Мале новине
орци помогли и ако с том браћом нијесмо у доброј љубави због граница!" Тако је говорида „ властела "$ својој ватреној омладиии. Дванаест Паштровића биранијех по јунаштву, поштењу и памети, а пред њима поп Раде прозван Андровића, ј по ђеду Андрији Миковићу,*) пође на Цетиње Махмуту на договор. Лијеио | их дочекао Махмут-наша, па им се заклео светом вјером славнијех предала, крстом и јеванђељем, и својим Мухамедом и дином, да |ће мирно и без икаква зулума нријећи нреко Па- ј штровића. Глас Махмут-паше примише Паштровића из уста својих посданика и с наведенијех разлога кодико толико му повјероваше Још се не бјеху честито ни окупили;да сви чују поруку Махмутову, а он се дигао с Цетиња, па пошто је оиљачкао: Чево, Велестово, Бјелице, 'Леклиће, Бјелоше и Његуше, на којима је само убрао гдобарине 1700 цекина, саће нреко Ловћена у Браји ћа, а одатле у Паштровиће: на Видов дан 1875 године. Под Мртвнцом, ћс на сјеверно-источној сгранн диједи граница Паштрови1)0 од Брајића, а више села Куљача у густој дубрави низоко нод нутем, који ноди паштровском планином од бившс тврђаве Сипридион, на Брајиће, стоји мада православна црквица посвећена светом великомученику Ђорђу. Сазидади је ИаппрониКи негдје четрнаестог стољећа но не зна се дали прије 1343. године, кад је Лудвик краљ угарски, на вјеру измамио и за Голијем Врхом носјекао 1400 Паштровића од којих је нола пред њом сахрањено, илн послцје ове грозне и бездушне катастроке. Кад је Махмут-иаша са војском наљегао покрај свога светога храма, похара га и поруши тако, да се у њему није пронојада божансгвена литургија кроз 98 година. Тек године 1883. храм
је из темеља обновљен прегнућем се-! љана Куљача и Дапковића, и прилолозима њиховим и осталих Паштровића и многих других побожних хришћана: из Боке, Црне Горе, и другијех стра-: на, који су прилагали за његово об- ] новљење:за своје „умзршз и ншвугцз". Храм је уз велико народно славље освећен: 21. августа, исте године. (НАСТАВИИЕ СЕ)
РЕСУЛТАТ ИЗВОРА По „Одјеку" 14 септембра гласало у це лој Ср биј и: а) у окрузима:
Параћину Пожаревцу Прокупљу Свидајенпу Смедереву Пуприји Ужицу Чачку 1Папцу Добрињу Такову
342 643 130 199 435 295 247 440 554 249 102
Свега 11.773 Свега је дакле гласало 14. септембра 185.451.
Ј е !
11.450 11.436 10.490 8.793 13.910 12.943 6.766 14.535 13.018 22.519 13.867 10.384 8.680 9.000 5.887
*.) В. о. г. „Јавор" бр. 8.
ваљевском врањском крагуј евачком крајинском крушевачком моравском пиротском нодринском нодунавском пожаревачком рудничком тимочком тондичком ужичком црноречком Свега 173. 678 б.) у варошима: Београду 2.398 Нишу 973 Крагујевцу 808 Алексинцу 191 Ваљеву 396 Врањи 776 Г. Милановцу 220 Зајечару 274 Јагодини 201 Књажевцу 208 Крушевац 209 Лозници 333 Лесковцу 518 Неготину 378 Пироту 154
СМЕСИЦЕ Зло прошао. Један високоучени витенбершки магистар увек се показивао и хвалисао како он уме да са дданова прорекне шта ће бити. Једнога дана отишао је био некоме своме пријатељу, када му овога жена дође да га поздрави , с најмлађим дететом у руци. „Дај да видим, шта ћеш бити", рече магистар и маши се детиње ручице: „Гле, гле, шта ја видим!" „Шта? питаху родитељи радознало. „Ово дете ће бити једном славан те олог." „То није могуће, пречасни оче" ириметише родитељи. „Ипак, инак, пријатељи, ја овде видим јасно. Овај дечко —." „Та, детеје женско! упадемуурсч детиња мајка. Из школе. — Један учител, иитао је свога ђака: „У чему се разликује велика таблица (рачунања) од мале?" — „Разлика је у томе, што се код прве добије више батина него год друге." Карактеристичан извештај. Страст пијанчења, која је на руском двору за време Петра Ведикога владала, беше и под Катарипом у ведиком размеру. Секретар саксонског посланства
у Петрограду, Френсдор® , пише Августа 1786: „Кад изјутра дође кнез Менчиков царици и код њене постеље седне, прво му је питањс , носле иоздрава: „Шта ћемо нити ? Да ли би ,\тели Ваше Величанство чашицу ракије ? Пошто се доста јака порција, ракпје попије, одмах се за тим нређе у „наставак", те се до мркла није вино и простој (љута, обична ракијз) и то у таком размеру, да су сви готово евакад нолупијани, никад трезни. Свака ствар има своје днце и своје наличје. Да круну носити није увек срећа, дако је разумети. И најсиромашнији раденик не би се зацело мењао с руским нрестолонаследником, после оног грозног нетроградског атентата. Једно писмо Катарине (кћерн Петра великог), које је било управљено на једну њену пријагељицу, сведочи јасно да нреци садашњега цара свију Руса нису баш имали ружичасте дане. Катарина пише у томе нисму, данесме далегпе спавати никад нре сванућа, јер се вазда боји онаких побуна, као што је она била, што ју је довела на нресто. Увек је досада страховала да је у сну не нападну и убију, па је сада нашла човека, који у ,'целом њеном царству има најлакши сан, да ноћива пред њеним вратима".
ХЕ САВОТА&
I«
{
ле каботаж
Свима г. г. трговцима и пушачима у краљевини Србији стављам до знања, да сам своје главно етовариште моје Фабрике цигарпапира из Париза „Ее Саћо1а^е" (ле каботаж) устуиио за целу Србију :
тргов. у Београду.
Г. СИМИ Р. ОБРАДОВИЂУ
иоручбине из-
Ж
С тога молим г. г. потрошаче. да њихове потребе воле преко њега набављати. Квалитет папира доказује анализа нариских и бечких хемичара, као'и анализа г. Др. Фердо Шамса краљ. срп. држав. хемичара (види Српске Новиио број 206 до 208) Београд. Септ. 1890. год. Споштовањем Фред. Браунштајн Фабрикант из Париза.
„ХЈЕ С А В 0 Т А & Е" У свези горњег огласа г. Фред. Браунштајна Фабриканта из Париза, Ш слободан сам, поштованим потрошачима цигарпанира, доставити, да сам се примио искључиве иродаје његовог нроизвода цигарпапира, тако звана ,Џ САВОТА&Е" (ле каботаж) који је усљед хемиских сведоџаба нариских и бечких хемичара признат као један од најбољих цигарпапира, који се данас иродају но светским тшјацама. Ово тврди н хемијска анализа господ. Др. Ферде Шамса кр. срн. држ. хемичара —|(види Српске Новине број 206 до 208) Стога молим г. г. трговце и нотрошаче из Београда и унутрашњости да со изволо поручбинама мени обратити. С поштовањем у Београду, Сеит. 1890. 718—3—15 Сима Р. Обрадовић
ВлАСНИК ii одговорн0 уредник НвРА ТОДОРОВИЋ.
СРБИНОВИ ЗАПИСНИЦИ аигие у везаном слогу: СРБИН-МИЛОШ ГРАБОВАЧКИ 52-ги број изишао је на великомученицу Наталију; са овом садржином: Њеном Величанству Српској Краљици Наталији, на имен-дан 26-ог августа 1890. — Фрушка Гора. — „Новом" Бранковићу! — Наше доба. — Модерни век. Претндата се прима ненрекидно. Ко скуни нет унисника добија дист бес платно. Новац се шаље писцу у Земун
0 Г Л А С ИМАМ НА продају велике кодичине мога чувеног белог и црног неготинског вина из ретке бербе од 1886-те године, по знатно спупггеним ценама и то за кућевну нотрошњу. Литар белог вина .... 0 40 дин. „ црног вина .... 0-40 „ Продајем на аков и на Флаше, а каквоћом вина и ценом, није у стању нико да ми данас конкурише. Јер моје је вино чисто природно, што је утврђено анализом државног хемичара и на париској изложби награђено је сребрном медаљом. Димитрије ПетровиЂ гостионичар код „Златног коња. и 702 2—10
КУЋА
са више соба, бивше г-ђе Катарине К. Убавкића на Енглезовцу, крагујевачком друму, мало внше хотел Славије , са свима удобностнма, кујном, неријоницом, нодрумом, таваном за веш, шуном за дрва, бунаром са пијаћом водом у авлнји, авлија калдрмисана, издаје се под кирију од 1-ог новембра ове године, заједно са правом каФанским које је задобило то место , а и засебно издаје се ка®ана са принадлежећим собама за исту. За услове и цену пријавити се треба код долеподнисатог или код г. Алексе Мидовановића бакалина и каФеџије код ерпске заставе на Енгдезовцу. Притјажатељ Никола С. Вујатовић иа варот-каиији у кући Коларчетовој прва врата нри улавка капцје с лева. 728 1—3
.СмИЉЕПО" ШТАМПАРИЈА ПеРЕ 'ГоДОРОВИЋА