Мале новине

ако се зарана не реФормише редигијозан брак, у смиеду слободнијег избора, што лакшег спајања и пгго лакшег раздвајања, ади тако, да ее тиме 01ШГГИ државни интереси, на ни само друштво, ни у кодико не штете. 9. Ради спречавања тајне проституције, треба дозводити женидбу свакоме без разлике, па и удовим свећеницима, калуђерима, владикама, ОФицирима идт. Није довољно само забранити тајну проституцију и измислити казне за њу, већ вал,а и узроке његовог стварања на првом месту ништити. На првом месту треба свима силама радити, да се раденички и селеки нролетаријат код нас не ствара, јер сиротиња даје највећи проценат прости•гутки. Нарочито сиротном женскињу требало би за рана добар нравац у животу дати и каквом корисном раду обучити га, да би доцније и од свог рада самостално могле живити, а да не зависи цела њена будућност само од удаје или од нродаје своје мдадости и евоје сиољашности. Ако се држава и друштво за рана не ностара за еманципацију своје сиротиње, у за отклањање свију оних носредних и нспосредннх узрока који раден народ у маси осиромашавају — онда ће и редови тајне проституције бити све гушћи, јер ум човечији, једнако ће доскакати свима законим казнама н нроналазиће начине и среетва, како ће што лакше све своје неодољиве лсивотне нотребе подмиривати и како ће некажњено нрекорачити све оне друштвене уредбе ко.је му томе на лут стају. Или ваље ништити узроке осиромашавање масе народне или бирати иосљедице сиротиње: сифидис , скрофулозу, туберкулозу - шта внше волимо ?! 20, Септембра 1890.год. у Књажевцу. Зулуи Махмут - паше Бушатлије, у Паштровићима 1785. прилог к српско.т историји од ДИОНИСИЈА МИКОВИЋА

лијепу и здраву воду, која извире нз , бнстритн ако им нод оком дође, н изпод високијех греда бдизу Дробнића, ■ воле га почастити својим обзиром,

на јужнОЈ странн. Под еамим Челобрдом дежи славни манастир Нрасквица иосвећен св. 0. Николи, нокрај ког је прпјешла Махмугова војска. Моја намјера није да

На брежуљку, више саборне свете николајевске цркве одма до „Кулице"*) и истој на јужној страни, стоји светотројческа црква са звоником од једнога ока и звона. Прије него што јој

га овдје потанко онисујем, јер бих .1° тријем призидан, у њој ниЈе могло тијем дадеко зашао од мога предмета! етати ни дссет особа. И њој се не То чини за себе опсежну цјелину на ;Јна нријеме постања али се мисли да коју ће се, ако Бог да здравља, с вре- .) с свакако нешто мдађа од свето нименом повратити, ако то не учини

наставак) Махмутова војека није с Врела пош ла једним правцем. Раздијељида се, и један је дио ељегао низ Чедобрдо, да узгред крајем мора хара што може. Други дио прешао кроЗ села: Ђенаше Врбу, Тудоровиће, Дробниће, и еастали се на Ријеку „Режевић" хладну

вјештије неро. Али неће бити згорега ако и овом приликом летимично пријеђем иреко његове прошлости, као преко дул.евске што чиним, да би поштовани читаоци лашње могли схватити слабо обрађсни мој предмет. Своје име носи ио зсмљпшгу пстог пмена, које лежи одма до њега на јужно занадној страни дужином и манастира па на западу до впше места, више мора на Вењој луци, а ширином од главнога јужно занадног пута до потока који манаетиру и путу стој'и ! управ на Јужној страни. Оно своје име носе ио Ирасквама, којијема је некад било носађено а које су кас није замјсниле маслине, кој ' с данас лијенога угља давају. Доњи дио служи манаетиру за врт који, се топи лијепом водом која ту извирс. Предање гласи да је манастир Праскавиц основао Цар Душан, али како су све страпе пронале ири његову оиустошењу од Француза, г 1812, немамо чим да га поткријеиимо. Свети Стеван Штиљановић, носледњи деспот сриски, у својој оиуруци нредатој СераФиму Поповићу, игуману у Маиастиру Роцу, и Сппчу, при коначном одласку из свог отачеетва Паштровића, с млетамке напаети каже: да га је он осповао.*) Томе у прилогу могло би се држати и предање које казује да су земљиште ма-!1 на Д а телеграм, да мн се детеиз ненанаетирско нод ' манастиром, ђе се да-1 Д а разболедо од туберкудозе мозга. нас налази виноград, иридожили ЈЈс- Истога дана нођем у Веч, не казујући чићи, из којих је и свети СтеФан. ! жен11 к УД а ћу. На доњој страни манастира а на „ .. ' . •' 1 1 «). В. арипов. „Црногореко и приморске од занадно) страни вратима, чита ее на стевана м. Љубише. I једној илочи „врло замршени натпис ; Тако се зовс виеока двоподна кућа која који сам са тешком муком снимио још ја доста времена служвиа за стан епомоКне годинс 1881. Он гласи,- Исх крхшисе 1 ™ е 0 ™ У којој сам се и ја у«о 1871 —1872—3|н до неко доба 1874, код лривромених СШ КбЛИОК^ ЕЛЛГОКбрСНЈ Г0СН0Д6 ЛЛН6Т- , учнтел.а Филииона Франићевића, данашн.ег ике |Г ^и;И,шТкс; Ш\г рАБ7. ПОМШК гумана манаст. Режевића, и попаГригорија Ми. 1 , ■ тровиКа, пароха тудоровског. Дионисије. Б<КС11К К2ДС р +4.ЛЧЗ (10. )). ^ „Шематизам" нрав. Боко-Котореке и Дакле, ако еам добро као што мис- Д у ^ р ° в ? чко епархије. 1880. ■ 1 **) Код удовице овог мог непреЖољеног доЛИМ, ову годину ирочигао и односи (5р ОТВО р а; госпо1;0 Милице, ро1). Миџор, видио се иа манаСтир; њега нијс оеиовао ни сам недовршени катихизис ког ,је покојник ни

колај евске. Тријем, што је ири њој сазидаи одаје се, да је доста доцније сазидан. У њему су гробови у којима ночиваЈ 'у посмртни остаци свештеника из куће Анђуса, који еу као помоћницн калуђера, послуживали манастирску парохију, Један, и то најдоњи, на заиадној страни, примио је носмртне остатке последњег до данас свештеника из те куће, на Велики Четвртак 1879. а имено нопа Димитрија иначе како смо гарадије звали: Митра, човјска млада, пуна знања, чојства, ноштења, и заносна родољуба, академика руског, нроФесора богословије у Црној Гори, и доцније проФесора вјероучитеља Г Л. К. гимиазнје у Котору.*) Доета лн јс, неирежаљеник, својим зиањеи обећавао; па онда кад се редовно шћно иетицати**) оде на неповратак а нама кој'и смо га знали циј 'енили, поштовали и л,убили: Оставио тугу што се топит' не да Ко' што с греде тшш грдна еаита леда Но с ком срце лешка у мрачни гроб хладни: Да престане борбом... људски нсивот јадни. ЧУЈТЕ ДОБРИ ЉУДИ Питање. Своје женеко дете, од три године, одвео сам 1887. годнне у Беч на лечење од конштока и ту га оставим и одем кући. После четир месеца добијем из не-

Дете умре и ја се носдс 12 дана вратим кући. Жени нисам ништа рекао, јер беше и онако слабачка. Саопштим јој тек после извееног времена наш губитак. Од тога тренутка жена јс добида болове у грудима, на левој страни. Многи декари су је лечили, али сви они не номогоше ништа — жена трпи нсирестано те грозне болове у грудима, само што је тај бол, кад јачи, кад слабији ади но неки нут тако јак да је баци за неколико дана у постељу. С тога, добри људи, ако ко зиа какав лек за ту бољку, то нека ми каже овим путем, за штаћу му ја до века бити благодаран и наградићу га. I 1 ) Лн/јелко Тајтацак трговаи у Крушевцу

ОДГОВОРИ БАЛКАНИЈЕ Г. Озеровићу Градиште. Примљено 96 динара за 8 ноловина лозова нрве сри. држ. класне лутрије. По иријему од државе лозови ће вам се послати. Свраћамо пажњу свима штованим муштеријама нашим, да ћемо им на овај начин, преко листа, нотврђиватп сваки иријем новаца посланих за лутриске дозове.

■ 7Г;7.-\*л

Ограда. У ономадашњем броју нашега лиета, а у чланку „ С ифилис у Србији" послсдња рсченица г.таси овако: „Више ће се добра и помоћи учинитн нашем народу и са мало снремних декара, него ли са хпљадама шарлатана из бела евета а 1а Козепђег^ Ко8енШа1 итд. Пошто се овде изреком помињс име г. Розентала, то се ми ограђујемо од оваке ничим неонравдане личнс грдњс, која ствари ништа не доприноси и боз којејег. Кандић еа свим могао бити. Ова је речепица пзмакла пажњи уредништва и само на тај начии могла је ући у лиет, ношто смо јод лучно решени да личним грдњамо не дајемо места. Уред.

С тога га ЈС и теже разуМЈети ; шш дника бар како се мени чини онакав катихи:шс ће га без сумње наши антиквари раз- какав би требала имати. Дионисије

М Ми ову рубрику отварамо с тога, што смо ее увериди о њеној потреби, јер многи људи од нечега иате или што год трие, чему би се могло наћи лека, само ваља распитати свуда по народу, а добрих људи увек ће се паки, који ће одговорити ако што знају, као што показуЈу ова два одговора на прво питање које емо изнели у овој рубрици. За свако питање нлаћа се 50 пар. динар. — Одговори бесплатно.

28 -ог ов - М - ПЛУ Г,И ' 1 • од „велике пијаце" до „општинске куће", из губљен је новчаник сајсдним к .Бучсм од касе. неким ситницама и визиткартом „Мше. 81ашећисћ." Ко буде нашао, нека донесе у кућу Кнез Михајлова ул. бр. 38. награду добиће 20 динара. Кат. Ђ. Станишића. 744 30. 1. 2.

Н Њ И Ш А Р А ВЕЛИМИРА ВАДОЖШ У ВЕОГРАДУ изашла је: ИСТОРМЈА ТУРСКЕ ЦАРЕВИНЕ НАПИСАО С. ЛЕН-ПУЛ 0 внглпског ПРВВВО ЧЕД. МИШОВИЋ Це.на 3 динара, Може се добити преко свију књижара у Србији. 708 (ч. н.) 2—б

1-1--

0 Г Л А С

СРПСКА ЛР0ИЗВ0ДЊА: Прва кројачка Надруга зан. Удружења за варош Београд, налази се од данас у кући иок. Панића у бившој радњи г. Видоја Биторовића сироћу кредитне банке. Препоручујемо свима редовнма иоштованог грађанства своје богато едожишге најновијих гканина из чувене нараћинеке Фабрике г. г. Браће Минха за јесењу и зимску сезону. Продајемо тканину од 1 метра на више н израђујемо најмодерније одело по најиовијем укусу.

Управа водовода расписује овим стсчај за набавку потребних ливених цеви са припадајућим дсловима, како за довод воде од Белих вода до вароши, тако и за цеду мрежу цеви но вароши. Писмене понуде треба слати уираап водовода у запечаћсном пиему најдаље до 1б. Октобра т. год. б еати у вече са назнач чљем на куверти : „ Нонуда ш ливене цеви и иотребне деловс. и Општи и специјадни уелови за ову набавку могу ее у свако доба добити код потписане унраве , која је готова. давати и сва захтевана објашњења односно ове набавке. Београд 8. Септембра 1890. г. Бр. 180.

14,

Уарава .<а грађвњв београдског водовода. ^'0. 26. 30. б. 10.

о ЗАСЕБНА, у балЈ.^ ј Да канској улици бр. 16. у средини вароши, издаје сс иод закуи од 1. Новембра ове године. Иста кућа има: три собе за обитавање, еарачану, нростран ходник, кујну, трпезарију, шнајз, зидан подрум, вешерницу и друге удобности. За цену и услове обратити се Балканска улица бр. 16. 30. 2 4 6. Рударски бин, даје еавета у упуства рудареким предузнмачима, како у погдеду техничком, тако и у погледу законском. Обратити се у сдучају по требе администрацији нашег лиета. Хонорар нристојан.

62<

Управни одбор кројачке задруге. 3—12

ТРАЖИ СЕ НОВИЦА ЗЕ- 1 МП . ~ л шегрта нз КОВИЂ , родом из Ерце- " добре куговине из села Бабина ! ће за тапетарски занат. Јавити из околинс Плевна, има, со код Леонолда Мацала до 1—18 године, тражи га род Српске круне на Калимегдану. бпна. Упитатиу „Балканији." I 714 3—3

КЊИГОВОЂА вичан п])0стом и двојаком књиговодству, тако исто и корепондеицији, тражи занимања у своје слободно време упитатн администрацију.