Мале новине

на авлпЈОМ кој а се протеже од кужине до црквеног знда најужној страни ђе су главна манастирска врата. На сјеверној страни манастира тек се може нознати траг бившег Душановог манастира, који се нротезао од ладниде, која се још отада застала тс одаје величину разореног манастира. Нигдје у овом манастиру нијесам нашао никаква натписа, који би нам ишта, за разбистрење његове прошло«ти, номогао. Услијед оскудице у калуђерству, манастир је тако зануштен, да сс и поред похђалног старања духовне власти, и оближњег народа, јако почео рушити. Сада сс обнавља приходима које бере са свог прилично лијепог непокретног имања, и нрилозима из разних крајева српства и словенства, по које је ишао један Куљача, те ће тим, ако Бог да, и још до на далеко живјети она лијепа српска усномена на славу и хвалу обновитсљима, дику и утјеху раскомаданог мукотриног Српства, и уопће светог нравославља. III. На Челобрду, селу, до ког се можс с мора изаћи прије пола сата уза страну истог имена у којој је, у првој четврти нашег стољећа, неки Антоније сам пут нросјекао и лијепо оте-сјшим камењем посалиџао тако, да се и на коњу може нћи*), а више ког се опет уздигло „Илино брдо"**) и има мала црквица Ус епије Пресвете Богорице, до које се може доћн из манастира Дул.ева у петнаест минута, а стоји истоме јужно западно. Мисли се, да је ова црквица сазидана у четрнаестом столећу; јер је пред њом укопано 700 Паштровпћа, нгго ирсд поменуте годние посјече за Голим врхом вјероломни Лудвик краљ Угарски. У једном камену над црквеним вратима чита се година 1683. и мисли се, да је то година њеног обновљења. Мисао да ће бити пз поменутог вијека подупире нам и то што ннје имала темеља у земљи, а то ће бити е тога, што је у хитњи саграђена одмах послије укопа оних ,700. Паштровића, да им гробови не стоје без цркве.***) Међу тнм сталнијега нам о томе даје увјерења то, што су се иод црквеним салижом и зидом, ири цајновијсм обновљењу, нашлн гробовн. СИФИЛИС У СРБИЈИ Од Др. Милоша Кандића окружног лекара , (нАСТАВАк) У неким крајевима сифилис је нознат нашем пароду нод нменом „врењ-

*) „Мој покојни ђед, Марко Савићев Мирковић, овако м.и нричаше о овом Антону: „Синко! Ја доЛро намтим покојног Антона : крш1,аше ее нретом иалдем по челу и по иоеу: — умиваше ее евојом мокраћом ! а вино шшад не бијељаше; ц оћаше одма нознати ако му је м каиљом иод<> аавијељево. Био је солдат на нешто екривио и опако добјегао. Чим је доша иочео је радити нут од мале Луке до Ирасквице, и кад га је евршпо оида је начшшо иут од Веље Луке до манаетира Нраеквице Но тдда је иошао у манастир' Дуљево и еаградио даиангњи иут од воде (извора/ до згјшаетнра. Кад је оно довришо, мошао је у манаетир РежешЛ и тамо је начинио пут од даиашње мжоле до маиаетира Кад је и овај мут довршио, оида је отишао у манаетир Градиште, и тамо је еаградио данапш.и пут од кућа из под манаетара на до манаетира. Кадје све ово довршио онда е,е је пратио у манастир Цраеквицу и иочео град,ити овај нут. Градио га је девет годииа, и није му смио као ни иа нрве сноменуте мутоие нико а ма ни дигле шкаље принијети. Ми би ее момди екунили, на му ноКу камења иршш.јели, а ои би их у јутру еве разбадао и ни једног не би употријебио. Манастири су га храниди за врнјеме радње њихових путова а уз то Прасквица га је издржавала докје и овај пут довршио, а Челобрђаки су за то манастиру одмучили како је етио архимандрит Оава Љубиша, али да Антон пе зна. Пико с љим није овђе знао зборнти. Умт.ро је у м. Праеквици кад је овај нут довршио.

**| о Томе опшмрииј<! у мом чланку „Цетињекц утпешг' у .Јавору. бр. 8. 1890 г. Д.

***) Приповиједа е,1> да ее ове године родило у Паштровићима 700 '.етнКа. синови нопшулих родцтел.а; и да Лудвик није могао умријети док му ПаштровиКн, ири њоговој тешкој ОоЛијееги нн.јесу Оироетилн. ДжоЕисије Мшсовић

| ге~ (од Фражки) а у источном крају Србије, обнчно га називају: шапкави: цом. Та је болест највише унесена у нашу земљу почетком овог столећа, 1810. године, кад је руска и турска војска по нашоЈ земљи боравила, јер „тсшко земљи куда војска прође" вели народ. Затим се ова болест све више ширила тако, да ће временом по цслој земљи „ендемична" ностати, ако се и даље остане нри досадањем нехату п при досадањим носве недовољним •проФилактичним и законим мерама. Видео сам за време своје службс доста еифилиса у округу ужичком иодринском, чачанском, црноречком и гимочком. У носледња два округа на п у срезу студеничком, бањском сифилнс је „ендемичан" већ одавна. У Зај ечару п Књажевцу при окружним | болницама лечи се око 500 лица годишње, а амбуланата који сами лекару долазе на близу око 2.000 душа год. На њихово лечсње одређена је веома мала буџетска год. сума од 6.000 динара, која једва достиже за најнужније нотребе. Но још толико, колико их долазп на лечење, лежи ; нрик]Л1исно по селима и не лечи се никако. Ови ирикрнвени елучајеви баш највише и шире ову болест по народу, која захваћа све нова села у којима дотле никад сиФилиса није било. Из раније заражених места где увек прикривеног или латентног сифилис имаде, болест се поступно у оближња незаражена села преноси, које закључавањем бракова, које свима оним посредним нутевима, које сам горс побројао. За ово су мн доказ она села у срезу заглавском, која се граниче | на срез сврљишки и у којима иређе није никад сифилиса било, а сад га и тамо има, ма да јс иначе сифилис нонегде у Сврљику изумро, и где га јјош има то је већином само познија терцијерна Форма .Кад се узме и то у обзпр, да јсдно заражено лице може ' месечно внше од 400 особа да зарази и да је сифилис таква хроничнп бо лест, на коју човек често нс обраћа никакву нажњу, нити му што донекле смета, онда је лако и појмитп, зашто се сифилис овако нагло рашнрио, зашто га је тешко и еузбиги, а још мање искоренити. Сем тога недовољан број спремних лекара, који би једнако само због сиФилиса но срезу крстарили и сифилична лица нериодично обилазили и лечили и то у ннзу од неко.шко година: затим и ; досадања и неједнака нодела државних санитетских иосдова на постојећи број I лекара, такођер је доста припомогла да ее сифнлис но целој земљи више мање рашири. До сада су многн богати мали и равни срсзови са 2—4 еахати даљиие у свом највећем иречнику — скоро увек имали своје среске лекаре, док по другим нространим сиротним и врлетним окрузима, одакле беже срески лекари, вршио .је свс саиитет. нослове по округу само један једини Физикус, који је свакогмесеца но два н пет нута путовао но округу на растојања од 20 -40 сахати, уирављао окружном болницом и лечењем болесннка у њој, врншо ветеринарске и војне службене послове кад нпје бнло војених и марвених лекара итд. Онда није чудо што се у таквим окрузнма и сифилис једнако ширио, нити је имао ко да га сузбија (срез јадрански, рађевски, с/гуденички, ножешкн, црногорски и т. д. нунн су снФилнса). Иризнајем да су оправдане тужбе и жалбе оних среских и окружннх декара, који службу врше по таквим сиротним врлетним и иространим крајевима, да сем ндате ништа друго зарадити не могу, а живот свој но таквим иустињама на живим мукама ироведу, на често и унронасте. Али држава дужна јс о томе водити рачуна и да у таква места шал.е ваљаие радннке, који ће сву снротињу, сав народ бесплатно лечити и снФилие требнти,али зато да их доб ро плати. Никакав лекар који је свр-

: шпо школе редовним путем, који јс : трошио 20 година на своје трудно : школовање, нема рачуна да служи ио пустарама, по непроходним и не на,сељеним местима са 200 динара месечне систематске плате. Толико се данас по већим варошима оберкелнери нлаћају, који само сабирати и одузимати знају ! Ја сам увек био зато, да се снремни лекари и добри радници ! добро и плаћају, затворити врата оним 1 странцима, који еу дошли само да траже код нас меда и са лозинком: и1н ђеие Њј ра!па, а нису дошли што их срце за Србима вуче. Тако исто крајњс је време да се не дају сдужбе државне и општинске' оним лекарима, који полажу испитс нред београдским лекарима, јер то ннје иут ни начин којим се долази до нрава на праксу и на службу државну. Или да имамо | лекаре који су редовнпм путем на иризнатим свстским свеучилиштима ! та нрава стекли, или их иначе никако и не тражити и оставити народ самом себи. Мања је штета но народ кад лекара никако немају, нсго ли ! његов жпвот, његово здравље, па и његову кесу поверавати у руке неснремнпм и лукавим дошљацима са стране.Бише ће се добра и номоћт учинити нашем народу н са мало, сирсмних лекара, него ли еа хиљадама шарлатана из бела света а 1а КокепБег^, Ко8ешћа1 итд. (НАОТАВИЋЕ СЕ)

КЊИЖЕВНО СТ Браство, 10-та књига друштва Светога Саве, изашла јо са овом садржином: 1. „Маћедонија", песма Бл. ј Јовановића, 2. „Мојм знанци" од М. Р. Веснића, 3. „Краљица" једаннародни обича,ј из околине нишке, од Мпх. Ст. Гизнића, 5. Чешко д]>уштво „Матице Лиду", од Дим. С. Јовановића, 6.,, Ла:зарице" срнски народни обичај у Врању и врањском округу од М. В. Весслиновића , 7. „Пред црквом", снев. Стев Ј. Јевтића, 8. „Сарајево'*, прилог познавању српских крајева и прнлика од М. Живковића. Књижевнм остаци Иаана Назкуранмћа. (нАСТАВАк) У трећем певању ..Чети' - има већ више понравака. од којих ћемо најзнатнпје споменути. Тако су два стнха у почетку: „Не на десст. да утече, него на два, да нх сече" гласила првобитно: „Не на десот, да јим плећи даде, — Веће на два да јих посијече"; ове су речи већ у рукопису прецртане и исирављене онако, како их налазимо у издању. Споменуо сам варијанту ових стихова за то, јер о њима тече нравда, како их ваља схватати. Познати етих: „Шанћућ би га Мирком звао"' гласио је првобитно:, У шанту би га..." „Уиздању читамр: „Нсразлу-. чно вјерно н тврдо," а урукописује! првобнтно „тврдо" нрецртано п изирављено у „стално," којега иснравка нема у издању. Познато је, да је оцењивач Себергср, кјшво схватавши реч „рудјет" у стиху: У то и дан већ рудје/г иоче," засновао чудну бајку о путовању старца свећеника, а тај јс стих гласио првобитно: „У то н дан већ рујит поче," одакле се јасно види, да је овде говор о вечерњем рују. Иза етиха: „Ни поноснијех звона за звоника" налазио се у првом концепту овај стих: „Кием се свети другда нрате отцн" Овај је стнх такођер важан за схваћање овога места. Место речи: „И звон смјеран" има у руконису: „И звон смирен," а меето смирен било је првобитно, али је нрецртано: „скроман". Иесник је очито хтео да старца свећеника кротким означи, јер налазимо у рукопису ова три прецртана стиха на три разна места: „Кротко идје, а беејсди кротчије: Кротко гледа, а бесједи кротчије:

: Кротак старац нротко беоједио"; ово :је последње на оном месту, где је у ј издању стих: „Добар старац чети бесједио". Место речи; „Дар ти дјелом" било је првобитно: „Јаб} г ка ти .. ."; место: „Врх Ловћсна" — било је: „врх свиух горах"; место: „Све је гријех" — види се прецртаио: „Све је једно." Место речп: „Куд за вазда гре се" било је првобитно: „Одкуд не врне се". Стихови: „А сто очју ко проз росу — Мјеште сунца дугу видје" гласили су у првом концепту овако: „А у сто ока западни се зраци — Ко проз росу, дивна дуга кажу." Из исправака у руконису јаено се разабира, да се је ијесник нешто више трудио стварајући два прекрасна мјеста у овом невању. Познатих стихова. Тере лиечећ стаду ране Сам се своје сјети боли: Добар пастиер, јер што каже ином, И сам својием потврђује чином. не налазимо у овом облику у руконису, већ три варпјанте, из којих је но сврј придици пјесиик у чистоиису прије штампања саетавио ове красне сгихове. Прве су двпјс варијанте ирецртане. а трећа је са етране чисто иснпсагч. Прва нрецртана варијанта гласи: ( 'ако е'; Ах, ко ријеч је истинита: Ранјен бивши лиечник видар тежке Бидат ране сам да море! Друга такођер прецртана, али крај овс са етране написаиа варијанта састоји од ова два стиха; Само лиечник тко бје ранјен Тежке ране вндат море! А тређа поврх ове написана, ади непрецртана гласи: Тер нипајућ (другом) стаду ране Сам се своје сјеги боли: Добар (пастпр) лиечник, јер шго ином чини И сам ! ј у ги, а нс лажан хини. Исто се тако види код оне уметне н узвишене присподобе у завршетку „Чсте", да ју је песник иомно дотеравао. Стварајући стихове: „Већ ко неро свете и злагно, Којием небо за унучад нозну Дјела отаца бидјежи витежка" ианисао је песннк ове две прецртане варијаите: I. „К унучади касној које Дјела отаца слје витежка. II. Којием небо позној унучади Дјела отаца нисат гре внтежка." (свршиће се).

СЖЕСИЦЕ Љубав нађе пута. Инглиеки нееник Со1еп(1"-е радо је нричао следећу еиизоду: „Шетајући се једног дана, оиазим како је писмоноша донео једно неплаћено нисмо слушкињи мога баштована. Девојка прво ноглсда адрееу, па после враш писмо, говорећи, да не може да га ирими, што нема новаца да га нлати. Како сам био добро расиоложен, нриђем, платим пола шидннга н дам девојци нисмо. Ну како сам се зачудио, кад сам видсо, да се није ни обрадовала нити мн је захвалила, и тек иосле дужег испигивања, она- нрнзна, устежући се, да се договорила с њеним будућим, који беше исто, тако сиромах као и она и који штеђаше сваку пару, да би је најзад могао узети, да шаљу једно другом ненлаћена писма; но адреси могао је ирималац одмах да зна, у које је време и на ком мссту састанак заказан. Писма, која су требали само да погдедају, никад нису хтели нримити н тако их коресподенција није стала ни наре. п 'Гај догађај; то довијање љубави, уиек је за ме пријатна усномена", зав])шавао је обично нееник.