Мале новине

нрви свој говор, понови се то звиждање још јаче. Неколико оФидира плану љутито, али се брзо етишаше, кадаје Наподеон. изједне мале ложе нзашав, викну напозорницу: „То је царски рђаво играно!" — Идућега дана, када је Наполеонпо обичајусвом, ирисуствовао тоалети евоје жене, иоведе се разговор о јучерашњој престави. -- „Шта би сте хтели" смејаше се Јозе®ина „бнла сам на позорници, а на њој морају човека или извиждати или му нљескати!" — „Немојте се срдити," одговори цар ^Мислио сам, кад царица може бити глумица, може нриродно, и Нанодеон бити онај што звижди!" 0 једном смешном разбојништву, јављају енглеске новине из Рима: ,,Касно ноћу враћао се неки честити Енглез својој кући улицом „\та Сои<1оШ." Једном проће уза њ једаи странац; Енгкез сумњајући, потражи свој сахат — а.ш га ие нађе! Брже боље потрчи за разбојником вичући: „Дај сахат овамо!" Сумњиви странац трчао је што је боље могао гргом „Иа г //а (Н 8ра«'иа" према квириналу. Ту га је Енглез достигао. сгранац му даде сахат и побеже. Поносећи се отаџбином својом и самим собом враћао се Енглез својој гостионици — где је на своје велико чудо и изнепађење оиазио, да је његов сахат на столу, на којем га је, одлазећи, оставио. Следећега су дана јавиле новине, да је нскакав јак разбојник напао на једног Француза и отео му сахат. ~^*ЛЛЛ1\ГО\Ј\РЈ\№Г^^ ША/1Д И ЗАБАВА Уредништво је добило из Ужица иисио које више доносимо уверсни да ће пасмејати и наше читатеље, онако исто елатко, као што је и нас насмејало. Г. Перп ТодоровчИу уреднику „Мадих Новина" г. Перо ! Молик вас одштампајте у вашем цсњеном листу „малим новинама" ово што сл.едује; шати Ку вам. Што јо тајно нека је и јавно. Цар целе васелене има жел.у јавлти свима царевима иемаљским да оглашује мир. У противном случају, ако би који од аемал,ских царева нарушио мир, потписаи и.ма силу казнити га онако како зна, а тоје код потпмсатог тајна. Нотпиеати је све урсдио ио целој васеленој онако како је од Бога научсн био. Силне по•екидао са столица, а ниште нопео на н.их. Од сад ће и с царевима тако ноетупати т. ј. неке свргнути с преетола, а неке на ново лоставиги. И онда ће бити нова земл>а и ново небо. 1. Августа 1890. год. у Ужицу. Јест цар Богом постављени над целом васеленом Михајло В. Басић. из Ужица с. р. Ја сам онај, којн сам враху Мнлапу изнудио оставку и поелао па поклоњење у Св. Је-

русали*; што сам довео радакале да в.тада,)у; што сам Бизмарку изнудио оставку; шго сам Русији уступио ону земљу, из које еу силни Турци 1885. год. бев обзира побегли, и остале уступке учинио; што сам пуцао на бугарског кнеза, што сам му иалату порушие; што сам Ма1)аре убрзио, што сам Франц ЈозеФа иовратио од рђаве намере; што сам многе тајне вемаљеке открио; што еам митронолита Миха: јнла довео и поставмо, што сам напредшаке и либерале разбисгрио да ноштенијк мисле; што ј сам радикалнма кварио р1>аве намере и отворио I нм очи да боље виде! И шта још мислите да ј могу учинити и кавва добра. Кад је Србија у највећем вапају бма, онда сам ја увждео пр»паст, да Шваба хоће Србију да зграби, учинио сам потрес и оне Турке Руеији предао, па кад је Русија напред корачила, ПЈваба је то прозрео и анао је да ће Рус бравити Србију, на је устукнуо. Тако је било; за,плашило га руско нанредовање. Дал ви радикали чујете како ја вичем одовуд; радикали држите се, не дајте се варати, ј то сам неколико пута викао, . па и сад велим ! држите с«, недајте се, ако вас је мало, јаћу н оне из гробова подићи нек вас је више. То | није код мене нз мржње, да сам ја противан напредњацима и либералима, ја не могу њима да докажем да и њима тако исто желнм вао и радикалима. Јер је србинова будућност општа ствар. Шта мислмте ви радикали за Краља Милана, ! ако ви сумљате у њега, ја баш ни мало. (Благо њему! — Уред.), Милан је врло искрен и нрави рвдод.уб српски био и оетаје, и треба да знате I да је он будући цар, насљедник Силног цара Душана, али србима се то слабо може намеј тути, јер су у нроклетству од Косова, док н> ј би скииули маску проклетства, једином слогом и вером у свога владаоца. Замисли те ви где ј је могао домаКин би-ги непријате .ђ својој нући, ј већ да су че.т,ад и»кварена, да се мора дома(,жн ратосн.Ђати и евога живота и окренути ма на коју страну да себи нрибежиште н спаса тражи. Таква је идеја Милавова била. Вашз *о1)е радикали у почетку као незнатне у политнци ниеу верне биле, неки у клинац неки у нлочу; то је Шваби врло мило било, како ће рибе ловнти, и чинио је шта је хтео. Јесу ли то нацредњаци криви били ? Нису у почетку идеје полнтичне, но су они дотле наопако почелн чинити, ношто су окусили од забрањеног нлода, — наполеона и дуката, па су и против самог Милана раднли, јер Милан, док је имао чинио је, па. зар ее ми Срби ие треба друкче да рачунамо но као један нроклет народ. Само • једина слога може проклететво скинути. У осталом имао би још много писати, све од 1882. год, на овамо, али би ми требало један месец дана и дању и иоћу да говорим, па да ; да све кажем од најмања па до највећа добра, зла ј шта се мотало по Србији, и што се тиче будућности, Сам« је, србину слога победа над I адом. Г о р њ и. Не снремајте мн више отрова, сит сам. За мене нема на земл.и отрова, топова и путнака ие бојим се; јер су моји гоцови већи у •блацима и држим их свакад на „Зготовс." Имао би да опишем и о божанственим тајнама многа чуда, као куд се човек дева кад умре, као и то како сам 1,аволе једне ноћн крстио, како најстарији 1,аво побеже да га нс крстим, а да сам и њега крстио не бн сада л.уди. на земл.н завађали се но мора бити да онај велики демон зава1)а опег људе; но ако ми падпе шака крсти ћу га. Гордост но може знати о тајнама божества, но само тишина ума и трнлење са борбом страстн човечије иа онда да се кажс о глубима богатствз нити се затајити нс може од разума божијкг.

КЊИЖЕВНО СТ Изашлаје 2-га књигаекида Чеде Поповића. Цена је 1 динар. Издање књижаре Св. Саве С. М. Сте®ановића. ТЕЛЕГРАМИ 14. септембра. Жопдоп Неки листови јављају | да ће се руски велики кнез пре-! столонаследник у децембру зару-; чити с грчкомкњегињицом Маријом. Ри.м. Око 230 сенатора и иосланика већ су пристали на позив да присуствују на банкету, који ће се 8. ид. мес. давати у Флоренцији у част министру Криспију. У својој беседи Криспи ће говорити о спољној политици и о финасијама. Преговори англо-италијански почеће се по повратку ин- ј глеског посланика лорда ДиФрена.! Шербург. ИреФект је посетио ! аустро-угарску ескадру и био дочекан с 13 топовска метка. Поморским властима издата је заповесг да ескадру дочекају срдачно. Француска ескадра дошла је јуттос и с аустриском ескадром измењала уобичајне топовске поздраве. Берлин „КеЈсћзапгеЈ^к" јавља ио поузданим вестима да ће нова американска царинска тариФа ступити у живот 15. октобра најдаље. Лисабон. Лнст „Секуло" јавља | из Коембра да је било сукоба измећу полицнје и једне гомиле од 2000 људи. Двојица из гомиле и један жандарм рањени су. Мир је повраћен. Мартено Ферао доћн ће у суботу или у недељу у Лисабон и краљ ће га одмах прнмити. Петроград. „Ново Време" дознаје да ће се ускоро састати нарочита комнсија од ииших чиновника и губернатора оних јгубернија у којима Јсврејн имају право становања, да уреде јеврејско питање. Ова комисија испнтаће пред-

лог прошле комисиЈе, којој је био председник гроФ Пален, а нрстрешће тако исто и нитање о крчмљењу алкохолних пића. У опште претрешће се питање о торбарењу и трговини коју воде јевреји у ј *ужним и западним покрајинама. Лондон. Рајтеров бнро дознаје да један енглески ратни брод, што је стајао код Занзибара, добио наредбу, да иде у Вити да испита Кинцела и његова друштва. Атина. Рајтеров биро јавља да се тврди, да ће заручење грчке принцезе Марије са руским великим књазом престолонаследником бити извршено ванредно нри доласку царевићевом у Атину. Ефилернја јавља скорашње заручење грчкога принца Ђорђа с другом ћерком војводе од Шатра. — Војводаи војвоткиња од Шпарте посетиће Инглеску посде краљева повратка. Париз. Хавасова агенција јавља из Атнне: Венчању принца Ђорђа и венчање принцезе Марије наилази на велике тешкоће с гледишта православља и у питању о вери деце што се роде у тии браковима. Ову вест треба примитисрезервом. Службеникругови ћуте каозаливени. Повратак краљев унеће више светлостн у ову ствар.

ш

Нова књига Изашла је из штамне важна, нова и интересна књига мшдонскн сшши отворено нисмо редакцији руеко-еаавјанскога календара за 1890 год. написао: Јован Драгашевић. Цена 50 пара дин. Може се добити у Балканији, у штампарији „Смиљево" у књижарпицн г. А. Пурића и код нродаваца „М. Новина. Поруџбнне из унутрашњости унућивати „С миљеву". (Јамо за готов иовац.

М<то11 Негшапп^асћареИе, Ј, Б0П1ЕТ & С' е бпссеззеигв 31—33, ШЈЕ ВОШОБ, а РАВ18 Крст почасне легије 1888. Четири златне медаље, светска париска изложба 1889. СПЕЦШАЛИТЕТ ПАРНИХ МАХИНА

ПАРНЕ МАХИНЕ хоризснталне полусталне. Кааан с новраћап.ом пламена с 1 или 2 цилиидра од 4 до 100 коњожих снага.

ПАРНЕ МАХИНЕ вертикалне п о л уоталн е од 1 до 20 коњских спага

ПАРНЕ МАХИНЕ хоризонталне сталне с 1 или 2 цилиндра од 3 до 250 коњских снага

ОАА акова старе шљиво »>\ вицо, дееето-годишњс |

Тиажхт СЕ 2000 1 ката на непоимам на продају. Коме треба кретно имање на нрво место. нек се обрати на мене у 1. ; ЈЈ мање сс налазц близу беоМилановац. , . ТанасиЈе Милановић 1 града бдижа швешћа да Ј еад " 1 апаШЈс шИЛапиоИ п

690

трговац из Горљег Милановца. 12. 14. 16.

миниетрацијалиета „заштита

699

1—3

Мојој доброј и непрежаљеној суирузи МАРШИ данаКу седмодневни парастое у Нонедеоник 17. о. м. у В 1 /^ часова ире поднс у ж>:шесенској дркви. Умољавају се пријатељи и иознаниди да до1)у и ирисуствују у овом тужном иомену. Београд 16. септембра 1890. г. Ожалошћени еупруг: Алек. С. ШилиЂ 688— 1 —-2 телеграФ. у пензији,