Мале новине

Устајала је и гола и боса. и бса. оружја и без џсбане, и увек се јуначки борила и увек је иобеђивала, а носле тих победа остајада онет бсн ичега и аадовољавала се с оно мало иусте славе, што ће гусле оиевати дрногорско јунаштво и испричати, како су се борили за једну исту ствар, за коју су ратонали њихна бра11а Москови — а све у здравље цара москокскога. Оно, што је српско племе чинило, ио могућству-ј за Русе, то никад нису чинили Бугари; ннсу чинили ни налик на то п онет, кад је у последњеу руско-турском рату дошао тренутак да побсдоносно руско оружје пресуђује, шта ће добитИ Бугари, а шта ? 'рби,-! 'уси великодушно одрезаше Бугарској више од поло!?ине балканског полустрва, а својој савезнпди Србији | мал' не отеше и оно што је сама била извојевала и нагнаше је да мора трчатп Аустрији. њу да моли и од ње чаштите да тражи. Но да осташшо то, лровиЈјењо је Русију за ову њену неправедну наклоноет Бугарима, на рачук Срба, довољно казнило, н Бугарскаје таман платпла Русији оно што је оВа од Србије била заслужила. Лли да виднмо како с нама н Русика стоји сад. Данас се Руен јавно кају и жале, што су помагали Бугаре и градилн велику Бугарску на рачун Србије. Цело руско др^упхтво признаје да ее огрешило пред Србијом н исказује споју готоиост да се поправн. Угледни руски државниди, као н1то јс н. нр. дипломата и писад Татгаичеб, предлажу чак да се Бугарска унганти н да се раздели међу Србе и Грке. Татишчев вели, да требе дати страховити пример, да на Балкану нншта не може опстати, шта хоће да се држи у нркос Руеије п да ради протнву ње. Други не нду тако далеко, алн сви вичу на Бугаре и, у колико с једне стране њих осуђују и на-

иадаЈу, толико с друге стране нас хвале, уздижу и исказују нам своје симиатиЈС. Тако иде на речима, али на делу као да излази са свим обратно. Дога^ај с Комаровљевом картом свима је познат. Не давно опет читали смо извештај, да су нека добротворна руска друштва за бугарске школе у Македонији жртиовала 25.000 рубаља. А нознато је да Руеи, и нреко свога носланика у Цариграду и преко својнх консула у Македонији, чине многе и неоцењене услуге Буга рима и то баш у њихном заузимању бко иобутаривања срдских крајева у Македонији. Па кад Руси толико раде за Бугаре, на које су срдити и кивни, онда можете мислити, шта тек раде за нас Србе, којима еу толико наклоњени. Ми нисмо имали прилике да загледамо у спискове друштва „Ов. Саве", да пребројимо његове чланове и његове нрилоге из Русије. Али то мора бити нешто величанствено, ту јамачно све иде на хиљаде, и ирилозн из Русије, јамачно су такав богат иавор за друштво „Св. Саве", да сваке године можемо подићн по десетак школа по Македоннји, од самих руских прилога. Ох, горка иронијо! Јес, требало би онако да буде као штб горе рекосмо, али на жалост онако није. Јава је грозна, јер ако смо добро обавештени, друштво „Св. Саве" немау Русији ни једнога Члана и нема из Русије ни једнога гроша прихода. Док има дареисљивих људи из свију надија, има Мемаца, Франдуза,- нма чак и далских Шведа,' који су друштву „Св. Саве" дарежљиво нружили по хиљаде динара — амо велика и моћна православна Руспја нема ништа за назнега Св. Саву. Ми ннтамо овде друштво „СвСаве" да ли је оио са своје стране учинило све што је иотребно, да и из Руеије дођу прилози; да ли је писало коме треба; да ли

су чињени кораци код руских до тротворних друштава, да се сете и нашег сиротног и патриотског друшгва. М ако је све то чиње но, онда како да објаснимо Факт, тај жалосни Факт, да су наша северна браћа тако хладна, тако ледено хладна сирам иашега Св. Саве. Јес, како то да разумемо ? Ми бисмо на ово нихање радо чули одговор од свију разборитих људи, који о овоме мисле, а нонаЈире од наше браће 1 Ј уса, како они разумеју и како они правдају оваЈ свој иоступакУ >1 да ли је то баш празна случајност, што су браћа Руси овако хладни бан1 спрам нашега Ов. Саве V

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТЖ Глаеови. Из кругова који^могу бити добро обавехитени о овој етвари, јуие еу пронесенн ио вароши гдасови о не кој мннитарскоЈ седншга, којајебида и иије била иди удраво, која је требала да будс, а није била. На име ирича се, да је бив. Краљ Милан јуче нозвао себи у двор сву госноду министре н да је захтевао да ИОД ЉсГОВШ! 11рСДСеДНИЖТВ0Л1 држе лшнистареку седницу, у коЈој би се воћадо о некнм важниЈим дневним иитањима, у којим Кра.в Мидан сматра ди Јо дично ааинтересован као ногдавнца Дома Обреновића. Министри су, всдс, одбиди да држе седницу иод нредседнпштвом бив. Краља, усдед чега јс дошдо до оштрих речи с обе етранс. Мн ову веет саоиштавамо с резервом, а иостараћсмо се да дознамо што бдиже о етвари. * гост. Нознати нријатељ нашсга народа «. Филии Ла 1'енотијер од Ферари додази у цетак у Београд, где иамерава ировеети некодико дана. Опрдчеиа поеета. Ово дана десио се ј једаи немио, догађај о комс ћемо овде коју ироговорнти, ма да нам оваки разговори ннсу ни мадо миди. Ноетојц давнашши обииај, кад вдададац неко време осуствуЈО из евоје нрестонице, иа се .. нута врати. онда му обичио оддази на иодвореше ногдавар цркве, да га иоздрави добродо-

шдицом, да му честита ерећан иовратак, у опште, да му укаже иажњу, која вда,1,аоцу прииада. Митроподнт Михајдо држао ее тога реда и као обично. учинио јејј и еад нри повратку Његовога Ведичаиства Кра .Ба Адекеандра у Београд. Митронодит, дакде, седне у кода и упути се двору. Дође на једну кагшју етража не нушта: оде на другу — ни ту не даду нродаз; изненађсн овим поступцима, Митроподит није могао ни помисдити, да ће њему, коме је вазда био сдободан приступ у двору, еада бити забрањен удазак. Нареди кочијашу, дакде, да потера на жандармску канију. Ту га заиста п нропуете. ади кад етиже иред дворац, пред г. Митронодита изађе ађутаит и замоди ди причека, да га пријаве. Мадо за тим ађутант се врати и рече, да г. Митро подит извини, ади да га Краљ не чоже сад иримити, но ако г. Митроиолит има баш каква ирешна носла и жели свакако да види Краља, онда нека изводи иотражити аудијснцију редовнцм нутем. На ово г. Митрополит седне у кола и врати се. 11 Гта се десидо '? Госнодин Митроиолит ннјс ни нријав.киван Његовом Бедичанству Краљу Адександру, нсго бнв. краљу Мидаиу, који је и издао оваквс наредбе. Шта ово значи? Ништа друго до то, да се бив. краљ Мидан неиадлежно утиснуо између Љеговога Всличанства Краља Алсксандра, с једне и поглавара ернске цркве, с друге стране, и да се при томе нонашао тако, да то ионашање можо бити новод несугдасицама измећу светскога и духовнога иајвишега ауторита у зсмљи. Напомињући овде сам тај ®акт, ми задржавамо нраво да се на исту ствар вратимо доцније у иарочитом чланку.

Злоупотреба. Неки новчани заводи у Србији као да бодуЈ - у од исте бодести. Не давно злоуиотреба у карановачкој задрузи, а сад знатна здоупотрсба у београдској кредитно.ј банци! Мидер, чиновник ове банке, здоуиотрсбио је новерсњс, којо је имао и направпо знатан деФИцит, од нреко 40000 дннаоп. Здоунотреба је откривена ономад. Варалица је уханшен. Ади цсла ствар у овој крађн нијс још иотиуно објашњсна. Изгдеда да је Милср имао још и јаких еаучасника. Ми ћемо се иоташо обавестити о овој ствари и нроговорићемо о свему опширније. Услсд овог догађаја, банка је како чујемо, обуставила ссконтовање меница. ПОДЛИСТАК ХГБАВ& Г0ДИН& (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОЕА)

ИОБЕЈХЕЖИО Пера Тодоровиђ

(144)

Док еам Ј *а полако корачао, вукући окове, чух како за мном одјекну комаида: „Поврви кола натраг , терај у општинску кућу." Мене ово днрну. Знани, издвајају ме од целога друштва; зиачи, ја једини остајем у начелству. Ово треба нешто да значи. Шта — лако је погодити : ја ћу бити стрељан. Пролазећи кроз авли ју, видох како сирам начелсЉа стоЈ - е два мала брдека топа, наперена на зграду начелства, крај њихје ходао стражар. Мислио сам се шта ли ово може да значи, тнта ће ова два топа? Одговор

је био: јамачно за случај ако бн сс побунили апссници. Ироведоше ме кроз дуг, доста мрачан ходник и уведоше ме у мали ррричак. Ту ме оставише , не говорећи ни речп ; јврата се замном затворише. 1АаНох се у малеиом собичку 1'де су пећ и један гвоздеии војнички кревет били сав иамештај. Патос у собици бпо је сав испрекаи мастилом јасно се видело како је неки госиодии ћата истресао неро и као што сам доцнгце дозцар , овде је била пријавница. (Јобица је имала један прозор заграђен гвозденим коленикама, а гледао је управо на трг (пијацу) зајечарски. Сваки хапсеник кад се нађе у затвору прва му је бригада нрегледа пажљиво своју хапсану. И ово сс врши чисто као по неком нагону; то раде сви простн као н образовани људи — у осталом ствар је и н|)иродна: интересује се човек да види где ||С проводити остале дане. Тако узмем п ја разгледати моју „кућу необичну" и прво тнто сам опазио било је то, да је н]>е мене у овој собици становао човек, кога су одавде извели на губилиште. „Леп почетак" помислим у себи; то је био наш радикални првак на томе крају, на-

родни командир С т а н о ј е Д и н и ћ ухваћен, одвучен , он је овде боравио два три дана до осуде и на зиду крај ирозора оставио је спомен овога краткога боравка, записаб је дан кад јс оеу])вн на смрт, но нечнја рука је то после брисала, тако да се једва могло прочитати. Остао је још један траг — постеља у кревету. Та се постеља састојала из сламњаче, једнога ћебета за нј)0стирање и једног пебета за покривање. Како је оеуђеник лежао, оставио је на сламњачи удољицу, улокнуту постељу — вндело се да су мисли биле његове на другој страни, те није помишл>ао да намешта постељу иод собом. То сам се доцннје уверио и сам на себи; понекад је нролазило ио 3—4 дана, а мени ни на памет није падало да поправим и наместим оно мало вајне постеље. Је шна ствар која ме је одмах обрадовала било је то, што лрозор од ове собице гледа на трг. После београдског затвора где се није видела ни чула жива душа по читаве недеље, ово је била права благодет, и ја сам се још и унапред радовао како ће ми брзо пролазити време гледајућн шаренило на зајечарском тргу. (Наставиђе се)