Мале новине

цо и т. д., на ма ком билу месту свог тела, — они ћс на тим местима најпрс добити прве почетке сиФилиса, у случају додира тих огреботина и крви иа њима са сифидитичним ранама зараженог човека љеговом нечистомпљувачком, нечистим предметима и т. д.; а они људи који су здрави, којима је кожа и слузокожа на свима спољним органима неновређена, читава и резистентна, — неће добити сифилис , ма да су и они тако исто као и први додиривали сиФилитична лица, јер кужни сифилитични отров не може да прођс кроз неповређену и рсзистентну кожу и да доепе до крви, која после тај отров растура но целом телу и сав организам зарази. Неносредно сифилис се највише растура по великим варошима путем тајне нроституције, која сс води под разним Фирмама, но каФанама, гостијоницама, ракиџиницама, кујнама. ириватним становима и т. д. Колико су таква сакривена места опасна но друштва, најбоље показују статистични нодатци који су вођени код војске у Наризу, па је нађено, да прско 507о војника добија сифилис у таквим тајним и маскираним бурдељима, а најмање добијају га од јавне проституције, која се свуда коптролише, па и код нас. Па и по селима нашим, нарочито од како је задруга наша почела пропадати), а са њоме упоредо моралност и чистота наших старих обичаја, сифилис се такођер доста преноси и даље шири, непосредним путем т. ј. од човека на човека. тим пре што је сифилис хронична и дуготрајна болест, као каква обична кожна болест, но која може човека н у гроб да счрени, а да ипак не зна да је био сифидитичан и да је носле себе још и сву своју нородицу заражену оставио. Такви случајеви мени еу врло често долазили но сиФилитичннмкрајевима округа Дрноречког и Тимочког, гдс сам само по окружним белницама, које амбулантно, нреко хиљаду сифилитичних лица годишње лечио. Туда врло често људи илп жене доведу своје сисанче илн мало одраснцје детенцс са сифплитич ним пликовима на језику и и траже од лекара да им се дете од тога лечи а за себе, на нитање лекара, обично тврде да су здрави и да никад сифилис нису имали. Но кад се п роднтељи у таквим случајевима подвргну прегледу, лекар ће и на њима врло често или што год у гуши илн ће по телу наћи сиФилитичне брадавице (соп<1у1ота(;а 1а(ај, које су јако за сваког нрилепчиве. Наши еељани еећају се лекара и његове номоћи само онда, кад виде да им задњнца отиада (§пша1а и1с.), или кад впде да им се нос сиљошти од сиФилитичне трулежи у носу, или кад им се непци провале, или кад сифилистично распадање смета вршењу Функција иојединих органа: гутању, жвагању, путовању, раду итд. А еве дотле док сифилитични лродукти но започну распадати се н не сметају раду њпхових органа, они не зову декара, тим нро што од њих ни болова немају; а кад га већ потраже, дотле јс сваки од њих заразио своју ' г елу Фамилију и еве евоје пријатеље са којима се здравно и љубио, заједно јео и ппо из иетог суда, са истим чашама, виљушкама, кашикама итд. Но према свом проматрању, ја сам мишлења, да се код наШих сељака сифилис још чешће шири разним посредним начинима т. ј. нечистим пред метима, који еу умазани сифилитнчним гнојем, крвљу, секретима итд. То најчешћс бнва при славама, даћама, мобама за жетву, косидбама, по селским '■ каФанеким баловима зими итд. Кад се еви послужују са једном и.ш две чаше, са једним крчагом, који од уста ДО уста иде, нли са цигаретима које се недопушене другоме предају, или које наши циганн по сокацима купе да од њих после сифилис ућаре, или

напослетку и тада, кад се селека деца I састану, па једно другоме узимају иг: рачке из руку, мећу у уста, иди лебац птд. којијеире тога јело какво скроз | заражено дете. У овоме мишлењу утврђује ме и тај Факт, што се нримерни започетци сиФилиса (8с1его8е), на полним органнма код сељана врло ретко виђају, а на уетима, по језику итд. много чешћс. ј^Неносредно добија се сифилис и тада кад се два иријатеља, међу којима један има на устима сифилис , здраве и пољубе; кад здрава жена узме туђе сифилитично дете да одоји; или кад бабице и лекари носе неспажене заноктице, те кроз њпх до крви дође сифилнгичан отров какве заражене породиље; или кад ее туђа сиФилитна деца грле и љубе. Напосдетку и ири педцовању може иосрсством игле да се сифилис нренесе, иа чак и ири највећој пажњи декаревој. Има случајева затајеног (латентног) сиФилиса, кад се на детету са мајом ни трага .>д сиФилиса не види, и кад лекар са његове болнице и сифцлистичан отров на друго здраво дете може нренети. Нарочито код нас, гдеје спфилис свуда но народу про Ш аЈ »;10, требало би што пре каламњењ с ДО д е С а руке наруку укинути н Јј Менити га иекључиво са анималном лимфом. Сифилис деди се у две врсте, један се добнја посде рођења и зове се т4оби,јени сифилис- ■ а други се добија још у зачегку човечијем, у утроби материној н то онда, кад је ма које било од родитеља сифилисом зараженом, било при зачеђавању дегињем и то се зове насљедни или урођени еифилпс , за разлику од^првог. Једним примером ја ћу овде показати слику задобијсног сиФилиса, и то онако, како се он најчешће јавља. Узмнмо да се ко год здравно и љубио у уета са каквим зараженим лицем по устима, то се истог дана на здравом човеку иеће ништа нојавити, већ тек после 10 — 14 дана нојавиће се на . његовим устима нрви сифилитични зачетак, у облику једног тврдог чворића као лешник, или у облнку једнс тврде мале бубуљице, која поетепено расти донекле, и траје по 2 — ? месеца на месту где се нокаже и где је сифилитичан отров најире ушао и доснео до крви. Посде 2 — 3 месеца он обично спласне, шичезне, н на његовом месту, врло често, један мали ожиљак остане. Око чворића, евуда по оближњим местима н крегибима,' надују се жљвзде испод 1-:оже као лешницц п ораеи велики, ади се не загнојавају н тако донекле по мало, у току врсмена, надују се и удаљенијо жљезде по телу, по рукама, ио ногама и т. д. Кад пређе 4 — 6 недеља иоеде прве појаве овог чворића, наступи једнс ноћи прилична главобоља, мадаксалост, бледндо у лицу, код неких и грозничаво стање н сутра дан но кожи се изаспу Флеке, које личу на сугреб, као да смо се копривом ожарили. Ове Фдеке трају но недељу—две дана, ишчезну, а на неким местима из њих се развију мале бубуљИце (Рарп1ае) које се по устима' ио језику и неицима покажу у облику бслих иликова. За свс то време бодесник ради, једе, пије као и здрав човек, — али слуз са тих пликова и бубуљица, које су знојем расквашене и у ране претворене, веома је прилепљива за сваког човека, и такве болеснике треба строго одвојене држати од осталих људи. докле сс год не излече. Посдо 8 — 10 недеља од првог почетка спфплитичног ишчезну нликови и бубуљице, нарочито кад се болесници лече и негују, и често се болест више никад не иовраћа. Али много чешће, и кад се не лече људи, бива то да се иосле 2 — 3 мссеца таквог иривидног здравља, бубуљице опет појаве иа и нликови, еамо не тако свуда расуте као нрви нут већ више ограниничена на поједина месга у кожи и слузокожи, п које су тако исто при-

лспљнво за околииу као и прл нрвој својој нојави. Сифидис нма даклс и ту особину да истукне за неко време, да човек за то време изгледа иотнуно здрав и тад се каже да је сифилис ! латентан т. ј. еакривен у човеку. | Такав човек без пкаквих видљивих !трагова сиФилиеа на кожи и слузоко; жама, ма да га је нређе имао, није онасан за своју околину, ади такав човек иди жена кад стуни у брак рађа јсиФидитичну живу или мргву децу, која се често мртва и нобацују или ако се жива роде. то се често|насл.едни : снфилис на њима иокаже тек у току | прва три меееца њиховог живота. Та,ква деца изгледају атроФична, мршава и јадна и која ее жива роде обично их 80 % на брзо номре, а остатак што преживи, спремаЈземљиште за скрофу; лозу, туберколозу и то нарочито код | сиротињо, која нема никаквих хигијснских уелова за живот. (нАСТАВИИЕ СЕ)

ДРУШТВО СВ. САЗЕ Свечано отзарање новог Дома дру-1 шгва Св. Саве, биће 1. Октобра у 10 часова пре подне. Моле се чланови и пријате.љи Дру:штва Св. Саве да на ову светковину дођу, а становници дорћола, да својеј I куће иските заставама. 21. Септ. 1890. Београд. ИреДоедник Друштва Св. Саве, Свет. Николајевић, Тајиик, Ср. Ј. СтОјКОВИ^. ЧУЈТЕ ДОБРИ ЉУДИ!') У јучерашњем листу ваншх новина читао сам да један војник нз ратова ! наших патн од прозеблих ногу. Моја : домаћица је казала лекједном, у таком елучају, који ми се хвалио после да се | номогао. Ствар је проста н лако се да нрименити: Треба укувати пасуљ оби- . чно, доста густ, насећи новишс лука; н поеолити као и за јело, ади да се добро раскува, па онда оцедити воду и угњечити пасуљ добро, па нолити чистим зеитинОм у ком нема других додатака и тим млаким насуљом обложити ногу где год боли, кад се пасуљ осуши може се разблажити оном чорбом да опет буде мек. Тада му као и првн нут додатн зејтина и подгрејати, па опет нривити. Тако јсдан насуљ иоже но вишс пута употребити. Тако мењати десетину дана, на ако се користи и види помоћ нек продужи и даље. Пасуљ треба да је нромешан белн, црвен и жут и од евију Фела. 23. Септ. 1890 г. у Прокупљу С ноштовањем Стев. Крстић СМЕСИЦЕ Алекеандер Хумболт и његов пратилац. — Једнога лспог летњег дана седео је предииваром наједном брду око Потедама чувени научњак Алокеандер Хумболт. Мзглед на варош и нрекраска језера са тог брда, на коме је Фридрих Виљем IV. назндао красну

') Ми ову рубрижу отварамо е тога, што смо се уверили о љеној нотреби, јер многи људи од нечега пате иди што год трне, чему би ос могло паћи лека, само ваља распитати свуда по нарвду, а добрих људи увев ће ое наћи, који ће .одгокорити ако што знају, као што показују ова два одговора на нрво нитан.о које смо изнели у овој рубрици. За евако питање плаћа се 50 нар. динар. — Одговори бесплатно.

виду у стилу кинеском, беше изванредно леп и величанствен. Занесена у ту нанораму Хулболта тргнс долазак једнога странца, — Диван изглед ! — отиоче Хумболт разговор. — За ту околину — може поднети — рече странац слежући презриво раменима. — Чини ми се, да сте нешто размажени. — Не одричем. — Јамачно сте много по свегу нутовали ако смем запитати. — Свуда. — Свуда'? — запита Хумболт изнснађено и погледа оштро на свога суееда, који веди да је тако много путовао. — Био сам по свој Јевропн — нотврди овај — потом у Азији, АФрици и Америци. — До ђавола , такво се срећи збиља може завидети. —И ја мислцм. — Ннје свакоме дато, да може из задовољства уживати радости путовања такога размера. — Из задовољства ? То не беше узрок путовања мог. — Него? — Путовао сам ради научних иснитивања. — У томе случају , нмам јамачно часг, да разговарам с каквим сдавним научњаком ? — То не, е пратиоцем таквога. — Може ли се што ближе сазнати? — Ја сам био пратилацј Хумболта. — Хумболта? Није могуће! — Алн тако је. —- А где сте н. пр. били с њиме? — Ја сам се пео с њиме на Анде, Чимборасо , пловио сам Ориноко , испитивао азиске степе. Нема готово мора којим нисмо бродилп. Можете дако разумети да ми Потсдам са евојим јсзерима, изгледа сад као како село са свдјим баруштинама. Чудновато! рече сад Хумболт и и ногледа лажова оштро у очи — Не могу никако да се сетим, да сам вас икад видео на мојим нутовањима.

— Шта!

тргне се странац упла-

шено. — Ви сте...?! — Адександер Хумболт, ако смем рећи. Та зар ме ниете познали"^ викоји сте, као што велите, толико са мном путовали? — Извините, преварих се у личности. Поздравив Хумбодта нестаде га брзо у оближњој чеети.

СРБИНОВИ ЗАПИСНИЦИ пише, у везаном слогу: СРБИН-ШЛОШ ГРАБОВАЧКИ 52-ги број изишао је на ведикомученицу Натадију; са овом еадржином: Њеном Величанству Српској Кра.љици Наталији, на имен-дан 26-ог августа 1890. — Фрушка Гора. — „Мовом" Бранковићу! — Наше доба. — Модерни век. Претнлата се прпма ненрекидно. Ко скупи нет уписника добија лист беснлатно. Новац се шаље писцу у Зсмун. Нова књига Изашла је из штампе важна. нова и иитересна књига МЛКЕДОНСКИ ШВШШ отворено нисмо редакцији руско-славјанскога календара за 1890 год. НАННСАО: Јован Драгашевић. Цена 50 пара дин. Може сс Добити у Балканији, у штампарији „Смиљево" у књижарници г. А. Нурића и код иродаваца „М. Новина. Поруџбинс из унутрашњости уиуицвати „С мнљсву". Само за готоб новац.