Мале новине

БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТИ С велике школе. ПроФесор Андра Стевановић, држаће своје приступно нредавање из архитектуре у суботу 6. ов. м, у 4 часа по подне. Предавање ће бити у сали Вел. Школе. * У Нгдељу 7. Октобра о. г. у 9 сати ир. н. држаће се I. Редовна скупштна Фонда за нотномагање сиромашних великошколаца. Дневии ред: 1. Избо]) председника и два деловођа скупа; 2. Извештај о раду управе; ?>. Извештај бдагајника о стању благајне; 4. Избор три члана комисије за преглед рада управе и благајне; 0. Предлози појединих чланова. *■ Управа монопола дувана и соли имала је бруто прихода за месец септембар 7,076,503.94 динара. * Лозови прве српске класне лутрије издаваће се 15 ов. м. продаваоцима. * Бугарска шубара. „Заштита" доно- ј си белешку о томе, како је намесништво одбило п])ед.иог о мењању офи цирске униФорме; радује се томе и као један разлог за радовање наводи и то, што је нова униФорма хтела да буде слична бугарској униФорми. Ми не знамо у колико стоји ово последње тврђење, али ако је, како вели ! „Заштита", онда не знамо какву је нужду нмао предлагач (војни министар), да копира бугарску униФорму, | кад је и она сама копија, а није ништа ни особито. нп практично. Но ради ове нримедбе ми не бисмо узимали реч, друго је што нас на то нагони, а на име, то је нримедба „Заштитина", да је реФОрма у народној 1 војсци ночета тиме, нгго је народна војска снабдевена бугарским шубарама. Ми не можемо узети друкчије, но да је „Заштита" ово рекла просго из необавеш гености, а у ревности да очува стару ношњу и ако она нема на себи ничега српског. Шубара која јс сад уведена код народне војске, нити је сад нити је икад била „бугарека шубара". На против то је стари српски калнак или ако није он, оно му се но облпку веома близу примиче. Ни у ком случају нак то није „бугарска шубара" о којој народ иевау „Женидби Душановој" где се Душанов сестрић нрерушава те облачи „бугар-кабаницу, а на главу бугарску шубару".

Шта носе данас Срби на глави? Да оставимо на страну омање изнимке; у краљевини поглавито носимо вес и шешир, а ни једно ни друго није српско. У народној војци је досад била шајкача. Најгора капа каква се само може замислити. Природно је било мислити на њену замену, п чиме се другим могло заменити до нашим старим калпаком, који па нашу ругу бугарска војска пре нас носи. И ако је иитање: ко је чију кану прнсвојио, ми с историјом у руци можсмо рећи, да су Бугари усвојили за своју војску наш стари калпак, а „Заштита"је у големој заблуди кад мисли да је нова капа народне војске ,,бугарска шубара". Ако „Заштита" нама ово не верује, ми је молимо нека ирипита стручне људе, нека је они обавесте, како у будуће не би упадала у еличну ггогрешку. Ми смо оваке погрешке до сад скупо плаћали. Ми смо, као у не кој шали и управо спграчки, пецкању, задевању, назнвали бугарашима све што не говори шумадиски. „Слика" ради невали смо. „Севај муњо нека пада киша, Нек се дпжо Бугар иснод Ниша". Као у шали нисали смо у службеним актима Бугар-Морава, бугар-моравски срез, Бугар Моравци, а шта су радила наша „учевна" друштва и наши поједини „учевнн" људи, те бру ке п да не спомињемо. А на све ово дошле су бугарске шовинисте, на данас цитирају и наводе нас саме и убедљиво узвикују: „Иа ево, ви ете сами нризнавалн да је ово бугарско". Те исте шовинисте позваће се сутра и на „Заштиту", да докажу како дивљач ;и Срби чак и своје капе не би нмали, да нису од њих позајмили њихне, бугарске шубаре. То не може бити мило „Заштити", с тога нека прими ову нашу белешку с оним осећајима с каквимајој је ми упућујемо. На ноелстку апелујемо још на овај Факт, да од целога Српства, које живи ван уских међа Кр;и.евпне Србнје, једна добра трећнна носи оне шубаре, које „Заштнта" назива „бугарским". Сем оеталога и према томе већ, та је шубара српска, а није бугарска. * Војничке маневре. Војска од сва три рода оружја, што ее налази овде у Београду. (стални кадар с резервом) имао је јуче своје војничке убојне вежбе, које су извршене ио свнма војничким пронисима, као што то обично бива ири маневрима. Цела војска је била подељена на два дела: један, који нанада и други,

који ее брани. Имали смо нрилике да будемо на самом бојном пољу, одакле 1 се згодно дало посматрати дејство обеју трупа, као и њихно вођење и у ! опште целокупно управљање борбом сједне и сдруге стране. Код нае је некако ушло у ружан обичај да на ове убојне вежбе војничке слабо ко свраћа нажњу. Штамна их једва сномене с неколико рејдића; у друштву се о томе једва шго | и зна; а оно што се зове јавно мњење ц не зна да постоје такве вежбе, и оно које о свему и свачему суди и не интересује се да зна, како се ове битке свршавају, ма да су оне у многоме слика онога, пгго носле бива и на бој| ном пољу. Да нрекинемо једном с овим нема-ј ром, ми смо се потрудили да сами уђемо у ствар и онолико. колико можс у тој ствари постићи човек нестручан, али за њу одушевљен, ми ћемо покушати, да у идућим бројевима, истина у кратко, али потпуно н прегледно онишсмо ток ове јучерање борбо и да кажемо наш суд о њој. * Исправка о утакмицама дивизиске коњице. Овлашћени смо од стране у нраве „дунавскога кола јахача кнез Михаило", које даје награде приликом утакмица дпвпзиске коњице, да наше читаоце известимо: да ће бити три трке и то: Подофициуска и две редовске затим IV. Јавно награђивање најбољиж јахача н У-то. Јавно њацш/јивање најбоље одшјтиж коња у дунав. дивизиској коњици. Што се нак тиче ј , „витегиких игара и на коњима, као и ! I слике из народних песама: „Лобвда ■ Њ/рсул « иа.л Арааином " то се не може обавитн, због краткоће времена, као п неких нспредвпђених околности. Оволико благовремено у хатар ис-1 тине. „ Трке дивизиске коњице' 1 обавићс се ; у аетак ов. м. у 2. часа чо аодне на нространој нољани званој „Венец цији л . Билете се могу добити: у кпез Михаиловој улици код Тасе МиловановиИа на теразијама у Филијалу г. МилојевиИа и код браКв Пинкас-Штајн сед-! лара, а и на сам^ дан трке на касама _ ИЗ БАЛКАНИЈЕ У пештанском листу „Ксуие <1' 0| пепЈ", који недељно један нут излази ј на Француском језику, изашао је у прошлом броју велики уводни чланак, у коме неки г. Дедев. који вели даје

н сам Македонац, одговара г. Драга шевићу на његово делце „Македонски Словени". Чланак је интересан са тона, какав у њему веје, као и по самоувереносги којом г. Делев говори. Ми не хитамо да одговарамо на овај чланак с тога, што смо уверени да ће у скоро учинитн сам г. Драгашевић, који јамачно чека да прибере целокупан суд о своме делу, иадауједно одговори свима, где одговарање буде нотребно. А наше је скромно мишљење да би г. Драгашевић добро учинио, кад би свој одговор, бар у главноме, објавио нреко истога пештанеког листа, којп на Балкану има доста читатеља; а „Кеуие (Г Опеп!" отвара своје ступце подједнако и српским и бугарским и грчким и румунским писцима, који говоре о Македонији. Румунско-бугарски савез. Наши ће се читатељи јамачно сетити, дасејош за време намесништва у Бугарској зуцкало о томе, да се за бугарског кнеза избере румунски краљ Карло, те да се на тај начин између Бугарске п Румуније створи тако звана персонална унија, као што је ово сад између Аустрије и Угарске, Писац ових редака десио се баш у СоФијн, кад се беше разнео овај глае. .1 едног дана поведе се реч о томе е једним од тадашње госноде министара бугарских и он смејући се рече, да је сама бугарска влада пустила тај глас, али да у ствари ништа не постоји; а глас је пуштсн у цељи, да се учннп нресија на. Русију, да одустане од кандидације Мингрелискога кнеза. Том приликом бугарски мшгистар рече и то, да би Русија нре престала на све друго, но на то, да румунски краљ буде у једно н кнез бугарски. На неколико месеци послс овога догађаја, за бугарског кнеза би нзабран кнез Кобург и нитање о персоналној унији нзмеђу Румуније н Бугарске сиђе са свим с дневнога реда и брзо ее заборави. Но сад ево се онет јавл»а на површину и што јс значајно, изгледа да га сад износи на днсвнн ред —- сам немачки цар. Постала је знаменита у целој Јевропи Бисмаркова изрека, како он за Бугарску никад не би жртвовао ни кости једног јединог свога номеранског гренадира. Тиме је лукавн канцелар хтео рећи, како се он бајаги ни мало не интересује за Бугарску и за балканско полуострво у опште. Међу тим сад се види да немачка дппломација *у велико лупа себи главу о балканском тропољу, и то не од скора.

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН Жмила Золе ' ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ (90) Ту бешс и Рубо на кеу, дежурао је ту но!з. — Ада се ви журите да снавате! рече му смејуКи се... Лаку ноћ! Хвала! И Жак стукну мадо воз, звижну и оде у депо. Голема двокрилна врата беху широм отворена. Лизона уђе у шуиу, дугачку око седамдесет метара, у којој је могло рахат стати шест машина. У шупи беше врло мрачно, четири гасна пламенова светлуцаху се у тој помрчпни, коју су још увећавале големе сенке од машина. Само кад сене муња засветли се кров и високи прозори лево и десно, те се за гренут виде, као у пламену од пожара, испуцанн зидо- ј

ви, црне гомиле угља, сва онала и трошна зграда, која већ није нн за што. Ту већ беху две машине, хладне, погашене. Пеке поче одмах гасити ватру у Лизони. Чарао је по пећи тако нагло, да је жеравица посуктала напоље и падалаујаму пред огњиштем — Веома сам огладнео, хоћу да поједем парче хлеба, рече Пеке. А јесте ли ви гладни? Жак не одговори ништа. И ако се журио, није хтео оставити Лизону, док се ватра не погаси и док се казан не испразни. Као вал,ан машинист навикао се на то, и није никад то заборављао. Кад год има времена, он неће отићи, докле год не прегледа машину, док је не избрише, онако пажљиво како поступа човек са својим омиљеним коњем. Вода јурну у јаму и погаси ватру. Жак само рече: — Похитајмо, похитајмо! Страшан тутањ грмљавине прекиде му реч. Према муњи што беше сенула видели су се прозори тако чисто, да си могао избројати свако окно, а беше их много полупаних. Лево поред менгала зазвони јасно

као звоно један комад лпма што је стајао усправо. Сва стара грађевина затресе се. — Ала тај пуца! рече Пеке. Жак само одмахну руком. Пљусну киша као из кабла. Удари тако плаховит пљусак, рекао би провалиће кров. И доиста неколико окна на тавану било је про| бијено, те нотече вода бурком и поли Лизону. Јака ветрина духну на отворена врата рекао бнх претуриће и разнети ту стару гра1)евину. Пеке ве!) беше свршио сав посао око машине, па рече: — Тако! Сутра ћемо видети боље.... За сад јој не треба више ништа.... Па додаде: — Ваља се мало заклонити.... Кшиа не да отићи ни да се легне. И доиста крчма беше ту до самога депоа. Друштво је морало узети под кирију једну кућу у улици Франсоа-Мазлиновој, у којој су били намештени кревети за машиниста и ложача кад дођу ноћу у Хавр. Кад би пошли тамо по оваком пљуску, покисли би као миши. ( Н аставићк се)