Мале новине
цонс кемај. Ово дело. чијп је излазак још ра-
Призредна И трговинска Србија ~ се створи странка чстрдссет девете Рсд ирестава до недо .1 .е ОиКо овакав: 1^а ЈзегЈлс ссошлинјпо сј соттсгсГа1с . годинс ? Ја најодлучннје изјављујем, Чемртак 20: Насхедншс. — Ову је књигу нанисао и издао на, да је та тврдња неистинита. Ни од Субота 22. Марија Стјуартова француском језику, нрошле годнне, г. вас, ни од кога другога, нпти ми је Недо.т,а 23: Гвоздева Образина. Рене Мпље бив. Француски посланпк I онда, нити икад од пакта од 1867 г. гоеподин Михајло Димтријт^, члан Проу Београду. У њој се излажс наше нуђено, да сс ствара странка четрде- тићеве позорипше дружине, гоетоваће у четцелокупно нривредно стање и наши 1 сет девете године. С иријатељским вртак и у е.>'боту,.као „Шиигл" и „Мортимер". трговинскн односи, како спољни тако поздравом. Турин, 23. сентембра 1890. ј<ИМ ј» п унутрашњи и ноказује како се Кошут Лајош". може, п једно и друго, унапредити у КЊИЗККВНОСТ данашњс време, када нас железница -^♦♦♦®»веже еа јегејеким морем. Историја турске царевине наниДа бн ову важну књигу могла има- СМЕСИЦЕ са0 Станлој-Лен-Иул. С енглескога нрети и срнска публика, нредузео је г. _ вео Чед. Мијатовић. Штамна Д. ВаЈеврсм Гудовић б.ш. мшшетар, да је д во је невиних. У државном затвору лож "' ,:1 ]!иш - 189 °- На обичној осје на срнски _ језик превсдс, но до- ЈеФерсону беху затворсна два црн- мшга > " 4(3 ст Р ана (Ио с Р"ском обичају зволи г. Миљеја и као што смо из- ца Самбо и Помцеј. Нрви је био оеувештени оиће са преводом кроз кра- ђ ен на пет година робије за то што . ... тко време готов, па ће се књига по је украо коња; други је нак бно осуђен ии Јс објављен нознвом на нретплату гом штампаги. ј ^бог убнства на двадосет година ро- ^ Ј е У глс Д ал0 света и српска књиОву књигу топло преноручујемо бпје. Чувени Харизон бно је гувернер жевност обогаћена јсдном лепом нринашим нривредницима и трговцима. те , области, али тек од скора. Једном новом - Рад г - МиЈатовићвв заслужује — дођс да прсглсда државнс затворе теје, свдк 5 хвалЈ и оиће користан с многих многе робове запиткнвао са нгга су сграна. Лспомирљиви непријатељи у ИЗ СРПСЕОГ СВЕТА осуђени. Кад је Самбо.ч питао штаје прошлосги, нама и 1у]»цима, као да — скривио, одговори му овај,- да је зат- е УЧ е,1 ° Д а С0 .У будућности као наВчи!в"ни и полољубиви Соби Моо- в0 1 )еи за то, што је нашао једно уже. I Р°Д И .иаслонимо Јодан на други и да вриједни и родољуоиам орои М01 ■Ј.,.,.,.,«,... (Ч , т0 , 10Рта »овопо- 1 У иекреноЈ заЈедници потражимо чврст тарци поднгнули су пок. ЛеонтиЈу 1 а- 1}Ј>ернср> сс > жни го досга невсро - • Ј 1 V жгловићу митнонолнту лоетојан епо- ватно, адга јс инак то оило у стиари, оољу оудуииосг, .• гомс зо.ш д^ловићЈ мигропрлпгЈ, ДОСГОЈЛН сно чабовавио т тода ла јс жењ У пишта толико нс иомаже као мсник. Спомсинк јс нзрадио чувени н само јв оамоо лаооравио дадом длдс - и0 , га .твањс « и-папт . честитн вајар г. Иван Рендић. Ми са 1 кр Ч ем*конопца био завезан З едаи кОЊ. . нознавање У Ч>™»Ј мглосгн; ноносом бслежимо дело дичних Мостарац, већим варошима Боснс и Херцсговине Ј е затворен само зато штоЈе ноза]мно иоијатеч ство Томе ће ио-мпћп счуже на у Г лсл ц вајтбио се ла (•.'• пет д° ла р а од ј е дн° га познвника. И. ње 11 прчигељс хво. 1оме ће нОмоћи сл>жс на јглсд и радуЈемо се, да с. . 1 к истинит алн Помпе! ■ ова г - МиЈатовићева књига и ми Је У мостарекоЈ цркви подиже спомсник. овде ш.шо }..рок иснпшј , алн иомпсј : ппепонучујемо свпској читпач :изр&ђен од првог хрватског уметника мишљаше да јс излишно да кажс Г Г • ^ ПУ 2.ш а на вочно сномињање, да нод њимс! всрнеру, да јс свога „познаника мО- - • * ночивају кости онога митроиолита, р ао Нс1<0 - Ш1;0 иута . ударити, пре но Изашао 1*е т штампс 15 и 16 боој кога )с напо-1 шао точико пснити н шт0 му ЈО оваЈ узаЈМИО нет долара и пао јс из шгампс 1.0. 10. ороЈ Ј иа р од " нл0 1°лико ценити и ј ,■ ^ ' казпваги ла ^е тчј! ,Д> оса неке Виле",■ коју у СараЈвву уиоштовати. Слава му, а и Мостарцима! Д а Ј е не иохреОно казиваги, да Је та| ! } • н т Кашиковић
о И ово поЈгокубпво ' Ка д јо гувернер исто нитањс управио тако У за Ј мн 9, иознаваље доноеи узајамово родољуоиво • !Гомпеш ожговопио мг је ова'1 ла н0 поштоВање, а из узајмног поштогараца, који свим но- и на помпеЈл, одЈоворпо мл јс ојвј . да учат-шно монепечр Кгч„„,. тт 10 за*ворен само зато што Јв нозашпо е_>за]амно новерсње, золижс-
„Б. В.'
Овај
ИЗ БЕЛ А СВЕ.ТА
„познаник" при носледњсм ударцу да., , скоро за тим из пуке пакости умро.. ваљан0 ур °ђснн српски књижевни лист ваљало бн да држи свака ериска кућа, Тирвн. Рошамбо прнча врло интере- ј општина и школа, јер је нун и нрепун сан иример о оиггрини погледа Фран- родољубивих несмица, чланака, белецуског маршала и војсковође Тиреиа. жака, иародних умотворина. нутописа — Осуђзн због многожвнства. Пред битци код Нердлингена, у тридесе- ц иодобнога, што јс ио српски народ новосадским судбеним солом била је тогодишњем рату, победу су^ добнлн у Босни и Херцоговинп управо од прошле суботе коначна расправа про- ф ранцузц, ма да је већ за њих битка ои- нресудна зна ,г аја. тив Тнрннгер Михаља, столара п0 за- ! д а но готову изгубљена. Битку ј.е одлу- Ми ће мо овда онда доносити на нату, због тога што има трп живе ' ш0 1ирен. Ма да јс ! ирен одвраћао углед но нешто и за наше читатеље, а жене са којима се венчао. Против о- од иапада на царсвиискЈ војску, ииак сада нзноснмо овај занимљив суд мајвога Тнрннгера се лане породпла сумња . Ј е Конде, војсковођа тога одел.еља муна о човеку, по владици Дијонида је убио овде жену овдашњег јед- ф ранцуске војске, ненријатеља иапао. нисију: ног конштаблера, те је услед тога за- аЈШ се морао на скоро новј ћи с всли- МАЈЗИУН 0 ЧОВЈЕКУ. творсн. Међутим сс у току истраге ким гј битцима. ЈиренЈенецресЈгано сце дознало, да Тирингер има три жнвс иок р е те ненријатеља иратио својим со- О во ни-ги је наиисао какав научежеие и пошто се за тим није могло к °лским ногледом: иајсдан иуг зано- њак нашег до б а . ннти је нак прочини с које стране сумња због убиства веди да сс ненриЈатељ нанадне, ма да тан0 друштву каквог филолошког жене, због којс јо Тирингер новучен. м УЈ е Б°п де змповедио д а шгитп новла- пди ф ПЛОСОВСКО р 3 бор а Н его га јо јеу пстражни затвор, иотврдптн, то је 'шње од Нердлингена. Кад су га њсгови даи ма ј мун изустио у једној великој државнн тужилац повукао тужбу због 1 °фицирп ономенули на заповеет, узвн- ску11ЈПТИ ^ и сви ј у живОтиња.' Па кад убпства и Тирингер буде оптужен КН У° Ј е Ј) нак " лахо. »лапред, 10- 11И ј есм0 до сада ни са какве Д ру ге због многоженства. Први нуг се ожс-, снодо ' напред, не гуоимО ни Једно! нио 1870 г. у Вацу еа девојком Вар- тренутка, на Јуриш ! НенриЈатељски варом Хо1жом и то му јо унраво и 80 ђ м0 Р а да ј® па0 ) Ј е Р Ч војс-ка не законита жена. Пошто је пак Тирин-Ј' шни ' шта троба да чини! Французи гер због неког злочина био оеуђен на ; нанадну неиријатсља п царсвинска војдве годинс затвора, то он издржав \ ска буде до ноге нотучена. затвор, нијо ее више враћао жени Лоиља јс Јпрен својим соколовим него је отишао у Сегедин, где се 1879 очима ,шде0 истину. Непријатсљски ђе године ноново ожени са Маријом Те не р ал Мереи бно је ногинуо ! рек, но ни с њом није дуго жнвео, него Добар еавет. Ђснијални маћарски ' '.'/ј'.' ,0Ш , на Ј ав " је оставио и тумарнуо у свет, пееник Пстсфи . којн иикад пијс имао Н к 1 Н и ' да101 РЈКописа сгдвило " - г „ + . п 4. ' 1 ее питање: да ли 1е све итто 1е човшк д< # 5 11ови Сад > т >' "^ 0 ин ка " иоваца, хтоде јодном нрећи нреко неко ^ оиисујући себс фи З ично и толичке у калвинску всру и венча се реке, али како немађаше ни парс то и стш^го и беспристрасно наса трсћом женом Валог Ју.шшком. (,а пече скелару: Пршашљу иревсзите ме 1 ■ 1 нисао. лшоги су говорници узели пи■свима женама овима изродио 10 и децу. цреко: новаца немам да вам дам. али • . • Ј 1 л •' 1 1, 1 1 гп 1 „ 1ечио д свију њих прослављсни маганап — Приликом коначне расправе, 1ирин- вам могу дати добар савст. Скелар •' • . . . 1 * • Ј . 1 тврдио )с: да |е у одношајима с ђу гер јс признао сво три својс жене, наЈзад нристаде, ношто га оваЈ уво- < е ј ја 4 т важни Ј х „ 0ТЈ / В . којо су биле нрисутне, само Је рекао, раваше да јс његов савет драгоцен и ноети И ' * а И с _ да ј0 он другоЈ жсни казао, да )с о- превезе несника на ону страну. Када , ™ 0 тој животини го!п ожењен и да се она ипак венчала с су стигли на другу обалу, куцну Пс- * '* , ' V. ' ' •' њим. Све три жене су сложне биле; тофи скелара но рамсну и шапну му: в ' НЈВ Ј ек - 1 °р кл и з<го)на од у мржњн нрема овом варалици мужу. Немојтс и с другим чинити као сам- аоа 1аса И0С ^°Ј ала Ј е Ј , '' ди * 01а кога је суд због двоструке бпгамије, иом, јср тада нећете никад моћи за- 1 1-1 111,1 а кад иа Ј 0 А ли ".з ■' лЈкава « 1.1-1 •> л.исица нопе сс на говорнички овено §. &о1. алинсЈи .5., осудно на шсст служити ништа с кашом скелом и ре- ' 1 „„„„„„ •' * 1 жуљак и стадс говорити овако: година затвора. кав то удали се орзо.
друге стране ни чули, ни чнтали што о човјеку, осим што је сам човјек о себн говорио и нанисао, онда нс !.е бити згорега, да разаберемо шга и бесловосна животиња о нама људима мисли? :!= У јсдној јавној и нотиуној животињској ејсдници — по сводочанству
тки говор могао успалнти егоистичне ! страсти ирисутних, јер ријеч „иајоштроумнији" иодбадала је осетљивост и чаетољубље свију; но инак сваки члан угушивпга евоје самољубље за љубав домовинс— био је онда у моди и међу животињама патриотизам изабрали су једногласно мајмуна за раФерента и за то што Ј*е његов оргаинзам нешто сродан с човечјем — и због неких других ирироднпх му лукавштина, којима јс могао дубоко ироникнути у предстојеће питање и олакшати ријешење његово. По што ј'с нрилично врсмена нротекло иза тога, роФеренаг мајмун поневнш со на ј*сдну приличну смокву, која им је служила као говорничко мјссто, изговорпо је ово: Белештована господо и браћо! Човјок ,је животиња бијеле, црне, црвене, или бакреие и лсуте маети, расељана но свима крајевпма земаљске новршине, ; готово свуда жнви, на исти на шн казуЈући своЈ *е мисли говором. Чссто уиотребљава он евој говор, да п,говори добро или да рекне рђаве ствари, да говори разне бесједе. Некима од људи плаћа се да говоре, некима нак да шуте. Говором иеки нрисиле своје слушаоце да се смију, неки пак натјерају им сузе на очи; више нута туже и бацају у затвор оне, који говоре, али ђакад ц оне, који неће да говоре. Има мејј >у људима и таких, који нп сами не разумиЈ'у пгга говоре и тих је највише. Човјек осим говора има и ту особнну, да звиждн као т. ј. као змија, да нјева као славуј, да виче као наун, да риче као во и да кулуче као тукац. За то све таке људе плаћају малоумнији од њих, који се нпјесу могли развити у овакој всш тини. Човјек ј'е створсн да сгоји уснравно, но ипак изглода да му оваки положај задаје муке, јер он лежи, сјсди креће се, савија се, спушта се горе и доље и то ионајвише онда када му није никаква нужда. Кољена п ноге своје, које су само за ходање, он употребљава заразне друге сврхешто га веееле. На прнмјср богаташи и газдс да газе евоје вијсрне слуге: слуге нак да се ритају на исе, као на њих њихови госнодари. Други пак иаучили су да крсћу ноге своје и савијају тамо амо кољена, на будући да тијело пде куд ноге пођу, постиглн су неко. вјештачко ходање нанријед и натраг, лијево и деено и скачу сад на ову, еад на ону ногу; и то се вјежбање, који они зову танц, рачуна код њихкаоважна с т р а н а вае иитања: али у ствари служи им оно на задовољство нских других сграсти. Сјсм тога многи играчи, а понајвише играчице, угануле су и игри евоје ноге, те оетадоше до живота шепаве — други нак због многог нграња добили еу јехтику или другу какг.у смртопосну болсст, те тако се евалише нрерано у гроб, то сад вишс не екачу никако. (свгннГик се). -
Одговори Уреднишгва
Писгло Иашутово Полоњију. Усљед распре, која се водп у странци крајњс левице иа угареком сабору, добио је Ј'еза Полон>и као одговор на своје једно нисмо, од Кошута овај ,Поштовани
жул,ак и стаде говорити Браћо и другови! Мјеето да узалуд разбијамо своје главе око рјешавања толико важног питања. нреддажем да се наложи најоштроумнијем од нас, као реФеренту, који пошто најприје Нов комад .,Душап и , трагсдцја у пст чинова испиха и нроучи, свестрано рочену
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
одговор: . „иоштованн г. поеланиче: 0 д м. Цветика, не може се иредстадљати 22. животињу „човЈека," као што Је ои Прнмио сам ваше цењено нисмо, у и 23. ов. мее. као што је «бјавл,сно Не може , т. ј *. чбвјек иснитује и нроучава све коме ме иозивате да се изјасним, да се 'Јфедвтављати због- тога, н ~ ■ .< која свира у народном поз .1° истина > да с т° ми ви нриликом се Ј не М( 4 у конад лањског пзлета у Ј урин нудили, да службу у догор.
због тога, што је војна музика часнс тдановс, велештованог збора, па .зоришту и без коЈе 1 ' отшпла на војну онда зготови и изнесс нам резултат својих посматрања. И ако је тај кра-
Оа више страна добнли смо'питање, за што је г. ДокиК смењен с дужности, коју је од више годш.а отнравл.ао код Његовога Величанства Крал.а, Како с надлежне стране немамо апсолутно никаквих извешћа о томе, то не можемо ништа позитивно ни рс1,и. Можемо казати само у опште онолико, колико се према нриликама може судити. Сва је, дакле ирилика, да крад, отац налази да је г. Докић и суви шс радикалан, да може и даље остати као гувернер краљев. Тако изгледа по свему.