривену ј већ нознат, на сравните, јесам дн н.мао, децу, кој'у никуд не нушта. На суду | право кад сам ово рекао. се показало, да је тој деци одлазила 1 Али да, ви нризнајете н сами да ће само Једна глуво нема жена, која ихјрадикали победити, еамо што ведите Ј е П Р В0 дојила, а после, кад су већ ј да та нобеда неће долазити од њине поодрасла, она их хранила. Г. Зару- снаге већ од притиска, који ће употребов објаснио је нред судом да је он бити на изборима. Т Ј Двцу узео од веома сиротних ро Вога вам г. Д. метните руку на срце, дитеља и да му је намера била да над \ на ми рецнте нскрено, верујете дн у ово њнма нрави опите, какав је био нрво- што ведите или вам је то излетедо битан човек, погдавиго пак хтео је тек онако „ш Лег Ш(го Ло^ЧЗе&сМев." видети, какви инстизти код њих прео-1 Амана вам, зар би ви могли озбил,вла ј)УЈУ. Х гео је да нроматра што ће ј но тврдити, да би без притиска на изичн од овога створа што се зове чо- изборима радикали пропали, а нобеду век, кад његова душа буде оетављена I однеда оиозиција? сама себи, кад ни од кога не чује чо-! Вожо сачувај! Ствари стоје баш сувенчанске речи, кад ни од кога нема \ иротно вашем тврђењу. Да еу радида научи ништа што је људеко. кади којом њином срећом доиста биди '-трашан 0|| ит! | истински радикади и истинскн ноштеОва деца не гово]>е нн једно речи, ни сдободњаци, за ово доба од како .иуштаЈу неке гласове надик на даја- су иа вдади, да нису терали инзме, ње наса, а кад им се нринесе храна, да нису здостављали вас напредњаке, Р Н У на Њ У са жнво гињском хадаи- ! ваше добре и радинс људе да нису љивошћу. Покрети су им у огпите ви гониди из службе, они би данас би-

лн јачн но што су, а ви би биди још слабији. Пре свега уз радикале би нристали сви ватин средњи чиновници, људи којима треба хлеба, н који би за љубав оно мало службицс лако прсгорели да поткусе своје напредњаштво. Даље уз њих би прнстали сви умереннји слемснти ваши, иди ако ие би пошли за њима, онн би се бар нажљиво чували од сваке агитације и оштре опозиције и на радикалну умерсноет п трпљивост онн би одговорилн удвојеном и утројеном умереношћу и стрнљивошћу са своје стране. И ја бнх хтео да видим кога би од умеренијих н богатијнх нанредњака вн тада могли кренутн да вам по 3—4 нута лети у унутрашњост ради агитацнја и да трчи на биралиштс вукући I за собом што већу гомнлу! Не! нспартаЈ 'нчан, непристрастан радикадизам, радикализам широких груди, био би за вашу странку много онаенији, он би вас више расдабио, но што су то до данас могле учинити радикадне каменицо н радикалне хансане. То мора нризнаги сваки разборити посматрадац. Ади узмимо ствар и с друге страие. Јес, раднкали су вас гонидн и гоне вае —• али и да ннје тога гоњења, да ваши људн нису претриеди ни јсдну увреду, а камо дн штету — мнслите ли вн да би вам то много номогдо, да би с тога ваша странка бида тако моћна да чак и скупштинске изборне мегдане одноеи? Вожо сачувај ! Наравио, без гоњења вама би бнло лакшо но с гоњењем; али у иогдеду странкнне јачине, ви ту не би апсолутно ништа ућарили... Јес. радикали се сдуже каишарским доскочнцама и врше нзборнп притисак. Али све то, гоњење опозиције, и притисак на изборима, еве су то саме безумне и махните мере залутале власничке обости. Ни јодно одтих средстава нијс било потребно раднкалишу па да победи, и он ј'с слободно и комотно могао изаћи у изборну борбу без евију тих марнФетлука, н, верујте, он би вас тада нобедио још лепше, још досгојније н сјајније но што )1е то сада бити. Да, радикално опозиционо доба није било тако давно, да га со више не сећате. Памтите ди даклс како су вас онда рлдикали трипут узастонце тукли на изборима; трипут узастопцс бирали једне те једне носданике у пркос цсјес владе и власти, која је бпла у вашим рукама (можда јсдинствен нример у парламентарној историји). И кад је све то тако, што ее онда срдите на ме? Шта сам ја рекао тако страшно ? Утврдио сам један ч>акт; епоменуо сам о 6 дана раније оно, што ће се десити 5—6 дана доцније и то је еве! Својим нреким мерама радикади вам по чиетој и непороЧној глупости евојој дају новода, да се изговарате на нритисак-; а међутим без икаква нритиека и без икаквих доекочица могло се — управо морадо ее доћи до ових истих рсзултата. Наравио, у агитационој борби допуштено вам је гоеподине Д. да нредставл.ате ствари друкчије : али, кад се разговарамо ми на двоје на троје, божијом номоћу обј)азовани људи. онда немојте бар нама причати Маркове конаке, бајаги, ви би нанредњацп чак могли однети нзборне нобеде, да вас враг му баби није омео евојим нритиеком ироклетн ради ;ализам. Но у вашем нисму има још једно интересно место. Њиме се у главноме веди то, како ирво „нма некпх", а после „има многих" који држе, да је оно што је изашдо у „Малим Новинамаау чланку „Питања и одговори" пиеано у две иаморе, да се радикалци ономену на слогу и да сс напредњаци пред народом ОФарбају као људи, који стоје са бившим краљем У дослуху.

Кад сам ово прочитао, од срца сам се насмејао; а еада могу рећи толико: Баш су ђаволи ти „неки" и ти „многн"! Како они то погодише, да је мени главна намера била, да радикаде ономенем на слогу, јер „радикална зграда нуца на све стране"... Јест ,ј 'ест; пуца, и јацркох од страха, да се зграда како не сруши и да но затриа моје драге, моје нежне нри]'атеље ; мога слаткога Светозара Ми лосављевића (назите! нос да вам не отпадне)!); мога благодарнога Ђају, ко.ји се тако нлеменито захвалио, што сам га увео у главни одбор и направио радикалом мога нежнога н доброга Нику Пашнћа, којн се данас тако захвално сећа, прошлости — јсс, за њима и за осталим њиним друшгвом мене срце пуче, а док они мене засипљу камењем, ја, по Хриетовој науци, враћам им хлоб у место камена и јесу фифик ти Бидедови „неки" и „многи". А сад још једно, Господине Д. Узели сте сва зла, што су се десила за последње две године. — Свако интересније и грозније убиство обележидц сте као нолитичко ; узели сте да је извршено над нанредњацима, иа ете онда изврнули ствар, нрименили све те случајеве на радикаде, створили тиме једну збиља језаву слнку, па ме онда ппгате: Како би изгледала ствар, да ее све то деси е радикадима ? Ах, господинс Д! — Ваша је слика доиста страшна! Мрачна, ужасна, крвава је слика то. И вн питате, шта бн било с радикалном странком?; како би изгдедада њена бројна величина?; гкако би стајадо с њеннм гдасачима. — кад би се њој десило то, што ви нанизасте, као да со деспло напрсдњацима? Ваша ј 'е сдика мрачна, — али, ако вам је бидо до тога, да истакнете сдику што крвавију и ужасннју, онда нистс имали потрсбе да сс упуштаге у поезију, довољно је било, да се зауставите на крају 1883 године и да ногледате јаву. Ове ваше смишљене, изпоетизиране слике далеко су изостале иза онс ужасне јаво, кој'у смо гледалн те несретне године ! Ах, Госнодине Д! — Ви питате, шта би било с радикадизмом, да му се деси сво оно, што му ви набрајате? А ја вам на то велим: Њему се десило нешто много страшнпјс; десило му се нешто много ужасније, но што ваша уобразиља може само и замисдити. — А шта је носле свега тога бнло — то -;вц исто тако добро знате као и ја. Груба Физичка сида угушила је глас народни и сломила израз скунштинске већине; утврђен је насилнички режим, али он је издурао јсдва ј 'едва годину дана, на је онда нао, раеуо се, да се можда никад впше не подигне. На крају још један савст Госиодине Д! Кад год је реч о свирепетвима у Србији, онда станите увек пред 1883 годину. Тек, кад нађете да је што и од ње грозније, онда само можете с разлогом говорити о грозотама. 0. ТЕЛЕГРАМ Алексинац, Изабран радикал кандид, Милун. - Трифунац добио 46. гласова. ТЕЛЕГРАЖИ Веч. Краљ румунски и иринц •Рсрдинан отпутонали су из 1>еча за Букурешт. Цирит\)ад. Јуне је дават ручак у палати Илдиз у иочаст војводе Лајхтеибершког, који јс био дмапут примљен у аудијенцији код Султана. Лодитички кругови не приписују посети војноде Лајхтенбершког никакву политичку вредност .