Мале новине

КЊИЖ1ВН0 СТ Нњижевни остаци Нзана Мажуранића. (СВРШЕТАК.) Највише исправака и уметака има, како је и иаравио, у пајвећем исваљу, у „Харачу". Није овдс место, да сваку, ма и ситну, нромену саошптимо, иего 11емо изиети па видело само неке главније п знатније. Изаречи: „Урнебее се громки горам орп' - ' била је у првом кондепту ова присподоба: Ко да у голем од мрамора Суд с виспнах зрнја пушчанога С прва сипнеш, 1 а пак сипат сједеш. Место лепих стихова: „Мниш, да наирпсд свс га нјешто Ву'1С Докле ијегов дружба пна С двие сти нога ступај гази. Валдја да се боји црне ноћи, Пак би рад всћ на ноћиште доћи" налазе се у рукопису ови стихови прецртани: „Чини ти се. да га нјеШто вуче, Док осталн номно за нјим тсше. Дотужи му ио мраку сс бити Пак валдја да стога јунак хиги." Мссто оие прнсподобе са горућом лавом, „с огнјеипјсх што се гора на долину нрлећ сасие; баш без бриге када смртни засие", Снла су првобитно ова два прецртана стпха: „Тср ху стојп нотрес, гром и лава 0 кпсх не знаш, кад ћсударити." Мссто стиха: „Ко небеским складом струна" чита се у рукопису прецр тано: „Ко нсбеским ромоном се жица." Изворни рукоинс, што га је ннсац ових редака добио на увид до С јјотом г. Влад. Мажуранића, сс-же до под конац „Харача," а занршује етихом: „На чух сваки бруке п руга". Други извории рукопис 15. невања попуне „Осм&на" Гундулићева, иисан је такоћер оловком на сшшастом иапиру и садржава доста мало исппавака и врло ретке промене са стране, а нснисан је читким и чистим нисмом. Ко је н мало завирио у оба ова ру-

копиеа, па их сравни са ишараним : рукоиисима других славних несника, ј који су у „зноју лица свога" пиљили и криилп стихове, мора се заиста признатн, да је Мажуранић с особнтом лакоћом невао и стварао стихове. Ово нам нотврђују и усменп свсдоци. Мени је нски старији књижсвник прииоведао, да је несннк свога „Чеигић-агу" у нсколико дана доврШпо, а иеки вршњак покојннков радо се сећа згоде, како јс једном био у друштву с Мажуранићем н осталом храбром четом ; илирских несника, којима је неко у | друштву предложио, да уз задане н нобркане нроизачие срокове на брзу руку саставе нохвалну песму у славу некога отаџбеника. Док су се остали нећкали, Мажуранић у тили час испева нрема оним сроковима, ирекрасиу пссму, којој се је цело друпхтво дивмо. ]5еле, да ту изворпу песму чува неки старији књижевник.

СМЕСИЦЕ Р1јаво сзршека шалз. Тајни савет| ник и проФесор у Ропггоку пок. С., свратио је једном, као уииверзитетлија иа својим ћачким путовањпма, у једиу мекленбуршку варошицу. Када му је у вече гостионичар продао кљигу, у коју се требао као странац унисати, штудент С., који је и иначе био на::лоњен шеретлуцнма, намисли да се нашали. У рубрику „Сврха нутовања" написао је: „Да се убијем". — Го•-тноничар кад је то прочитао, брже : боље иошље књигу у нолицију. — Тај маи да наш С. легнс снавати, кад сто ти једног полицнјског војиика у његову собу. „Шта би сте хтели?" пита! шс штудеит. „Остаћу код в а с, да вас чувам да се не убијете. После два сахата одмениће ме други и угако даље. Ви ћете платити трошкове. А сутра ћете , Сити одведени својој кући". „Господине, та јесте ли паметни? повика С. зачуђено.

„Луд нисам. Ја чиним само своју дужност, мсни је заповедио управник вароши да дођем да спречим ваше самоуСиство. Код нас јс заСрањеио у онште уСити се". „Али ја иећу да се уСијем; ја сам се само шалио!" „Може бити; али ка^о бисмо то ми знали, да ли сада говорите истину? ' Наша је дужност да спрсчимо само убиство и то ћемо поштено и тачно извршити". Не поможе ништа. Чували га целе ноћи и ма да их је преклињао. Хтедоше га сутра дан и у његову универзитстску варош одвести натраг. Најзад докаже, да има још новаца прп : себи и тада га иусте, јер управник градски мислио је, да се ниједан штуденг неће убити док има поваца. Цар Никола I. (1825—1855) срео је једном на улици пијана ОФИцира. Он га задржа упитав га кратко: „Шта бп ти на место мене учинио, кад би срео једног ОФицира у таком стању?" „Велиланство, с таквом лолом не би речи нроговорио!" „Имаш право, узми моја кола, иди I кући, па се добро иеиавај". Једног младог гардиског ОФицнра цар је наградио орденом Св. Ане. Иа скоро затим цар приђе ОФициру, који је на главНој сгражи био, и запита га: А је си ли с Аном баш задо-ј вол^ан ?" „Хвала Вашем Величанству, али ..." ј „Али? Дакле шта: али?" „Ах, Ваше Величанство, моја Ана јако чезне за Владимиром (већи руски ордеп)." „Остави је нека чсзне" смејаше се цар „твојајс Анајош и сувише мла-1 да да би се могла удавати!" МАРЕЕНШ ЛЕКАРИ1А! По узајмномјј^споразуму и овлашћењу већине марвених лекара еазивам 1-ви марвено лекарски скуи на дан 21 Октобра тек. год. у Бсограду.

На скупу ће се већати о разним пи| тањима ветеринарским и сточарскнм иоред изнетих 7 тачака у моме позиву ј друговима у „Одјску" и „Малим Но|вииама". Моле се сви другови, марвени лскари у цивилној п војној служби, а п сви нријатељи сточарства, да доћу на овај скуп, да свој знањем нотпомогну, колико могу, овај наш скуп, да сс сва питања што боље расветле и реше па корнст отаџСине, а и иа корист марвенолекарског сталежа. Умољавају се сва уредииштва, да овај оглас отшампају. 25 СептемСра 1890 год. 'Еунрпја. Сазивач окуна Лазар П Најдановић окр. марв. лекар. —— ■■ .1 .| ■.

ДРУШТВО С8. САВЕ ЗАХВАЛНОСТ ЕснаФ мбханско -каФаиски овд. решио јс: да ирпложи Друштву Св. Саве једну хиљаду дина.ра иа име цовршенога Светосавскога Дома, и у отплату овога придога, друштво је већ примило 350 динара: а Г. Рака Миленковић и кумпанија овд. прпложили су на исту цељ 280. гинара. У име Главнога ОдСора нотнисани изјављује нлеменитим дародавцима усрдну захвалност. ДССБр. 899. 26. Септ. 1890 год. у Београду. За Нредседника Друштва Св. Саве, Благајник Андра Ђорђевић

г л а е

лг ОВ. М. ИДУЋИЈ • од ^велике пија -ј де" до „ошитинске куће", пзгубљеи је нсвчакик са једним ј кључем од касе, иеким ситницама и визиткартом „Мте. 81ашсћНећ." Ко буде нашао, нека донесе у кућу Кнез Михајло:,а ул. бр. 38. награду добиће 20 динара. Кат. Ђ. Стакишића. 744 30. 1. 2.

РИСПЕЛА МИ ЈЕ НОВА партијареволвера џеиних — нов систем. Сеетозар Јанкозић у ку!.и 1'исте Милешговића 730 " 27 29 1

ОГЛАС ТЕДАН МЛАД ФАМИЛИЈАран човек вичан осим срнског и немачком језику, књиговодству и свима трговачким гранама , са доСриМ ирепорукама и кауцијом 4000 динара у српским државним лозовима; тражи у каквој већој кући место за књнговођу, деловођу ијш Слагајника. Коме такав потреСујс, нска се изволи оСратити писмом иреко уреднпштва овог листа нод адресом Ј. В. 300. 738 (пон. ч. ион.) Тражи се ку&нн чувар доСије стан бесплатаи, нрвенство имају зидари, јавити се Васина улица Срој 8. 735 ' 27. 29.' 1

уав*?,/

?>" -«8 жш 1

)У

"П

АВ

гп

ПЦ л

((

ле каботат

Свима г. г. трговцима и пушачима у краљевини СрСији стављам до зиања, да сам своје главно стовариште моје ФаСрике цигарпапира из Париза „Ге Саћоћх^е" (ле каботаж) уступио за целу Србију :

Г. СИМИ Р. 0БРАД08ИЂУ

тргос. у Београду.

норучбине из-

т Ш

С тога молим г. г. нотрошаче. да њихове нотреое воле иреко њега набавл>ати. Квалитет напира доказује анализа иариских и бечких хемичара, као"и анализа г. Др. Фердо Шамса краљ. срн. држав. хемичара (види Сриске Новине број 20(5 до 208) Веоград. Септ. 1890. год. Споштовањем Фред. Браунштајн Фабрикант нз Париза.

А ш

# Ж р ш

, -Шк

0 Г Л А С ИМАМ НА иродају велике количине мога чувеног белог и цриог иеготинског вииа из рстке бербс од 188б-те године, но знатно снуштеним ценама и то за кућевну иотроши.у. ^итар белог вина .... 0'40 дин. .. црног вина .... 0 '40 „ Продајем на аков и на Флаше, а каквоћом вина и ценом, није у стању нико да ми данас коикурише. Јер моје је вино чисто нриродно, што је утврђено анализом државног хемичара и на иариској изложби награђено је сребрном медаљом.

II САВОТА&Е

Димитрије Петрови$8

11 У свези горњег огласа г. Фред. Браунштајна Фабриканта из Нариза, елоСодан сам, поштованим потрошачима цигариапира, доставити , да сам се примио искл>учиве иродајо његовог производа цигариаиира, тако звана ,Џ С4В0ТЖ" (ле каботаж) који је усљед хемиских сведоџаСа париских и Сечких хемичара иризнат као један од најбољих цигарпанира, који се данас нродају но светским нијацама. Ово тврди и хемијска аиализа госиод. Др. Ферде Шамса кр, срн. држ. хемичара —■ (види Срнскс Новнне број 206 до 208) Стога молим г. г. трговце и погронтче из Београда и унутрашњости да сс изволе иоручбинама мени обратити. С ноштовањем у Бсограду, Септ. 1890. 718—6—?15 Сима Р. Обрадовић

фш Ш

Ж. &)[к

гостиоттар код

702

ШШ: %

алагиог коња. 4—10

■ш>

'Ш

шм

Ш: ШМ- -Ш? ' ЖШШ?

Власник и одговорни уркдник Нера Тодоровић.

Смиљево'' — штампари.та Пере 'Годоровића