Мале новине

ко-

БЕОГГАДСЕЕ БЕСТП хому благодари Лародиа Ванка и обс— ћава за праву бдагодарноет своју жхКено, могло"имати лепа успеха Краљввска посета. Двадесвтог овог С ™У б Ри г У на пословима својим. тг ,г 1,о „» л« Лнчп нрмп месеца у 4 сах. но подне посетнло је Аивео Краљ Александар 1. са с ју СроиЈИ и да не ои било пемо- » Вмичји4дво к Адекеа Ј а . јим узвишеним Оцем! гуће наћи за њега какав солидап| дер Народну Б . шку . у „ратњи краља јевропски капптал. оца и свију намесника. Изнесите ово питање на јав-, На главном уласку доиекали .су Њејност г. уредниче ипозовите етру-| гово Всличансто. вице гувернер г.' олагодарило на дочеку и поздравило чне људе, да се и они о овоме Ма| изјасне. М. П.

II.

није било села којс иије имало мојс је уверење, да ои овако Јвдно евоју општинеку шуму, а данас друштно, солидно оеноваво и лепо | опет ретко које да има. Док су биле те шуме, наша се Сеоска Река по кад кад и излије, али големе штете од тога поводња никад нисмо имали. Садје са свим друк чије. Сад страдамо сваке кишовите године. Многе красне ливаде, које су биле крај реке, сад су претворене у камењак. Већ почињемо и заборављати, да смо некад по овој песковитој и шљунковитој равници садевали густе пластове сена. Елем, како било да било, тек ствар је така, наш сељак много пати од неиогода које му уништавају сву летину. Влада која истински мисли да помогне овој земљи требала би, у првом реду, да промисли о томе, како би обезбедила сељака, да не мора пропадати кад му од непогоде пропадне само једна летина. Данас с њим то у истини бива. Данас, кад удари град, сељаку није убијена само једна летина, но је убијен он сав, јер тада запада у кајишарске дугове, из којих се никад више неиспетља. Томе треба тражити лека. Ва.т>а радити у обадва иравда. Ваља испитати крајеве који највише сградају од непогода. Колико сс може помођи пошумљавањсм оголелих брда, треба их

гКивели Госиода Краљевски Намесници! За тим се његово Величанство за-

арко (Јтојановић и најстаријн члан са нрисутном госнодом. унраве г. Јово Крсмановић и доира- Иосле овога. нриступљено је прегтили су га у главну — аркадну —јледу зграде и нојединих оделења. | дворану, где су га дочекали: г. Ми-, -Његово Беличанство било је у бланистар Народне Привреде, г. Гувернер га Ј нн > одатле сс сишло у трсзорс банЂорђс Бајферт, чданови "унравног од- чин0 У којима се чува готовина банбора, заступник владиног комесара прп чина — овде је отворена једиа каса Народној Банци г. Милисав Милова- У к °ј°ј Ј е смештено преко Г)'А> милиновић и архитекта банчин г. Коста ЈУ на Динара у наполеонима а оЈовановић. датле је прегледана стражара војне

пошумити. Али треба тражити помоћи с друге стране, која евакако мора бити разноврсна. Сем свега треба иомишљати и иа оно срество којим се иомажу људи у другом свету — треба створити могупност да сељак може осигурати своје производе. Б'од нас још нема осигуравајућих друштава наших ни за зграде по варопшма. По томе је лако замислити с каквим би тешкоћама било свезано оснивање осигуравајућег друштНа за по.љске усеве. Али баш с тога, што питање јесте и тешко и важно ми апелујемо на помоћ владину. Држава својим срествима или бар евојим ауторитетом треба да помогие оснивање овакихд руштава, а

Написао сам ти био овај чланак и бно сам задовољан њиме. Али свратим иоп А. синоћ на внно и ту му прочптам, и мој чланак. Био сам тврдо уверсн Овде је г. Гувернер поздравио Ње- страже која. се налази у Банци. да ће га одобрити, али сам се љуто, гово Неличанство овим говором. За тим је Његово Величанство опреварио. Поп ме жестоко испреекака. Ваша Величанства! Све корисне у- тишло на нрви спрат и прегледало Вели: станове у Орбији. било у ногледу књиговодетво, секретаријат, било у „1>ринеш се да заштитиш усеве од материјалном или економском, поносе : с °би К °Д сокретара, директора, денеба, а не питаш како ћеш их обез- ■ се пажњом и благовољењем Обрено- журног члана и Гувернсра, а одатле бедити од ових ђавола на земљи? Не вића. Није онда ништа необично, што У сали за седиице. Овде је г. 1 уверизгореше ли еиноћ Марку три сенаУ је п Народна Банка срећна да се том пе Р поднео Његовсме Величанству Погледај мој забранчић од ораха/ високом нажњом ноноси. преглед последњег етана банчиног ниеу ли већ и гране иоломили, а џа- Нагло јуре Факти један за другим, 11 објаснио га: затим Јв архитекта г. ба ти илод. Како ћеш да осигураш I који потврђују високу краљевску на- Јовановић објаенио Његовом ВеличанСиму, што му летос исокоше сав бо- жњу и благовољење спрам Народне: ству неке нојединости о зидању згра! стан? Је си ли впдео бањанско гро- Банке, који Банку драже да се поносп, Д° баннине. бље? Нрво скинули тарабу, а сад из- који Банку обвезују даЈ - е благодарна. Његово Величанство Крал. је затим валили већ и диреке, иа иочели раз- У екоро је једно за другим: да је један п:! Ј ав ило да му се све врло допада и ваљивати и ону брвнару, што већ од Обреновић санкционисао закон, којим ј пошто се поздравио отишао јс. 50 година служи као капела! Је си је Народна Банка оенована, да је за Њсгово се Величанство живо интели видео како је кмет Живко оборио : тим нод његовом владавином тај закон ресовало за све што му се ноказало грдан лужник, те зајазио Рукавац н дошао брзо до извршења, да је п нарочито_ се расиитнвало о раду одбно сву воду на Миљкове нојате и: онда Он својом руком ноложио камен нотопио људима аокошено сено ? Је л' темељац кгради Народне Банке и да оном јаднику Глигорију нре десет да- је и данашши срећни дан по Банку, на убише из пушке вола из јарма. а да нраг њене иове зграде нрелазе два та два вола била су му једина имао- Обреновића, да јој виде и зграду и вина ? И док се овако на очиглед у- : радњу. нроиашћује туђа мука, а власти нигде Народна Банка дубоко благодари и Д ичнтн п 1>еч и Парнз. да стане зликовцима на нут, ти апе- речима Вашим Величанствима и на ®Д чиновништва банчиног беху лујеш на владу, да ти скроји осигу- овој непрекндној пажњин благовољењу, ! представљени Њсговом Неличанству: равајућа друштва, да те она заклоне н на овом данашњем превеликом од-! ш ® ф књиговодетва, Бранко Ј>01нкови1 од града н понлаве! Благо тебе кад; ликоваљу н чаетн, али ће ее она сва-1 К0 Ј Н ааступа дпректора ноипо јс овзј ен залудан ?" када старати да своју нраву благо-| не 0С У« ТВ У» секретар Дупин 11оиовић Тако ме испрескака пон да сам се ; да]>ност искаже ц делом, непонушта- ј и гд авни благаЈник Арса . > К1Х ''• >< еве нунгио. Синоћ сам се био решио јући никада у истинској бризи око • гово Иеличанство бавило се у »анци да ти овај допис и нешаљем. Јутрос вођења евојих иослова, како би се ови ј ско 1'° ' 1аса ее опет предомислим и ево ти га ша- ! послови с божјом помоћу пели ка оиој ! Света је оило нред »анком врло л»ем. на како-год знаш — унотреби га ' впсини која одговара високој пажњи ! много н Кр аљ Ј° П Р Н Д° ласк > 11 °Д" или не. и одвише добрим жељама Ваших Во-; ласк У "УР Н0 поадрављен. Ово што ти испричах за ноиа на- личанства. ј *. равно није за јавноет, то ја само тсби И Вама Госиодо Краљевски Намејављам 1 ) сници и влади од стране чије сте ви Гс

банчином. При поласку је Његово Ј5еличанство Краљ Александар рекао I>]>аљу оцу да је све врло лено и да му се допада, на шта је крал. отац одговорио. да је одиста све лено и укуено и да би се оваком Г.анком могао

1 ) Ми износимо и ово као карактерну а иисац наи неће то замерити јер је намери. ——

Претрес. Данас пре нодне биће но пети нут ирстрес нашем влаенику, г. ЈеФти Медициалих Новина,"

чин живо интересовали и својс ста- г ' рање указивали, који то и овом нри- Београдско друштво за гимнастику ликом и живо нотврђујете, и Вама на и борење. јавља евојим редовим чла-

ЗВЕР-ЧОВЕЕ РОМАН Еми-ла Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ Р.-Г

(93)

И тако 1 'уОо, који јс оио врло разговоран, аабио сс сад у Јуута&е, у збркане мисли, којс га учпне још суморнијим. Да не би после ручка и вечере седео сам са женом, он свакп пут искорани с прозора на кров, оде горе на прх, те седне; запали лулу, занесе се у неразговстне сањај)пје, гледа доле варош, лађе што сс губе далеко на обзорју, гледа широко море у даљини. Једно вече плану у Рубоа некадашња бесна љубомора. Беше пзишао да потражи Жака у депоу; нађс га и доведе к себп горе да попију коју чашу вина. Кад је пошао уза степенице, срео је Лнрија Доверња, главнога кондуктера. Анри збуњен рече да је био код госпође Северине, ради неке

иоруке од странс његових сестара. Он је одиста од неко доба почео пристајати за Северином , надајз г 1ш се да ће је добити. Чим је Рубо крочио на врата, упитао је набусито своју жену: — А зашто је опет онај долазио? Ти знаш да ми је он досадан! —- За бога, човече, долазио је за неки цртеж за вез.... — За вез ! Пресешће њему тај вез! Зар ти мислиш да сам ја толико луд да не знам шта он тражи овде?... 11 ти се причувај ! И пође к њој са стегнутим песницама. Она стукну назад, сва пребледе; изненади Ј - е та љутина што плану на један мах у њиховоме спокојству н тишнни. Него Рубо се већ стиша, па се окрете Жаку: — Ето тако упадну лоле у кућу, мисле да ће им се жена одмах обесити о в}»ат, а муж ће бити слеп! На како ту човекда не прекипи! .... Знате ли ви, да бих ја у такој ирилици удавио своју жену! 0, одмах би је удавио! И нека ми тај господичић не свраћа више, иначе ћемо се рачунаги!.... Зар то није гадно, а? Жака је веома збунио овај призор; није знао шта ће рећи. Помислио је у себи: да

ли се то Рубо не љути због њега? Да не ће тим да га опоменс? < )слободи сс тек кад Рубо додаде вссело: — Будала једна! Знам ја доб]>о да би му и ти сама показала врата.... Иди донеси нам чаше, па да пијеш с нама. Он потапка Жака по рамену. И Северина се ослободи , насмеши се на обојицу. За тим су пили и заједно провели слатко читав сахат. Тако је Рубо зближио своју жену и свога другара, све под видом доброга пријатељства, а није канда ни помишљао какве могу настатн иоследице. 11 баш та његова љубомора беше управо зачетак тешње искрености, потајне нежности и поверљивости измећу Жака и Северине. Кад се он састао с њом, други дан иосле тога, почео је сажаљавати што је муж онако грубо с њом поступио; а она мјг је кром плач исповедила како није иајсрећнија у домаћем животу; изјадала му се н нехотично. И од тада су се разговарали само о себи , кад год буду на само, тако су сс већ епријатељили да су се најзад могли споразумети и знацима. Кад год он доће, упита јс само очима , да није било опет какве непријаТНОСТИ. ( НАСТАВИХИ Ск)