Мале новине

БЕОГРАДСЕЕ ВЕСТИ Путовање Краља Александра. Страни лнстови имају веети, да ће наш К]>аљ Алекеандар нутовати у Дарнград у ноходе Судтану, а у новратку из Цариграда, да 1»е поеетити Атину, Букурешт н СоФнју. Пратпће пг намесницн г. г. РистиК и Бел .имаЈжовић. Ова вест трсба да се иотврдп. ••V. Јавно предавање. Ових дана држа ће г. Мих. Павловић, кандидат фплоуоФије на лајицишком универиитету, јавно предавање у корист „Друштва св. Саве' ; Тема л]>едавању је колко интересантна у толко и лоучиа. — осувременој фнлософији . Дан предавања објавићсмо доциије, а држаће ее нли усалиВелике школе илиу друштвеиом дому. Надати се је да ће штовано грађанство многобројно носетити ово нредавање, јер се оно даје за тако племениту сврху. Заштитна наредба. Мало по мало, иа се н код нас јављају неки зачеци индустрије. Пре неки дан евс чано је лрослављеио отварање Фабрике жигица , а сада видимо из једне наредбе министарства унутрашњих 110елова, да лостојп н једна Фабрика мастила*) Речено миннетарство издало је иаредбу да сва надлештва троше српеко мастило од г. Димића, а тако нсто и српске жигице из нове Фабрике. Ова мера свакако ће нешто помоћи и лено је што видимо, да држава у оваким стварима нредњачи. Али на крају крајсва крајњи уснех оваких иодузећа увек зависи од тога, у кодико се шири круг пубдике аа њих заинтерееује, а то се опет поетизава солидним радом, а богме и умсњем, да се човок код публике чује и препоручи. По лриликама какве су код нас, ова два иодузећамогу рачунати на сигуран уснех ако код њнховнх покретача буде преданост к носду н живахнога јављања у пубдици. Царински Гласнин. Јс.сна Њљ кројачица пз Земуна, дошав Септембра тек. године амо из иностранства, *) Интересно је да за ову Фаб)>ику мастила чак нилш нисмо .анали, ма да ес интересујемо аа така иодузећа, а спремајуки с« да отворимо ки.ижару, нарочито смо расиитикалп, има ли ко год, који код нас Фа(5рицира мастило? II за за г. Димића ииак нисмо могли дознати. 1.'аква иелачка Фабрика , зађачепа Бог вас нита где у какво немачко села-шце, нађс пута и начина да огласи своју Фирму ио целој Србији и но целом балканеком полуострАу, на наравпо наЈјс и муштерије, а наш г. Димић у сред ]>е.ограда и опет за њсга нико ие зна.

прикрила је у чарапама 400 грама ибришима свиленог, у цељи, да избегне нлаћање увозне цариие. Овим је констатована намера к])пјумчања и зато је од Јелснс одузет ибришим, да ее са њим но закону поступи. Сузана Штим из Панчева, ирикрида је но џеповима и око тела 3 броша кошчана, 3 комада пиеаљака на шраФ, 4 низа корала н 3 парчета цица. Ислеђењем је констатована намера кријумчања, и за то су Сузани одузети ови предмсти, да се еа њпма. као и са осталем кријумчапом робом, поступи, Т<ргмја Церла, служавка овд. ирикрила је око тела и у џеиокпма 1 свплену мараму, 6 ]) ифи цица п 1 завешљај нгашке у цељи, да на ове предмете не плати увозну царину. Пошто је и овдс конетатовано дело кријумчања, одузети су сви оки предмети од Терезије, да се са њима надлежно поступи. ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Неповерење. Јуче Јеу смедерев ској оиштпни гласано о новерењу и неиовероњу оигатинекој управи. Сада је смедер. кмег г. Прока бравар, „Одјеков" иослнннчкн кандидат. Нсноверење хоће да му пзјавп г. Максимовић са евојим људима. Какав је }»сзудтат гласања још ннсмо пзвештенн. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Лопови у Фраку и мантији. -- „Босна" доноси следеће: ,, Нашп.м читпоцима јс нознато да је околина и придворио особљс покрадо прсд саму смрт нок. натријарха Германа. Против тих разбојника у Фраку и мантнјама поведено је одмах ислеђење, а 15. о. м. митровачки суд прогласио је оитужпицу, којом се туже: протоеппђсл Ле мајић, птто је крао готов новац из благајне, ФалеиФиковао декрет Германов н обвезницу, на штету Германову, а у којшст Јочс Грујића уредника .. Српеког Народа" у II. Саду и због крађс раваничких прилога. Даље еу туженн јеромопах Стојановић због крађе готова новца из благајне н ФалсиФиката на штету манастнра Фенека. Др. Милан Димитријевић — Грозни проФесор, што је украо готов новац, здатан сат, крсг и ланац Герлтанов. Ради слпчних лоповдука тужсни су телохранител. Саипћ, подворннк Рајачић, Михал,евић н књиговођа Антонијевић. Прет])се као да ћс бити код загребачког суда. — То јс ето та калуђерска странка, крја је еа Мађарпма толико пркоеила с ])неком народу у Во.јводини.

Главна распраеа против убице Јаше Томића, која је при новосадском судбсном столу била речена за 15. октобар, одложена Ј - е на неизвесно времс.Шранилац убице, адвокат Вашонтаји рскурирао Ј*е протнв наређења новосадског судбсног стола, да се одржи само донуна првој глазној расправр; иошто јс овдашњи суд одбио тај рекурс, оп је протнв тога рекурирао на кр. таблу, те је с тога до регаења кр. табле одложења, већ заказана за 15. октобра главна расправа. Светтш гости. Поводом доласка војводе Лајхтенбершког, зста кнеза Николе, на Цетиње, ,,1'лас Црногорца" доиоси на целој ирвој страии иоздрав свстлим гостима. На Цетињу још пре некокико мссеца оснбвана је муанкална дружипа нод командом каиелника младога Чеха Фрање Вимера. Дружпна има тридесет чланова и, како геле, добро напредује. Дисциплина у >:јзп је Бојничка и цела дружина е каиелником на чеду етојп иод непосредним надзором црногорског војног мннистарства. Имају укусну одсћу е лиром на капици. — Ссм ове музикалне друлгиие, основано је још п иевачко дрцштво којс већ редовно пева лптургију у цркви. Од иаше сграно ми честитамо браКн из Црннх кршннх брда и желимо им срећан рад и добар наиредак. Кандидат за темишварског владику. Говорн се, да се ннтање о ноиуњењу места иравоелавног српског владике у Тсмишвару, ненаданим једнпм догађајем нриближило решењу. Прошле недеље нан.че сарањена је у Будиму еунруга протосгнђела 2 еппскопског внкара, Јс]»емдје Маџаревића и ио томс је дакле тај у главном граду много штовани, врло учени и патриотнчни свећеник у стању, да се покалуђери н тиме стече снособност за епископа. 113 БЕЛА СВЕТА — Отровао се пред ђацима. Из Пстрограда јављају: „ Др. Кухарски, млад проФссор медецине, отровао се у свеучилишном лабораторију нред својим ђацпма, нре него што су га моглп у то.ме спречнти. Кухарски јс био управо довршно предавањс о киеелилпиама, кад наједаред узе бочицу, те капнувши нз ње у чашу неколико капи, рече ђаиима: „Ви ћеге одмах пред собом вндстн, како човек задвамннута умирс. Здравствујте господо!" На то исни тсчност, извади сат нз џена н ноче бројати еекунде. Ђацн потекоше му ! у помоћ, и хдедоше му дати иро-

туотрова, — но било је већ каско, проФесор Кухареки нао је мртав." — ПроФ. Нотнагел и Алберт. Прокјуче С У У бочким клиникама започела медецинска предавања. Том су приликом профссори по оби"ају управили на своје ђаке неколико речи од општег ннтереса. Особито су биле занимљпве речи проФссора Нотнагела и Алберта. Нотнагед рекао је међу осталим: Задатак лечника Ј 'есте, да болеснику номогне, да нреиречи нове болести и да постојеће уклони. Но тај се резултат може ностићи само вољом и знањем. Коначни циљ иашег настојања јесте права тераппја, а до ње можемо доћи само тешким путем нраве диагнозе на темељу знања. Но лечник ваља да обавља свој рад и нлеменитим и човекољубивнм начином. Лечник мора да је нонајпре човек у Гетову смислу, ндеменнг, добар спреман на помоћ, а тек у другом реду, да је лечник, јер само тако може подучити уенех. Лечник је од вајкада свећеник и носилац људ| ског достојанства. С тога се и ваља дечнику савесно подврћи реалну раду, да узмогне задовољити п идеални задатак. Г1роФ. Алберт ословио је своЈ *е ђаке занимљивим говором, из кога пронзлази, да није тако лак ноеао бпти лсчнпком. У ту сврху цитира, како је славна гдумица Дежазс шпла са својим лечником к неком сп])оводу, на га запитала сатирично : „ Ваше делодокторс?" Исто тако примио је недавно и ])0Ф. Албе]»т писмо, које нростачки напада лечннчкн сталеж. Слкчно тому нападају ее лечпици у Толстојевој новели „Крајцерова соната". Ту се онн назпвљу лопови, швпндлери, здочинци, кривци дегенерацнје и. т. д. Он мора иротестовати у н.ме знаности против такога иисања, јер медецинска знаност није лажна, већ саграђена на нозитивним чињеницама п])Н ]»од1шх наука. Ако Толстој впди снас човечанства аскези, тад мора гово])ник одговоритн да 90 % свих болести иотичу од нечистоће. С тога преноручује својнм слушатељнма, да се озбпљно даду на изучавање своје струке, да унућују људс у 1БИХ0ВС дужностн н да сваки нснуњава што од њсга тражи практички жнвот. — Споменик Собјеском у Лазову, Лавовска градска скуиштииа закључида је да подигна споменик у Лавову Собјееком, који је сиасао Беч од Турака. Занабавку нотребног матернјала одређено је 18.000 Фор. Вајар Тадија Баронес обвезао се је, да ће бсзплатно нз]»а дити сиоменик. Затворене цркве. По надогу натри јарха. све су грчке црчке нркве у Ца.

ПОДЛИСТАК КРВ5Ж Г0ДИН1 (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

П0ВЕЛЕЛШ0

п ШРА ТОДОРОВИЋ

(131)

Носле доручка обнчно је настајала шетња по соби и проматрање кроз нрозор. Тако исто у то доба отпочнњалн су се свакојака дуга и тегобна размишљања. У ночетку су ми сметали окови при шетњи, но после мало по мало прицикнем се тако, да у последње време при ходу скоро нисам ни опажао да имам окове. Она страшна звека, као да није вшпе ни постојала за мене. Ухо се навикло и то га више није парало. Ко није имао прилике да јго читаве дане седи беспослен и то подморање, на силу, тај не може ни појмити,

како је досадно то нзнуђено беспосличење. II баш с тога, што немаш ништа да радиш буди се у теби жудња за рад; наступа један моменат када би био готов да радиш, па ма то било и најтежи фпзички посао. Ове дуге часове, од 9 пз јутра, па до 1 после подне, обнчно сам употребљавао на проматрање кроз прозор, шта се дешава на улици. Зајечарскп трг с разноликом шареном гомилом својих носетилаца, пружао је опширно поље за проматрање. Нарочито су били занимљиви пнјачни дани, када се на зајечарски трг слегне и голем број сељака из околине. Но ма како се довијао да ми нгго лакше прође ово време, од 9 часова пре подне до 1 г / 2 по подне, опет је ово доба оставило код мене у памети успомену најдосадннјега доба у 24 часа. У 1 сахат излазили су из начелства чиновници, а у то доба настајала је и војничка трка, да сваки војник уграби свој ручак. Чим изађу чиновници из начелства, међу војницима, који чувају у ходнику, настаје живо комешање; дозивају, се једаи другом гласно поручују, трче са судовима на казан да узимају јело, враћају се с пуним порцпјама, групишу се по гомплицама. псују ко им украде кашику, нож,

со... и тако та граја траје бар добрих пола сахата. оа тим настаје тншина, која се продужава скоро до три часа по нодне; војници се одмарају, дежурни ОФнцир (мој хапсанпија) тада излази у варош на ручак, а ја ово време обпчно унотрсбл>авам на то; нрућим се но кревету и чекам ручак. Тек око 3 часа по подне, кад чнновници опет почну долазити на дужност, кад суђење и рад оиет отпочне; тек тада (око 3, а кад кад и 4 часа) мени доносе ручак, обично хладан и елојањен. Време после подне, од ручка па на даље, проводило се обнчно у ходању и пушењу, а понекад и у спавању, кад се нисам бојао да ћу иосле због тога имати бесану ноћ. Најпосле је долазио мрак, налила се свећа, а око 8 часова долазила је вечера. Око 10 часова легало се и тиме се завршнвао дан, да се сутра опет понови, оним истим редом. Ови су дани били једнолики и иротицали су један као и други, тромо и досадно. Ја сам их сносио некад лакше некад теже, како је кад бивало расиоложење. Строгост, којом сам овде држан била је велика. (наставиће СЕ.)