Мале новине

за тим присиљем бно новући се са рацких гаришта" „И на споменик тога „Србождера ;< ноложиди су венац наши Срби!!" „Такви су вам „Арадски мученици" на чији споменик поставише венац Хрвати и Срби!!„ Јубилеј глумовања. Ових дана прославио је СајевиК, одлични глумац загребачког иозоришта, двајестиетогодишњи јубилеј свога глумовања. Честити глумац загребачке позорнице (рођен 1843. године у Сиску) ступио је пре 25 година први пут на позорницу. Као готово и сви наши уметници на позорници, тако исто ни Сајевић није ђак драматеке школе. Онје био нрво трговац, иа је, одушевљен и занесен за позориштем, и сам ступио на позорпшне; даске, које су му од тада значиле цео свет и које није ни остављао. Прву главнију улогу имао је, већ прве године своје глуме, даклс 1865., улогу Јуранића у Кернерову „Зрињском". Иосле је, будући даровит, одигравао одличном вештином Мортимера, Џенара, Дон Цезара (у „Дона Дијани"), Хеба, Грга, Марешала, Поаријера, Пипенбринка, Аргана, луду (у „Лиру"), гробара (у „Хамлету"), Балтазара (у Андрији) и т. д. Сајевић је нознат не само као рутинпран глумац, него као добар екстемпориста, те ее може ноуздати да ће у свакој неприлпци моћи добро „испливати" Ми желимо одличноме уметнику још дуг живот и срећан рад у храму наше талије.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Женидба румунскога прествлонаследника. План о заручењу румунскога престолонаследника с ћерком нринца Уелског може се сматратп као свршен чин. Уелски принц бави се сада у Угарској на добру чувенога железничкога кнсзабарона Хнрша. С њим је лорд Дедли и сер Паџет. Одатле ће ј отићи у Киштељ, где 1зе ловити на добрима гроФа Тасилаја Фестетића, код кога ће се бавити две недеље. У ј повратку отуда, принц Уелски отићи I ће у Беч и ту ће ее срести с румунским наследником, а на скоро за тим ј биће и свадба. Принц Напалеон у Русији. Познато је да принц Луји Нанолеон одавна I живи у Русијп, а стунио је у службу у руској војсци, где служи као потпуковннк п командаНт ннжњегородске .драгонскс регименте. Ово дана био је на осусгву у Петрограду и Москвп. а сада се опег враћа у Тифлис , где му је регимента. Каква судбина! Погомак онога Наполеона, који је ншао да осваја Русију, слулш данас као нотпуковник у руекој војсциСибирско злато. Ово дана стигао је у Петроград нов транспорт сибирскога злата у тежинн 241 пуд или приближно око четир хиљаде кила. Нове стратегисне железничке линије у Немачкој. Немачки ђенсралштаб у споразуму с министром војним израђује! иланове за™17 нових железничких ли-! нија. Све ове железнпце искључно су војничког значаја, а кошгаће око 35 милијуиа марака. Трст немачко пристаниште. Кад јс талијански посланик отишао цару Виљему на последњу ауденцију, цар се подуже с њим разговарао, изјавио му своје задовољство због беседе Криснпјеве, а иарочито је нохвалио Криспијеве иснаде протнву пнридентиста, којн се машају чак и за Трст. Међу тим, не треба заборавити да Трст ра- 1 нпје или нозније мора бити немачко пристаниште — рекао јс цар. Шта ли ће рећи АустријаНци на 1 овако отворен говор немачког цара ? Ново министарство у Португалији једва се успело да се склопи. и то :

нредседник и војни министар Суза. унутрашњих дсла Кандпно (прогресист), Финансија Гувеја; иностраних дела Какаже (конзервативац) и минпстар правде Брандао и министар грађевина Рибејро (националан). Султанов пут. „Новости" јављају да је султан одлучио, да 'немачком цару врати носету. У Кантону Тесину, ношто је неред угушен, пређашња је влада новраћена и мир оспгуран. Још се само један део војскс тамо налази, но и он ће се с ;оро отпустити. ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ 0 раднт у Сеитембру месецу у Царипарници на, желетичкој сгџници. 1-во Увозма радња. У току целога месеца довучено је ; са стране у Србију 418 вагона са 75.913 колета разне робе, у тежинп 2,388.146 килограма. У горњу количпну убројено је 16 вагона зејтпна, 34 вагона гвожђа, 27 вагона дасака и летава. 5 вагона цигље, 5 вагона артије, 11 вагона цемента, 8 вагона кожа, 2 вагона коре за штављење кожа, 17 вагона гаса, 16 вагона угља, 1 вагон галице, 2 вагона стакдарије, 5 вагона ниринча, 3 вагона ппва, 16 вагона празних буради, 5 вагона шпиритуса, 3 ватона шећера, и ] вагон. На насииу код савског колосека уговарено је .из шлепова Агенције Дунавског Пароброд. Друштва у вагоне I жељеничке на 2.738 колета разне робе | у тежини 56.137 килограма. ]1г>) Превозна Радња. Из Аустрогугарске иреко Србијс за Бугарску п Туреку провезено је у | току овога месеца 2.176 вагона са 16.950 колета разне робе у тежини 1,452.140 килограма. На насипу код савског колосека дој шао је у 15 шлепова Агеиције Дунавског Пароброд. Друштва 3.996 ко| лета разне робе у тежинп 208.733 Ш-Ке Извозна Радња. Иекључиво железницом извезено је; 1. Из Србпје за Аустро-Угарску. 8.855 овнова п оваца, 5.785 комада свпња, 5.286 комада волова, 820.350 килограма сувнх шљива, 115.776 клгр. свежа воћа. — шљиве и јабуке, 10.570 килограма птеиице, 10.000 килограма костију, 20.000 клгр. угља. 50.000 ражи, 53.375 килограма, коже овчије и козје, 14Г070 кгр. јечма, 40.036 кукоља, 1.962 црево-еложа, 14 кубнп метара орахових трупаца, 320 кубни мет. пинтерских дуга за бурад. 10.000 килограма отпада од грожђа, 30.000 килограма овеа, 1.140 килограма вуне овчије, 10.000 кинограма вина нишког 80 кубних метара камена за калдрму и 2,763.200 килограма некмеза. 2. Из Србнје за Турску. 150 буради иива у тежини 10.000 килограма. 3. Из Србије за Бугарску. 10.212 килограма овса. 4. Из Србије за Швајцарску. 98 бурадп шире у тежпни 70.313 килограма. 5. Из Србије за Немачку. 350.180 килограма сувих ш.љива. 6. Из Србије за Америку. 80.620. килограма еувих шљива. IV -то Маниаулација. У току целога месеца било је сведено на 2.862 царпнских експедпција. Од овога броја долазе на увозне декларације 1,191 на Извозне 843, на провозне 218, на сместишне 22, на увозне нронратнице 166, на провозне 192, на ноштанске 141 и на пртљажне 89.

V. Целокуаан ирикод износи. 1 Но увозној радњи 143.993.99 2. „ извозној „ 56.494.53 3. „ провозној „ 620.21 4. „ сместипгг. „ 224.06 5. „ ситничкој „ 223.07 6. „ обртне порезе 95.453.01 297.008.87

I

в Ј7. „

мерине калдрмине

1.064.81 8.384.81 9.449.62

9. „ крчмарин. марака 840.96 ■ 10. „ таксених „ 2.438.20 3.279.16 Свега Дииара 309.737.65 ЖДЛ2 670. Из канцеларије Станичне Царипарнице 3. 0ктобра1890. год. : У Београду.

МАЛИ ПОДЛИСТАК. ДВОРСКИ КАПИЏИК I. Пружала се ог])омна краљевска дворана у новоме дворцу. Без многих шара н утрнаности, али с нотребном пуноћом и у архитектурним украсима и у намештају, ова је сала правила веома пријатан утисак. Права краљевска дворана, она ме је нодсећала на дворану Луја XVI у Версал.ском дворцу. Дуж дворане, с једне и друге стране, намештени етолови за чланове великога уставотворнога одбора. У за чељу мало узвишење од дасака, а на том у.звишељу нредседнички сто; у средини седи сам високи иредседник, Њ. В. Краљ, а с лева п десна два господина потпредседника г. Ристић и г. Гарашанин. Мало нозади нредседништва седе чланови кабинета. Седница је у пуном јску. Дебатује ее о члану 9. новога. Усгава — Важан члан, који има да ујамчи лпчну сдободу српскнх грађана. Реч !беше узео г. Гига Гершић. Тск је заночнњао увод у своју дугу беседу. Знајући, да ће г. Гигина беседа трајати бар добрих по часа, ја се узех спремати да га мирно саслушам до краја. Једна ме јо цинела жуљила и ја заварам очи суседу на у пола свучем ципелу.! За тим се наслоним на руку, упрем очи у г. Гигу, зинем и почнем га слу- [ шати. Као оно вешта куварица кад почне развијати кору, па малену грудицу теста гњечи. месн, ширн, п развлачп све да.љо и даље, све даље п даље! нрсти играју, руке се час екупљају час шире, овда, онда каиљице зеитина понрекају кору да се лакше раз влачп; куварица хитро скаче око стола, час узме кору. час.је онет епусти. час је вучс десно, час тегли лево, а ј кора све расте и расте, све је већа ] и опшпрнија све је тања и Финија,"Док на једаред не видиш како је од малена грумичка теста ностала огромна кора, која нокрпва цео сто, — ето тако сс ноступио развијала и ширила реч г. Гигина док на нослетку није застрла и обмотала целу салу и прекрилила све слушаоце у њој. Али, као што се кад кад куварици | деси, дајој иаједаред кроз средкоре: пропадиу прсти, тако се ево деси и и са овом г. Гигином беседнпчкомјуфком. Она се на једаред продера, про цепи се — но то није био крив госп. Гига, кроз јуфку нзби сам Краљ Милан — У но г. Гпгине беседе он уј стаде и пзађе у нобочну дворану. Менс ово изненади. Ово је јавна уврсда и очито прснсбрегавање да Краљ, као преседник, устане и оде у но говора. Онтодо сад никако није чинио. Но ја још не бејах ни довршио ову мисао , кад ми се неко наже п пришапта мина ухо: —Изволте зове вас Краљ." Брже боље навучем полупзувену ципелу, иа потрчпм за бединтером. I Краља нађох, на горњем спрату, у собп за пушење, затекох га где хода. Ја уЈјОх он продужи ходати као да ј меие и нема. Тек кад момак изађе, он ми се окрете.

Но г. Т. како вам се допада ова : паша комедпја ? Стадох зачуђено. — Која комсдија, ]5еличаиство ? — Ово наше грађење устава. Зар ви придајете какав већи значај целој овој ломњави? Предмет је озбиљан, али радикалима није до устава, они траже устав с тога што је то популарно, али у ствари њима друго нешто треба. Зачуђен, ја упитам краља: — Је ли могуће, Величанство, да ви не верујете у успех овога носла? Краљ махну главом одричући: не верујем. — Па што сте га онда почињали, Величанство? ( наставиђе се)

ОДГОВОРИ — РАЗГОВОРИ Тако ти и треба! Јес „Видело", тако ти и треба. Усекнуо те „Одјек" па ти се све црвени нос, јакако! Е ... е!. . ал' било бити благоразумно, па не веровати „Малим Новинама", „којима није нрвина да слажу", већ веровати истинољубивом „Одјеку", који, сем Уторника, Среде, Петка и Недеље, обично никад не лаже, мањ кад му се треви, те буде и који ванредан број. А после, какво си ти вајно „Видело", кад и то ниси умело видети, да „Мале Новине", нодмећу радикалној влади и нека дела и намере, какви н».иа у Уставу. Зар радпкална влада да учпни што мимо Устава!! Боже сачувај!! Истпна, оно мало спљоштене главе у Лисовићу, п оно мало кл.учане џибре, да л' беше у Ћовдину, и она поткована баба у Златибору све то, и много што-шта друго можда баш и не стоји изречно уУставу, али то се, роде мој, „подразумева" и браћа радикал и тако „тумаче и устав. Дакле онет је ао уставу\ И сад на један пут ту исту радикална владу ти „Видело" клеветаш да ћс ова Што учииити мимо уетав у закону о штампи. 0! грешна душо, далеко ли си заблуди. а! Покај се и иснрави се док те још није ад нрогутао! ОДГОВОРИ БАЛКАНИЈЕ Г. Душану у Ћ. За орлића ако је добро очуван можете добити до 12 динара. Ако желите I родати иошљите. Г. Милу Паиићу Ниш. Не може се знати унапред да ли ћемо добити баш оне нумере које ви тражите. Бићемо мукујет, ако нађемо задржаћемо их за ваш рачун ако дотле пошљете новац. . ; —гДРУШТВО СВ. САВЕ IV. „Братсгво" готово је и преко пододбора и друштвених повереника послано је свима члановима Друштва Св. Саве из унутрашњоети. Свима ов дашњим члановима иослано је преко поште. Ако који од г. г. чланова из Београда или из унутрашности случајно нису добили IV. „Братство" или ма које друго друшгвено издање, нека се на нотписанога обрате ради пошиљања. ДССБр.952. 5. Октобра, 1890. год. у Београду. кп.ижничар Друштва Св. Саве Ј о в. Ђ. Д о к и ћ. с. р. Г. Др. Владан Ђорђевић ноклонио је књижници Друштва Св. Саве 1575 комада својпх разних списа. У име Главног Одбора Друштва Св. Саве, потцисани изјављује дародавцу срдачну захвалност. ДССБр. 951 5. Октобра, 1890. год. У Београду. вњижничар Друштва Св. Саве Ј о в. Ђ. Д о к и ћ, с р.

Ш11