Мале новине
вана Јовановића — Змаја. Он ће бити не само наставници саветник и номагач у васиитавању деце, но и самој деци од велике номоћи као лекар и књижевник дечији. Препоручујемо ипозивамо родитеље, да не нропусте ову нршшку, која очнто говори у корист дечијег васнитања, но да своју децу до шесте године новере именованој наставници. Свако детс нлаћа на месец по три динара школарине. * Хармонија. Као што дознајемо ..Београд. пев. друштво Хармонија" снрема сс у велико, да заказапо Позоришно вече, у суботу б. октобра, код „Хајдук Вељка" шго сјајније нриреди. Програм састоји се из две комичне преставе пуног хумора и вица, а изведене од самих дилетаната, чланова те вредне дружинс: 1. "„Позорншна Проба", велика драматична опсрета са невањем у терцету уз пратње гласовира. II. „Гњурац", сензационелна пародија по Шилеру, за хор и соло,, изведено од свију чланова н чланппе дружине. Међу нреставама певаће г-ђица Отиљка Прахгхајзерова, наша омиљена певачица, неколико ппјеса за сопран н еоло, а 1 ри свршетку пева мешовитп хор „Бродарка" од Екерта. — П, ене су за самца 2 дин. - а за нородицу од особе ио Г50 дин. •Д: Трка на врачарском пољу са ви тешким играма. У Београду се сада налази на всџбању Дунавска дивизијсна коњица редовне војске. Командант њихов г. С. Мичин капетан. По пред: огу његовом, сви коњаници ове војске поред обичног вежбања, сада се вежбају и конљима. Кад су коњаници добили копља, бсху не радоснн но раздрагани, сећајући сс на прошлост, на стару српску царевину, на војску цара Душана, на његовс коњанике и оклопнике. Њихова срца беху сједињена , весела, што се носле толико годииа нонова установи копље, којим су се стари срнскн витезн н коњаници у биткама одликовани , победе добијали, и потомству оставнли сјајан уснех њиховог витештва. Ми се од наше сгране радујсмо овом установљењу. Треба само изјутра изићи на врачарско ноље и видети како се наши коњаници са вољом н енергијом у копљпма вежбају. У старо српско време, бсху поред других обичаја и витешке игре. Г. Мичн, да би дао очити пример коњаницима старог ернског обичаја, и нриказао коњаннцима јунаштво вите-
штво старих српских коњаника, инцијативом његовом, он је добио одобрење, да на врачарском пољу 5-ог. Октобра ио нодне буде трка између коњаника са витешким играма, а поред тог представљаће се слика из народних нссама, „Варваринеко поље". како је Курсула Јово убио црног Арапина. Трка ће бити две. Затим неколико внтешких игара са копљима и сабљама и нанослетку јунаштво Јове Курсуле. За приказ ове слнке чине со велике нрииреме, а са овим распоредом: Биће два логора срнски и турски. Коњаници и војека у срнском догору биће одевсни у старо српско витешко рухо, а тако исто и коњаници и војска у турском логору у турском оделу. Јован Курсула биће Коста Гееавац. У турском логору прво свира банда турски марш. Турци се веселе, н сеире, а црнп Аранин излазн иред српски логор и зачикива и тражи мегдана. У Српском логору свпра банда узбуну, неки јашу, неки се сиремају итд. На једанпут излази из српског логора л|»ед турчина Јово Курсула. Банда у сриском логору свира српски марш. Затим настраје сцена како Куреула са Црним Арапином делш мегдап и главу му одсеца. српском логору весеље. После овог долази деФиловање сриске и турске војске и тим се свршава трка. Подунавско коло јахача поимајући значај и цељ свог удружења, одредило је 600 динара, да се да угакмичарима. Ми честитамо нодунавском колу јакача на овако племенитом поклону. ^Л^1ЛЛЛЛЛ/\Ллл ИЗ БЕДА СБЕТА М. Мункачи, иначе својим правим именом ХоФман, сада сликар јевропскога гласа, борави у својој домовини. Дошавши не давно из Париза у Беч, да онде надгледа у музеју постављење својих елика на стропишгу, посетио је Будмиешту и свратио се у Арад. Тамо га јуче походио његов старн мајстор Фердннанд Албрехт, код кога је као сголарски ка.м>а од гбдине 1859. до 1861. за три Фор. на недељу радно. Пресгавио га је сврјој жени, која је с њим дуго разговарала. У вече упугио се Мункачи у Чабу, да онде носети своје рођаке. На аелосипеду из Петрограда у Па риз. Прекјуче етигао је у Париз руски артиљерис!;и норучик Мартпш. који је сав иут од Нстрограда до
, Париза (8100 км.) за 30 дана превално на велосинеду. За неколико дана поћи ће у Лондон, а за тим опет из Осганда у Петроград. Младић је од 22 године. Царица Јелисавета у Алжиру. „И&аги" нишу из Алжира 18. т. м. следеће: „Јуче су седе у кавани на Вои1е\аг(1 с1е 1а герићНцие две госпође. Обе су биле у црно одевене. Пошто су онде прегледале новине и узеле каву, унутише се владиној палати, где затраже да гозоре с гдавним гувернером. Вратар занита кога да јави. Једна му госпођа речс: Дарицу аустриску. Вратар није хтсо томс иоверовати, ади ипак учини своју дужност. Главни гувернер Тирман потрча одмах у сусрет царици. Газговор је био врло срдачан и искрен. Тирман замоли царицу на доручак, но царица рече да је већ доручковала. Тирман рече царици да то сажаљева тим више, што је управо тај дан имао госта у особипрогнанаанамска краљ. Нат СћЈа. Царица зажели, да га види, на што буде овај уводен, но није с њиме разговарала. У недел.у око 10 сахати дошле су три госпође на пошту да дигну вп! гс писама у вредности од 50000 франака. Писма бејаху адресована на гоепођу Нихолсон. Чиновник није хтсо издатп писма, док се царица није сама јавида, алију ј,е замолио за оироштсње будујш еу пропиеи сгроги, а његова одговорност ведика. Царица му рече врло .пубазно, да право ради. Данас је царица купила много ствари, понајвише пак Фотограо >ија и маварска дувана. У Блиду иутовала је обичиим влаком и у обичном вагону, а сутра ће можда походити Бону". Ново Гледстоново дело. У Лондопу изашло је ових дана ново Гледстоново дедо под насловом: „Бапсћшагкв о!' Ношепе 81ис1Је" (Предео пзучавања Омирова). Овај се спис састоји из следећих дедова: „Омирово питање", „Омир као оснивадац појединости", „Омир као оснивалац вере", „Начела етике", „Начела нолитике", „Оспова Илијаде", „ГеограФИЈа песама",. Осим тога у овом се делу налази студија под насловом ,,0 тачкама несугласнцс међу асирским таблицама и омирским текетом". СИФИЛИС У СРБИЈИ
Од Др. Милоша Кандића окружног лекара (овгшетак) Срески декар био би дужан да овакве привремене бољстице обилази
ј по могућноети еваког, пегог а најдаљ е ! осмог дана и да контролише болниј чаре, да ли су за то време по његовом 1 упуству декови издавани. Он би био дужан, да се благовремено стара за ! набавку декова. а општинске власти дужне би биле, да набављају све оно бодесницима што им лекар нареди. 5. Досадањи начпн бесплатног дечења и издавања лекова за рачун државни, треба да остане и даље, али тако, да се сељацима декови не дају у руке, већ да лекове пију и унотребљују у привременим општинским болј ницама, у нрисуству срескога лекара нли његовог бодничара. Ово бих пред | ложио зато, што су до сада сељаци врло често преписање декове по трњу ! бацали, а они државу коштају прили; чну суму новаца. 6. Узаконити, да у сифидистичпим местима ни један евештеник не може | ритеулна испит за венчање нзвршити, док заручници не буду декарски два пут прегледани у року од три меееца дана, и ако се оба нута нађе да немају кужних сифилитнчних облика (секундерних), да се могу венчати. Тако исто требало би узаконити аа целу земљу да се нико за прво време сифидитиј чних појава тј, за прве две-трп године не може женпти ни удати, и докле годдекар, нрема иекуству науке, не нађе да им се брак може дозволити. 7. У свима заражсним местима забранити сдаве, даће и све такве заједничке састанке, са којима би се по мишљењу декара сифидис могао пренети. На лебаре, касане и еве оне, који еа сифилитичиим лицима носла имају, обраћати пажњу и у случају какве бидо I сумње иодвргунти их санитет. иолицијском прегледу. ј 8. Тајну простутицију но јавним местима (каФанама, дућанима, иодру!мима. ракнциницама итд.) а тако и | ону, која се по иривратним кућама, као трговина води, нод Фирмом узимања сумњивог женскнња на кост, IIи квартир, иа обуку итд. треба свуда забрањивати, а с друге стране*сгарати се, да сваки и најсиромашнији радншс може закључиватн бракове редигијозне и грађанско, као и по другпм кудтуриим државама. Досадањи пренотопни бракови, који се и данас : само но имену редигијозни називају, а у ствари то ни уколико нису, не савремени су и себе су преживели. Да је тако види се из живог свакодањег протеста према њима, из многобројннх брачних снорова, који прстс | да и нослодњу осповицу државну породичан живот — с иута заведу,
ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Ешила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ
(96)
Једну ноћ у суботу удари изненадно плаха киша те нагна Жака н Северину да се склонеЈ у ту малу стају. Она нехте никако сести, само је давала своје усне у дуге, бескрајне нољупце. Није се тога срамила, даиала је свој дах нека га жудно пије, сматрала је то као пријатељство. А кад Жака распали тај нламен, те је поче иривлачити к себи, она се стаде отимати, плакати, понављати опет једне исте разлоге. На што би је, вели, тако мучиоУ Њој се чинило да је нежније волети се, а не скрнави ги се! И)у је у шеснаестој години оскрвавио онај развратни старац, чија крвава сен излази јој чеето на очи, после тога њу је мучио муж својом грубом похотљивошћу.
То је све учннило те је у ње очувана детињска невиност, чедноет. срамотљивост од страсти за коју није знала. Н>у је очаравала Жакова благост, његова послушност, јс]» би он одмах тргнуо к себи руке, чим их она задржи својим слабачким ручицама. У први мах она је волела Жака, а није му се никако нредавала, јер би то одиста окал>ало њезину љубав, ако би сс одмах дала и њему, онако као што се дала оној двојици. Њена је жеља била да до века траје то слатко осећање, да се не окаља, да поетане опет са свим млада, да има доброга пријатеља, онако као што има девојка у петнаесто] годнни, те га слатко љуби пуннм устима, иза вратница. А Жак, кад му не настану грозничави тренутци, није ништа захтевао, нредавао се тој срећн која се страсно продужавала. Изгледало је да се и он подетињио, као н она, да се у њега тек сад зачиње љубав од које се до сад ужасавао. Он је послушно повлачио руке к себи, чим их она отури. То је чинио због тога што је уз своју нежност осеЈшо неки потајан страх, велику бригу, бојао се да га не снопадне његова стара жудња за убиством. Ова жена што је убила човека беше као његов сопствени сан. 11 >ему се чинило
да се сваки дан све више лечи од своЈе оолести; јер је он по читаве сахате грлио њезин врат, љубио је, а нн једном сс не нробуди у њему страшца воља да је удави. Он јс чекао док их сама љубав не састави, док нс дође час, кад Кс занесени својом вољом пастн једно другоме у наручје. И тако су трајали њихови срећни састанци, налазили су се кад су год уграбили згодан тренутак, те су шетали заједно по мраку, између великих гомила угЈНа од којега је још црња била нок око њих. Једну ноћ, у јулу мессцу. требало ,је стићи у Хавр на време, у једанаест сахати и пет минута. Жак мораде пожурити своју Лизону, јер се беша нешто улењила. Још од Руана, кад је воз скренуо у лево, спремала се олуја, непрестане муње пратиди су га равнином норед (Јене. Жак се но кангго освртао, забринут и узнемирен, јер је те ноћи требала Северина да дођс на састанак. Он се бојао да она не ће моћи изићи из куђе, ако олуја удари познпје. (Јтигао је на станицу пре кише, једно се на путнике игто већ једном не изиђу из вагона. (НЛСТАВИЋЕ СИ)