Мале новине

даници. н да за то нису дужни ни логорска вежбања. У сутрашњом броју донећемо снисак свију ових ро дољуба и проговорићемо коју. * Пуштен. — Г. Мидер, чиновник београдске крсдитне банке, о коме смо ономад јавили да је ухапшен због злоунотреба, нуштен је сада на јеметво. Две опасне крађе. — Ономад на нок нзвршене су две опасне крађс, у срсд Београда, под носом београдских ноћних стражара. I., удешеним кључем отворена је дуванџиница Видоја В. Албала , у кући „Уједињења", у улици Дубровачкој управо снрам онштине вароши Б е о г р а д а. Лопови су обили Фијоку, али срећом ништа нису иагали. јерје дневни пазар био метнут у касу. Срдите што нема пара, ове поноћне муштернје покупе дувана што су могли понети, у суми до 150 дин. Ноћне страже ннје било, а не знамо да ли је што полиција предузимала да лопова пронађе ? Чињена јој је усмена до тава, али она тражи доставу ниемену, па тек да чини корак. 2., обијен је катанац и удешеним кључем отворен је дућан г. .7Ј орђа ИлиИа трговца у Кнсз Михаиловој улици, спрам д])уштва „Слоге". За тим су лопови обили Фијоку, на којој је била Вертхајмова брава и ту нашли десетак дии. новаца. Колико су од еспапа однели, још није процењено. Но процени вешгака, при обијању врата и Фијоке са Вертхајмовом бравом, морало је бити много лупања и ствар јс трајала бар пуна два часа. Интересно је да то од ноћних стражара нико није чуо и ако се дешавало у сред Београда. Да д' ће се кадгод наћи жека овоме злу, које као црв подгриза корен наше нрсстонице ? * Побегли. Она два војника из вел. касарне, о којима смо раннје јавили да еу украли чаршав из каФане Ђорћа Македонца, прошле ноћи нробилп су таван и побеглн. * Логорозање. Гезерва која је за данас сазвана логороваће на топчидерском брду, ако буде лепо време. Ако би било какве непогоде, бићеразмештена нешто у коњичку кае%ну, нешто у вел. касарну, а остало у топчидер. гарнизон. * Опрозржење. Неки одовдашњих зие-

, това од неког времена Доносе вест да ће г. митроиолит Михаило скоро ; бити пензионован; а други опет како јс питање о његовом пенсионисању већ | свршено. ! Овлашћени смо да изјавимо: да од свега овог ништа нема. Јер до данас нико од надлежних по овоме ништа није нагласио, а сам г. Митрополит нема узрока да даје оставку. * Занимљива парница. — Нре дватри дана пресуђена је у беорад. тргов. суду интересна нарница, коју је овдаш. тргов. г. Милош Глишић водио против Лендер-Банке, тражећи 150 хиљада дин. накнаде. Парница је пресуђена у корист г. Глишићеву, као што се по мњењу стручних људи и очекивало. Тужитеља је заступао адвокат г. Пера Татић, а тужену страну г. Милан Мостић. Ова нарница интересна је како но величини суме, тако и но другој једној околности, где се начелник мипистарства спољних нослова, г. М. Миловановић ненадлежно утиснуо као! | сведок, а у корист Лендер-Канке. Кад ј | парница буде свршена проговорићемо ј | о њој више. * Једно зло. Често смо били сведоци великих неуредности на еавској парабродској станнци. Изгледа као да то аустрпјеко наробродско друштво, које угред буде речено вуче толике милијуне из ове наше земље, на нншта не пази: њему је канда само задатак да узима новац, а путник радио шта радпо, трнсо трпео — друштво ни абера! Ето, ноћу кад човек ношто узме карту, н нође у лађу не може просто ни да крочи од мрака и помрчине, јер целу станицу осветљава један једини, чађави Фењер, којн готово више даје мрака но еветдости. Кад је кшпа и зло време човек се мало склони у оно мало собичка, у ону худу чекаоницу, у коју не стајо ни двајест нутника, * \ — па и ту бар да можо да причека : мирно друго звоно своје лађе, него га , нлашн свако звоно које с лађе чује јури га и тера на поље са свнм пртљагом његовим, па кад дође до лађе, онда види или да то није његова иди ' да је још сувише рано -свакако бизва често нреварен. Но иутиицима који, у оскудици ваљане чекаонице, оду у об: лиж њи хотел „Крагујевац"' -- још је и горе. Помислите само : човек седи п чекајући своју лађу узме нешто себи. На једаред удари звоно — путник потрчи, дигне се цела каФана, и они што путују за Оршаву и онн што путују за Пешту и они за Шабац и све ти

то нојури доле. И кад до!>е тамо виде да су се нреварили (бар некн од њих) те сад удри натраг. Путник се љути и псује, што нема ннкога да јави куд путује лађа, што звони и мора тако да плаћа по два три пут носачу за своје ствари. Друштво треба да постави једнога служитеља, нортира. који би долазио у чекаоницу и оближњу гостионицу „Крагујевац" (рестаурацију иаробр. стапице), те казивао каД путује ова и ова лађа — као што то бива и на жељезници. Полиција би требала на ово да пази, као и на оне агенте што, седећи у Земуну, кријумчаре мустре и друге ствари амо или сами иди преко евојих земунских гоетионичара, који им за то што су агентн њихови гости, чине такве услуге. —Ма да сваки човек има нрава да станује где хоће, ипак нама се чини, да је ружно, да један странац шнедитер, агенат, зарађујући овде добре паре, не ће ту да их тронш, у српским гостионицама, него ице у Земун па тамо етанује и живи, као да овде нема угодностн и комодитста, као тамо. Ми износимо ово у намери да се помогне здоме стању, а залуд ће бити наша опомињања и заномагања, ако наддсжни г. министар управо не заповедн том паробродском аустриском друштву, да једном за свагда уклони све ове сметње: н просто да казнн друштво ако не бн било вољно, да то што пре учннн. Шта ли би Божс. било једном нашем друштву у Аустрији у таком случају! Не нитајте : не ћемо и не смемо да одговарамо. Видећемо у колико ће наше помоћи, мођу тим још једаи пут свраћамо пажљу на ове „услужне" земунске хотељерс. Како се то десило? — У данаш њем броју доносимо исправку, где сама власт тврди да је г. Ваеа Пелагић прогнан из Србије, и иребачен у Бугарску. Неки овд. листови паговсштавали су дајеово нрогнанство ујдурма вла,ети, да ее г. Нелагић заклони од казни. Нећемо веровати у толику нежност нолицијских власти: да се чак и о г. Васином снасењу брине, али свакако ово је нрогонство загонетно и нејасно. Пре свега настаје иитање: Је ли г. Пелагић српски поданик илн није ? Ако није наш ноданик, — како је онда допуштена његова кандидација лањске године, где је мало иедоетајало на да буде изабран? А ако јесте српски иоданик. — како је онда мо-

гао бити нротеран, кад казна нротеривања 110 нашем уставу и законима не ностоји ? Даље постоји ова околност: Познато је да је г. Пелагмћ био под судом и да је пуштен само на је ,1ство двојице грађана. — Какви еу сад ту односи између две власти, кад једна власт нушта на јемство, а друга нротерује? Па онда, како да се сложи ноступак нолициски с оном одредбом. где се казује како се поетаје српским грађанином и но којој се Пелагић мора сматрати као срнски грађанин? Или радикална полиција вели: Кад су Иелагића прогониле све дојакошње владе, што га не би могли протерати и ми ? Ако је Пслагић крнв, њега је требало судити и осудити, а не протеривати. — Ми чекамо од нолнције да нам бар иснравком каже на каквом је оенову могла нротерати г. Пелагића. СИФИЛИС У СРБИЈИ Од Др. Мшгоша Кандића окружног лекара (нАСТАВАк) Даље, пронашли су и то. да сифилис није само „господска болест", која ностајс нри нечистој. обљуби или додиру тела и крви здравог човека са којим било сифилитичним местима на телу заражоног човека, -— већ да се болест може нренети и најневинијим путем као н. пр. додиром каквих бидо умрљаних и нечистих ствари, којс еу сифилитични узимали и њима се служили. Наука је данас нашла, да је и само материно млеко од сифилитичцих жена кужно за туђу децу, а не за њихову рођену. Сифилис се дакле може неносредно од човека на човека, пли иоередно преносити т. ј. и са нечистим стварима. Само ее ваздухом, у коме живе и дшпу сиФнлитична лица — сифидис нс може пренети на здраве људс, јер сифилнтични отров није летеће природе, већ стадан јотров (Кхев соп1а§-1ит), чиме се он и разликује од многих других окутних заразних болештина. У свима тим иосредним и неносредним случајовима пренашања еиФилиса на здраве људе, нужно ј.е да сиФилитичан отров кроз кожу или сдузокожу прође и да доспе у крв здравог човека, па тек онда да се сифилис на њему развије са првим својим знацима (бс1его «а, Већанкге и т. д.), због тога они здрави људи, који имају какве било иокожичне ољуштине, огреботине, крастицс, занокти-

ЗВЕР-ЧОВЕК

ГОМАН Ешила Во=л;е ■ ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ

(92)

Кад јо ок био на доручку, тад је био лрави празник. Она је већ знала шта он војш ; сама је излазила да нађе скорашњих јаја. И она је све то спремала од срца, као добра дома!шца која дочекује кућњег пријатеља. Он у том није могао опазнти ниЈнта друго до њезину вољу, да се покаже Љубазна и потребу да сс разгали. — Немојте заборавити да свратите у нонедељник! БиКе екорупа. Кад је веК прошао један месец дана од како је Жак иочео редовно додазити; Рубо и Северина почеше се нешто отуђивати једно од другога. Њој се све винге допадало да се башкари сама но кревету.

удешавала је тако да што је могуКс спава са евојим мужем. А Рубо, који је ирвих дана после венчања био онако ватрен, онако суров, није еад ништа марио. Он је њу вблео, а није бно снрам ње нежан; она је на то навикла, мнслила је да тако мора бити. Адн од како су учинили злочин, од онда јој он пбстаде одвратан, ни сама ннје знала аа што. Г»ила је раздражена, узјазбена. Јсдно всче не бетпе свеКа угашена, а оиа врисну. Учпнило јој се да према њој види оно црвено, изерено дице убилчево. И од тада је стренила једнако, хватао је страховит страх, чинило јој се, да јој је неко поднео нож под грло. То је истина било лудо, алн је њено срце лунало од страха. У осталом Рубо је мало но мадо хладнио снрам ње. Изгледало је, да је она страховита криза коју су нретрпели. она проливена крв оставила међу њима неку малаксалост, неки немај) што овлада мужем и женом кад веК остаре. Кад се деси те баш морају ноКу леКи заједно у кревет, они се одмакну једно од другога: он легне на једап, а она на други крај кревста. А Жак је међу тим номагао да се што више отуНс. Кад им он дође, нестане оне чаме што нх спопадне кад су сами.

Једном речи Жак је избављао њега од ње а њу од њега. Али при свем том Рубо није осеКао да га гризе савест. Док ствар није легла, ои се плашио само последица, а највише је етраховао да не изгуби службу. Није се кајао ни мало. Али ииак кад би се опет десило да учини тако дело, ои можда не би никако мешао и своју жену, јер се жене одмах иоплашс. Он би остао госпрдар, не би ее понизио да му она буде друг у плашњи и презању од злочина. Али кадје ствар тако веК ис-пала, ваљало је трпети, тим пре, што сс њему чинило да ие може живети док не учини убиство. Сад је био угашен иламен његове љубоморе, није виихв осеКао како га жеже, како га гуши, па му сс всК није чииило, да је баш било тако потребно да убије човека. И он се често заииткивао: да ли је збиља вредно било да га убија? Али то није било никако кајање, иего највишс обмана, која настаје у човека кад иостигне нешто за чим је тежно, мислеКи да 1»с се усреКити, иа се не усрећи. (Наставике се)