Мале новине

вас, нс останнтс за ово дужни кра-1 гујевчанима. Иозивају гостс да им дођу ; из цсле Орбије, а њих, ни једнога на ; станици да госте дочска: шта да ра-; дим сад овдс ? Никад нисам био у ј Крагујевцу н не знам куд да се мак-1 нем " Говорећи ово, мој познаник дрх-; тао је од зиме, јср беше хладно јутро. И ја сам се чудио, шта да радим;! имао сам тежак сандук, а не беше Ј никога да га нонесе. И моји београдски нознаиици нмали су такође коФере. Настану савстовања: једни су били за то да се чекају кола, други привикаше: „хајдемо пешке". Нађемо једног момка те напрти сандуке, па онда хајд псшке у варош. Али ту је тек било муке. Крагујевац је још снавао, чаршија сва затворена; на улици' никога сем по неколико шегрта и ио која баба — чисте улице. Унутисмо се гостноници „Такову" у нади, да ћемо ту ,наћи стан, али нред гостионицом сретосмо госте, који су у истој намери ту долазили, на се сад враћају — Стана иема. Куда ћемо ? Нас 5 — 6 београђана пођемо уз чершију. Неки привикаше: „хајдмо код Шишка." Хајде и код Шишка, али нема стана ни тамо. Уиитамо у „Касини";нема ни у Касини. Носач сандука понуди нас ј код некаква Цинцарина. Остали су се устезали, но ја приметим: хајде бар сандуке тамо да оставимо. Присташе — кад тамо нсма стана ни тамо. Шга ћемо сад ? Неко у шали иредложи да станемо на сред нута, иа да вичемо из свег грла гостољубиве крагујевчане да нас нриие у стан. Други додаде: „Не то, на то не би се нико јавио, но да иовичемо упали се Крагујевац, да види е онда :;ако би по- ■ трчали." Кад се видох на оваквој невољи викнем момку са сандуком да окрене уз чаршију — те се упутим кући г. проте Милоја Варјактаровнћа, старога ј иријатеља, чији ми је дом вазда отворен, а устезао сам се отићи само с тога, што сам рачунао да тамо могу наћи већ кога од „Одјековаца". Стигнем тамо и затекнем укућане ј тек на уетајању. Приме ме срдачно и ту чујем да нам је у сусеетвуј ту и г. министар, код г. Пере Вуковића. Ту чујем још да су јуче (7. Сент.) крагујевчани, па н многи сељаци, скоро цео дан чекали воз из Веограда ; спремљена је бнла музика и велики дочек — чскало се и у всче до неко доба, иа кад није било никога, људи се разишли. Мени су у шали; говорили: „Каква су то ваша београдска госиодска носда да ноћу путујетс! | Вогме ми јПаланчани не градимо од

дана ноћ и од ноћи дан. Дању се пу- у Ници. Спомсник се састоји изогро у рубрици „Принослапо" нека своја тује и ради, и ми |смо вас дању че- многа подножја од камена, на коме ; еаопштења о „Маломе Листу", коме, се уздиже Гарибалдијева слика, изре- је до јуче бно уредник. зана у карарском мрамору. Слика пре Између осталога ту сс тврди и то, славља талијанског родољуба у њего-, да се „Мали Лист" нашао увређен, вом обичном, нознатном оделу: широка што му нова радња „Лувр" није хтекошуља, везена вратна марама, велике ла дати свој велики оглае, који је цинеле и нгарок огртач. Држање му дала свима осталим листовима. Услед је енергично, леву руку држи на бал- тога реши се у редакцији „Малога чаку од сабље са стиснутом десном; Листа" да се газда „Лувра" уцени и песницом и истуреном ногом наиред.: оглоби и та се „онерација" и изврши, Пред подножјем налази сс алегор- на начин као што то већ раде еличне ска слика која представља Француску.ј протуве у Европи. : и Италију, где једна другој пружају И ако је „Мали Лист" целокуиннм руку над колевком Гарибалдином, коју својим држањем давао разлога да се представља детенце тек од неколико о њему може свашта мислити, ми одана. нет за то нисмо могли одмах повероНов лист. У Пешти ће у скоро по ? а ™1 тв р1,ењу '• Ђорђевића. Оитужба чети да излази нов лист иод уред -|Ј с била и сувише тешка и ми Јавно ником г. Вакера, чиновника кашау- ј 110 »васмо ; М. Лист- да се сам изјаени ! одербершке железнице. Тај ће се лист 0 сгва Р и ! иоглавито занимати трговином и нроме- Мест0 , да одгово 1 ,и на "остављено том, који се врши Дунавом и инте- 1Штање > |е р л ", ства Р текла , шт0 ресоваће се за све трговачке ствари и Р и ' 1а г " -&орђевпћ, „М. Лист" ћути подунавских зсмаља. ! ка0 задиве|1 0 и 1 )авом питањ У5 нит Р°" мо])и, нит говори и речи о томе коЗакрпљена застава. Идилски одно- лико је узео новаца газди од „Лувра", шаји владају у зачадно-аФриканској ! и за што му је то узео и је ли збицрначкој републици Либерији. Не дав- ља , вршио гадне револверске уцене; но дошао јс у монровиско нристанпш- В ећ сс пустио у лађарске грдње, ка| те један норвешкн ратни брод, који кве нећете чути ни у дорћолским је ноздравио заставу републичку с 21 ј блудничким домовима најниже врсте. метком. Наравно, да је нредседник мо-; Овако понашање, ово бежање од рао одговориги на ову учтивост, али дужнога одгово]>а, ова бссомучна ха

кали, а ноћу се, брате, снава." То је био одговор на мој ирекор, што никога од крагујевчана није било на станици да дочекају госте. Посде чујем да су неки и били, па отпшли с онима што су изашли први, Кад сам се ја одвојио и упутио г. протиној кући, остало моје друштво из Београда вратило се опет доле низ чаршију и тако су морали ходати, горе доде: док не сване, те не нађу но кога познаника. Тако смо „дочекани" у Крагујевцу. Збиља, кад сравнимо ово с дочеком у Шаицу — Крагујевац се нема чиме хвадити. Можда до крагујевчана и није кривица. Чудно је само како ее није могло нреко тедеграФа сазнати кад подази воз из Веограда, на да се то свету раније јави и да се не чека читав дан у залуд, Но сваки је почетак тежак. Друти пут ће, верујемо, и крагујевчани боље ствар удесити.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Гром убио петорицу. Из Винковаца јављају да су 20. нр. м. на нољу, хиљаду корака од села Градишта, среза винковачког, радили 6 лица. Око 3 сах. по подне указа сс на небу један облачак — једини, на иначе сасвим ведром небу. Реченим особама паде у очп овај густи, црни облачић и ночеше се смејати, велећи; ето, задутале овце. Од једном се нодиже одуј, из мадога облака севаху муње, а киша се спусти. Сељаци побегоше под трешњу, која беше близу гробља, где су, и ако скроз мокри, опет терали шаду с облачићем. Али сад од ј едном севну и гром тресну у трешњу, срушивши је на земљу. Кад се врсме разгалило, светина дође трешњи и нод њом нађе свих шест особа. Две су особе биле мртве , међу њима старац од 70 година, трећа јеумрла докјош није дошла нри свести; друге су двс са свим сатрвене , хнестом нак раденику сдомљена је нога.

се никако није могла наћи норвешка

мадска грдња утврђују Факт да је-

застава. С тога је нослао у шведско 1; М. Лист" доисга ухваћен у здочину. норвсшки консулат, да му се на „пола ! Према томс остала штампа и читасахата" узајми застава. Али када су; дачка нублика знаће одмах шга јој

ову заставу сравниди с оном на бро ду, иоказало се, да нису равне, него се на овој застави морају скратити угдовн. То бн учиЕБено и застава истакнута у знак отпоздрава. — После тога требало се одазвати пуцањем из топова, али гле јада! — црви изели ко-

ваља чннити снрам ове новинарске харамије. Међу тим ми чекамо још јсдан извештај отомрачуну, па ћемо со још једном, и то нослсдњи пут вратити, на разматрање овс наказе. ■ :

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Гарибалдина статуа. Ово дана довршена је у Француској статуа чувенога талпјанског јунака и родољуба Гарибалдије. Статују је радио француски сдикорезац Делоај, статуа ће до године у мессцу Јуну бити нодигнута

лица тоновска. Ну се ииак номогоше ; — како се најбоље могдо. Подигоше } СМЕСИЦЕ два тоиа, тс их наместишс мсђу ко- _ косове палме и нодупреше камењем, Напо „ еон ј не бсшс баш всдики носле чега је нуцњава, по међународ- љ у(5 итељ нозоришта, и ако му један нвм пронисима, отночета. Кад Је каш- ад н . гјбољнх ири ј атсља беше глумац ње шведско-норвешки консул дооио Л јуд^јјн трагичар Талма). Једиога дана своју заставу, она ,|е била јако ошЈ е д авада се Н р 8Става у двору. Приичеви, ћена. Али, обзирући се на јадно-! ма р Шаш д ВО раии и дворске госнође новчано стање ренубдике, хтео јс давали су једну шаљиву игру . И сама оист натраг нримити, нод условом ј • ц арИ ц а ЈозеФИна учесгвовала у томе дасемораЈу пришити одрезани углови., хотећи обрадовати цар а, ( ко ј и , узгред Пошто је таква дозвола дооивена, су- д уди ре , 1СН0 _ ни ј е баш високо ценио ируга нредседнн™ Џонсона^ оаиа ,е ј д рамски таденат ево ј е суируге) на | је н тајно научиласвоју улогу. Кад би у вече на престави, сви су били ту, само цара не беше нигде. Завеса се диже. У тренутку када сс царица иојавила зачу се јако звнждање, на општи Утврђен Факт. Г. М. М. Ђорђенић; страх и унронашћење евију отмеиих печатао је у нашем листу у 250 бр. 1 гледалапа, Пошто јс .ТозеФина св]>шила

својеручно закрпила одрезане крне ■ ОДГОВОРИ - РАЗГОВОРИ

ЗВЕР-ЧОВЕК роман Емила Золе превод с француског

(88)

И тако се Рубовљеви нису више ни за што б])инули. Дани су пролаавди. Кућу су нггјзад продааи, новце дади нод ннтерес, све је ншло не може бити боље. Рекао би човек, да нису ни помишљали да се кад год селе из свога стана с три одељка: нмали су триезарију, и:ј које се излазило одмах у ходник; десно им беше сиаваћа соба, доста пространа; лево куј"на, са свим мала и мрачна. Баш према њиховим прозорима беше се издигао кров од станице, покривен цинком, те им 'заклањаше изглед, као год зид хансански. Место да их то једи као некада. сад их је то чисто смиривало, осећали су бескрајан одмор, мнј) што их кјхмш

и опоравља. Карем нису виђали суседе, нису гледали једнако пред собом шпијуне, који би хтели завирити код њих; кад настане пролеће, нису се више жалили да их гуши врућина, да нм засењава очи блегата ње онога цинка ирема сунцу. Носле онога страховитога потреса, што их је два читава месеца држао у непрестаној трзавици, били су срећни у овој садагањој глувој самоћи. Нису марили ни да се макну, срећни су били гато не морају страховати ни бринути се. Никад Рубо није био овако тачан, овако савестан у својој служби као сад. Кад дође његово дежурање, он сиђе у пет сахати доле на ке, па тек у десет попне се горе да доручкује; у једанаест сиђе опет, па ради до пет сахати у вече, пуних једанаест сахати проведе у послу. Кад дежура ноћу, ради од пет сахати у вече до пет 7 ЈГФУ, чак не доспе да изиђе горе на вечеру, него вечера у сројој канцеларнји. И он је вршио ту тешку службу задовољно, чисто је уживао у свом послу, терао је до ситница, хтео еве да види, спе да уради: налазио је у том раду заборав, почео је онет живети укараним. обичним животом. А ('енерина онет готово једнако сама, ио недељу дана не ниди се с ш, осим

на доручку и ручку. Она се сад живо латила кућевнога рада. До сад биЈ,обично села па везла, није марила пословати нигата ио кући; то је радила тетка СЈимона од девет сахати до по дне. Али сад кад се већ смирила, кад је била сигурна да ће ту остати, почела је и она чистити, успремати. Није хтела никако сести, док свуда не завири и не процуња. У осталом и Северина и Рубо били су са свим спокојни. Кад остану кагато на само при ручку или ноћу кад легну заједно, нису никад спомињали убиство. Сматрали су да је то »е^ свршена, заборављена ствар. Нарочито ;је Северина била врло спокојна. Она се опет пролењи, опет остави кућевни посао тетки Симони, као девојка^ која је само за Фине радове иглом. почела неки голем вез, иокривач за тако велики да га није могла сврга је жива. Устајала је доста доцк^ 1 бегае гаго је остајала сама у~' спавл »иваху је доласци и, по њима је знала колш као да гледа у сахат

% V +* V

(на О т А*.