Мале новине

пријатељу „Оћгоги" који њога, његова начела и његову етранку, радикалцем за вољу, без зазора изневјерујс. При завршетку тога чданка „Народне Новине" веле: „Непросвећена, незадовољна, и е правом незадовољна српска маса дигла је срнске радикалце на своја рамена. Кад та маса једном види, да се је у својим надама преварила, она ће радпкалну господу исто тако са својих рамена стрести, као што је либералну и напредњачку нритисла о зид. Тада ће, буде ли ерпски народ имао ј среће, доћи време, да се у Србији из најбољих, најврснијих елемената до- 1 садашњих трију странака устроји странка са свим нова, странка, која се неће поводити за неистинитим Фразама радикализма, либерализма и на-! предњаштва, која неће терати особних ни себичних послова, него ће у истини биги срнска народна сгранка, која ће не само знатп, шго хоће него и што и како јој ваља радити, да оно што хоће, и ностигне. Још само неколико „разочарања", као што су бида она. што их је Србија у носледње време доживела на нољу спољне политике, пак ће се духови у Србији са свим растрезнити, те сложно ноћи нутем, на којсм се будућност земље може стално обезбедити" ИгаеХрват Сад скоро изашла је књижица с натиисом: „Хрвати и Хрватска студија Вјекоелава Клајнћа, 1. Име Хрват у историји славенских народа" Цена 40 новчића. — Ова је књига због својс интересне садржине важна и мн је тондо нреноручујемо нашим чптател.има. ИЗ ВЕЛА СВЕТА Славјански. Чувенн руски певач Славјански Агрењев, који је по свој Јевропи, а и код нас, давао своЈе чувене концерте, налази се сада у Валкову у тверској губернији, где му је и седиште. Тамо је цело лето марљиво вежбао свој хор, ио 3 до 4 часа пре и поеле нодне. Иванов, који је с Иадином нокушао побећи, ступио је у војску, а гоенођица Надина је најпо слупшија кћн. С ново ангажованим певачима ноћи ће Сдавјански, у зиму, преко океана да даје концерте. Хоће да пропутује целу Америку, и јужну и северну. У свој нонм програм унео је Славјански чешких, хрватскпх и срггскпх несама, које. су га богаствбм својпх мелодија задивиле. Г. Славјански је описао свој пут по Угарској, Хрватској и Србнји у дебелој брошури која износ.и око 200 страна и садржава многе и занимљиве ствари о земљи и људима где је он био. — Читаза аденажврија утекла. У раеутим местима једнога среза јужноаФриканских дијамантских ноља побегде су 19. јуна о. г. у 11. сахаги ноћу све животшБе из менажерије некаквог Филиса. Овај страховитп догађај прннисује се опачини једног угуеуза, којн је пз мржње иротив газде менажерије, а у онасности евог сопственог жнвота, нрешао преко гвоздснс ограде и из свију кавеза попуштао животиње. Четири момка који су онде до менажеријо спавали, били су одмах на комаде истрзани. Око 11V« сах. ноћу биди су сви становници у даљини од једне епглеске миље, усљед рике лавова, слонова, шакала и тигвова, хрзање коња, и вриске истрзаних момака, из сна иробуђени. Три мушка лава „Абдул", „КалиФ" п „МуетаФа" полетеше одмах кошарама где је велики лав „Паша" лежао на коњу и буцао с њега месо. Цика коња пробудилаје четири нослужитеља: једног Шкота именом Натерсона и тројицу КаФера, који су са гвозденим вилама нолетели у шталу, незпајући какав је душман. Ова четворица слободних људи нађоше ужасну с.чрт. Кад је газда Филис дошао на ово место залу из

уста једног КаФера, који је већ издисао, да ће њега и друштво му напасти она три ла«>а с лсђа н издерахи. Кад еу животиње окусиле крви, снађс их право нустинско дивљаштво, па раздеравши још 4 мађарска и 2 парадна коња расуше се но околини. По казивању г. Филиса менажерија се састојала из 4 дава, 2 лавице, 2 тигра, међеда, 2 вука, 1 хијене, 2 леопарда, 4 магараца, 1 слона, 1 камиле и 16 мајмуна. Некакав г. Мурхисон; који је становао у Дутојспан-улици скочно је уплашен од лава кроз прозор у авлију, а кадје опет онде видео 1 шакада он тргне реводвер и о бори га. Други онет, госп. Годбилд, иробуђсн дреком свог папагаја, скочп из крсвета и опази с ужасом лава нод дрвима. С великом одважношћу зграби он пушку, опали и згодивши ла®а међу очи, убије га на месту. Сва полиција наоружана до зуба кретари по срезу на све стране. МАЈМУН 0 ЧОВЈЕКУ. (НАСТАВАк) И са друге стране носматрајућн чо: вјска, увидјећсмо, да је он особитог карактера. По 1боговој мудрој иамети I (а не знам да ли и по савјести) управља цијелпм свијетом, тргује са свачим, па чак и са својом браћом, као што и данас бива са Црнцима у АФрици и до скора и у просвијећеној Аме])ицп. Често пута не влада се ио | разуму и еавјести: не говори што зна,, него на нротив брбља, и то ионајвише за непознате ствари, никад не прегреса оно што добро слваћа. На како му се чини: да је као уман и васпитан кадар тобож свашта да схвати, мрви и гони све оне, који се с њего вим мишљењем нс слажу. Што један мисли за добро, лијепо и спретно: што је некоме допуштсно, други тврди да је забрањено; што се овоме чшш добродјстељ, то се другоме чини срамота; што је некоме допуштсно, други тв))ди да је забрањено; у јсдно.ч мјссту гдје би одали коме велику почаст за какво учињено добро дјело, . у другом мјесту за то ието дјело осудиди би га на с.чрт. ЈБуди вјерују у једнога Бога, коме сдужс п благодаре, ал' нонајвише у невољи ; а кад им је добро, ондаине ј мисле на њега. Тај Бог за кога се они неппестано међу собом преииру, јесте еуштаство неограничено, пуно благости и доброте н уједно символ ,љуљуЈавн. Инак се људи бајаги у његово име међу собом мрзе и гоне и један другом штету наноси. Они сс Фале да сдаве бога; али то није и сгина и од срца, јер чссто пута нсују и самог Бога; н не само то, него многи од њих учс п дјецу своју да нсују, па се онда смију и у велико веседс што су им мала дјеца тако паметна, те лако примају од њих свангга. Имајуј људи и једно земаљско божанство, ио њиховој граматици женекога рода, које они зову светом слободом и то божанство свак по својој намети ствара; јер онп кажу да јс оно права слобода, кад може свакп да ради шта хоћи и шга жели ! да псује т. ј. да ианада на Бога и л»уде, да отима туђе ствари, да нандаћује своје, а туђе да не даје, своје кривпце на друге да баца и т. д. Врло се људи заузимају и за иравду и страсно је воде, тс за то, можсте видјети често пута како туже суду онога, који је умио мајсторски извући из какве црквене или опћинске касе неколико хнљадаркс н ако му нијс било нужде скакати нреко пдога ни покварити кл>учаницу новчане касе. Људи су узелн у оквиру закона н женидбу иод изговором: *) е су муж и жена етворени од Бога да једно ?,Не треЛа заЛоракпти: да ово говори Мгумун.

друго искрено љуои до грооа, јсдно друго да поштује и брани, једно с другим да ради п издржава себе и своју породицу. Али више пута опи се жеие и удају за оне, које никако не воле, и често пута воле оне, које не могу узеги. ЖенС заклетвом обећају вјерност мужевима евојим, ади гдјекоја погази своју ријеч одмах посдије вјенчања; и муж такођер заклетвом обећава да брани своју жену, ади за кратко вријеме ночне нападати на њу. На тај начин муж претвара евоју закониту жену у слушкињу, жена пак ту штсту надокнађава тиме, што сматра свога мужа као машину одређену да испуњава сваку њену поход и самовољу. Обично се људи жене без предходног расуђења; јер господин коме иредлажу какву дјевојку зажену нс пита: да ли је она стара или млада, црномањаста, илавка, лијепа илп ружна, мирне или нсмирне ћуди, зла или добра, језична иди прибрана; само он нита: кодико има мираза; па ако чује да има доста— узимаје; ако ли не, пи с Богом, иа оде. Људи пак који су се одали знању и учењу, за рана ночну похађати гимназије и универеитете у којима уче многе сувишне сгвари, којо им никад у животу од нотребе бити неће; уче на нр. татарски, кнтајски, јеврејски, па чак и санскритски језик • уче колико иупољака та и та биљка и кодико и каквих дистића пма; колико рода мишева, корњача и жаба има на свијету, какви и колики су им зуби и гјде станују знми, гјде љети, чиме се ране н како се лијече кад се разболе и т. д. Тако кукавци узалуд нотроше најљспше доба своје мдадости, јер уче сгвари, које ће брзо заборавити и никад им требати неће, и које п ако им и затребају, могу их и сами без учитеља и нроФесора научити. Још и тај мариФстлук имају људи, да поштују међу ее онога, који има новаца, ма био и најпростнји н најнеотесанији, нс разоирају како јс до њи\ дошао, а ирезиру оиога, који нема и ако је он богатији од првог у знању и у понашању. Чуде се богатоме и окивају га у лвијезде и кад говори будаласто; а ругају се сиромаху кад рекне коју паметиу и корисну: цнјене своју браћу но новцима, а не по глајј вн. Па и кад умрс нс имајући никакву моралпу и духовну вриједност, богаташу балзамирају тијело, залеуме га у илехани сандук да би га очували од црва п подижу му гробннцу од скуибцјеног м})амора а и навреднијег еиромаха бацају у јаму, и затрггају га ко стрвину. Укратко речено: човјек је најнедошљедније и најнепостојаније створење на свијету. А да би сте се боље увјериди, пазите само добро на њега н увндјсћете: да евс што му природни закони забрањују, то чини кроз цео живот; а избјегава оно што му налажу, за то баш п јест човјек најнесретнија животиња на свијету. Ево браћо све што сам могао за овај пут сазнати о човјеку, који само зна да се Фали, називајући себе најблагороднијем и најузвишеиијем етворењом н земаљским Богом, а овамо види да је мањи и од нашег нобратима слијепог миша, кривуљаетнји и натражније корача и од самог нашсг пријател.а рака. Овдје ми ваља иризнати у хатар истини, да саШ наншао н на једног добродушног човјека који жалећи еву живогињу, што је људи немплоердно поФатишс и одузеше јој слободу. даде ми за говор вал.ана извјешћа о човјеку и много мнјеишао на руку да ми олакша тај мучни и теретни носао. Па били би од мојс етране велпка погрјешка, кад не би при концу овога говора напоменуо укратко шта сам чуо од њега, ево како ои зборн: „Човјек, најблагородније створсње овог свијета, он мисли да је само за њега Бог створиу васиона, а Не сјећа сс да је го дошао на зсмљу и да је

еамо несреће и самовоље сабласт, њсгов живот је ташгина, забдуда му је памет. За то и ие разумије: да је је још у иовоју, ма да јс много радио и писао за ссбе. Он веди: „ја могу прнроду да*савладам: ја сам и цар и господар осталих животиња. Па опет јадник умире убодом мадог зарезника! Богатством, елавом гордошћу опија се и ие зна да је мајушан и сићушан. Станс ли ногом на земљу, мисли да у вис расте, да превазилази иланиис и главом допире до неба. Говорс да јс миди Бог по иодобију своме и образу божанственом створио „човјска. Кдањам се Богу до земље, ад нека I ми онрости, он је карикатуру своју на | човјека метнуо, јер Бог је врло велики, а човјек је патуљак. Па и тај патуљак могао би срећан бпти, кад би хтео разумјсти да није као што мисли он." У Доњој Тузли 1 августа 1890 год. АЕ, и миттоиолчт зворнички Дуонисијв,

ЧУЈТЕ ДОБРИ ЉУДИ! „Балканији" Београд ј У иоследњем броју „Малих Новина" читао сам натње једног сиромаха који ј болује од прозсблих ногу, још од вреј мена првог рата. Пошто сам и ја некада то исто патио и знам лек, то га ' ево и њему преноручујем. Нека навуче вунеие чаране и исте поспе гасом • (обичним који за лампе служи) она места тела, која су одмражена. На тако гасом ноквашене чарапе, односно ногама нека навуче обућу. Нека понавља тако свакн дан; највише један месец дана и успех ће бити сигуран. Барсм је мени номогло , јер н ја сам имам одмражене ноге од 1870. ју Кракову, па и мсни је тај лек ио| могао. С ноштовањем Ллек. Крињицки Жгјј" ./ л " %; ј ^ ■/ ' Л'< ч Ј ; • ШАЛА И ЗАБАВА Две жене, — Је лп иетнна да си ее помирио с гоеиођом Јудом ? — Јееам по довратку из Ваљс опазила саж да с'е г-ђа Јуца тако проружнша, да се слободно могу е н,ом измирити. Писмо уредништву. Барошевац 18, Септ. 1891).. (Срез колубарскн.) Госш>4>(11» уЈЈе.дниче ! Од нре 8 месеци установљена јс у 'нашеммеету „Читаоница" која се пренлаћује на Г разна срнска д и с т а, међу који.ма је и ваш цењени лист. 1 А у интересу уреднијег примања листова, чнтаоница полаже нретплату у аошти . /'(зарсви чној Норсд штсте н губитка читаонице, жадосно је што вам морам саопштити: да читаоница за све ово време еа свим неуредно добија цретплаћене новине, а од нре 1 У 2 месец нн једног броја. Узрок је овом неуредном добивању новина на прво.ме месгу телегра®иста и вршилац дужностп ноштара, г. Светозар Ковачев.ић," који нримљену нретлла гу унотребљуј! на своје цељи, •Ч а на другом иолициска власт, што на две жалбе читаснице неће овој неуредности на пут да стане. По овлашћању унравс, молим уредништво, да ову неуредност у вашем листу дате на јавност, јер ако исга и даљс остане читаоница, ова мораће да нронадне. Нредеедннк управе Нарошевачке читаоннце Радосав М. Недељковић. Свраћамо нажњу надлежних да овој злоупотреби стану на нут,а читаони цу молимо да нас извеети, како ће иКи ствар од сад.