Мале новине

риграду и дело] држави затворене. Тврди се. да ће то стање, изасвано размирицом аорте с патријархом, иотрајати и даљс. — Нова драш. Нашим читаоцима познато је, да се румунска краљица бави књижевнотћу, где је позната нод именом Кармен Сиава. Под тим именом Краљица се већ чешће јавила европском књижевном свету, а ово дана један њсн најновији књижевни нроизвод јавиће се и на нозорници. Народно нозоршнте румунско нрестав љаће ово дана краљпчин нов комад „Маријора", наппсан по једној народној румунској легенди. Опетнемачки шпијуни. Не прође дана, а да се у евронској штампи не диже граја о каквом новом немачком шпијуну, ухваћеном чае овде час онде. Сад су опет сви Францускп листовп пуни о шнијуну Боне, ухваћеном у Нансу. Овај нссретник родом је Француз. Много је година служио у Француској војспп као 0Фицир. Био је псгеран нз службе због нијанства п пренебрегавање дужностп- За ВЈ >еме док је био у служби, његови другови чуднли су се његово.ј радозналости. Док су гарчизовали у БелФору он се толико ннтер зовао за то угврђење, да га је проучио и прецртао све до најмањих сигаица. Тада није ником ни на ум падало, зашто ће Боне-у ти подацн. Пошто је био истсран из службс, он оде нрво у Лозану у Швајцарску, а носле отуд у Германију, из Германије врати се у Нанси. Кадје ђенерал Мирабел пошао да обиђе војску и тврђаве на немачкој границп, да види јс ли све спремно за случај какве мобплпзације, Боне н још неколико немачких шпијуна прагили су 1>снерала Мирабела и вешто су умели да се докопају свију главнијих нодатака. Но на поедетку долија. Ухвате. га и несретник одмах лризна сву своју гадоет. Шнијунисао је Немцима за 800 дипара месечне илате н 15 динара дневнице кад год нутује. И за ову слепачку плату продао је евоју част и свој образ један Француски оФицир п служио душману против своје рођене земље! Осуђон је, али само на пет година затвора. Француска штампа услед тога дигла је читаву грају. Баш ово дана стрељан је .један редов, што је отказао послушност каплару и ударио га. Француска иггампа истпче овај Факт и шгга: Зар за просту нснослушност иростоме војнику смрт, а 04 >ициру за најцрњу издају само пет годину затвора? То не може бити нраведно иеваје нрилика да ће бити нослушан глас оних Француских листова, којн траже, да се шинјунаже, која неиријатељу открива војничке тајне, казни смрћу. Износимо све ове нримере, да би наши падлежни војни људи били на •опрези, видећи шта се ради по свету.

Поеледствија злодејстБија Да ли ви, драги читатељи, ночсм знате шта је то „последствије" а шта ли „злодејствије " „Последствије" је, знате, оно што дође после, а „злодејствије" је оно што је било пре. Елем, удари такр. нријане мој, носледствије на злодејствије па изађе читав ђаво од тетке и то је баш оно о чему ћемо вам испричати неколико речи. Прича јс кратка. Расла девојка као крин у башти, а кад је дорасла „до мидера и турнира бојна", она стаде нред огледало, виде ,да је лена и рече: хоћу да будем мннистарка! А ветар духиу и донесе човека о коме цео град говораше: данас, сутра ово ће бити министар. А девбјка. тто је одрасла као крин у башти, кад чу шта говори цео град, лхрхну, и, као чичак, за часак се за-

лепн за овога човека. Човек је то био ирилпчно добар, нрилично и паметан а.ш односно женскиња бно је нравн • мамдаз, и кад виде леиу девојку, зацопа сс у њу као омађијан, те је носле само бденуо у своју заручницу, веровао јој све н мислио је да се у љубави све једе што лети. Би сјајна свадба, њих двоје постадоше муж н жена. Али прођс месец, прође два, а он никако да ностане министар. Госпођа ноче гунђати- Прођс и 7—8 месеци, госпођа са свим изгуби наду да ћс икад иостати министарка: дижс грају, нозва Фамилпју у помоћ, направи гадну сплетку и муж је ухвати за рамена и одјури. Отпоче брачна парница, госпођа доказиваше да је она часна и поштена, а да би то и Фактима утврдила, реши сс. да, док трајс парннца, роди бар једно кониле. То јесг, ствар о копнлу тскла је : овако. Брачни снор се водио, алн госпођа нпје могла да чека свршетак. Чекање је бпло у толико тсже. што се ј нри руци нашао неожсњен комшија. Истина, то није био миннстар, нити има изгледа да ће нкада бити, али и госнођи је бно већ.јако спао курс; сад | сс она задовољавала и секретарчпћем. — Мајка! ЈПта је, ћеро моја. — Ја бих хгела, мајка! — Делај, делај, ћеро, и мајка је. Такав се разговор водио између мајке и ћерке. Три месеца доцннје дошле су на ред бабице, бајалице, картаре — Јок! ништа не номаже. Госнођи сваким ј даном све већи трбух—и „бол .ци" нн:каква лека! — Смем ли да љубим секретара, оче прото? —• Смеш, чсдо моје; како неби смела! Та нпје ли само свето писаније рекло, љубитесја, плодитесја и нанољ! њајте земљу. — Па ми всћ јесмо, очс п])Ото. Нека је благословсно, ћери моја. Лепо збори отац прота, прави је Златоуст, ама нс знам шта ћс се даље | детс ирокмекало у трбуху, а први брак још није разведен. Трчи, моли да се разведе што ире. Разводи се, ади го спођа изгуби: духовна нресуда гласи: да речена госнођа као недостојна, не можо стунати у други брак. Шга сад да сс, ради? Потрчи господину митронолнту. Али савесни архипастир|узвикује: „Трсба поправке и покајања". Међу грешчиц!- иа дом и плач. Куда ће се сад ? Брже боље стриају се младенци у кола, па севај нреко, а тамо, за добре паре, један нојка иродаде своју свештенпчку савест, н вснча младенце. То су све злодјејствија. Сад ће доћи носледствија: нрогив несавеснога ноиа отвориће се кривпчна истрага и иојки 1>е планути брада. Међутим брак ће бити оглашен за неважећн и власт ћс доћи да раздвоји младенце, који се морају сматрати као да у блуду живе, | иошто нису венчани законитим браком. Тодико за сада, а други нут можда и коју вшце.

МАЛИ ПОДЛИСТАК. ДВОРСНИ КАПИЏИК 0-0 — Чудите се, за што сам се у опште лаћао тога посла, кад не верујем у његов добар исход. — Хтео сам да учиним покушај, да пробам, да не остане посде жао ни мени, ни радикалима. да није покушано све што се могло. — А нз чега Баше Бегичанство изводи, да од оре ствари не ће нншта бн-

ТИ .'

') _

унитам ја.

— Из чега? Из свачега, из њиховога држања у одбору: из њихних ре-

шавања у киуоу; пз јтчговора, којс сам имао с поједнчцнма. — Ја не знам, шта су онн могли решавати у клубу; још мање знам шта су говорили приватно с Бама; али што се тиче држања у одбору, ја бих по томе дошао до супротнога закључка, да им је јако стало до новог устава. А п шта би могла друго желетп радикадна странка?! Ш га ће јој то, шта би могла достиКи нревратом? Да уграби власт у руку! — Па нов Устав нредаће јој ту власт мирно н лено, без икаквих нотреса, и ко бн био махнит да силом иробнја врата, која му сс сама отварају? Краљ ме нресече: — Што ће им преврат вслите, а шта нм јс трсбао 1885.? — Друго је 1885., а друго је 1889. Тада су имали силом да отимају оно, пгго им се сад добровољно даје Устав. — Јес, Устав, они би хтсли Устав, али њин радикалпи Уетав: онај ваш радикални Устав од 18815., а то је не дам, ни данас не дам. Ја сам вољан пружити Устав, али отворено кажем, да добром вољом нпкад нећу никад дати онакав Устав, какав радикали хоће. Пристајем на слободоуман Устав, али не нристајем да се од оваке озбиљне стварн гради комедија. Слободоуман Устав хоћу и ја, али чудо, какво не иостоји нигде у Еврони, не дам, а радикали ћс баш на томе настојавати. Биде где ја иопуштам, иа мпслс да еад могу добити што год хоће. Та Заблуда поквариће целу ствар. Је ли тако? — унита Краљ. — Нијс тако, Величанство — Ја како је? — унита Краљ оштро. — Ако Ваше Величанство буде вољно, да да овој земљи истински сдободоуман Устав, ствар ћс нспастн најновољније. — Тако мислите вн, али тако не мисли Ранко Тајсић, Катић, Риста Поновић и остали — речс Краљ, иа на једаред незчекивано поврте разговор: — Збиља, имате ли ви каква додира с тим вашим старим друшгвом? Говорећи то Краљ иритиште у електрично дугме и момак дотрча. Краљ му нружи неко писманце и нареди да се то однесе г. ђенералу Протићу, иа продужи питање управљено на ме: — Вал>да сте бар очували лично нријатељство, ако еге се и разишлн у политнци ? — Како с ким, Госнодару; с неким јесам, а с другим и нисам. — С људима од угледа јамачно сгс добро? — С мадо њих. — Збиља, а кога од интелигенције сматрате ви данас као највећи аукгоритет у странци и који л,уди имају највише уилива на странку? Ово нигање Краљ поставн онако узгред елучајно, нс нридајући му никакав нарочнти значај. Тако је изгледало: у ствари пак, цео говор вођен је у једној намерн, да се дозна шго ноуздано баш о овом ннтању. Кажем Краљу шта мнсгим, а'он на то примети: — Међу свнма је нонајслабији г. Таушановић: он унраво нреставља нешто смстено, он је нека врета мелсза између варошанина и и сељака. Нсма сељачку јачину једнога Ранка, а не.ма ни јачину образована и нотиуно спремна човека. Његов утицај на етранку мора да је веома сумњив и мали. ДокјеКраљ ово говорио, ја сам глсдао и у себи сам мислио: —- Шта ли ово хоће Крал. с Косгом, кад овако о њему говори? Тако мијепрс говорио о Савп Грујићу, иа га иоле силом натури радикалима за вођу и начини га министром. И овде с Таушановпћем мора имаги какав план. Под утицајем овнх мисли, ја се и нехотице насмејах на Краљево резоновање о г. Таушановићу и одговорих да сам одавно изашао пз њихнога друшгва, те не могу ценитн како еад

стоји егвар. Но свакако неће бити да је г. Таушановић тако без утицаја, како је Краљ „убеђен". На ово убеђен нарочито сам ударио гласом. Ктаљ ме погледа оштро. То .је био поглед који тражи у душу да продре. Гледао ме је тако за један тренут, на онда^рече— Јамачно јо г. Герншћ сврн ц своју беседу. То рече и нохига низ степене Ја пођем за њим подако.

• ••*='>«<— ИЗ БАЛКАНИЈБ1 Железнице у Албанији. Шнајдер ЕФСндија, главни еижењер у скадарј ском вилајету, предложио је месним властима, да се нодигне железница, која бн везивала Скадар н Призоен У предлогу се разлаже, да би „ут имао ићи преко плоднамиридитска кр?}?. ја сем једнога новећега тавника, ^е љиште не преставља друге тсшк>. ле.

КЊИИЕВНОСТ „ Глас Црногораца" јавља даје нрви том великог дела 11. А. Ровинског, „јЧерногор!н", издање ц. р. Академнје Наука, готов. Уредншнтво је добило на нриказ ове књиге: Босанска вила бр. 17. Садржај: Пјесме: Мираз, од Вл. М. Јовпновнћа. Прииовјетке: Подјела љубави, одЂ. Јовановића. —Ксса дуката, с руског превео Ј. Чајкановић. — Челик-Србин, посвећено Н. Н. Херцсго. цу, од Т. Невесињца. — Иоука: (,'ва,,б;. у Херцеговини; сватовски обичаји но градовима, од Л. Г- Бјелокосића. Јавник и Чавник, ппше М. Обрадовлл. — Срн. нар. умотворнне: Дјечије ије сме н нар. молитва, од Момнра. — Листак: Мудрс изреке, скупио дум И. Стојановић. — Биоград. рсалка, од Т>. — Кроз сиго и решето, пнше А. Стражичић, — Књиж. и култ. биљешке. Српска државна класна лутрија.

УКУПНИ ПРЕГЛЕД ЗГОДИТАКЛ

У I. КОДУ.

згод. од

150000

Дин.

150000

75000

Ј9

50000

40000

35000

30000

60000

25000

Ј7

20000

4С000

15000

50000

12000

10000

60000

6000

12000

5000

55000

4000

3500

7000

2500

52500

2000

1500

7500

Т)

1400

7000

1200

6000

105

1000

105000

800

8000

700

,77

7000

600

6000

210

500

105000

320

400

128000

350

7000

516

300

154800

250

5000

860

200

172000

140

175

24500

9824

150

1,473600

125

15625

891

120

г п

106920

896

80640

6075

889

53340

15000

погодака Динара

3,208500