Мале новине

Г. ДокиК на шалу одговори шалом. - Ннсам ја бсгунац, Господару, бсгунац сте вн, ви сте побегли с престола. -— Јес, тако је то! Хоће он чак и у двору да ми води политику — иродужи бив. Краљ корети г. Докића, чинећи се и невешт његовој ааједљивој примедби о бегању с престола. — Чак се нашао човек да ми саветује како ја треба да идем из Србије. Г. Докик не сачека да бив. Краљ доврши; он га пресече: — Јес, саветовао сам вас, и оиет вам саветујем. Иви и краљица треба даидете из земље и да оставите ово на миру. Ја сам вам то саветовао као искрен пријатељ и не бојим се да вам то опет поновим.... Разговор је вођен и даље, али, на жалост, наш ижвештач није био у ноложају да нам и даљи ток исприча.

Вратио се. г. Др. Ђорђе Јованови!! нроФесор вел. школе вратио се са свога нутовања. ■:>, '• '•!: Висока путница. Данас (иегак), у 9' часова ире подне, приспео је у Београд експрес оријеит и« Беча. Настаници, у Краљсву навиљону, беше бив. Крал, Милан, у ђеноралској униФорми, са својим ађутантом. капетаном Рашићем. Дочфкали су госпођу Вајтовицу домаћицу енглеско!' амбаеадера из Цариграда. Госнођа Вајтовица, обучена у путнички ог]»тач, вскочила ,је из воза и поздравила се с бив. Крал.си, који ју је, пољубио у руку и одвео у навиљон. С њима јс ушао и нерсиски носланик, који тим возом путује. У последњем тренутку, пре него што је воз имао да нође, одлучио се бив. Краљ Милан, да прати г-ђу Вајтовицу, ако смо добро извсштени. до Лапова. Испод руке са г-ђом Вајтовицом ушао је бив. Краљ Мнлнн у воз, који је, са неколико минута закашњен, нро дужио пут дал.е. ДОМАЂЕ ВЕСТИ. Прослава. Грађани оггштине варваринске ирославиће осамдесето-годишњицу ове славне битке и иобеде која је одржана на варваринском пољу 1810. год. Прослава ће се држати у Варварину 24. септембра ове године, на дан Светог Првовенчаног Краља.

Одбор за привређивање ове прос лаве веома би ее зарадовао, кад би га ношговано грађанство, што већомиосетом удостојило. Нрилози за подизањс сноменика нримају се са захвалношћу. На Крстов дан 1890 год. Варварин О,.;бојо*.) *.) Најближа жсл>еаничка станица: Сталаћ.

ГЛАС ИЗ НАРОДА У 223. и 224. бр. нашега листа доиели смо интересне белешчице од наших нријатеља из унутрашњости. Како јтакве белешчице много доприносе бол>ем нознавању нагаега народа, то свраћамо особиту нажњу наших штованих читатеља на ове интересне с етвари, а наше пријатељс пак молимо да нам но могућству шпљу из своје околине оваке податке. Овде доносимо неколико таквнх бележака, као продужење из броја 223 и 224. 7. Жекска слава. У ии једној општиии у Темнићу тачније не доносе жене децу на нелцовање, но у ДоњоКрчинској. Кад власт јави, да лекар долази да пелцује децу, све се жене стеку код каФанс. Ретко која да не дође, — само она, која је болесна. И лекар једва чека, да оде у таку он штину, где ће затећи све као што треба. Пре подне је са нелцовањем готово и жене све оетану на ручак у каФани. Лепо се поређају за столовима; кметови им служе вина, ракије и „сваке ђаконије". Кад која жена хоће да. наздравн другарици између осталога каже: „пека су сретне богиње; у здрављу да се ириме!" Пошто су тачне, то могу послужити као нример осталима. Сав трошак учињсн у каФанн плаћа онштина. 8. Служе за данак. У оиштини б-ској видео сам, како председник узима енромашније људе, да одслуже данак. Он нх погађамесечно. Годишње може да одслуже данак 120—140 људи. Ово је за похвалу од једног председнпка, који даје нрилике, да и еиромашнији могу на време измирити оно, што су држави дужни. Само бн требало да се припази, какве људе узима у службу- Не треба узетп у службу оног човека, да чува натролу, ко.јије всћ за крађу осуђиван био: или узети кога за шумара, а он је већ осу^ ђиван био за горосечу, и т. д. 9. Нокош жалк пила. Имали смо петла и кокошку од малог соја. Женка је носила јаја и разлегла ее. Нттје

много извела — само два пилета. Чувала их је добро. 6. Јула ове године беше јој линсало једно пиле; а и друго не беше нонајбоље. Око мртвог пилета, квочка је ненрестано трчкарада, кљуцала га и дизала у кљуну. За тим га је остављала и ишла до жнвог пилета и поново се враћала ка мртвоме. То је чинила све дотле, док нисмо уклонилн ниле са оног места. Она се још неколико пута враћала на оно место на кад је видела, да пилета нема, престала је долазити. 10. Удавио се за 15 пара дин. 15. Септембра нође Св. Јов. у Параћин. Морао је да пређе нреко Мораве, али ннје хтео да се иревезе на скели, не1 го да нрстера два нрасета да нренливају, а он да прсгази, те тако нигата ј да не илати. Скелеџија му је говорио. !да је тамо дубока вода, и, да се не : шали, да гази; — он то није хтео да послугаа, већ је учинио онако, како је хтсо. Дошао је већ близу краја, али наједаннут нропадне у дубину, избије на површину воде два нут и нестане | га — нотоне. Још су двојица за њим . газили. И они нису емеди да га ваде, јер ниеу знали да плпвају. Скелеџије ј еу равнодушно гледали, како се дави ; човек,

и нису хтели у помоћ да му притеку. Овај пример нека послужи онима, који хоће да газс воду, само да би уштедили скеларину. 12. Дошао из ропства. Чуо еам, да јје неки војник дошао у Велу-Воду, 5 који је за време срнско-бугарског раI та био заробљен. Он вели: да тамо има још Срба заробљених; њих су | иродали Бугари у Азију, где су и уI гакопљени. Дал.е нрича: да ће кроз неки дан ићи лично Краљу, да му јави све гато зна о заробл.еним српским војницима. Ово бележнм као глас, који се чује, :а да ли је бага овако у ствари, то ћу сс кроз неки дан известнти и о томе онгаирније јавити. К. II.

тво свуда нагиње радикализму, или | се, бар, свуда да од радикалних буј кача заводити. Сељашгво у Србији, | које води мадо образовано свештенство, налази се највећим делом својим : у табору раднкалне странке. Наравно, да за то немају засдуге радикалцн, колико њихова опозиција, која је влај дала и управљала земљом тако, да је народ готово био изгубио веру у себе п у своју будућност. Невоље лоше администрације умножида је несрећна међународна и економна полптика. За владе либерала и нанредњака надала је Србија из једнога потигичкога неуснеха у други, док сусе земаљске Финанеије несрећним ратовима и лакоумним опсрацпјама све то већма растројавале. Под крај напредњачке владе, Србија је већ бидадотде доспела, да је туђи капитад као полип био обузео њезин и економски и политички јЛдашт. Реакцнја је уелед тога настала \Ј%нроду , била је са свим природна и оправдана. Пред њом морао је и Краљ Милан узмакнути, да сачува пресго своме сину." За тим говоре о томе, како су поступнли радикали кад су већ дошли на власт. „Она је (т. ј, радикалиа странка), доченавши се анеодутне власги исту и радикалним начином извргаивала, сатирући обе, њој противне, сгранке, нарочито наиредњачку. Радикадна вла: да у Србији посвеДочила је стару ис1 тину, да јс радикализам ансолутна негација либерализма. Од иочетка радикалне владе у Србији до данас, у| жива слободу и грађанску и полиЈ тичку само онај, који нсиоведа ради-

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Скупштински избори. „Народне Но вине", орган хрватске владе, донеле су у свомс 225. броју повећи уводни чланак о изборима у Србији. Због његове ннтересности, ми га, ево доносимо у неким важнијим одломцима. ,,Сгановништво Србије вигае је него трима чствртинама сељачко. Сељаш-

| тежње. Према томе ће сваки знати: шга ваља јдржатн од хваљене радикалнс слободе, под којом су у петак објављени скупштински избори у ј Србији". 0 разбојништвима и неДелима иод овом владом говоре: „Угледна члана напредне странке, који се усудио радити ироти радикалцем, они су нросто устрнјелили". Ј'оворећи о хрваткој опозицији која |хвали и уздиже победуЈ радикалне странке, ири изборима, „Народне Нодине" веле: „Бива само но начелу „ТоШ еисћ ВгиЛег", шго листови наше онозиције : иевају химне описаној изборној слој боди у Србији. Како смо ономадне јсиомеиули, од новијега времена и „0!)2ог" и „А^гашег Та§МаЛ" занливали су на већу славу д-ра. Анте Старчевића и младих Чеха, струјом радикалном. Ми бисмо при том само жедели знати, шта ће госн. Ристић мпсдити о

ПОДЛИСТ АК КРВ1В1 ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА. РОБ«

и0бележи0 Пера Тодоровић

(145)

Ово је М)иља била срећна околност, јер иначе, како сам био сам, а у оваком грозном положају, где се сваки час очекује смртна пресуда, човек би могао излудети у току од оне три недеље што се ту борави. Ми смо стигли у Зајечар 9. новембра, дакле у доба кад је с туд отиочела већ у велвко. С тога хтео, не хтео, морало се мислити и на пећ. Моја се пећ ложила с поља и то је за ме била већ немила околност. У напред сам знао да ћу

трпети зиму, што се после и обистинило. Већ први дан почео је наопако — све до пред ноћ седео сам у хладној соби. Рекао сам напред. да смо отишли у Зајечар око 10 час пре подне. Како су ме тада закључали у моју собицу, па све до три часа ио подне нико ми не дође да ме обиће или да што понуди за јело. Чуо сам у ходнику — куда су водила врата из моје собе —- војнике где разговарају, звецкају оружјем, ходају. Чуо оам од времена на време нечији глас где војнике муштра, псује, саветује и познао сам да је то неки старешина. По гласнијем разговору и слободнијем доказивању познало се каасуд судије изашле из суда. Чуло се како војнике дозивају да им поделе ручак и како они хитају са својим мањеркама - ст:е сам то ја слушао из моје собипе и на све го морао сам ћутатп. Чекао сам да ме се надлежни сами сете. Око 4 часа но нодне врата се иа мојој соби нагло отворише. Како сам седео на кревету, подигнем само главу да видим ко је, У собу уђе средовечан човек покрупнија састава, пуне, црне браге, с каракте-

ристичним очима. По одећи видело се да је ОФицир, али тај војнички изглед кварио му је некакав огроман шал, обмотан око врата. Човек уђе н још с врата хукну и уздахну, као оно што чине веома уморнн људи. У руци је држао кључеве, којима је откључао моју собу, и већ по томе ја познадох да је ово мој хапСанџија. Непознати ОФИцир назва бога. Отпоздравим га. Он извади сахат, загледа га и рече: — Истина, већ је доцне, нс верујем да Ј)С се што и наћи, али ако хоћете што да поручите за ручак, дајте паре. Пружим му динар. Преврћући новац на длану, он узе причати како је у механи све хрђаво, а скуио, алп човек нема куд, и мора се задовољити оним што се добије. Проговорисмо још две три речи, па он оде. Тек после читава сахата врата се оиет отворише, војник донесе негато мало хладна јела, а отоичњи г. ОФицир рече да се и то једва добило. (Настлвние се)