Мале новине

Промене у војсци. Доанајомо да ће со многа г. г. официјш разместити ио командама у унутрашњост Србије, а бићо и неких промена у иоложају. Тако на место команданта Дунаи. артиљериског пука, г. 1Т. Бошковића додааи г. Мостић; у шумадијски пук иде мајор г. Влајко Николпћ, а у Ниш одлази г. Оцтркић. Исто тако нма великих промена међу нижим официрима. 0 Шпијонима. У јучерашњем броју донели смо неке интересне податке шта Немцираде даубаце шнијуне у рускуп Француску војску. Мећутим и око нас не живе анћели. Кад год наша војска изађе куд год у логор, свакад сс крене за њом чптав реп, чигава друга војска разних механџија, крчмара, воћара, симиџија шсћерЈџија, ит.д. ит.д. По неки од ових јадннка права су благодет за војску. Они јој нруже нарче леба, чашу ракпје, у опште, уморном и гладном војнику нађу се на руци. Али по некад, иоред овнх ноштених трудбеника, нромакне п но каква подозрива личност, која долази у злој намери. Ми не знамо да ли код нас постоји н. пр. каква логорска полиција, којој би била дужност, да мотри на овакве случајеве. Но постојала таква полиција нли не —- главна је нада у команданта, он треба све да впди и свуда да се нађе, а нажљивим оку никад ее не могу сакрити овако лисице, а где се нађу ту кон;а само може им бнтн откун. Кад ово говоримо, знак је да имамо мало ближих новода за то, с тога надлежнн нека сврате пажњу.

РАЗГ0В0Р ДВА РАДИКАЛА. НаћоАб "с'е "два радпка.та: један ва рошанин из Веограда, другп сељак из Вишњице п како се еастадоше мећу њима се огпоче разговор. — А? Јес, впд'о, буразеру! Добићемо „Плаву књигу" —_ рећп ће београђанин. — Шта велишУ! — ушгга вишњичанин. Велим ти да ћемо добити „Плаву књигу". Ама сунца ти! — Јес, сунца ми! Вншњичанин се ночеша по затиоку —- Ама баш велиш књигу ? •— ЈЈњигу дабогме. Ма рече лп тп Плаву ? — ТТа наравно, нлаву, а да шта ти миелиш ? . .. — Јес' вндео дакле, каква је наша радикалпа влада!"А ?

Сељак се промешколи и нростења, иогледа београђанпна испод ока, па ће упнтати. — Ама, нроетићеш, господине, ја би ! те нешто упитао. — А шта то, рођаче, шта ? Питај, брате, елободно. Ми радикали сви смо браћа. Питај слободпо! — Каква је то Плава књига, очију ти, што је мало час помену? Да то није ночем из Управе Фондова? - Није, брате! Из какве уираве Фондова ! То је дипломатска Плава књпга. .. Онако!... — А ја рекох да није нешто из управе вондова, — имам знаш нешто мало дуга управн, па мишљах да није, богдице, наша народна влада почела што олакшавати!... код нас се, знаш, на јако говори да ће радикална влада опросгити народу дугове! ' Бсограђанин се намршти— Није то! Већ кажем ти дипломатска књпга! Ти, хвала богу, знаш ! шта је дипломација. —- Ене, како неби знао! Је ли сваки дан дирамо нашсга ћату Живана. Имамо знаш једнога ћату што грозно лаже. Па како он почне нешто да намешга 1 а ми привичемо: Ено, ено, удари у дипломацију! Београђанин окрсте се пун досаде: — Ама није брате, то. По твоме из: лази да је дппломација и варанција једно исто. Овде није то. Овде ће г. министар снољних послова да пзнесе шта је за ову годину дана радио код страних држава за добро народно. Казаће се, на нрцдику, каквс је разговоре, споразуме и договоре пмао са министрима других држава... Сељак се пл 3 есну рукама: — А! тако ли је! Е, бога ми, ја то нисам знао. Ни смо ми, знаш сељаци томе вешти. Охрабрен београђанин продужп: —• Е, иа је ли то лепо од једнога министра кад овако братски све лепо казује народу. Зар он то мора! Јок, бог ме. Е'1 о, либерали п нанредњаци владали су толико година, па кад онн дадоше народу плаву књигу! Јок! они су своју политику крили за се. А наш г. Сава неће тако. Он све каже народу, па лепота! Сељак скиде кану — Е, бог да га поживи!... А ти оно како рече, госнодине? У тој нлавој књизи, вели ирича наш министар шта је радио с минпстрима од других држава ? Баш је то лепо. Сад ћемо бар чути колико ли цареви осекошу Маџара да платп што његови жандари негде лане убшне онога нашег сељака из Виш њицо; убише га чак амо на нашој земљи. Читалн су нам, знаш, пз новина, да је наш министар тражио да

ј Мађар за то плати, па ће ваљаде и о ^ неће уз ту Плаву Књигу бити и та томе бити реч у тој нлавој књизн? , слика, и да то нису ти твоји катаракти, Београђанин се искашља. Јер веле да је н то играње чардаша — Хм! хм/ наравно! оно је и то ј бидо тамо негдо на Ђердапу — рече дипломација! Да! да!... ј сељак наивно. Сељак га иресече. ј Београђанин га оштро погледа, заж— А јамачно ће, господине, ту битн мури на једно око и рече заједлшво. реч и за нашега конзула што ногибе ј — Море бре, да ниси ти постао у Приштини. То ми је некп далеки ро-1 напредњак! ђак, знаш, па бих рад чути! ШтеТа ; за онака човека. Али Турска треба то скупо да нлати. Ја мисдим да јој је

наш г. Сава да простшп, мачку на оџак истерао! Бог с тобом, господине! Није то шала — убити конзула! Знам , наши једаред мадо нешто укварили око туђе бандере, на у мало не настрадосмо, а камо ли кад се убије конзул! Баш једва чекам да чујем

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА „Арадски мученици," тако се зово чланак, који доноси „Оћгог", новодом одашиљања српских и хрватских делегата на мађареку прославу у Араду. Ови делегати ноложили су венце на сноменик изгинулих ђенерала 1848 огшта ће нам за то казати Плава књига. ј дине. Томе примећуј е„ 0( шјг " врло уБеограђанин опет узе кашљуцати I месно: збуњено: „А знаду ди Срби Дедовић, Ђурђе• —- Може бити! Може бити — за вић, Ђурковић, Крестпћ, Критовац, | што не ! Може Плава књига п о но- Мандић, Марковић, Милекић МорФи. којном Луки говорити — Тек то није Пауковић, Иоповић, Слепчевић, Шевић главно. Има прече, прече. и Стековић, ко је Дамјанић био? — А шта је то прече, господине! 1 „Био је по крви и раду нрави прав— унита сељак зачуђено. ј цати Србин, родом из Стазе у II. баПрече ! Питаш шта је нрече. Па | новачкој крајишкој пуковнији. Одметпрече је брате Ђердап. Ето! — рече | тнувши се од свога народа већ у београђанин брзо. месецу марту ириста уз Мађаре, и Ђердап! Чуо еам да сс просеца;: то тако очито, да га је љегов пу-

ту раде пнџидири. Не знам шта ту има прече? — рече сељак. — Како шта има? Ти си прост, ти то не разумеш. Ђердан! Е, мој брајко!

ковник мислио ночетком покрета год. 1848. посдати у Италију. Но ново мађарско мннистарство посредова, па га као одметника узвисн за ђенерала и

То је велика ствар! Ту су стене, тс- | иовери му зановедништво домобранске снаци, вода, камење, једном речи ка- чете у Сегедину. Дамјанић се ноказе толиким мрзитељем свога српскога народа, да је код самих Мађара стекао име „Србождера". За то и бијаше одликован, те је и тако рано постао генерадом. Приста уз Кошута са заносом, који му је одметништво улевало. Буде нослан противу Срба, а зна-

таракти ••— разумеш! Како велиш? Катаракти? — упита сељак понова. — Јес, јес, катаракти, но шта мислшп; катаракти! Је ли да ниси зпао за то? —•' рече београђанпн живо. — Е, то не знам шта је —- речс сељак.

ду ли онн нашн Срби, какав им — Не знаш да бог ме да не знаш!: је поздрав донео ? „Ако не будете слуА то је врло важна ствар — катачшали мојих напомена — овако им

ракти!

Је грозпо у својој прокламациЈИ — и

Сељак махну главом, опростп се са I ако наставнте своје крваве, слободу : својим начелнпм нрпјатељем. и на ра- гушеће тежње, тада вам се заклињем станку још једиом упита- да ћу вашу земљу похарати; да ћу — Дакле велиш о нашем убијеном вас дотле нрогонити, док буде један вишњичанину и о покојиом конзуду : Рац на мађарском земљишту ; пак да неће бити ништа у плавој књпзи ? не остане ни траг вашега иЗдајннчкога — Неће! али и што ће то то, кад 1 племена, на концу убити ћу сама себе еу ту катаракти. као последњега раца.". А те се је Сељак нође, шапућући „катаракти, I претње држао одметник Дамјанић. Сам катаракти". иосле се опст повате! Клапка описује грозоте, које су Срби — Ама да иеће то биги каква сли- 1 у Банату трпели од Дамјанићеве вој': ка, госиодине, ти твоји катаракги? ске. Ко је само могао побећи, бежао — Каква слика? која слика? — у- је. У јан. 1849. оставпло је до 5000 пита београђанин. : људи на зими од 18 — 20" своје до— Чуо сам, знаш, да се наш г. : мове. Дамјанићу је годило, када је Сава Грујић сликао како с Маџаром 1 своје „Раце" гонио; а смаграо је своСанаријем игра чардаша, павелпм да ! јим најнесретнијим даном, када је мало

ПОДЛИСТАК КРВ&В1 ГОДИНЛ (ДНЕВНИЕ ЈЕДНОГА РОБА.)

110бележи0

Пера Тодоровић

(150)

Ја у хнгаа ноанадох алексинчанина Кола и пола из преко Мораве, ту спрам Алсксинда. Њих јадне тек пгго су били догнали. На лицу им се огледао умор и преданост судбини. После три-четир дана ови су ;«уди Г>ил11 стрељани. Да ои стрељање пмало „боље дејство, 1 ' љих су осуђене одвели у њин крај и стрељали их на алексииачким висовима. То су поједини догађај и који су ми се десили при мојим јутрењим изласцима, иначе је текдо све као обично. После овога изласка обично сам иш-

чекивао долазакпоЈединих чиновника, који су радили у овоме здању. Највише ме интересовао, наравно, рад прекога суда и рад и држање краљевог комесара. Судије сам обично виђао кроз прозор, где с натученим шубарама, с поврнутим јакама иду полако у заседање. Г. Ђока Стевановић долазио је обично рано у канцедарију и одмах се међу сељацима, који су чекали у ходнику, опажало неко кретање. Кад чиновници уђу.у канцелирије и рад отпочне, ја се онда обично сетим доручка. С почетка је ишло тешко, али, после 2 — 3 дана, сам механџија удеси ствар тако, да сам око 9 часова добијао доручак. И за чудо! Ја, који сам се задовољавао једном црном кавом, док сам био на слободи и у добру, сад, у затвору и на муци, имао сам апетит да свакојутро поједем ио 2 — 3 јајцета и попијем по 3 деци црна вина. Мислио сам на ову појаву и тада још у затвору, и дошао сам до закључка да некако сама природа гради неко изједначавање у организму, те док се с једне стране тело тронш тешком бригом и мучном душевном борбом, дотле, с. друге стране, добар апетит накнађује овај потрошак. Често се чује реч: да човек од брше

не може да једе и да спава. Можда је то доиста тако код обичних, дневних брига. Али кад настану бриге и борбе душевне где игра глава, где се решава питање: бити или не бити? — таква брига не смета ни сну, ни апетиту, на иротив, као да пооштри обоје тиме, што нзнури, измучи организам, те тиме ојача потребу и за једом и за одмором. Како ни најужаснији призори нису утицали на овај мој апетит, да споменем само ово: Једног дана таман сам сео задоручак, а на пољу се зачу неко необично кретање. Прискочим прозору, и шта сам имао да видим. Товарили су на кола осуђенике да их поведу на губилиште. Угледах за тренутак старога чича Гавру Аничића и младога Љубу Божиновића. Један старац од 60, а други младнћ једва преко 20 година. Једно богат и уважен трговац у целом крају, други огранак једне највићеније од породица књажевачких. Чета војника склопи се и заклони ми ове слиКе. Осуђенике попеше на кола, привезанге и потераше. Гледао сам за њима докле се могло видети. Кад замакоше, ја се вратим доручку, обришем сузе и довршим доручак. НАСТАВИЂЕ СЕ.